한국   대만   중국   일본 
Тубас ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Тубас

Координате : 32° 19′ 00″ С; 35° 22′ 08″ И  /  32.316667° С; 35.368994° И  / 32.316667; 35.368994
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Тубас
?????
Поглед на град
Административни подаци
Држава   Палестина
Територи?а Палестинске територи?е
Основан касних 1980-их
Становништво
Становништво ‍
 ?  16.100
 ?  густина 54,56 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате 32° 19′ 00″ С; 35° 22′ 08″ И  /  32.316667° С; 35.368994° И  / 32.316667; 35.368994
Површина 295,1 km 2
Тубас на карти Палестинских територија
Тубас
Тубас
Тубас на карти Палестинских територи?а
Остали подаци
Градоначелник ?амал Абу Мошин

Тубас ( арап. ?????? ) ?е мали палестински град у североисточном делу Западне обале , тачни?е на 21. километру од Наблуса у близини реке ?ордан . У граду живи преко 16.000 становника и представ?а услужни, економски и административни центар истоимене провинци?е Тубас . Градска површина простире се на 227 хектара, а ве?ина тубасових становника бави се по?опривредом или ?авним службама. Општином управ?а градско ве?е од 15 чланова а тренутни градоначелник ?е ?амал Абу Мошин изабран на изборима 2005 . године.

Тубас ?е антички град региона Ханана , препознат?ив по свом побу?еничком против?е?у против режима кра?а Авимелеха . Ме?утим, у данаш?ем модерном облику по?ав?у?е се касних 1800 -их за време османске владавине палестинском територи?ом . Основали су га арапска племена из ?орданске долине . Град ?е убрзо постао центар дистрикта Наблуса . Потпао ?е под британски мандат над Палестином 1917 . и након Арапско-израелског рата град ?е припо?ен ?ордану , да би га потом 1967 . окупирале израелске снаге у шестодневном рату . Палестинска аутономна власт потпуну управу над Тубасом стекла ?е 1995. године.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Тубас се налази у побр?у Самари?е у северном делу Западне обале на надморско? висини од 362 метра. [1] Ве?и део Провинци?е Тубас лежи у долини реке ?ордан, на ?угу. Године 1945. Тубас ?е за?едно са суседним Бардалом и Кардалом обухватао површину од 313.123 дунама , од чега ?е 220.594 било у арапском власништву, а остатак у ?авном. Од 2005. године територи?а града има површину од 295123 дунама, од чега ?е 150.000 по?опривредно зем?иште, 180.000 ?е конфисковао Израел за потребе во?них база и тампон зона. [2]

Тубас ?е уда?ен 32 km североисточно од Наблуса , 3,7 km западно од реке ?ордан и 63 km источно од Средоземног мора . Суседна насе?а су град Акаба на северу, села Та?асир и Акаба на североистоку, Рас ал-Фар'а на ?угозападу, палестински избеглички камп Фар'а на ?угу и село Ал-Бикаи?а на ?угоистоку. [3]

Клима ?е умерена, са топлим и сувим летима и хладним и влажним зимама. Сред?а годиш?а температура ?е 21 C°, а сред?а влажност ваздуха износи 56%. [3]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

У Тубасу ?е 1922 . године живело 3.349 жите?а, а према подацима пописа, за време британског мандата бро? становника се 1931 . попео на 4.097. Према подацима ко?е ?е прикупио Сами Хадави из 1945 . у Тубасу и оближ?о? Бардали становало ?е 5.530 ?уди. Девет година касни?е сам Тубас бро?ао ?е 5.880 глава. [4] Ме?утим током Шестодневног рада 1967 . око 1.100 становника напустило ?е град преселивши се у избеглички камп у ?ордану [5] док ?е 260 емигрирало у исти, чиме ?е 1981 . популаци?а достигла бро?ку од 5,300. [6] а 260 ?их ?е емигрирало, што ?е довело до пада популаци?е ко?а ?е 1981. бро?ала 5.300 жите?а. [7]

Палестински државни завод за статистику ?е у свом првом попису становника из 1997 , об?авио да у Тубасу стану?е 11.760 становника. Процентуално посматрано према полу 50,8% су мушкарци а 49,2% жене. Старосна структура показу?е да у граду на?више има младих, док ?е старих веома мало. Чак 52,7% становника ?е испод 20 година. Особе ко?е има?у изме?у 20 и 34 година чине 24,7% гра?ана, 17,7 ?е оних ко?и су за време пописа имали изме?у 35 и 64 године. Само ?е 4,9% оних ко?и има?у више од 64 година. [8] Тако?е попис ?е показао да избеглице чине 6,1 одсто популаци?е. [9]

У послед?о? про?екци?и Завода за статистику из средине 2006 . град ?е бро?ао 16.087 жите?а, [10] што представ?а пове?а?е од 32,6% у односу на 1997. и 3,2 у односу на 2005. годину. [3]

У самом граду живи више од 1/3 (тачни?е 33,4%) укупног становништва читаве истоимене провинци?е. [3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Библи?ски период [ уреди | уреди извор ]

Име града потиче од хананских речи ко?е у преводу значе ?светле?а звезда“. [3] Широм света Тубас ?е постао познат тек пошто ?е Едвард Робинсон отац библи?ске географи?е проучава?у?и Стари завет уочио поми?а?е града Тевес. [11] [12] Према Библи?и , градом ?е управ?ао израелски кра? Авимелех из Сихема . Када ?е Авимелех посетио сво?у породицу у Сихему, наложио ?е убиство све сво?е бра?е, не би ли ?едини управ?ао престолом. На?мла?и брат ?отам успео ?е да се сакри?е и преживи. Авимелех ?е потом три године био кра? Израела. Сихем?ани су се потом побунили против новог кра?а. Да би угушио побуну и спречио Гала да га збаци са власти, Авимелех ?е скупио сво?е присталице и крене у потрагу за Галом. Према преда?у Авимелех ?е стигао до Теваса где се улогорио са сво?им во?ницима. Када су за то сазнали становници града, склонили су се у градску кулу. Потом су кра? и ?егова во?ска покушали да сруше утвр?е?е, али ?е ?една жена са врха куле успела да рани Авимелеха га?а?у?и га жрв?ем . Ра?ени кра? наложио ?е слуги своме да га уби?е. [13] [14]


Археолошким ископава?има на?ени су остаци гроб?а и маслинових преса што доказу?е да ?е Тубас био насе?ен за време римске владавине Палестином. [3] Осим библи?ске приче ништа ни?е познато о граду пре и после побуне. [15]

Османски период [ уреди | уреди извор ]

Током 1596. године, по?ав?у?е му се име у османским пореским евиденци?ама као " Тубас " , у нахи?и ?абал Сами у околини Наблуса. У ?ему ?е боравила популаци?а од 41 дома?инства и 16 неже?а, муслиманске вероисповести. Порези су пла?ани пшеницом , ?ечмом, лет?им усевима, маслинама, повременим приходима, козама, пчели?ацима, и пресама за маслине и грож?е. [16]

Модерни Тубас основан ?е с кра?а 1800 -их за време османске окупаци?е Палестине кад ?е група Арапа ко?и припада?у клану Дарагме? - углавном пастира и зем?орадника из ?орданске долине - кренула у потрагу за плодни?им зем?иштем. Северни?е поднеб?е било ?е плодни?е, са више извора, али ?е и имало ве?у надморску висину са ко?е се пружао поглед на ?орданску долину и оближ?у равницу Вади ел-Фара. [3]

Племе Дарагме? ?е живео у долини ?ордана од 15. века и поред Тубаса, основали су или населили оближ?е засеоке Кардалу, ел-Фариси?у, Хирбет ел-Мелих , Кишду, ?арзу и Рас ел-Фара'у. Убрзо након оснива?а Тубаса, Арапи из На?да, Сири?е, Транс?ордани?е, Хеброна и Наблуса населили су се у области. Током овог периода, Тубас ?е постао поприште сукоба изме?у кланова Абд ел-Хади и Тукан из Наблуса и претрпео упаде бедуина из области источно од града. Клан Жарар ни?е населио Тубас, али ?е управ?ао ?име, ?ер ?е смештен у оквиру нахи?е Машарик ел-Жарар.

Тубас ?е био ?едно од на?ве?их села у провинци?и Наблус. Ве?ина становника боравила ?е ку?ама од блата или шаторима, како би радили на сво?им уда?еним по?има у долини ?ордана и напасали сво?е стадо оваца и коза. Према путописцу Херберту Риксу, у поре?е?у са другим градовима ?егове величине у Самари?и, Тубас ?е био добросто?е?и и имао ?е обилне количине дрвне гра?е, ко?а ?е служила за огрев. Тубас ?е, за разлику од осталих села у округу, зависио од стоке, а не маслина за приходе. Сточни производи ук?учу?у сир, разблажени бутер, вунене тепихе, шаторе, ужад и платнене торбе. У 1882. години, мушка школа ?е основана у граду.

Године 1877, поручник Киченер, члан анкетног тима Фонда за истражива?е Палестине, об?авио ?е да ?е открио арапски натпис на зиду сеоске ?ами?е, ко?и сведочи ?ену изград?у и посвету. Тако?е ?е из?авио да су се?ани платили мито од 100 фунти у злату паши у Наблусу да би избегли да ?ихова омладина буде регрутована у турску во?ску ко?а води борбе у Криму. Он ?е истакао да су вероватно морали да понове пла?а?е.

Фонд за истражива?е Палестине навео ?е да су Самари?ани веровали да се гроб Ашера , познат локално као Наби Тота ("добар пророк ") налази у Тубас. Гробница ?е служила као светилиште у локално? муслиманско? традици?и. 

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Економско ста?е Тубаса у периоду изме?у 1993 . и 1999 . било ?е просперитетни?е. Ме?утим од почетка Ал-Акса Интифаде септембра 2000. приходи града стално опада?у. Само у 2001. губици су били око 40 одсто. Пре почетка сукоба просечна породица зара?ивала ?е 2.500 израелских шекела , док данас зара?у?е око 1500. ?едан од разлога сма?е?а прихода ?е и одузима?е по?опривредног зем?ишта унутар града и парцела ко?има сада управ?а влада или су места честих наси?а у сукоба.

Према Палестинском централном заводу за статистику 1999. године 52 одсто становника било ?е радних година (од 15 до 65). Чак 48 одсто запослених биле су жене. [3] Велики проценат незапослености ко?и ?е 1999. износио 20 одсто нагло ?е пове?ан 2000 . године када готово 70 одсто становника ни?е радило. [3] Проце?у?е се да око 35 одсто радне снаге радило у Израелу.. [17]

Тренутно по?опривреда представ?а 60 одсто радне економске активности Тубаса. ?авне услуге запош?ава?у 17 процента запослених, трговина 10 одсто док се око 5 процента ?их ради у гра?евинарству и индустри?и. У граду посто?и око 240 продавница, 70 сервисних институци?а и око 30 малих предузе?а. [3]

По?опривреда [ уреди | уреди извор ]

Главна привредна грана Тубаса ?есте по?опривреда . Укупно 150.000 дунума ?е обрадива површина од ко?их се 124.450 налази под шумама и 10.604 под по?опривредним културама. Иако ?е зем?иште плодно, недостатак воде за залива?е знатно сма?у?е количине усева. ?едини извор ко?и се користи налази се у близини Фара. О заступ?ености по?опривреде говори и чи?еница да ?е 40 одсто града обрадива површина.

Око 49 одсто обра?ене површине заса?ено ?е ратарским културама док се под во??ацима налази 40 процената. Повр?е ?е заса?ено на 11 одсто дунума. [3]

Сточарство ?е слаби?е заступ?ено. Према подацима из 2005 . у граду ?е било 6.670 оваца , 96 говеда и 880 коза . Тако?е ?е га?ено 126.500 ?естивих птица. [2]

Образова?е [ уреди | уреди извор ]

Током 2004. и 2005. године у Тубасу ?е било 4.942 ученика ко?и су поха?али ?едну од девет школа; четири за мушкарце, три за жене и пет мешовитих. Наставу ?е држао 191 наставник. Осим тога у граду посто?и шест предшколских институци?а ко?у ?е поха?ало 620 малишана. Током 1997. године, стопа писмености била ?е 14 одсто. На?више необразованих ?е ме?у женама. Чак 78,3 процента жена у Тубасу ни?е завршило основно образова?е.

Од писменог становништва, 25.7 одсто ?е оних ко?и има?у само основно образова?е . 23.3 одсто ?их ?е поха?ало предшколско док 22.1 одсто ученика има диплому сред?их или високих школа. [3]

?ерусалимски универзитет има сво? кампус и у Тубасу у ко?ем ради 90 професора и 24 осталих радника. Кампус ?е 2006. поха?ало 1.789 студената. [18]

Политика [ уреди | уреди извор ]

Политичка карта Западне обале са градом Тубасом

Тубас ?е ?мухфаза“ односно седиште Провинци?е Тубас.

Градом управ?а Општинско ве?е ко?е ?е установ?ено ?ош 1953 . године када ?е ?ордан ко?и ?е у то време управ?ао Западном обалом, дозволио ?ено оснива?е. Савет Ве?а чини 15 чланова, ук?учу?и?и и градоначелника града. Представништво управе налази се у самом центру града, где поред чланова савета ради ?ош шездесеторо запослених, махом мушкараца. Под надлежностима општине су цивилна управа, урбанизам и разво?, друштвени разво?, дистрибуци?а соци?алних услуга, издава?е дозволе за изград?у и одржава?е и управ?а?е инфраструктуром (вода, стру?а и чврсти отпад). [3]

Садаш?и градоначелник ?е ?емал Абу Мошин ко?и ?е наследио свог претходника Аукаба Дарагме?а, победивши на палестинским општинским изборима из 2005. И поред чи?енице да ?е Тубас ?едно од упоришта Фатаха , сви чланови градске управе изабрани су са независне листе. Заним?ив ?е податак да су и две жене осво?иле мандате на изборима. [19]

Чланови савета изабрани на Палестинским општинским изборима 2005.
Бро? Листа Кандидат
1 Независна ?емал Абу Мошин
2 Независна Ахмад ел-Масаид
3 Независна ?амел Дбабат
4 Независна Халид Савафта
5 Независна Му?ахид Савафта
6 Независна Ахмад Мсламани
7 Независна Изат Халил Савафта
8 Независна За?ад Савафта
9 Независна Иман Абдулах Дарагме?
10 Независна Ма?ли ?амил Савафта
11 Независна Ахмад Дабабат
12 Независна Хасан Абу ал-Аилах

Инфраструктура [ уреди | уреди извор ]

Тубас поседу?е шест ?ами?а . На?знача?ни?е су ?ами?а Абд ел-Рахман, ?ами?а ел-Тавлед, ?ами?а Омар ибн ал-Хатаб и ?ами?а Шехид. [3] У северном делу града посто?и и православна црква. Основала ?у ?е грчка православна за?едница 1976 . Црква има обданиште, библиотеку, канцелари?у и салу за обреде. [20]

Буду?и да ?е Тубас економски и административни центар истоимене провинци?е, град ?е главни пружалац услуга околним насе?има. Поред седишта владе, у граду се налази 21 канцелари?а у ко?о? су смештени представници министарства рада, соци?алне политике, по?опривреде као и ватрогасне и полици?ске службе. [3]

Око 60 одсто становника има телефонске прик?учке, а отприлике 90 процената прик?учено ?е на водоводни систем. Општина управ?а свим воденим ресурсима у граду и око ?ега. У водени посед спада и извор надомак избегличког кампа Фара, чи?а се вода користи за потребе дома?инства. Град поседу?е резерве воде капацитета 900 кубних метара. Вода из резерве се користи углавном у лет?ем периоду за потребе урбаних градских четврти и то ?едном неде?но. [3]

Од 1963. до 1997. општинске власти имале су генераторе за производ?у стру?е, чиме су се подмиривале потребе за електричном енерги?ом. Од 1997. стру?у пружа Мрежа електро-привреде Тубас, чи?и ?е добав?ач Израелска електрокорпораци?е. У том периоду 99 одсто становника имало ?е и електричне прик?учке. [3]

У Тубасу не посто?и канализациона мрежа, те свако дома?инство има септичке ?аме или импровизоване одводе отпадних вода ко?е штете подземним водама.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Аутобуске и такси службе су главна превозна средства Тубаса. Град има око 10.000 m асфалтираног пута, исто толико полуасфалтираног или пропалог пута и око 25.000 m неасфалтиране цесте. Тубасом пролази магистрална траса 588 ко?а повезу?е Рамалу и Наблус ( ауто-пут 60 ) и мреже североисточних путева ко?и пролазе кроз села Азмут, ел-Бадан и Рас ел-Фара'а. Веза са ?орданом успостав?а се ауто-путем 57 ко?и пролази само кроз ?ужни део града. [3] [21]

Здравствена заштита [ уреди | уреди извор ]

Град садржи пет здравствених центара, ме?у ко?има ?е и центар палестинског Црвеног полумесеца . [17] Ме?утим Тубас, али и цела реги?а нема ни ?едну болницу . Болесници мора?у да путу?у у Наблус, а превозом паци?ента баве се и две градске амбуланте за хитне случа?еве. Посто?е четири клинике од ко?их две воде невладине организаци?е , ?една ?е под управом Палестинске аутономне власти и ?една клиника ?е приватна.

Слаба економска разви?еност приметна ?е и на здравственом систему. Здравственим установама фали модерна опрема и професионални радници. И поред тога по граду ?е распростра?ено десет апотека. [3]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Напомена 1: Стих преузет из Библи?е чи?и су превод радили Даничи? и Кара?и?. Могу?е разлике у другим преводима.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?PA: IDF Kills Arab Rock Thrower in Samaria” . Приступ?ено 27. 4. 2013 .  
  2. ^ а б Tubas City Fact Sheet Applied Research Institute - Jerusalem.
  3. ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? м н ? о п Tubas City Profile Архивирано на са?ту Wayback Machine (25. ?ул 2011) Институт за истражива?е - ?ерусалим. Фебруар 2006.
  4. ^ Stendel, Ori. (1968). Arab Villages in Israel and Judea-Samaria (the West Bank) Israel Economist, стр.21.
  5. ^ Souf Camp Dwellers [ мртва веза ] DPA.
  6. ^ Welcome to Tubas Архивирано на са?ту Wayback Machine (22. фебруар 2010) British Mandate Census via PalestineRemembered.
  7. ^ Nablus District Stats Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. ?ун 2011) from Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. децембар 2018) (1970) Hadawi, Sami. The Palestine Liberation Organization Research Center
  8. ^ Palestinian Population by Locality, Sex and Age Groups in Years Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. фебруар 2012) (1997) Palestinian Central Bureau of Statistics .
  9. ^ Palestinian Population by Locality and Refugee Status Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. новембар 2009) (1997) Palestinian Central Bureau of Statistics.
  10. ^ ?Projected Mid -Year Population for Tubas District by Locality 2004- 2006” . Архивирано из оригинала 24. 04. 2008. г . Приступ?ено 27. 4. 2013 .  
  11. ^ Робинсон, Едвард, Смит (1856). Later Biblical Researches in Palestine and the Adjacent Regions: A Journal of Travels in the Year 1852 J. Murray, стр.305-306.
  12. ^ Суди?а 9:50-57
  13. ^ Rix, Herbert (1907). Tent and Testament: A Camping Tour in Palestine, with Some Notes on Scripture Site Williams and Norgate, стр.157-159.
  14. ^ Skinner, J. (1895). The International Critical Commentary on the Holy Scriptures of the Old and New Testaments C. Scribner's Sons, стр.268.
  15. ^ Bromiley, Geoffery. (1995). International Standard Bible Encyclopedia Q-Z Wm. B. Eerdmans Publishing, стр.825.
  16. ^ Hutteroth & Abdulfattah 1977 , стр. 125.
  17. ^ а б Toubas Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. октобар 2007) (2005) Health Work Committees.
  18. ^ Toubas Educational Region Архивирано на са?ту Wayback Machine (20. август 2008) Al-Quds Open University.
  19. ^ Local elections (round one) - the winners according to local authority, gender and No. of votes obtained [ мртва веза ] Higher Commission for Local Elections, стр.11-13. 2004-12-23.
  20. ^ al-Mashni, Osama. ?Holy Trinity Orthodox Church in Tubas, Palestine” . Архивирано из оригинала 10. 04. 2004. г . Приступ?ено 27. 4. 2013 .  
  21. ^ ?Satellite view of Tubas” . Архивирано из оригинала 19. 02. 2010. г . Приступ?ено 27. 4. 2013 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тубас на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тубас&oldid=27812148 ”