Т?удор
Држава	Кра?евина Енглеска , Кнежевина Велс , Кра?евина Ирска
Оснивач	Хенри VII Т?удор
Владавина	1485 .
Националност	Велшани , Енглези

Династи?а Т?удор ( енгл. Tudor dynasty, House of Tudor ) ?е била истакнута европска кра?евска династи?а ко?а ?е потицала из Велса ^[1] и ко?а ?е владала Кра?евином Енглеском , као и Грофови?ом и Кра?евином Ирском , од 1485. до 1603. године. Први владар био ?е Хенри Т?удор , ко?и ?е са очеве стране потомак владара ?ужне покра?ине Велса ^[2] , а са ма?чине стране потомак енглеске кра?евске породице Ланкастер . Породица Т?удор била ?е накло?ена династи?и Ланкастер током Рата ружа, па стога ?ихова породична ружа веома слична ружи породице Ланкастер.

Хенрих Т?удор имао ?е подршку оних ко?и су били уз породицу Ланкастер, али и незадово?них из клана ?орк . Хенри се снагом во?не силе и победе 1485. прогласио енглеским кра?ем и поста?е Хенри VII . ?егова победа учврш?ена ?е браком са Елизабетом од ?орка , симболично у?еди?у?у?и некадаш?е супарнике у нову династи?у. Породица Т?удор проширила ?е сво?у мо? и ван граница Енглеске , у?еди?у?у?и Енглеску са Велсом 1542. године, и успешно наме?у?и ауторитет над Кра?евином Ирском. Као и претходни владари наставили су да захтева?у да влада?у и Кра?евном Француском , али никада нису успели да ?е осво?е.

Укупно ?е било пет владара из династи?е Т?удор ( ?е?н Гре? , унука Мери, мла?е сестре Хенри?а VIII, проглашена ?е кра?ицом у периоду од девет дана током 1553. године, и за ве?ину ни?е представ?ала правог владара). Едвард VI био ?е ?едини наследник по мушко? лини?и Хенри?а VIII, али живео ?е само до пунолетства. Стога пита?а наследства трона (ук?учу?у?и бракове, разводе и право жена да буду наследнице трона) су била главно политичко пита?е током владавине династи?е Т?удор.

Владавина династи?е Т?удор завршава се 1603. године са смр?у Елизабете I Т?удор , ко?а ни?е имала наследника. Ипак, приликом та?них преговора са ?еним ро?аком ?е?мсом VI од Шкотске , Кра?ем Шкотске, (чи?а пра-прабаба Маргарет ?е била стари?а сестра Хенри?а VIII) Елизабета успева да постигне да наследник енглеског трона буде породица Ст?уарт , и тиме у?еди?у?е Кра?евину Енглеску и Кра?евину Шкотску.

Успон ка трону [ уреди | уреди извор ]

Т?удорови су потомци по женско? лини?и ?она Бофорта , ко?и ?е био ванбрачно дете енглеског принца из 14. века, ?она од Гента , првог во?воде породице Ланкастер (тре?и син Едварда III ), и ?онове вишегодиш?е ?убавнице, Катарине Санфорд . По правилу ванбрачна деца нема?у право на трон, али ситуаци?а се закомпликовала када ?е 1396. године ?он од Гента оженио Катарину Санфорд (25 година након ро?е?а ?она Бофорта). Због тог брака, папа изда?е декрет ко?им црква исте године призна?е Бофорта као легитимног наследника. Годину дана касни?е, 1397. године и Парламент доноси акт ко?им се Бофорт призна?е као легитимни наследник. Породица Бофорт оста?е у добрим односима са наследницима ?она од Гента из првог брака, односно са породицом Ланкастер .

Унука ?она Бофорта, Маргарет Бофорт била ?е удата за Едмунда Т?удора, првог грофа од Ричмонда . Т?удор ?е био син Овена Т?удора , пореклом из Велса, и Катарине Валоа . Едмунд Т?удор и ?егови ро?аци били су нелегитимни наследници или су потицали из та?ног брака, па су сво?е богатсво на?више дуговали добро? во?и свога полубрата Хенри?а VI . Када ?е породица Ланкастер изгубила мо? и породица Т?удор се нашла у немилости новог владара.

Едмундов син Хенри Т?удор , ро?ен у дворцу Пембрук, одрастао ?е у ?ужном Велсу. Изгнанство ?е провео у Брета?и , а ?егова ма?ка Леди Маргарет ?е остала у Енглеско?, преудала се и покушавала да помогне сину и да му на?е савезнике у Енглеско? ко?ом ?е у то време владала породица ?орк. Како ?е ве?ина породице Ланкастер поумирала и ни?е било адекватног наследника, Хенри се само-проглашава за наследника породице Ланкастер. Са друге стране, ?егова ма?ка искориш?ава непопуларност Ричарада III и успева да направи савез са незадово?ним поборницима ривалске породице ?орк. Хенри се 1485. године искрцава у Енглеску и побе?у?е Ричарда III у бици на Босвортском по?у и проглашава се за кра?а Хенри?а VII. Браком са не?аком Ричарда III, Елизабетом од ?орка , Хенри VII успева да отклони и зад?у сум?у у ?егово право на трон, Енглеска доби?а нову династи?у ко?а потиче и од Ланкастер и од ?орк породице и на ова? начин завршава се Рат ружа . Симбол нове династи?е ?е Т?удорска ружа , ружа ко?а ?е настала комбинаци?ом беле руже, ко?а представ?а симбол породице ?орк, и црвене руже, ко?а представ?а симбол породице Ланкастер.

Кра? Хенри VII Т?удор и кра?ица Елизабета су имали неколико деце, од ко?их ?е четворо преживело рано дети?ство: Артур, принц од Велса , Хенри, во?вода од Ричмонда , Маргарет , ко?а се удала за ?е?мса IV од Шкотске , и Мери , ко?а се удала за Лу?а XII . Хенри VII ?е оженио ?еговог на?стари?ег сина Артура са Катарином од Арагона , и на та? начин о?ачао савез са шпанском монархи?ом. Четири месеца након венча?а, Артур умире и остав?а свог мла?ег брата Хенри?а као наследника. Хенри VII доби?а дозволу од папе да Хенри ожени Артурову удовицу. Ипак, Хенри VII одлаже венча?е, тако да се они нису венчали за ?еговог живота.

Нови кра? Хенри VIII Т?удор се оженио Катарином од Арагона 11. ?уна 1509. године, а крунисани су 24. ?уна исте године у Вестминстерско? опати?и . Ипак, Катарина ни?е ра?ала мушку децу, што ?е Хенри ?ако желео. Прво дете ?е била ?ерка и била ?е ро?ена мртва. Друго дете ?е био син Хенри, ко?и ?е умро 52 дана након ро?е?а. Имали су ?ош неколико мртво ро?ене деце, све до ро?е?а ?ерке Мери , ко?а ?е ро?ена 1516. године. Када ?е Хенри?у постало ?асно да ?е династи?а Т?удор под ризиком да нема наследнике, он се консултовао са сво?им преми?ером кардиналом Томасом Вулси?ем о могу?ности развода. Восли ?е посетио Рим, где се надао да ?е успети да доби?е папину дозволу за развод. Ипак, црква ?е била под веома ?аким утица?ем не?ака Катарине од Арагона, Карла V, цара Светог римског царства , ко?и се веома залагао за сво?у тетку. Хенри не доби?а папски опрошта? због развода и Катарина успева да оспори развод. Восли пада у немилост због неуспеха и Хенри постав?а Томаса Кромвела на ?егово место.

Раскид са римским католицизмом [ уреди | уреди извор ]

У намери да се дозволи Хенри?у развод, енглески парламент доноси законе ко?има се прекида?у везе са Римом и кра? се проглашава главним поглаварем Енглеске цркве . Томас Кранмер , новопостав?ени надбискуп Кантербери?а , проглашава Хенри?ев брак са Катарином поништен. Ово омогу?ава Хенри?у да се ожени са ?едном од дворских дама, сво?ом ?убавницом Аном Болен , ко?а ?е била ?ерка дипломате Томаса Болена. Ана оста?е у другом ста?у 1533. године и у септембру исте године ра?а ?ерку ко?у су назвали Елизабета у част Хенри?еве ма?ке. Ана ?е имала ?ош трудно?а ко?е су се завршиле подбача?има и децом ко?а су мртво ре?ена. Томас Кромвел се упли?е поново, тврде?и да ?е Ана имала ?убавнике током брака са Хенри?ем. Оптужена ?е за велеизда?у, вештичаре?е и инцест; проглашена ?е кривом и осу?ена на смрт. Уби?ена ?е 1536. године.

Протестантски савез [ уреди | уреди извор ]

Хенри се опет жени, по тре?и пут, са ?е?н Симор , ?ерком племи?а. ?е?н оста?е трудна и 1537. године ра?а сина, ко?и ?е постати кра? Едвард VI након Хенри?еве смрти 1547. године. ?е?н умире од породи?ске грознице неколико дана после поро?а?а и Хенри бива оча?ан. Са друге стране, Кромвел успева да у?едини Енглеску и Велс и тиме доби?а велику наклоност кра?а.

Хенри се оженио по четврти пут, ?ерком немачког протестантског во?воде, Аном Клевском , и на ова? начин направио савез са немачким протестантским државама. Хенри ?е био нево?ан да се поново ожени, поготово протестантки?ом, али се ?егово миш?е?е променио када му ?е дворски сликар Ханс Холба?н Мла?и показао ?ен портрет. Она ?е дошла у Енглеску децембра 1539. године, а 1. ?ануара 1540. године Хенри се запутио у Рочестер да ?е упозна. Иако историчар Гилберт Бурнет тврди да ?у ?е Херни ословио са кобила , не посто?и никакав доказ да ?е он то рекао; дворски амбасадор ко?и ?е уговарао брак похвалио ?е ?ену лепоту. Какви год да су разлози били, брак ни?е успео и Ана се сложила на пониште?е брака и притом добила огромно обеште?е?е, ук?учу?у?и дворац Ричмонд , Хевер замак и много других има?а широм зем?е. Хенри ?е изабрао Кромвела као кривца за неуспех брака и 28. ?ула 1540. године наредио ?е да га уби?у.

Пети брак ?е био са католики?ом Катарином Хауард , ро?аком во?воде Томаса Хауарда. Заговорници католицизма су се надали да ?е Катрина Хауард успети да убеди Хенри?а да врати римски католицизам у Енглеску. Хенри ?е Катарину називао “ружом без трна”, али брак ?е пропао. Катарина ?е била приморана на брак са неатрактивним, крупним човеком ко?и ?е био 30 година стари?и од ?е и заправо ни?е ни желела да се уда за Хенри?а. Док ?е била у браку са Хенри?ем направила ?е пре?убу са Томасом Кулпепером. Оптужена ?е за изда?у и погуб?ена 13. фебруара 1542. године, и на та? начин пропала ?е и послед?а нада повратка римског католицизма у Енглеску.

Када се Хенри оженио са протестантки?ом Катарином Пар 1543. године, римско католички саветници, ук?учу?у?и и Томаса Хауарда, изгубили су сваки утица? на Хенри?а. Ипак, Хенри ?е и да?е био католик, и готово да су успели да га убеде да ухапси Катарину због спрово?е?а лутеранских ритуала за време лече?а Хенри?а током болести. Ипак, ?егов син Едвард био ?е одга?ен као протестант. На то су пре свега утицали ?егови тутори, бискуп Ричард Кокс, ?он Белмеин, и сер ?он Чеке. Дворска дама задужена за ?егово одга?а?е била ?е Бланш Херберт Тро?, чи?и преци подржавали протестантизам. ^[3] .

Едвард VI: протестантски екстремизам [ уреди | уреди извор ]

Године 1544. Хери ?е предводио трупе приликом опсаде Було?а , што представ?а покуша? осва?а?а француске територи?е. Након овога Хенри се разбо?ева и умире 28. ?ануара 1547. године. У свом тестаменту Хенри призна?е ?ерке из поништених бракова са Катарином од Арагона и Аном Болен , али оне и да?е нису законити наследници. (Како су ови бракови били поништени, они се законски никада нису ни десили, па деца из ових бракова су незаконска.) У случа?у да све тро?е ?егове деце умре без наследника, тестамент пропису?е да потомци ?егове мла?е сестре Мери има?у предност у односу на потомке ?егове стари?е сестре Маргарет, кра?ице Шкотске. Едвард, ?егов деветогодиш?и син из брака са ?е?н Симор , поста?е Едвард VI кра? Енглеске .

Вовода од Самерсета [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е Хенри одредио групу ?уди ко?и ?е бити регенти до Едвардовог пунолетства, Едвард Симор, први во?вода од Самерсета, Едвардов у?ак, брзо успева да преузме потпуну контролу и власт и проглашава себе во?водом од Самерсета 15. фебруара 1547. године. ?егова доминаци?а над кра?евим саветницима била ?е потпуна. Самерсет ?е желео да у?едини Енглеску и Шкотску браком изме?у Едварда и младе шкотске кра?ице Мери , и намеравао ?е да спроведе Енглеску реформаци?у на Шкотску цркву . Самерсет ?е повео велику и добро опрем?ену во?ску на Шкотску. У бици код Пинки Клеугха, ова во?ска се сукобила са во?ском регента ?е?мса Хамилтона, другог грофа од Арана, 10. септембра 1547. године. Самерсетова во?ска успева да порази Шкоте, али млада кра?ица Мери успева да побегне у Француску где се вери са дофеном , буду?им Франсоом II . Упркос Самерсетовом незадово?ству због неуспелог брака, ?егова победа код Пинки Клеугха чини ?егову позици?у на двору неоспорном.

У ме?увремену, Едвард VI, упркос томе што има само девет година, кре?е у реформу религи?е. Године 1549. Едвард наре?у?е да се изда К?ига обичних молитви , ко?а пропису?е начин одржава?а служби у цркви. Контроверзна нова к?ига ни?е наишла на одобрава?е од стране католичких конзервативаца али ни од стране реформиста и посебно ?е била забра?ена Девону и Корнволу , где ?е утица? традиционалног католицизма био на??ачи. У то време у Корнволу многи жите?и су знали само Корни?ски ?език , тако да нису разумели нове литурги?е и нови Енглески превод Библи?е. Ово ?е узроковало да ?уди из Корнвола креира?у Молитвену к?игу побуне . Ово ?е забринуло Самерсета, ко?и ?е у то време ве? постао лорд-протектор и он ша?е во?ску да угуши побуну. Сваки десети становник Корнвола био ?е погуб?ен. Побуна ни?е утицала да Едвард паж?иви?е ме?а религиозне прописе, ве? ?е само продубила ?егов негативан став према католичким неконформистима. Ово се односило и на ?егову стари?у сестру, ?ерку Катарине од Арагона , Мари?у , ко?а ?е била побожна и посве?ена католики?а. Едвард ?е имао добар однос са другом сестром, Елизабетом , ко?а ?е била протестантки?а. Иако ?е била умерена протестантки?а, то доби?а на знача?у приликом оптужбе да ?е починила пре?убу са братом во?воде Самерсета, Томасом Симором , ко?и ?е био муж Хенри?еве послед?е жене, Катарине Пар . Елизабету ?е испитивао ?едан од Едвардових саветника, и на кра?у ?е ослобо?ена оптужби, без обзира на принудне исповести ?ених слуга Катарине Ешли и Томаса Пара . Томас Симор ?е ухапшен и погуб?ен 20. ма?а 1549. године.

Проблематично насле?е [ уреди | уреди извор ]

Лорд-протектор Самерсет полако губи мо?. После насилног одво?е?а Едварда VI у Виндзорски замак , у намери да га тамо држио као таоца, Самерсет бива смакнут са власти од стране чланова савета, пре свега од стране свог главног ривала ?она Дадли?а . ?он Дадли проглашава себе во?водом од Нортамберленда и поста?е лорд- протектор, али поучен грешкама претходника не користи ову титулу. Нортамбеленд био ?е веома амбициозан и желео ?е да осигура протестантску цркву у Енглеско?, али ?е истовремено се и богатио и уграбио за себе пуно новца и разна има?а. Наредио да се у црквама униште сви традиционални католички симболи, па су многе цркве изгледале празне и опустошене. Ревизи?а К?иге обичних молитви об?ав?ена ?е 1552. године. Када се Едвард VI разболео 1553. године, ?егови саветници знали су да би наследник престола требало да буде леди Мари?а, и бо?али су се да би она могла да поништи реформе ко?е су направ?ене за време Едвардове владавине. Можда изнена?у?у?е, али Едвард, ко?и ?е умирао, на?више се плашио повратку католицизму, и зато ?е написао нови тестамент ко?и преправ?а тестамент Хенри?а VII из 1544. године. Ова? нови тестамент да?е право наследства ?егово? ро?аци Леди ?е?н Гре?, ко?а ?е била унука Мари?е Т?удор , сестре Хенри?а VIII, ко?а се након смрти Лу?а XII удала за Чарлса Брандона, во?воду од Сафокса. Ма?ка леди ?е?н била ?е леди Фрасес Брендон, ?ерка принцезе Мари?е и во?воде Сафока. Во?вода Нортамберленд оженио ?е ?е?н са сво?им на?мла?им сином Гилфордом Дидли?ем. Када ?е 6. ?ула 1553. године Едвард VI умро, леди ?е?н ?е проглашена за кра?ицу. Ипак, велика подршка за правог наследника династи?е Т?удор-чак и католичког - ?е предвладла и покварила планове во?воде Нортамберленда, и ?е?н, ко?а никада ни?е ни желела да прихвати круну, сме?ена ?е са власти после само девет дана. Мари?а заузима трон уз подршку и сво?е мла?е сестре Елизабете . ?е?н и ?ен муж су касни?е погуб?ени.

Мари?а I: проблематична владавина [ уреди | уреди извор ]

Рани период владавине кра?ице Мари?е I био ?е успешан. Политичари, ко?и су првобитно подржавали Леди ?е?н Гре? , сада су подржавали Мари?у, а она ?е уништавала свакога ко ?е покушавао да ?о? одузме власт. Леди ?е?н ?е била затворена у Лондон тауеру , где ?е била релативно удобно смештена, и било ?о? ?е дозво?ено да се шета напо?у (у оквиру зидина). Ипак, када ?е отац ?е?н Гре?, Хенри Гре?, први во?вода од Сафокса, покушао да скине Мари?у са престола и да врати ?е?н круну, Мари?а ?е погубила обо?ицу во?вода од Сафокса и во?воду од Нортамберленда. После мало оклева?а и неуспеха да убеди ?е?н да прими римокатоличку вероисповест, Мари?а ?е погубила леди ?е?н 12. фебруара 1554. године и на та? начин се осигурала да не?е бити нових покуша?а да врате ?е?н на престо.

Убрзо Мари?а на?ав?у?е да планира да се уда за шпанског принца Филипа , ко?и ?е био син Карла V, цара Светог римског царства , не?ака ?ене ма?ке. Вест о савезу са Шпани?ом била ?е лоше прихва?ена код Енглеског народа, ко?и се бо?ао да ?е Шпани?а користити Енглеску као савезника и на та? начин увлачити Енглеску у непотребне ратове. Томас Ва?ат мла?и користи расту?е незадово?ство и подстиче буну против Мари?е, са намером да ?е скине са трона и замени са ?еном мла?ом полусестром Елизабетом . Завера бива откривена и сви ко?и су подржавали Ва?ата бива?у прого?ени и уби?ани. Ва?ата су мучили, у нади да ?е пружити доказ да ?е Елизабета умешана и на та? начин омогу?ити Мари?и да да наредбу за погуб?е?е Елизабете због изда?е. Ва?ат никада ни?е потказао Елизабету и бива погуб?ен. У ме?увремену, Елизабета проводи време по разним затворима, ук?учу?у?и и Лондон тауер.

Мари?а се уда?е за Филипа у Винчестерско? катедрали , 25. ?ула 1554. године. Ипак, Филипу ни?е била привлачна и проводио ?е минимално времена са ?ом. Током ?ене петогодиш?е владавине, Мари?а ?е пар пута мислила да ?е трудна, али никада ни?е родила. Оча?на ?ер ретко ви?а мужа и забринута што не носи наследника за католичку Енглеску, Мари?а поста?е огорчена. У ци?у да поврати у Енглеску римокатоличку веру и да осигура трон од протестантских прет?и, Мари?а изме?у 1555. и 1558. године наре?у?е да многи протестанти буду спа?ени на ломачи. ?ена теж?а да врати католичку веру у Енглеску била ?е слабо прихва?ена од стране ве?ине у Енглеско?, ко?у су чинили протестанти. Мари?ини снови да оживи католичку веру у династи?и Т?удор су пропали, а ?ена популарност опада када ?е изгубила и послед?у Енглеску територи?у на француском зем?ишту, Кале 7. ?ануара 1558. године. Ипак, за време владавине Мари?е, уведен ?е нови новчани систем ко?и ?е кориш?ен све до осамнаестог века, а ?ен брак са Филипом отворио ?е нове трговинске путеве за Енглеску. Тако?е Мари?а ?е примила и првог руског амбасадора у Енглеску, креира?у?и, по први пут, везе изме?у Руси?е и Енглеске. Мари?а ?е умрла 17. новембра 1558. године. Елизабета Т?удор у 25-о? години поста?е кра?ица Енглеске.

Године интрига и завера: Елизабета I [ уреди | уреди извор ]

Елизабета I долази у Лондон уз слав?е и влада?у?е класе и обичних ?уди. За преми?ера бира Вили?ама Сесила, протестанта, некадаш?ег секретара лордова протектора Едварда Симора и ?она Дадли?а . Он ?е био поште?ен током владавине Мари?е и често ?е посе?ивао Елизабету, под изговором да ?о? прегледа рачуне и трошкове. Он ?е био ро?ак и при?ате? Пери?а Бланча, особе ко?а ?е била на?ближа Елизабети током 56 година ^[4] . Елизабета ?е тако?е поставила свог ми?еника, сина во?воде од Нортамберленда Роберта Дадли?а за шефа ко?ице, и на та? начин омогу?ила да буде са ?им у сталном приватном контакту.

Намета?е Енглеске цркве [ уреди | уреди извор ]

Елизабета ?е била протестантки?а; била ?е ?ерка Ане Болен , ко?а ?е имала к?учну улогу у Енглеско? реформаци?и 1520-их година. Како ?е Мари?а протеривала протестанте бискупи ко?и су остали били су католици и сами су и учествовали у протерива?у протестантских свештеника. Зато ?е, када ?е 1553. године Елизабета постала кра?ица, било тешко на?и бискупа ко?и би ?е могао крунисати. Ипак, 1559. године у ?ануару, круниса?е ?е одржано, а крунисао ?у ?е бискуп Овен Оглетхорп. Током церемони?е након покуша?а бискупа Овена да изведе традиционално католички део круниса?а, Елизабета ?е устала и отишла. Одмах након круниса?а 1559. године донета су два важна законска акта Акт о униформности и Акт о првенству , ко?и успостав?а?у протестантску Енглеску цркви и да?у Елизабети титули Врховног гувернера Енглеске цркве (титула ?Врховни поглавар“ ко?у су користили ?ен отац и брат сматрала се неумесном за женског владара). Ови актови прописивали су посе?ива?е црквених церемони?а сваке неде?е, заклетве за свештена лица, потом независност Енглеске цркве у односу на Католичку цркву и ауторитет Елизабете као црквеног поглавара (т?. гувернера). Уколико се заклетва одби?е први пут давана ?е друга шанса, после ко?е, уколико заклетва ни?е направ?ена, особа бива лишена има?а и прихода и отпуштена са радног места.

Притисак за уда?у [ уреди | уреди извор ]

Елизабета ?е била веома популарна, али и ?ен Врховни савет и парламент су били миш?е?а да треба да се уда и да када то учини, ?ен муж ?е на себе преузети власт и тиме ?е ослободити терета владавине. Тако?е, уколико Елизабета не би имала наследника, Т?удор династи?а би се окончала и у том случа?у посто?ала ?е могу?ност гра?анског рата изме?у ривалских породица ко?е би желеле трон. Из готово свих европских наци?а слати су просци на енглески двор. Елизабета се веома разболела 1564 . године, имала ?е велике боги?е и посто?ала ?е могу?ност да ?е умрети. Тада ?е Роберту Дадли?у доделила титулу лорда протектора у случа?у ?ене смрти. После опоравка, унапредила га ?е у Врховни савет и дала му титули грофа од Лестера, у нади да ?е се Мери удати за ?ега. Мери га одби?а и уда?е се за Хенри?а Ст?уарта , ко?и ?е био потомак Хенри?а VII и на та? начин Мери доби?а ?ош ?аче право на Енглески трон. Иако су и многи католици били ло?ални Елизабети, многи су тако?е веровали, пошто ?е Елизабета нелегитиман наследник ?ер ?е брак ?ених родите?а поништен, да ?е Мери права наследница трона. Упркос овоме, Елизабета ни?е желела да прогласи Мери сво?ом наследницом ?ер ?е по сопственом искуству увидела да би ?е опозици?а могла свргнути са власти и поставити Мери за кра?ицу као што ?е то учинила када ?е свргла са власти Мари?у и поставила Елизабету за кра?ицу.

Посто?але су бро?не прет?е трону током владавине Елизабете. Током 1569. године група грофова предво?ена Чарслом Невилом и Томасом Пирсли?ем покушала ?е да свргне Елизабету са власти и да на трон постави Мери Ст?уарт . Томас Хауард, во?вода Норфока, ко?и ?е прешао из протестантске у католичку веру, 1571 . године имао ?е план да се ожени са Мери Ст?уарт, а потом да свргне са власти Елизабету и да на власт постави Мери. Ова завера ?е откривена и Хауард ?е погуб?ен. Следе?а велика завера била ?е 1601 . године, када ?е Роберт Деверлекс, гроф Есекса, покушао ?е да побуни град Лондон против Елизабетине владавине. Показало се да Лондон ни?е био же?ан побуне; Роберт Деврлекс и ?егови побу?еници бива?у погуб?ени. Прет?е су долазиле и изван граница Енглеске. Папа Пи?е V папским едиктом иск?учу?е Елизабету из цркве. Елизабета ?е била под притиском парламента да погуби Мери Ст?уарт, да би спречила сваки да?и ?ен покуша? преузима?а престола. Иако ?е добила пар званичних захтева од парламента Елизабета ?е била неодлучна у намери да погуби Мери. Коначно, она бива убе?ена да Мери прави завере и потпису?е смртну пресуду 1586. године. Мери бива погуб?ена 8. фебруара 1587. године, што ?е изазвало бес и га?е?е католичког дела Европе.

Послед?е наде за наследника Т?удорове династи?е [ уреди | уреди извор ]

Упркос притисцима Елизабета се никада ни?е удала. На?ближе ?е била браку 1579. и 1581. године, када ?е била прошена од стране Френсиса, во?воде од Ано?а , ко?и ?е био на?мла?и син Анри?а II од Француске и Катарине Медичи . Упркос сталним молбама владе да се уда, влада ?е убе?ивала Елизабету да се не уда за француског принца; ?егова ма?ка Катарина Медичи била ?е сум?ичена да ?е директно одговорна за маскар познат као Вартоломе?ска но? ко?и се десио 1572. године и када ?е поби?ено неколико хи?ада француских протестаната - хугенота . Елизабета ни?е желела да направи исту грешку као што ?е направила ?ена сестра када се удала за Филипа II од Шпани?е и зато одби?а во?воду од Ано?а. Елизабета ?е знала да ?е наставак лозе Т?удор немогу?, 1581. године имала ?е 48 година и више ни?е могла остати трудна.

На?опасни?а прет?а владавини Елизабете била ?е Шпанска армада 1588. године. Ова? напад наредио Филип II од Шпани?е , а нападом ?е командовао Алонсо де Гузман Ел Буено. Шпанци су имали 22 гали?е и 108 наоружаних трговачких бродова; ипак Енглеска и Низоземска република су били бро?ни?и. Шпани?а ?е изгубила због лошег времена ?ер су се многи бродови у Ламаншу разбили о стене. Поред лошег времена Шпанци нису имали добру стратеги?у и слабо су били снабдевени залихама.

Иако ?е Елизабета физички била слаби?а током година, ?ена владавина ?е наставила да доноси добробит ?удима. Током 1590-их година било ?е несташице хране ?ер су жетве пропале. Због тога Елизабета доноси закон сиромашних , ко?им држава да?е зем?орадницима ко?и су били превише болесни да би радили извесну суму новца. Сав новац ко?и ?е Елизабета поза?мила од парламента био ?е вра?ен. Умрла ?е 24. марта 1603. године у дворцу Ричмонд . Ни?е именовала наследника. Ипак, ?ен преми?ер Роберт Сесил подржавао ?е ?е?мса I Ст?уарта протестанта, сина Мери, кра?ице Шкота и ?егов долазак на престо био ?е без супротстав?а?а. Лоза Т?удор ни?е имала мушких наследника. Династи?а Ст?уарт влада Енглеском готово цео век.

Владари Енглески из Т?удорове династи?е [ уреди | уреди извор ]

Шест владара из Т?удорове династи?е:

Слика	Име	Право на трон	Датум ро?е?а	Датум доласка на трон	Датум смрти	Брак(ови)
	Хенри VII	потомак Едварда III	28. ?ануар 1457. године	22. август 1485. године (крунисан 30. октобра 1485. године)	21. август 1509. године	Елизабета од ?орка
	Хенри VIII	син Хенри?а VII	28. ?ун 1491. године	21. април 1509. године (крунисан 24. ?уна 1509. године)	28. ?ануар 1547. године	(1) Катарина од Арагона , (2) Ана Болен , (3) ?е?н Симор , (4) Ана Клевска , (5) Катарина Хауард , (6) Катарина Пар
	Едвард VI	син Хенри?а VIII са ?е?н Симор	12. октобар 1537. године	28. ?ануар 1547. године (крунисан 20. фебруара 1547. године)	6. ?ул 1553. године	?
	?е?н (спорна)	Праунука Хенри?а VII; унука сестре Хенри?а VIII, Мери Т?удор	1537. године	10. ?ула 1553. године (никада ни?е крунисана)	погуб?ена 12. фебруара 1554. године	лорд Гилфорд Дидли
	Мари?а I	?ерка Хенри?а VIII са Катарином од Арагона	18. фебруар 1516. године	19. ?ула 1553. године (крунисана 1. октобра 1553. године)	18. новембар 1558. године	Филип II од Шпани?е
	Елизабета I	?ерка Хенри?а VIII са Аном Болен	7. септембар 1533. године	17. новембар 1558. године (крунисана 15. ?ануара 1559. године)	24. март 1603. године	?

Породично стабло династи?е Т?удор [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• The Wars of the Roses : peace and conflict in fifteenth-century England
• This realm of England, 1399 to 1688

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• tudors.org - history lectures, essays and lectures by John Guy
• Tudor treasures from The National Archives Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. април 2009)
• Tudor Place
• Tudor History
• The Tudors on the official website of the British monarchy
• Tudor and Stuart family tree on the official website of the British monarchy
• Tudor History
• "The Tudor delusion" : an article in The Times Literary Supplement by Clifford S. L. Davies, arguing that we are wrong even to talk about "the Tudors", 11 June 2008.
• The Family Tree of the Tudors and the Stuarts in Pictures