한국   대만   중국   일본 
Фактори?ел ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Фактори?ел

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Фактори?ел првих неколико бро?ева и фактори?ел неких ве?их бро?ева
n n !
0 1
1 1
2 2
3 6
4 24
5 120
6 720
7 5 040
8 40 320
9 362 880
10 3 628 800
11 39 916 800
12 479 001 600
13 6 227 020 800
14 87 178 291 200
15 1 307 674 368 000
16 20 922 789 888 000
17 355 687 428 096 000
18 6 402 373 705 728 000
19 121 645 100 408 832 000
20 2 432 902 008 176 640 000
25 1,551 121 004 × 10 25
50 3,041 409 320 × 10 64
70 1,197 857 167 × 10 100
100 9,332 621 544 × 10 157
450 1,733 368 733 × 10 1 000
1 000 4,023 872 601 × 10 2 567
3 249 6,412 337 688 × 10 10 000
10 000 2,846 259 681 × 10 35 659
25 206 1,205 703 438 × 10 100 000
100 000 2,824 229 408 × 10 456 573
205 023 2,503 898 932 × 10 1 000 004
1 000 000 8,263 931 688 × 10 5 565 708
10 100 10 10 101,998 109 775 4820

У математици , фактори?ел ненегативног ци?елог бро?а ?е производ свих позитивних бро?ева ма?их или ?еднаких . На прим?ер, и , гд?е представ?а n-фактори?ел. Ознаку ?е први увео Кристи?ан Крамп , 1808 . године. Вредност 0! ?е 1, према конвенци?и за празан производ . [1]

Операци?а фактори?ел се сре?е у многим областима математике, а посебно у комбинаторици , алгебри и математичко? анализи . ?егова на?основни?а употреба ?е бро?а?е могу?их различитих низова -- пермутаци?а -- од n различитих об?еката: ко?их има n ! .

Фактори?елска функци?а се исто тако може проширити на аргументе ко?и нису целобро?ни уз задржава?е на?важни?их сво?става; то ук?учу?е напредни?у математику, и технике из математичке анализе.

Дефиници?а [ уреди | уреди извор ]

Фактори?ел се формално дефинише на с?еде?и начин

Гор?а дефиници?а претпостав?а да ?е:

Ова дефиници?а ?е корисна ?ер рекурзивна дефиници?а фактори?ела гласи

,

за шта ?е неопходно да фактори?ел бро?а 0 буде 1.

Комбинаторика [ уреди | уреди извор ]

Фактори?ел ?е важан у комбинаторици . На прим?ер, посто?и укупно различитих начина да се распореди различитих об?еката (ови различити начини распореда се зову пермутаци?е ). Бро? начина на ко?и се може изву?и об?еката из скупа од об?еката (бро? комбинаци?а ), ?е дат такозваним биномним коефици?ентом :

Теори?а бро?ева [ уреди | уреди извор ]

Фактори?ел се много користи у теори?и бро?ева . Конкретно, ?е уви?ек д?е?ив свим простим бро?евима до и ук?учу?у?и . Пос?едично, ?е композитан бро? ако и само ако

.

Штавише, имамо Вилсонову теорему ко?а тврди

ако и само ако ?е прост бро?.

?едини фактори?ел бро?а а ко?и ?е истовремено и прост бро? ?е бро? 2, али има много простих бро?ева облика .

Двоструки фактори?ел n!! [ уреди | уреди извор ]

ни?е ?еднако

  • 8!! = 2 · 4 · 6 · 8 = 384
  • 9!! = 1 · 3 · 5 · 7 · 9 = 945

Брзина раста функци?е [ уреди | уреди извор ]

График природног логаритма фактори?ела

Како расте, фактори?ел поста?е ве?и од свих полиноми?алних и експоненци?алних функци?а од .

Кад ?е велико, се проц?е?у?е са великом прецизнош?у користе?и Стирлингову апроксимаци?у:

Логаритам фактори?ела се може искористити да би се израчунало колико ?е цифара у датом бро?ном систему имати фактори?ел задатог бро?а. се може лако израчунати на с?еде?и начин:

Треба обратити паж?у да ова функци?а, кад ?о? се нацрта график, изгледа приближно линеарна, за мале ври?едности; али фактор расте до прилично великих ври?едности, премда ?ако споро. График за изме?у 0 и 20,000 ?е приказан десно.

Израчунава?е [ уреди | уреди извор ]

Ври?едност се може израчунати множе?ем свих природних бро?ева до , ако ни?е велико. На?ве?и бро? за ко?ег ве?ина калкулатора може израчунати ври?едност ?е , ?ер ?е . и су, тим редом, на?ве?и бро?еви чи?и фактори?ел може да стане у стандардне ц?елобро?не пром?ен?иве код тридесетдвобитних и шездесетчетворобитних рачунара. У пракси, ве?ина програма рачуна ове мале бро?еве директним множе?ем или ва?е?ем резултата из табеле. Фактори?ели ве?их бро?ева се рачуна?у обично апроксимаци?ом, користе?и Стирлингову формулу.

У теори?и бро?ева и комбинаторици, често су потребне тачне ври?едности фактори?ела великих бро?ева. Фактори?ели великих бро?ева се могу израчунати директних множе?ем, али множе?е редом одоздо нагоре ?е неефикасно; бо?е ?е рекурзи?ом поди?елити секвенцу тако да ?е величина сваког потпроизвода ма?а.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Концепт фактори?ала ?е настао независно у многим културама:

  • У инди?ско? математици , ?едан од на?рани?их познатих описа фактори?ала потиче из Ану?огадвара-сутре, [2] ?едног од канонских дела ?аинске литературе , коме су доде?ени датуми ко?и варира?у од 300. п. н. е. до 400. године нове ере. [3] Он одва?а сортирани и обрнути редослед скупа ставки од осталих (?мешовитих“) редоследа, проце?у?у?и бро? мешовитих пору?бина одузима?ем два од уобича?ене формуле производа за фактори?ел. Правило производа за пермутаци?е ?е тако?е описао ?аински монах ?инабадра из 6. века нове ере. [2] Хинду научници су користили фактори?алне формуле од на?ма?е 1150. године, када ?е Баскара II поменуо фактори?але у свом делу Лилавати , у вези са проблемом на ко?е начине ?е Вишну могао да држи сво?а четири карактеристична предмета ( шко?ку , диск , буздован и лотосов цвет ) у ?егове четири руке, и сличан проблем за десеторуког бога. [4]
  • У математици Блиског истока, хебре?ска мистична к?ига о ствара?у Сефер ?ецирах , из талмудског периода (200. до 500. не), наводи фактори?але до 7! као део истражива?а о бро?у речи ко?е се могу формирати од хебре?ског алфабета . [5] [6] Фактори?але ?е из сличних разлога проучавао и арапски граматичар из 8. века ел-Фарахиди . Factorials were also studied for similar reasons by 8th-century Arab grammarian [[]]. [5] Арапски математичар Ибн ел-Ха?там (тако?е познат као Алхазен, око?965 ? око?1040) био ?е први ко?и ?е формулисао Вилсонову теорему повезу?у?и фактори?еле са простим бро?евима . [7]
  • У Европи, иако ?е грчка математика ук?учивала неку комбинаторику, и Платон ?е чувено користио 5.040 (фактори?ал) као популаци?у идеалне за?еднице, делом због ?егових сво?става де?ивости, [8] не посто?е директни докази о древном грчком проучава?у фактори?ала. Уместо тога, први рад о фактори?елима у Европи био ?е од стране ?евре?ских научника као што ?е Шабета? Доноло , об?аш?ава?у?и одломак Сефер ?ецира. [9] Године 1677, британски писац Фаби?ан Стедман описао ?е примену фактори?ела за промену зво?е?а , музичку уметност ко?а ук?учу?е зво?е?е неколико подешених звона. [10] [11]

Од касног 15. века па нада?е, фактори?ели су постали предмет проучава?а западних математичара. У расправи из 1494. године, итали?ански математичар Лука Пакиоли израчунао ?е фактори?еле до 11!, у вези са проблемом распореда трпезари?ских столова. [12] Кристофер Клави?ус ?е расправ?ао о фактори?елима у коментару из 1603. о делу ?оханеса де Сакробоска , а током 1640-их, француски полимат Марин Мерсен ?е об?авио велике (али не сасвим тачне) табеле фактори?ала, до 64!, засноване на Клави?усовом делу. [13] Степени ред за експоненци?алну функци?у , са реципрочним фактори?елима за ?ене коефици?енте, први ?е формулисао Исак ?утн 1676. године у писму Готфриду Вилхелму Ла?бницу . [14] Друга важна дела ране европске математике о фактори?елима ук?учу?у опсежно покрива?е у расправи ?она Волиса из 1685. године, студи?у ?ихових приближних вредности за велике вредности ко?у ?е урадио Абрам де Моавр из 1721. године, писмо ?е?мса Стирлинга де Моавру из 1729. у ко?ем се наводи оно што ?е постало познато као Стирлингова апроксимаци?а , и у исто време рад Даниела Бернули?а и Леонхарда О?лера ко?и формулишу континуирано прошире?е фактори?елне функци?е на гама функци?у . [15] Адри?ен-Мари Лежандр ?е ук?учио Лежандрову формулу , опису?у?и експоненте у факторизаци?и фактори?ела у просте степене , у текст из 1808. о теори?и бро?ева . [16]

Ознаку за фактори?але ?е увео француски математичар Кристи?ан Крамп 1808. године. [17] Кориш?ене су и многе друге ознаке. ?ош ?една касни?а нотаци?а, у ко?о? ?е аргумент фактори?ала био напола затворен са леве и до?е стране кути?е, била ?е популарна неко време у Британи?и и Америци, али ?е изашла из употребе, можда зато што ?е тешко припремити за штампу. [17] Реч ?фактори?ел“ (првобитно француски: factorielle ) ?е први пут употребио 1800. године Лу? Франсоа Антоан Арбогаст , [18] у првом раду о Фаа-ди-Бруново? формули , [19] али се односи на општи?и концепт производа аритметичких прогреси?а . ?Фактори“ на ко?е се ова? назив односи су чланови формуле производа за фактори?ел. [20]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Graham, Knuth & Patashnik 1988 , стр. 111.
  2. ^ а б Datta, Bibhutibhusan ; Singh, Awadhesh Narayan (2019). ?Use of permutations and combinations in India”. Ур.: Kolachana, Aditya; Mahesh, K.; Ramasubramanian, K. Studies in Indian Mathematics and Astronomy: Selected Articles of Kripa Shankar Shukla . Sources and Studies in the History of Mathematics and Physical Sciences. Springer Singapore. стр. 356?376. S2CID   191141516 . doi : 10.1007/978-981-13-7326-8_18 .   . Revised by K. S. Shukla from a paper in Indian Journal of History of Science . 27 (3): 231?249.   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? ) , 1992, MR 1189487 . See p. 363.
  3. ^ Jadhav, Dipak (август 2021). ?Jaina Thoughts on Unity Not Being a Number”. History of Science in South Asia . University of Alberta Libraries. 9 : 209?231. doi : 10.18732/hssa67 Слободан приступ.   . See discussion of dating on p. 211.
  4. ^ Biggs, Norman L. (ма? 1979). ?The roots of combinatorics”. Historia Mathematica . 6 (2): 109?136. MR   0530622 . doi : 10.1016/0315-0860(79)90074-0 Слободан приступ.  
  5. ^ а б Katz, Victor J. (?ун 1994). ?Ethnomathematics in the classroom”. For the Learning of Mathematics . 14 (2): 26?30. JSTOR   40248112 .  
  6. ^ Sefer Yetzirah at Wikisource , Chapter IV, Section 4
  7. ^ Rashed, Roshdi (1980). ?Ibn al-Haytham et le theoreme de Wilson” . Archive for History of Exact Sciences (на ?езику: француски). 22 (4): 305?321. MR   595903 . S2CID   120885025 . doi : 10.1007/BF00717654 .  
  8. ^ Acerbi, F. (2003). ?On the shoulders of Hipparchus: a reappraisal of ancient Greek combinatorics”. Archive for History of Exact Sciences . 57 (6): 465?502. JSTOR   41134173 . MR   2004966 . S2CID   122758966 . doi : 10.1007/s00407-003-0067-0 .  
  9. ^ Katz, Victor J. (2013). ?Chapter 4: Jewish combinatorics”. Ур.: Wilson, Robin; Watkins, John J. Combinatorics: Ancient & Modern . Oxford University Press . стр.  109 ?121. ISBN   978-0-19-965659-2 .   See p. 111.
  10. ^ Hunt, Katherine (ма? 2018). ?The Art of Changes: Bell-Ringing, Anagrams, and the Culture of Combination in Seventeenth-Century England” (PDF) . Journal of Medieval and Early Modern Studies . 48 (2): 387?412. doi : 10.1215/10829636-4403136 .  
  11. ^ Stedman, Fabian (1677). Campanalogia . London. стр.  6 ?9.   The publisher is given as "W.S." who may have been William Smith, possibly acting as agent for the Society of College Youths , to which society the "Dedicatory" is addressed.
  12. ^ Knobloch, Eberhard (2013). ?Chapter 5: Renaissance combinatorics”. Ур.: Wilson, Robin; Watkins, John J. Combinatorics: Ancient & Modern . Oxford University Press . стр.  123 ?145. ISBN   978-0-19-965659-2 .   See p. 126.
  13. ^ Knobloch 2013 , стр. 130?133.
  14. ^ Ebbinghaus, H.-D. ; Hermes, H. ; Hirzebruch, F. ; Koecher, M. ; Mainzer, K. ; Neukirch, J. ; Prestel, A.; Remmert, R. (1990). Numbers . Graduate Texts in Mathematics. 123 . New York: Springer-Verlag. стр. 131. ISBN   0-387-97202-1 . MR   1066206 . doi : 10.1007/978-1-4612-1005-4 .  
  15. ^ Dutka, Jacques (1991). ?The early history of the factorial function” . Archive for History of Exact Sciences . 43 (3): 225?249. JSTOR   41133918 . MR   1171521 . S2CID   122237769 . doi : 10.1007/BF00389433 .  
  16. ^ Dickson, Leonard E. (1919). ?Chapter IX: Divisibility of factorials and multinomial coefficients” . History of the Theory of Numbers . 1 . Carnegie Institution of Washington. стр. 263?278.   See in particular p. 263.
  17. ^ а б Cajori, Florian (1929). ?448?449. Factorial " n " . A History of Mathematical Notations, Volume II: Notations Mainly in Higher Mathematics . The Open Court Publishing Company. стр. 71?77.  
  18. ^ Miller, Jeff. ?Earliest Known Uses of Some of the Words of Mathematics (F)” . MacTutor History of Mathematics archive . University of St Andrews.  
  19. ^ Craik, Alex D. D. (2005). ?Prehistory of Faa di Bruno's formula” . The American Mathematical Monthly . 112 (2): 119?130. JSTOR   30037410 . MR   2121322 . S2CID   45380805 . doi : 10.1080/00029890.2005.11920176 .  
  20. ^ Arbogast, Louis Francois Antoine (1800). Du calcul des derivations (на ?езику: француски). Strasbourg: L'imprimerie de Levrault, freres. стр. 364?365.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]