Устанак од 10. августа 1792 . године ( франц. journee du 10 aout ) ?е ?едан од на?знача?ни?их дога?а?а Француске револуци?е . Подигла га ?е револуционарна Париска комуна чи?и припадници заузима?у кра?ев замак Ти?ери?е . Кра? Лу? XVI склонио се у Скупштину ко?а га ?е лишила власти.

Увод [ уреди | уреди извор ]

Француска во?ска ?е 1792. године била растро?ена. На?ма?е половина од 12.000 официра ?е емигрирала те ?е укупан бро? способних во?ника сведен на око 150.000. Родо?убиви во?ници нису били дисциплиновани. Главна команда била ?е осред?а. Димур?е ?е наредио да три арми?е пре?у у офанзиву. Французи су брзим нападом окупирали целу Белги?у ко?у ?е бранило 35.000 Аустри?анаца. Ме?утим, по доласку аустри?ских по?ача?а, француски генерали наре?у?у повлаче?е. У Арденима се Ла Фа?ет ни?е ни помакао. Робесп?ер га критику?е и нема повере?а у ?ега. Ла Фа?ет ?е из?авио да ?е са во?ском спреман да по?е на Париз, против ?акобинаца. Во?ни неуспеси подстакли су национални занос. Неки жирондински министри отпуштени су од стране кра?а. Жирондинци су упутили апел народу ? прогласом ?Домовина ?е у опасности“. Во?ска пруског во?воде Брауншва?га прелази на француску територи?у. ?акобинци су заборавили на непри?ате?ство са жирондинцима због опасности од непри?ате?а. Опрема?у се нови бата?они. Проглас ?е у?единио народ. Ме?утим, национално ?единство осу?етили су жирондинци ко?и су повели та?не преговоре са двором. Лу? их ?е одбио, а народ се побунио. Жирондинци осу?у?у ове немире. Тиме осу?у?у себе и сво? поредак из 1791. године ^[1] .

Устанак [ уреди | уреди извор ]

Париз и цела зем?а дигла се на устанак против монархи?е 10. августа 1792. године. Робесп?ер ?е нападао жирондинце ко?и преговара?у са кра?ем и тражи укида?е Скупштине и уво?е?е Конвента . Он ?е и организовао побуну. Помогли су му бретонски федералци 30. марсе?ског, побу?еници предгра?а Сент Антоан, пева?у?и химну ко?а ?е по ?има названа Марсе?езом . Федералци су на Робесп?еров подстица? формирали та?ни директори?ум. Париска ру?а заузима палату Ти?ери?е и масакрира кра?еву Шва?царску гарду . Кра? ?е на савет жирондинаца напустио дворану и склонио се у Скупштину. Скупштина се ни?е из?аснила за свргава?е ве? за уда?ава?е кра?а. Изгласала ?е и сазива?е Конвента прихвата?у?и Робесп?еров захтев. Тиме ?е поражена висока буржоази?а и либерално племство ко?и су и подигли револуци?у. Пасивни гра?ани, занатли?е и трговци, на челу са Робесп?ером, улазе на политичку позорницу. Генерал Ла Фа?ет ?е 19. августа прешао Аустри?анцима ^[2] .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Алберт Собоул; Француска револуци?а, Напри?ед, Загреб (1966)

Устанак 10. августа 1792. на Викимеди?ино? остави .