Положа? Ужичке републике у окупирано? ?угослави?и ? према истори?ском атласу за основну школу об?ав?еном у Загребу 1975. године.
Ужичка република
?е назив за
ослобо?ену територи?у
западне
Срби?е
и
Шумади?е
, ко?а се од
24. септембра
до
29. новембра
1941
. године, за време
Другог светског рата
, налазила под контролом
Народноослободилачког партизанског покрета
. Центар територи?е, по ко?ем ?е и добила назив било ?е
Ужице
. Власт у ?о? ?е била дуална, представ?а?у?и неку врсту фактичке поделе утица?а. Партизански центар ове слободне територи?е налазио се у Ужицу, а четнички на Равно? гори.
[1]
Под снажним налетом окупаторских снага, познатим као ?
Прва непри?ате?ска офанзива
” ова територи?а ?е поново окупирана, а партизанске снаге су се морале пову?и у
Сан?ак
.
Иако ?е тра?ала веома кратко, свега два и по месеца, била ?е веома знача?на ?ер ?е на ?о? Народноослободилачки покрет успео да формира сво?у прву слободну територи?у и изврши организаци?у живота и позадине. У ослобо?еном Ужицу ?е био центар устанка у ?угослави?и и у ?ему се налазило во?но и политичко руководство НОП-а ?
Врховни штаб
и
Централни комитет КП?
, као и друге во?но-политичке организаци?е; функционисала ?е партизанска
фабрика оруж?а
и излазио лист ?
Борба
”. Партизанска фабрика оруж?а и муници?е ?е 1941. била ?едина
фабрика
у окупираном делу Европе где се производило оруж?е за борбу против фашизма.
[2]
Ужичка република ?е у?едно била и прва ве?а ослобо?ена територи?а у окупирано?
Европи
.
[
тражи се извор
]
Назив Ужичка република сами партизани нису користили као назив за сво?у ослобо?ену територи?у, ?ер руководство
КП?
ни?е дозво?авало никакво проглашава?е и поми?а?е републике, да то не би будило неже?ене асоци?аци?е у народу да комунисти теже да преузму власт, поготову стога што ?е то навелико експлоатисала четничка пропаганда.
[3]
Тек када су окупатори и квислинзи заузели Ужице и целу слободну територи?у у западно? Срби?и, у квислиншко?
штампи по?авило се име Ужичка комунистичка република, а потом и у штампи
Сов?етског Савеза
, у проле?е 1942. само као Ужичка република. Ово име ?е после завршеног народноослободилачког рата и револуци?е прихва?ено и у историографи?и.
[3]
Посто?е различита миш?е?а о територи?и ко?у ?е обухватала Ужичка република. Према ?едном ви?е?у, она ?е обухватала ужички и чачански округ, а према другом гледишту, захватала ?е знатно шири простор.
[4]
Ужичка Република ни?е имала сталне границе, ве? су се оне ме?але готово свакодневно са сваком офанзивом партизана на ?едно? и окупатора на друго? страни, а, према ?едном од тумаче?а, отприлике су заузимале подруч?е од река
Дрине
на западу,
Западне Мораве
на истоку и од река
Скрапежа
на северу до
Увца
на ?угу.
[
тражи се извор
]
Устанак у окупирано? ?угослави?и септембра 1941. године.
У ствара?у слободне територи?е у западно? Срби?и учествовало ?е 13
партизанских одреда
: Ва?евски, Мачвански, Посавски, Косма?ски, Први и Други Шумади?ски, Поморавски, Крагу?евачки, Вр?ачко-трстенички, Копаонички, Кра?евачки, Чачански и Ужички партизански одред.
[1]
Уз ?их, у ствара?у слободне територи?е учествовало ?е и неколико четничких ?единица: Церски четнички одред под командом капетана
Драгослава Рачи?а
, Одред потпуковника
Веселина Мисите
, Одред поручника
Ратка Мартинови?а
и Одред попа
Влада Зечеви?а
(неки су касни?е приступили
НОП
-у). Ови четници нису ступили у борбу против Немаца по наре?е?у четничког во?е Драже Михаилови?а ве? самоиници?ативно.
[5]
Након што ?е устанак узео маха, новопостав?ени команду?у?и генерал у Срби?и
Франц Беме
донео ?е одлуку да Немци
21. септембра
напусте Ужице. Колона ?е била дуга 6 километара и у ?о? се кретало 1.217 во?ника.
[6]
Зна?у?и за одлазак Немаца, Радомир ?еки? са 100 четника исти дан улази у Ужице, где се придружу?е Неди?евим ?удима. Како ?е
Кос?ери?
ослобо?ен
24. септембра
из?утра, у ужичком округу остало ?е ?ош неослобо?ено Ужице у коме су се налазили
Пе?анчеви четници
и Неди?ева жандармери?а. Са ?има су поведени разговори да се Ужице преда. Кад споразум ни?е постигнут, одлучено ?е да се изврши напад на град. Увече, 23. септембра све три партизанске чете биле су спремне за напад. Рани?е тога дана, осе?а?у?и да се стеже обруч око града, жандарми су почели да беже из Ужица. Следе?ег дана Немци су бомбардовали складиште муници?е у Крчагову и друге об?екте, па ?е на?ве?и део четника и жандарма напустио град.
[6]
Док су Пе?анчеви четници напуштали Ужице, командант партизанске групаци?е
Слободан Секули?
послао ?е у град патролу са поруком начелнику Бранку Барбулови?у да преда град. Како ни?е располагао никаквим снагама за борбу против партизана, он ?е предао град. Поред Златиборске, Рачанске и Ужичке партизанске чете ускоро су с возом, камионима и мотоциклима стигле и чете источне групе Ужичког НОП одреда, а са севера преко
Црнокосе
партизани Црногорске чете. 24. септембар се узима као дан оснива?а Ужичке републике.
[
тражи се извор
]
У току истог дана на окупу се нашао цео Ужички НОП одред, тако да су све ?егове чете увече промарширале кроз град, а на житно? пи?аци одржан ?е велики народни митинг на коме су говорили
Желимир ?ури?
и Слободан Секули?. На месту где су пре неколико дана висили обешени борци Златиборске партизанске чете, становништво Ужица ?е поздрав?ало дефиле партизанских ?единица.
[6]
У трезору Народне банке партизани су пронашли 55 милиона динара. Све фабрике, ук?учу?у?и и фабрику оруж?а, биле су способне за производ?у.
[6]
Та на?важни?а фабрика оруж?а у Срби?и остала ?е недирнута и била животно важан чинилац у рукама партизанске команде.
[7]
Ужичка република, у ?есен 1941, ни?е била хомогена територи?а са ?едном влаш?у и ?единственим оружаним снагама. За све време посто?а?а за ?у ?е карактеристично дво?ство власти, во?ски и команди, али су одлучу?у?и печат цело? организаци?и власти и одбране давале снаге народноослободилачког покрета, са комунистима као ?езгром, нарочито по сво?о? во?но? снази (25.000 бораца наспрам неколико хи?ада четника).
[1]
Посто?ала су два одво?ена штаба ? Врховни штаб НОПО? и Врховна команда Михаилови?а. Партизанска ?престоница” била ?е у Ужицу, а четничка у Пожеги. Четници су се домогли ?ош вароши, сем Пожеге: Рашке, Вр?ачке ба?е и других; заузима?ем Пожеге, Ари?а и Ива?ице под сво?ом контролом држали су све варошице у долини Моравице. У Чачку и Гор?ем Милановцу партизани и четници делили су власт на паритетном принципу, а скоро у сваком месту ?Републике” посто?але су обе команде места, па и у Ужицу, центру ?Ужичке републике”. У сваком месту слободне територи?е посто?ала су два мобилизациона стола ? ?едан партизански и други четнички.
[1]
Смотра Партизана у ослобо?еном Ужицу
На тлу Ужичке републике изгра?ена ?е мрежа народноослободилачких одбора: у Круп?у, Ча?етини, Кос?ери?у, Ари?у, Ба?ино? Башти, Ужицу, Чачку. Градски народноослободилачки одбор у Ужицу изабран ?е 7. октобра 1941. године. ?егов програм био ?е садржан у три речи: ?
Слобода, хлеб, огрев
”.
[1]
Главни народноослободилачки одбор за Срби?у именован ?е 17. новембра 1941, с
Драго?лом Дуди?ем
као председником и
Петром Стамболи?ем
као секретаром.
[8]
У бити, ?едина веза Ужичке републике с државнош?у била ?е организована власт на привремено ослобо?еном подруч?у.
[
тражи се извор
]
Партизанска фабрика оруж?а
[
уреди
|
уреди извор
]
По уласку партизанских снага у Ужице, 24. септембра 1941. године организована ?е производ?а у предратно? Фабрици оруж?а и муници?е у
Крчагову
. Пошто су честа немачка бомбардова?а онемогу?авала производ?у, по наре?е?у Врховног штаба Фабрика ?е расе?ена на више места у граду. Машине ?едног дела муници?ског оде?е?а и алатница смештене су у подземне простори?е изгра?ене пред почетак рата за потребе трезора Народне банке. Производ?а ?е била организована у три смене.
[
тражи се извор
]
У периоду Ужичке републике у партизанско? фабрици оруж?а и муници?е ?е произведено за фронт:
[2]
| Пушака
|
21.000
|
| Специ?алних пушака за врховни штаб
|
40
|
| Пушчаних метака
|
2.700.000
|
| Пишто?ске муници?е
|
90.000
|
| Панцирне муници?е
|
20.000
|
| Тромблона ? носача бомби
|
300
|
| Ручних бомби
|
30.000
|
| Поправ?ено пушкомитра?еза
|
око 300
|
| Поправ?ено топова
|
3
|
| Ремонтовано топовских граната
|
5.000
|
| Направ?ено нагазних мина
|
2.000
|
| Напу?ено флаша бензином
|
3.000
|
Од радника Фабрике оруж?а формирана ?е партизанска чета ко?а ?е била у саставу Радничког бата?она Ужичког одреда. Подземни тунели су по замислима инже?ера Владимира Смирнова адаптирани за потребе Фабрике и као цивилно склониште. Простор попречног тунела кориш?ен ?е за смешта? матери?ала и производа Фабрике. Партизанска фабрика оруж?а и муници?е радила ?е до 22. новембра 1941. када се догодила трагична експлози?а у ко?о? ?е изгинула читава смена радника и цивили затечени у склоништу.
[
тражи се извор
]
Пропаганда против Ужичке републике
[
уреди
|
уреди извор
]
Профашистички во?а
Димитри?е ?оти?
?е путем пропаганде жестоко нападао партизане. Ослобо?ену ужичку територи?у ?оти? представ?а као ?Српску сов?етску соци?алистичку републику” ко?ом управ?а?у некаква четири мистериозна странца из хотела ?Палас” у Ужицу, мушка и женска омладина стану?у за?едно у ?народним домовима” где се уче теори?и и пракси ?слободне ?убави”, све ?авне верске манифестаци?е су забра?ене, итд. Он ?ош пише да у Ужицу масовно уби?а?у Србе-дома?ине, а у партизанским ?единицама нема српских се?ака ? ?од Срба интелектуалци, иначе Цигани, ?евре?и, Ма?ари, Бугари, Арнаути, Хрвати”.
[9]
Сличну пропаганду понав?а и четнички во?а
Драго?уб Михаилови?
, ко?и на
састанку са Немцима
наводи да ?партизане воде странци, они ко?и нису Срби:
Бугарин
?анкови?,
?евре?ин
Линдема?ер,
Ма?ар
Борота, два
муслимана
чи?а ми имена нису позната, припадник
усташа
ма?ор Богани?” (измиш?ене личности сем Стевана Бороте, али он ни?е Ма?ар).
[10]
Споменик партизанима на брду
Кади?ача
Држава ?е тра?ала 67 дана, а потом ?е пала у руке
Вермахта
, док су се партизани повукли ка
Сан?аку
. Ужичка република престала ?е да посто?и 29. новембра 1941. великом офанзивом снага Осовине потпомогнутом четничким одредима. Партизани су тог дана претрпели пораз на
Кади?ачи
.
Приликом повлаче?а преко
Златибора
, у новембру и децембру 1941. године, пратиле су их немачке ?единице, ко?е су тада, чине?и ужасан злочин над ра?еницима и златиборским цивилним становништвом, стре?але осам бораца Друге чачанске партизанске чете, пет бораца Шесте ибарске партизанске чете, осамнаест бораца Тамнавског партизанског бата?она, као и 41 цивилна мештанина Златибора. У партизанско? болници ко?а се налазила на Златибору Немци су стре?али седамнаест ра?еника, бораца
Ужичког НОП одреда
, шест цивила из ужичког кра?а, четрнаест ра?еника из
Чачанског НОП одреда
и ?едног цивила из чачанског кра?а, ?едног ра?еника из
Посавског НОП одреда
, три ра?еника из
Ва?евског НОП одреда
, по ?едног ра?еника из Копаоничког и
Мачванског НОП одреда
, два ра?еника из Шумади?ског НОП одреда, два из
Косма?ског НОП одреда
, ?едног из
Крагу?евачког НОП одреда
и четворицу других бораца ра?еника.
[
тражи се извор
]
О Ужичко? републици ?е сним?ен и
истоимени филм
.
[11]
|
|---|
| Учесници
| |
|---|
| 1941.
| |
|---|
| 1942.
| |
|---|
| 1943.
| |
|---|
| 1944.
| |
|---|
| 1945.
| |
|---|
| Злочини
| | | Злочини по починиоцу
| |
|---|
| Масовна погуб?е?а
| |
|---|
| Концентрациони логори
| |
|---|
| Избеглице
| |
|---|
|
|---|
| Повезано
| |
|---|
|
|---|
| До 1918.
| |
|---|
| 1918?1941.
| |
|---|
| 1941?1945.
| |
|---|
| 1945?1990.
| |
|---|
| 1990?2006.
| |
|---|
| од 2006.
| |
|---|