한국   대만   중국   일본 
Три кра?евства ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Три кра?евства

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Три кра?евства
三??代
Пад династи?е Хан - 189?220
Главни период три кра?евства - 220?280
Временски период вишеструких осва?а?а и територи?алних промена у доба Три кра?евства

Период три?у држава ( трад. кин. 三國 / 時代, упрош?. кин. 三? / ?代, пин. S?nguo / Shidai ) ?е назив за период кинеске истори?е након колапса династи?е Хан , односно почетак вишев?ековног доба политичке нестабилности и раз?еди?ености познатог као Шест династи?а. У ужем смислу се под тиме подразуми?ева период ко?и ?е почео када ?е године 220. основана независна држава Цао Ве? на с?еверу Кине, а престао године 280. када ?е Кина поновно политички у?еди?ена под влаш?у династи?е ?ин. [1] Велики дио кинеских и других историчара, пак, почетак периода см?ешта у годину 184. када ?е избио устанак Жутих турбана.

Ве? (Wei), Шу (Shu), Ву (Wu)
Историја Кине
Истори?а Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 ? c. 2070 п. н. е.
Династи?а С?а c. 2070 ? c. 1600 п. н. е.
Династи?а Шанг c. 1600 ? c. 1046 п. н. е.
Династи?а ?оу c. 1046 ? 256 п. н. е.
  Западни ?оу
  Источни ?оу
    Проле?е и ?есен
    Зара?ене државе
ЦАРСТВО
Династи?а ?ин 221?206 п. н. е.
Династи?а Хан 206 п. н. е. ? 220 н. е.
  Западни Хан
  Династи?а Син
  Источни Хан
Три кра?евства 220?280
  Ве? , Шу и Ву
Династи?а ?ин 265?420
  Западни ?ин
  Источни ?ин Шеснаест
кра?евстава
?ужне и С?еверне династи?е
420?589
Династи?а Суе? 581?618
Династи?а Танг 618?907
  ( Друга ?оу династи?а 690?705)
Пет династи?а и
десет кра?евстава

907?960
Династи?а ?ао
907?1125
Династи?а Сунг
960?1279
  Северни Сунг Западни С?а
  ?ужни Сунг ?ин
Династи?а ?уан 1271?1368
Династи?а Минг 1368?1644
Династи?а ?инг 1644?1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912?1949
Народна Република
Кина

1949?садаш?ост
Република
Кина (Та?ван)

1949?садаш?ост

Три кра?евства по ко?има ?е период добио име су били: Ве? на с?еверу, Шу на ?угозападу и Ву на ?угоистоку. Историчари су им касни?е дали имена Цао Ве?, Шу Хан и Источни Ву како би их могли разликовати од истоимених држава у рани?им и касни?им периодима. Иако се у страним преводима назива?у кра?евствима, исправни?и назив за сваку од тих држава би требало да буде царство, с обзиром да су се владари све три државе називали царевима, односно легитимним нас?едницима при?есто?а свргнуте династи?е. Упркос томе што би назив Три царства требало да буде исправни?и [2] , израз Три кра?евства ?е постао стандард ме?у синолозима.

Период Три кра?евства ?едан ?е од на?крвави?их у кинеско? истори?и. [3] Попис широм зем?е ко?и ?е одржан 280. године нове ере, након поновног у?еди?е?а Три кра?евства под ?ином, показу?е укупно 2.459.840 дома?инстава и 16.163.863 индивидуа, што ?е био само мали део од 10.677.960 дома?инстава, а 56.486.856 особа при?ав?ених у доба Хана. [4] Иако попис ни?е био нарочито тачан због мноштва фактора тог времена, 280. године ?ин представницу су покушали да прегр?е све по?единце где ?е то било могу?е. [5]

Технологи?а ?е у том периоду знача?но напредовала. Шуски канцелар Зхуге ?анг изумие ?е дрвеног вола и предложио да се користи као ?едан рани облик колица, [6] а исто тако ?е побо?шао и репетира?у?и самострел . [7] Ве?ског машинског инже?ера Ма ?уен многи сматра?у равноправним са сво?им претходником ?ангом Хенгом . [8] Он ?е изумио механичко луткарско позориште на хидраулични погон диза?нирано за цара Минга Ве?а , ланчане пумпе са квадратном палетом за навод?ава?е вртова у Луо?ангу , и гени?ални диза?н кочи?а усмерених према ?угу , немагнетног компаса за смер ко?им управ?а?у диференци?ални зупчаници .ref> Xiong, Victor Cunrui (2009). Historical Dictionary of Medieval China Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр.  351 . ISBN   978-0810860537 .   </ref>

Иако релативно кратак, ова? истори?ски период ?е у велико? мери романтизован у културама Кине, ?апана, Коре?е и Ви?етнама. [9] Прослав?ен ?е и популаризован у операма, народним причама, романима и у нови?е време, филмовима, телевизи?и и видео играма. На?познати?и од ?их ?е истори?ски роман Романса три кра?евства Луо Гуан?унга , истори?ски роман из династи?е Минг заснован на дога?а?има из периода Три кра?евства. [10] Ауторитавни истори?ски записи тог доба су Записи о три кра?евства Чен Шоуа , за?едно са касни?им напоменама текста Пе? Сонг?иа .

Термин на енглеском ?езику ?Три кра?евства“ ?е донекле погрешан назив, ?ер сваку државу на заправо ни?е предводио кра? , ве? цар ко?и ?е тврдио да има сизеренство над читавом Кином. [11] Ипак, израз ?Три кра?евства“ постао ?е стандард ме?у синолозима ко?и говоре енглески.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Kang, Youwei (2013-10-21). 歐洲十一國遊記二種 (на ?езику: кинески). 群出版. стр. 98.  
  2. ^ Chinaknowledge, Chinese History - Three Kingdoms , Приступ?ено 25. 4. 2013.
  3. ^ ?History of Three Kingdoms Period 220?280; Jin Dynasty, 265?420; Northern and Southern Dynasties, 304?589; Sui Dynasty 581-617” .  
  4. ^ Dreyer, Edward L. 2009. “Military Aspects of the War of the Eight Princes, 300?307.” In Military Culture in Imperial China , edited by Nicola Di Cosmo. Cambridge: Harvard University Press. 112?142. ISBN 978-0674031098 .
  5. ^ Hans Bielenstein. Chinese historical demography A.D. 2-1982. Ostasiatiska museet. p 17
  6. ^ Breverton, Terry (2013). Breverton's Encyclopedia of Inventions (Unabridged изд.). Quercus. ISBN   978-1623652340 .  
  7. ^ Szczepanski, Kallie. ?The Invention of the Crossbow” . About.com . Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г . Приступ?ено 31. 3. 2015 .  
  8. ^ Hong-Sen Yan (2007). Reconstruction Designs of Lost Ancient Chinese Machinery (Online-Ausg. изд.). Dordrecht: Springer Science & Business Media . стр.  129 . ISBN   978-1402064609 .  
  9. ^ 佚名 (?ануар 2013). Chinese History . ISBN   9781921678882 .  
  10. ^ ?Romance of the Three Kingdoms: China's Greatest Epic 三國志演義” . Yellow Bridge . Приступ?ено 1. 4. 2015 .  
  11. ^ Tanner, Harold Miles (13. 3. 2009). China: A History . Indianapolis, Indiana : Hackett Publishing . стр. 141?142. ISBN   978-0872209152 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]