Фернандо Магелан
Фернандо Магелан
Пуно име	Fernao de Magalhaes
Датум ро?е?а	1480
Место ро?е?а	Саброса , Португали?а
Датум смрти	27. април 1521. ( 1521-04-27 )  ( 40/41 год. )
Место смрти	Мактан , Филипини
Потпис

Фернандо Магелан (проле?е 1480 ? 27. април 1521 ; порт. Fernao de Magalhaes , шп. Fernando de Magallanes ) ?е био португалски истраживач ко?и ?е пловио под португалском и шпанском заставом. Он ?е први отпловио из Европе у Ази?у иду?и на запад, први Европ?анин ко?и ?е прешао Тихи океан и први ко?и ?е водио експедици?у са ци?ем да оплови зема?ску куглу. Мада ?е Магелан трагично изгубио живот на Филипинима, пре повратка у Европу, осамнаест чланова ?егове посаде се вратило у Шпани?у 1522 . опловивши Зем?у. Ступио ?е у службу Шпани?е и повео експедици?у од 5 бродова да би открио нови поморски пут за Молучка острва (?Острва зачина“); 1519 / 1520 . испитао ?е ?угоисточне обале ?ужне Америке , открио 1520, мореуз (касни?е назван Магеланов ) и ?им прошао у Велики океан, кога ?е назвао Тихи океан (Пацифик), ?ер у ?ему ни?е доживео буре као у Атлантском океану . Доспео 1521. године на Филипинска острва , где ?е уби?ен, а експедици?а наставила пут око света, ко?и ?е тра?ао до 1522. У Шпани?у се вратио само брод ?Виктори?а“ са 18 ?уди, под заповедништвом Себасти?ана Елкана . Овим првим путова?ем око света очигледно ?е доказано да Зем?а има лоптаст облик.

Магеланов пингвин ?е именован по ?ему, пошто ?е он био први Европ?анин да га запази. ^[1] Магеланова вештина навигаци?е ?е исто тако призната именова?ем об?еката асоцираним са звездама, ук?учу?у?и Магеланске облаке , ко?и су данас познати као две суседне пату?асте галакси?е ; близначких месечевих кратера Магелан и Магелан А; и ?едног кратера на Марсу. ^[2]

Инди?а [ уреди | уреди извор ]

Након путова?а Васка де Гаме у Инди?у и отвара?а тамош?их трговачких путева за Португали?у у Лисабону се доноси одлука да то ни?е дово?но него да треба створити трговачко царство у ко?ем нико други не?е имати право на трговину зачинима. У складу са тиме 25. марта 1505 . година португалска ратна флота од 22 брода ?е кренула на то путова?е. На ?едном од тих бродова се налази Фернандо Магелан ко?и у сво?о? 25. години кре?е на сво?у прву прекоморску авантуру. ^{[3] [4]}

Први део путова?а око Африке и покорава?е тамош?их владара ?е прошло без ве?ег отпора (на?ве?а ?битка“ ?е била у Танзани?и ) што се не?е поновити у Инди?и. Тамош?и локални владари су готово одмах након доласка Васка де Гаме добили за савезнике Египат , Венеци?у и Дубровачку републику ко?и су се уплашили од губитка монопола на трговину с Инди?ом. Захва?у?у?и то? помо?и рани?е при?ате?ски расположени владар подруч?а Диу у Инди?и се осетио дово?но ?аким да се не поклони Португалцима што доводи до битке код Ди?а . У ?о? захва?у?у?и сво?о? храбрости у борби Фернандо Магелан бива први пут запажен. Током следе?их борби током овог португалског осва?ачког похода ?е тако?е бити приме?ен што му доноси унапре?е?а. Током 1510. године то ?е му напокон донети награду и титулу капетана брода. Када сво? брод следе?е године усмерава противно наре?е?има на исток бива сме?ен и послат натраг у Португали?у. ^[5]

Мароко [ уреди | уреди извор ]

Од кра?а по повратку у домовину без обзира на такав нечасни отпуст он доби?а пензи?у ко?у сматра мизерном за живот па кре?е с португалском во?ском у ратни поход на Мароко 1513 . године. Тамо током битке код Азамора бива теже ра?ен у борби прса у прса. Ово ?егове тре?е ра?ава?е ни?е неважно као претходна два током ратова у Инди?и пошто ?е од ?ега до кра?а живота шепати. Када током овог похода као инвалид бива оптужен за трговину с непри?ате?ем не чека пресуду него дезертира и бежи у Лисабон код кра?а да се одбрани од оптужби. Противно ?еговим очекива?има да ?е бити лепо дочекан од кра?а, ова? га приси?ава на повратак у Мароко и суочава?е с оптужбама. Како су оне касни?е одбачене Магелан напокон доби?а часни отпуст из во?ске и вра?а се у Лисабон. Тамо га поновно дочеку?е кра? 1515 . године ко?и изражава сум?у да ?е ова? капетан добити икада више на заповеда?е брод сво?е државе. Додатни проблем за Магелана ?е што поновно не доби?а пензи?у ко?у заслужу?е него неку ?мизери?у“. Сада захва?у?у?и сво?им познанствима ко?а му да?у безбро? могу?ности, почи?е размиш?ати о изда?и домовине. Први корак у том смеру поста?е набав?а?е информаци?а из та?ног португалског поморског архива. Зна?у?и веома добро да ?е му требати додатна помо? ради уверава?а кра?а Шпани?е Карла V да му да?у флоту на управ?а?е, контактира свог при?ате?а и поморског астронома Фалеиру. За?едно с ?им план за пролаз кроз државну администраци?у ?е спреман и 20. октобра 1517 . године напушта сво?у домовину у ко?у више никада не?е ступити. ^{[6] [7]}

План пловидбе [ уреди | уреди извор ]

За разлику од других непознатих авантуриста ко?и сваког месеца долазе на шпански двор, Магелан ?е ве? потвр?ени капетан ко?и захва?у?у?и тако?е познатом Фалеири нема проблема да оствари сво?е замисли. Када на састанку предлаже да се у Инди?у стигне путу?у?и на запад веру?у му чак и они ко?и су се некада противили Колумбу . Током излага?а сво?ег предлога Магелан случа?но или намерно лаже обе?ава?у?и да богата острва пред Инди?ом спада?у у шпанску интересну сферу по оном како ?е папа поделио свет. Та свесна или несвесна лаж резулту?е испу?ава?ем свих ?егових же?а за ова? подухват прве пловидбе око света. Стварни проблем ?е било само путова?е пошто ?е у прорачунима Магелан направио драстичну погрешку. По ?еговом размиш?а?у пролаз у Тихи океан су ве? открили Португалци и он се налази код 40 паралеле. Та грешка ?е створити током путова?а велике проблеме овом истраживачу. ^{[8] [9]}

Траже?е пролаза [ уреди | уреди извор ]

На?ве?и шок Магелан ?е ипак доживети кратко време при?е замиш?еног почетка експедици?е када долази кра?ева наредба да у ?егово? флоти ко?а има велики бро? Португалаца не сме остати више од ?их шест. Након те наредбе капетани бродова ?егове флоте поста?у Шпанци што ?е ве? током првог дела путова?а створити велике проблеме. После ове велике смене посаде Магеланова експедици?а 20. септембра 1519 . године напокон напушта територи?е континенталне Шпани?е. Током ове прве рунде путова?а ?егова флота ?е стати на Канарским острвима за послед?е снабдева?е након чега кре?е према Бразилу , 13. децембра 1519. Ова флота ко?а се састо?и од бродова Сан Антонио (на?ве?и), Тринидад (адмиралски), Консепсион, Виктори?а и Сант?аго (на?ма?и, наме?ен истражива?у плитких вода) долази у залив данаш?ег града Ри?а где се снабдева тргу?у?и с домороцима. Након тога цела флота кре?е уз обалу Америке према 40 паралели где се наводно налази чувени пролаз. Та? постав?ени ци? ?е био достигнут 10. ?ануара 1520. године када се пред Магеланом отвара пролаз у ко?и ша?е неколико бродова да га провере. Вест ко?а му стиже неколико дана потом од ?их ?е катастрофална. Ово ни?е био пролаз у Тихи океан него уш?е неке велике реке ( Рио де ла Плата ). Ова вест на Магелана делу?е убитачно. Деморалисан, он сада не зна шта да ради тако да иако флота напушта уш?е ове реке 2. фебруара 1520. године настав?а?у?и сво? пут према ?угу уз обалу, ?егови капетани зна?у стварно ста?е. На кра?у готово фатална одлука поста?е оснива?е града Сан ?улиана у данаш?о? ?ужно? Аргентини 2. априла 1520 . године. Пет дана потом 3 од 5 бродова ?егове флоте су се побунила и само захва?у?у?и сво?о? готово сулудо? храбрости он успева у но?ном нападу да поврати ?едан од ?их и тако сломи буну (пошто ?е бро?чана надмо? сада у ?егову корист). Од побу?еника био ?е уби?ен само капетан брода осво?еног у но?ном нападу док су друга дво?ица колово?а препуштени сво?о? судбини на непознато? обали. Сада у поновно смирено? ситуаци?и Магелан доноси одлуку да презими у новооснованом граду и ша?е само броди? Сант?аго у да?а истражива?а. ?егов бродолом и прежив?ава?е посаде 22. ма?а 1520. ?е додатно уверити Магелана у потребу чека?а тако да ?е Сан ?улиано напустити тек 24. августа 1520. године. Ма?е од 2 месеца потом, тачни?е 21. октобра 1520, Магелан успева да на?е улаз у пролаз ко?и од тада носи ?егово име. У почетку он ?ош увек не зна да ?е успео у свом подухвату па дели бродове у две групаци?е ради бржег истражива?а. Током ове поделе брод Сан Антонио ?е 8. новембра 1520 дезертирати и вратити се у Шпани?у. Без обзира на то остатак флоте ко?у чине сада три брода улази у океан коме ?е дати име Тихи 28. новембра 1520. године. ^[11]

Тихи океан [ уреди | уреди извор ]

По изласку из канала Магелан усмерава сво?е бродове на северозапад. Током овог путова?а ко?е ?е тра?ати до 6. марта 1521 . године посада ?е по?ести све ?естиво на броду пре него што до?е до првог насе?еног острва (у Мари?анском архипелагу). То насе?ено острво Магелан ?е назвао Острвом лопова пошто су током првог дана када измучени Шпанци нису могли реаговати локални становници покрали с бродова све што се могло. Опорав?ена посада бродова ?е ве? следе?ег дана извршила освету када ?е напала и оп?ачкала локално становништво ради снабдева?а нужно потребним намирницама. Настав?а?у?и сво? пут, Магелан долази до маленог острва на подруч?у Филипина где ?егов преводилац с Мала?ског (ко?ега има с првог путова?а у Ази?у) напокон сусре?е ?уде ко?и разуме?у ?егов ?език. Тим дога?а?ем та? ?неважни“ преводилац имена Енрике поста?е први човек ко?и ?е опловио свет. Напреду?у?и тако ме?у острвима од малених до све ве?их и политички важни?их Магелан стиже на острво Цебу ко?е се налази у средишту Филипина. Тамош?и локални ра?а, након упозоре?а муслиманског трговца на опасност ко?у представ?а?у Португалци (он их ?е помешао са Португалцима), дочеку?е их раширених руку 7. априла 1521. године. Схвата?у?и технолошку надмо? сво?их посетилаца, ра?а Хумабон чини све да створи савез с ?има тако да и прелази на хриш?анство. Те слободне руке пружене посетиоцима ко?и су до тада гладовали и нису видели жену дуже од годину дана ствара убрзо незадово?ство ме?у локалним становништвом што резулту?е побуном локалног поглавице имена Лапу-Лапу острва Мактан против Хумабона. Како би доказао корист од шпанског при?ате?ства, Магелан се понудио да са сво?им ?удима угуши буну што ?е било прихва?ено. У бици код Мактана 27. априла 1521. године Магелан гине с ?ош два или три човека. Иако ?е такав резултат битке био катастрофа, оно што ?е уследило поста?е ?ош горе. Уместо да се Шпанци поновно искрца?у и нападну поглавицу како би повратили част сво?е зем?е, они почи?у преговоре о повратку тела палог капетана. Резултат тога поста?е одби?а?е домородаца да га преда?у и разочаре?е ра?е Хумабона у сво?е нове савезнике, након чега ?е их се и он одре?и. ^{[12] [13]}

Наставак експедици?е [ уреди | уреди извор ]

По тестаменту Магеланов преводилац и роб Енрике ?е требало да буде ослобо?ен након ?егове смрти. ^[14] Како капетани одби?а?у да изврше ту пос?ед?у же?у свог заповедника, он се окре?е ра?и Хумабону с ко?им ствара план за напад на Шпанце. То ?е се и догодити 1. ма?а 1521 . године када у ?изда?ничком“ нападу бива уби?ено 30 чланова посаде за?едно с главним заповедницима. Нема?у?и дово?но ?уди за управ?а?е с 3 брода, посада се одлучу?е на потапа?е Консепсиона следе?ег дана. Од тада па све до новембра ови бродови без сво?их пилота ?е се изгубити ме?у индонези?ским острвима без зна?а како да наставе сво? пут. На?бо?и доказ овог лута?а ?е чак 6 месеци потребних да би се стигло од острва Цебу до богатих Малушких острва изме?у Нове Гвине?е и Сулавеси?а . Тамо они налазе при?ате?ски настро?еног султана од Тидора с ко?им почи?у обострано корисну трговину. Током тамош?ег боравка ?е приме?ено да брод Тринидад пропушта воду у такво? количини да се ни?е могао спасити без великих поправки. Како ?е ?едини преостали брод била малена Виктори?а на ко?о? се нису могли сместити сви морнари, капетан Себасти?ан Елкано остав?а посаду Тринидада да поправи сво? брод (и крену потом преко Пацифика до америчких колони?а) док ?е он с Виктори?ом и теретом миро?и?а кренути одмах у Европу. На том дугом путова?у он ?е веома добро знао да не сме нигде поновно да пристане због хране или воде пошто би Португалци одмах запленили брод због чега га он тада пуни храном и водом. Послед?а база за снабдева?е на овоме дугом путова?у поста?е острво Тимор 13. фебруара 1522 . године након чега ?е пред ?има било само море. Ве? током ма?а ове године када брод Виктори?а пролази рт Добре наде на ?ему се ?еде само пиринач пошто ништа друго ни?е преостало. Током остатка пута посада ?е полагано почела да умире од скорбута и глади тако да, када се брод приближио Зеленортским острвима у власништву Португали?е, Дел Кано доноси одлуку да се тамо мора?у снабдети храном и водом или ?е сви умрети пре повратка ку?и. Да би тако нешто било извод?иво, он скида шпанске ознаке брода и став?а португалске како би одглумио ?ихов брод ко?и ?е доживео несре?у. Ова превара изведена 9. ?ула 1522. у потпуности успева тако да ?е брод добио нужно, а истовремено искрцао 13 тешко болесних чланова посаде. Пре него што ?е превара откривена брод ?е кренуо према Шпани?и где стиже 6. септембра 1522. године завршава?у?и тако Магеланов сан о пловидби око сви?ета .

Магеланово управ?а?е [ уреди | уреди извор ]

Данас се готово у свим к?игама наводи како ?е 265 ?уди кренуло на путова?е, а вратило их се само 18. Иако ?е то потпуна истина она истовремено подразумева да су сви остали током овог тешког путова?а преминули што не одговара стварним дога?а?има. Као што смо видели, 13 ?уди ?е остало на Зеленортским острвима (били су зароб?ени), 51 ?их ?е остало с бродом Тринидад и било зароб?ено тако?е од Португалаца. Ако узмемо да се на?ве?и брод с целокупном посадом побунио и вратио ку?и можемо додати ?ош 80 особа ко?е су преживеле. Свеукупно под Магелановим руководством ова експедици?а ?е имала минималне губитке ко?и су се након ?егове смрти почели нагло гомилати што више него ишта друго показу?е ?егове способности. ^[15]

У контакту с домороцима он ?е ипак био готово идентичан другим шпанским осва?ачима. На подруч?у Бразила где му ?е било забра?ено чинити злочине он одржава строгу дисциплину ме?у ?удима при контакту с домороцима. Та контрола брзо неста?е у другим деловима сви?ета где ?егова ?ру?а“ узима све што жели без ?еговог одлучног супротстав?а?а. На подруч?у сиромашне Патагони?е он чак изда?е наре?е?е да се зароби неколико локалних становника да би били одведени у Шпани?у. ?ош горе сцене наста?у на Острву лопова где посада п?ачка и пали ку?е. Та? начин рада га ?е на кра?у ста?ао главе на острву Мактан. Тамош?е локално становништво ?е било уплашено од Шпанаца тако су бежали од сукоба с ?им. Тек када ?е Магелан донео наре?е?е да им се спале ку?е долази до битке у ко?о? ?е погинути. ^[16]

Личне жртве [ уреди | уреди извор ]

Пре поласка на путова?е Магелан доби?а наследну титулу вицекра?а за све зем?е ко?е ?е открити. Ту титулу на кра?у нико не?е носити. ?егова малена деца су умрла пре ?ега, за?едно са шураком ко?и ?е био на путова?у с ?им. С друге стране сви они ко?и су га били издали бива?у награ?ени. Посада брода Сан Антонио ко?и ?е дезертирао доби?а од кра?а част откривача Магелановог пролаза . Сам Елкано ко?и довршава ?егово отплов?ава?е света и због тога бива слав?ен ?е био ?едан од помилованих побу?еника од априла 1520 . године.

У популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Магелан се по?ав?у?е као ?едан од протагониста у шпанским сери?ама Конквистадори: Авантура из 2017 ^[17] и Без граница из 2022. године. ^[18]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Фернандо Магелан на Викимеди?ино? остави .

• EXPEDICION MAGALLANES ? JUAN SEBASTIAN ELCANO
• Encyclopaedia Britannica Ferdinand Magellan
• Biografie von Fernao de Magalhaes (portugiesisch)
• Das Zeitalter der Entdeckungen
• Entdeckungen und Kolonialreiche
• Primo Viaggio intorno al Mondo, Relacion del Primer Viaje arrededor del Mundo , original radioplay based on Pigafeta's diary and Magellan's letters, broadcast on Radio Exterior de Espana