Фаланга (Шпани?а)

Шпанска фаланга за окуп?а?е националистичке синдикалистичке офанзиве
Falange Espanola de las Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista
Шпанска фаланга за окуп?а?е националистичке синдикалистичке офанзиве ; Falange Espanola de las Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista
Оснивач	Хосе Антонио Примо де Ривера
Основана	29. октобра 1933 .
Распуштена	20. новембра 1975 . ; (42 год.)
Седиште	Шпани?а
Млади огранак	Омладински фронт
Идеологи?а	фалангизам
Политичка позици?а	кра??а десница
Религи?а	католицизам
Бо?е	црна и црвена
Химна	Cara al Sol (Окренут ка сунцу)
Застава странке
Веб-са?т
	http://www.falange.es/

Шпанска фаланга за окуп?а?е националистичке синдикалистичке офанзиве ( шп. Falange Espanola de las Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista ), познати?а под именом Фаланга била ?е десничарска политичка парти?а ко?у ?е 1933 . године основао Хосе Антонио Примо де Ривера током посто?а?а Шпанске републике . За разлику од осталих парти?а десне ори?ентаци?е у Шпани?и, Фаланга се теме?ила на републиканизму , модернизму и авангардизму , односно у духу раног итали?анског фашизма .

По изби?а?у Шпанског гра?анског рата 1936. године, чланови Фаланге придружили су се националистима на челу с Франсиском Франком . ?ен оснивач, Примо де Ривера, осу?ен ?е на смрт од шпанске републиканске владе након губитка имунитета у парламенту, те ?е тако постао мученик фалангистичког покрета. Током рата, 60% предратног чланства Фаланге изгубило ?е живот. ^[1] Од 1938 . све синдикалне организаци?е став?ене су под управу Фаланге.

Након кра?а гра?анског рата, Франко ?е Фаланги дао улогу парти?е ко?а разви?а и негу?е нову влада?у?у идеологи?у. До 1942 . бро? чланова парти?е нарастао ?е до 932.000. ^[2] Како се Други светски рат приближавао кра?у и поста?ало очигледно да ?е Силе Осовине изгубити, Франко и идеолози парти?е почели су да се уда?ава?у од европског фашизма и започели с изград?ом нове идеологи?е ?шпанског католичког ауторитари?анизма“, иако су у основама иде?е фашизма задржане (?едино ?е избачена револуционарна преобразба друштва). ^[3]^[4]^[5]^[6]^[7] Тако?е, од 1943 . се Фаланга почела описивати као покрет, а не као парти?а. ^[8]

Како ?е Шпани?а, захва?у?у?и добрим односима с САД -ом, економски напредовала и стасала нова генераци?а технократа, чланство Фаланге ?е све више опадало. Након смрти Франка 1975 . године, Фаланга се распала на неколико ма?их парти?а ко?е делу?у ?ош и данас, али им ?е популарност незнатна.

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Thomas 2001 , стр. 903.
^ Payne 1987 , стр. 238.
^ Laqueur 1996 , стр. 13.
^ Meneses 2001 , стр. 87.
^ Gilmour 1985 , стр. 7.
^ Payne 1999 , стр. 476.
^ Payne 1999 , стр. 347, 476.
^ Payne 1987 , стр. 322.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Thomas, Hugh (2001). The Spanish Civil War . Modern Library. ISBN 978-0-375-75515-6 .
Payne, Stanley G. (1999). Fascism in Spain, 1923-1977 . Univ of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-16564-2 .
Laqueur, Walter (1996). Fascism: Past, Present, Future . Oxford Univ. ISBN 978-0-19-509245-5 .
Meneses, Filipe Ribeiro De (2001). Franco and the Spanish Civil War . Routledge. ISBN 978-0-415-23925-7 .
Gilmour, David (1985). The transformation of Spain: from Franco to the constitutional monarchy . Quartet Books. ISBN 978-0-7043-2461-9 .
Payne, Stanley G. (1987). The Franco Regime, 1936-1975 . Univ of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-11070-3 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Званични веб-са?т

[FOOTNOTEThomas2001903-1] Thomas 2001 , стр. 903.

[FOOTNOTEPayne1987238-2] Payne 1987 , стр. 238.

[FOOTNOTELaqueur199613-3] Laqueur 1996 , стр. 13.

[FOOTNOTEMeneses200187-4] Meneses 2001 , стр. 87.

[FOOTNOTEGilmour19857-5] Gilmour 1985 , стр. 7.

[FOOTNOTEPayne1999476-6] Payne 1999 , стр. 476.

[FOOTNOTEPayne1999347,_476-7] Payne 1999 , стр. 347, 476.

[FOOTNOTEPayne1987322-8] Payne 1987 , стр. 322.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Нормативна контрола
Ме?ународне	ISNI VIAF
Државне	Шпани?а Каталони?а Немачка Израел С?еди?ене Државе
Остале	Енциклопеди?а Британика IdRef