한국   대만   중국   일본 
Умберто Еко ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Умберто Еко

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Умберто Еко
Умберто Еко, итали?ански писац и филозоф
Лични подаци
Пуно име Умберто Еко
Датум ро?е?а ( 1932-01-05 ) 5. ?ануар 1932.
Место ро?е?а Алесандри?а , Кра?евина Итали?а
Датум смрти 19. фебруар 2016. ( 2016-02-19 )  ( 84 год. )
Место смрти Милано , Итали?а
Образова?е Универзитет у Торину
Филозофски рад
Епоха Филозофи?а 20 . и 21 . века
Реги?а Западна филозофи?а
Школа филозофи?е Семиологи?а
херменеутика
Интересова?а Естетика
епистемологи?а
рецепционистичка критика
истори?а сред?ег века
Иде?е Отворено дело
метафора
границе тумаче?а [1]
Утица?и од ?е?мс ?о?с
Шарл Бодлер
Хорхе Луис Борхес
Чарлс Сандерс Перс
Имануел Кант
Клод Леви-Строс
Роланд Барт
Морис Мерло-Понти
Антонио Грамши
Теодор Адорно
Жан Пи?аже
Франц Кафка
Луи?и Паресон
Бенедето Кроче
Артур Конан До?л
Жерар де Нервал
Емануел Тезауро [2] [3]
Утицао на Ст?уарт Хол [4]
Званични веб-са?т
umbertoeco .it

Умберто Еко ( итал. Umberto Eco ; Алесандри?а , Пи?емонт , 5. ?ануар 1932 ? 19. фебруар 2016 ) [5] био ?е итали?ански писац , филозоф , естетичар , семиолог , теоретичар к?ижевности , есе?ист и историчар сред?ег века. Познат ?е по сво?им романима и есе?истичким делима. [6]

Еко ?е плодно писао током свог живота, са сво?им радовима обухвата?у?и к?иге за децу, преводе са француског и енглеског, као и новинску рубрику ?La Bustina di Minerva“ (Минервина шибица) об?ав?ивану да пута месечно у часопису L'Espresso почев од 1985. ?егов послед?и допринос (критичка оцена романтичних слика Франческа Ха?еза ) се по?авио 27. ?ануара 2016. [7] [8] У време сво?е смрти, био ?е професор емеритус на Универзитету у Боло?и , где ?е предавао током ве?ег дела свог живота. [9] У 21. веку, наставио ?е да стиче призна?е за сво? есе? из 1995. године ? Ур-фашизам “, где Еко наводи четрнаест општих сво?става за ко?е веру?е да чине фашистичке идеологи?е.

Рани живот и образова?е [ уреди | уреди извор ]

Еко ?е ро?ен 5. ?ануара 1932. у граду Алесандри?а , у Пи?емонту у северно? Итали?и. Шире?е итали?анског фашизма широм региона утицало ?е на ?егово дети?ство. Са десет година добио ?е Прву покра?инску награду Луди ?увенилес након што ?е позитивно реаговао на подстица? младог итали?анског фашистe ко?и ?е написао ?Да ли треба да умремо за славу Мусолини?а и за бесмртну судбину Итали?е?“. [10] ?егов отац, ?улио, ?едно од тринаесторо деце, био ?е рачуново?а пре него што га ?е влада мобилисала да учеству?е у три рата.Током Другог светског рата , Умберто и ?егова ма?ка, ?ована (Бизио), преселили су се у мало село на падинама планине Пи?емонт. [11] ?егово село ?е ослобо?ено 1945. године, и након тога ?е био изложен америчким стриповима, европском отпору и Холокаусту . [10] Еко ?е стекао салези?анско образова?е и упу?ивао се на ред и ?еговог оснивача у сво?им радовима и интерв?уима. [12]

Пред кра? живота Еко ?е веровао да ?е ?егово породично име скра?еница од ex caelis oblatus (од латинског: дар с неба ). Као што ?е у то време био обича?, име ?е ?еговом деди ( сирочету ) дао званичник у градско? скупштини. У ?едном интерв?уу из 2011, Еко ?е об?аснио да ?е при?ате? случа?но наишао на акроним на листи ?езуитских акронима у Ватиканско? библиотеци , информишу?и га о вероватном пореклу имена. [13]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Током 1960-их бавио се естетиком и истакао се као ?едан од на?знача?ни?их представника авангарде у итали?анско? култури. Припадао ?е к?ижевном покрету Група 63 . Био ?е оснивач к?ижевних часописа Il Marcatre и Il Quindici . У свом истраживачком раду бавио се проучава?ем средстава масовног информиса?а у оквиру семиологи?е и естетике применом структуралистичког метода. Естетика телевизи?ског искуства, естетске структуре директног преноше?а, слобода дога?а?а и детерминаци?а, анализа поетског ?езика, отвореност и теори?а информаци?а, теме су ко?има се бавио.

Радио ?е пет година као уредник у редакци?и за културу у Radiotelevisione Italiana (RAI) РАИ од 1954. до 1959. године. [14]

Помно ?е пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникаци?е, универзум информаци?а и информациону естетику. Поред опште семиологи?е, бавио се семиологи?ом визуелних порука, семиологи?ом архитектуре, епистемологи?ом структуралних модела и семиолошком границом. У оквиру херменеутике и теори?е к?ижевности бавио се семиологи?ом текста, тумаче?ем метафора, проблемом кривотворе?а и фалсификата и границама тумаче?а.

Од 1971. био ?е редовни професор естетике визуелних комуникаци?а и семиологи?е на Универзитетима у Торину , Милану , Фиренци , Универзитету Колумби?а у ?у?орку, ?е?лу и госту?у?и професор на многим факултетима.

Године 1980. об?авио ?е филозофско- детективски роман Име руже [14] ко?и ?е постао ?едан од на?читани?их и на?прево?ени?их романа. Еков други роман, Фукоово клатно тако?е ?е доживео велики успех.

Бавио се писа?ем, живио у Милану и Римини?у са супругом Ренатом ко?а ?е историчар уметности. На Универзитету у Боло?и водио програм из комуникологи?е. Писао ?е колумну за L’Espresso названу La bustina di Minerva ( Минервина сваштара ).

За роман Име руже добио ?е Premio Strega 1981 . године. [15]

У браку са професорком немачке уметности Ренатом Рамж имао ?е сина и ?ерку. [14] [16]

Критичка рецепци?а и насле?е [ уреди | уреди извор ]

Као академик са фокусом филозофи?у, семиотику и културу, Еко ?е поделио критичаре у погледу тога да ли ?егово теоретиса?е треба посматрати као бри?антан или као беспотребан про?екат су?ете опседнут ситницама, док ?е ?егово писа?е фикци?е запа?ило критичаре сво?ом истовременом сложенош?у и популарнош?у. У свом осврту на Улогу читаоца из 1980. године, филозоф Ро?ер Скрутон , напада?у?и Екове езотеричне тенденци?е, пише да, ?[Еко тражи] реторику техникалности, средства за ствара?е толико дима толико дуго да ?е читалац почети да криви ?егов сопствени недостатак перцепци?е, а не недостатак просвет?е?а аутора, због чи?енице да ?е он престао да види." [17] У свом прегледу Вере у кривотворине и Уметност и лепота у сред?ем веку , историчар уметности Никола Пени , из 1986. у ме?увремену, оптужу?е Ека за подмета?е, пишу?и ?Сум?ам да ?е Еко можда прво био заведен интелектуалним опрезом, ако не и скромнош?у, праведним узроком 'релевантности' (реч ко?а иде у прилог када се по?авио рани?и од ових есе?а) ? узрок ко?и сред?овековци могу бити склони да прихвате са посебно оча?ничким одбацива?ем." [18]

На другом кра?у спектра, Еко ?е хва?ен због сво?е несталности и енциклопеди?ског зна?а, што му ?е омогу?ило да недокучиве академске предмете учини доступним и заним?ивим. У рецензи?и Имена руже из 1980. године, к?ижевни критичар и научник Франк Кермод назива Теори?у семиотике , ?снажном, али тешком расправом“, сматра?у?и да ?е Еков роман ?невероватно заним?ива к?ига ? веома чудна ствар ко?а се може родити из страсти према сред?ем веку и семиотици, и веома модерно задово?ство." [19] Жил Делез цитира Екову к?игу Отворено дело из 1962. године са одобрава?ем у свом семиналном тексту Разлика и понав?а?е из 1968, к?изи за ко?у се каже да ?е из ?е постструктуралистички филозоф Жак Дерида тако?е црпео инспирици?у. [20] [21] У некрологу филозофа и к?ижевног критичара Карлина Романа, за Ека се каже да ?е ?[постао], током времена, критичка савест у центру итали?анске хуманистичке културе, у?еди?у?у?и ма?е светове као нико пре ?ега“. [21]

Награде и почасти [ уреди | уреди извор ]

  • Еко ?е добио преко 30 почасних доктората на многим угледним универзитетима широм света. [14]

Дела [ уреди | уреди извор ]

Теори?ска дела [ уреди | уреди извор ]

  • Естетски проблем у св. Томе Аквинског 1956 . ( Il problema estetico in San Tommaso )
  • Уметност и лепо у естетици сред?ег века 1959 , (срп. изд. 1994 )
  • Отворено д?ело 1962 , ( Opera Aperta 1962, срп. изд. 1965 )
  • ?о?сове поетике , (срп. изд. 1965)
  • Култура, информаци?а, комуникаци?а 1968 , ( La struttura assente 1968, срп. изд. 1973 )
  • Напомене уз Име руже , 1983 ( Postille al 'Nome della rosa' 1983)
  • Минервина сваштара , ( La Bustine di Minerva 2000, антологи?а новинских колумни и коментара 1994)
  • Кант и к?унар ( Kant e l'omitorinco 1997, 1997 )
  • Списи о моралу
  • Како се пише дипломски рад (срп. изд. 2000 )
  • Границе тумаче?а 1995 , ( I limiti dell'interpretazione , срп. изд. 2001 )
  • О к?ижевности , ( Sulla letteratura , срп. изд. 2002 )
  • Минимални дневник ( Diario Minimo 1963 , Il secondo Diario Minimo 1990 )
  • Казати готово исту ствар 2003 , ( Dire quasi la stessa cosa , срп. изд. 2011 )
  • Истори?а лепоте 2004 , (срп. изд. 2008 )
  • Истори?а ружно?е 2008.
  • Бескра?ни спискови , 2009. [22]
  • Исповести младог романописца 2013 .

Романи [ уреди | уреди извор ]

К?иге за децу [ уреди | уреди извор ]

  • Бомба и генерал ( La bomba e il generale , 1966, Rev. 1988)
  • Три космонаута ( I tre cosmonauti , 1966)
  • Gli gnomi di Gnu , 1992

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Umberto Eco, Interpretation and Overinterpretation , Cambridge University Press, 1992, p. 25.
  2. ^ Eco, Umberto (1986). Semiotics and the philosophy of language . Indiana University Press. стр.  105 ?7. ISBN   9780253203984 .  
  3. ^ Farronato, Cristina (2003). Eco's Chaosmos. From the Middle Ages to Postmodernity . University of Toronto Press . стр. 26. ISBN   9780802085863 . ? Eco's interest in metaphor as an instrument of cognition is what attracts his attention to a lengthy study of metaphor conducted in the seventeenth century by the Jesuit scholar Emanuele Tesauro. ”  
  4. ^ Dunn, Hopeton S. (2014). ?A Tribute to Stuart Hall”. Critical Arts . 28 (4): 758. ISSN   1992-6049 . S2CID   144415843 . doi : 10.1080/02560046.2014.929228 .  
  5. ^ ?Umberto Eco” . britannica.com . Приступ?ено 18. 1. 2022 .  
  6. ^ Thomson, Ian (20. 2. 2016). ?Umberto Eco obituary” . the Guardian . Приступ?ено 1. 3. 2017 .  
  7. ^ ?La cattiva pittura di Hayez” . l'Espresso (на ?езику: итали?ански). 27. 1. 2016 . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  8. ^ Parks, Tim (6. 4. 2016). ?Pape Satan Aleppe by Umberto Eco review ? why the modern world is stupid” . the Guardian (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  9. ^ France-Presse, Agence (19. 2. 2016). ?Umberto Eco, 1932?2016” . The Guardian (на ?езику: енглески). ISSN   0261-3077 . Приступ?ено 29. 6. 2017 .  
  10. ^ а б Eco, Umberto. ?Ur-Fascism” . The New York Review of Books 2022 (на ?езику: енглески). ISSN   0028-7504 . Приступ?ено 2022-01-25 .  
  11. ^ ?Umberto Eco Biography” . eNotes . Приступ?ено 23. 4. 2016 .  
  12. ^ ?Don Bosco in Umberto Eco's latest book” , N7: News Publication for the Salesian Community : 4, ?ун 2004, Архивирано из оригинала 6. 3. 2009. г.  
  13. ^ ?Fifteen Questions with Umberto Eco | Magazine | The Harvard Crimson” . www.thecrimson.com . Приступ?ено 18. 8. 2020 .  
  14. ^ а б в г ?Умберто Еко - писац ко?и ?е веровао у мо? стрипова” . BBC News на српском (на ?езику: српски). 2022-02-19 . Приступ?ено 2022-02-20 .  
  15. ^ Bookstore, Italian (2015-11-11). ?The Name of the Rose” . Italian Bookstore (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г . Приступ?ено 2022-02-20 .  
  16. ^ ?Umberto Eco obituary” . the Guardian (на ?езику: енглески). 2016-02-20 . Приступ?ено 2022-02-20 .  
  17. ^ Scruton, Roger (7. 2. 1980). ?Roger Scruton · Possible Worlds and Premature Sciences · LRB 7 February 1980” . London Review of Books (на ?езику: енглески). 02 (2) . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  18. ^ Penny, Nicholas (4. 9. 1986). ?Nicholas Penny · Ecolalia · LRB 4 September 1986” . London Review of Books (на ?езику: енглески). 08 (15) . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  19. ^ Kermode, Frank (6. 10. 1983). ?Frank Kermode · Frank Kermode on the horse of the Baskervilles · LRB 6 October 1983” . London Review of Books (на ?езику: енглески). 05 (18) . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  20. ^ Deleuze, Gilles (1994). Difference and Repetition . Columbia University Press. стр.  22 , 313n23.  
  21. ^ а б Romano, Carlin (29. 2. 2016). ?The Irrepressible Lightness of Umberto Eco” . The Chronicle .  
  22. ^ Р, З. ? ? Бескра?ни спискови” Умберта Ека” . Politika Online . Приступ?ено 2022-02-20 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Умберто_Еко&oldid=26605339 ”