Тир

Координате : 33° 16′ 23″ С; 35° 13′ 01″ И  /  33.273056° С; 35.216944° И  / 33.273056; 35.216944
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Тир
???
Тир
Административни подаци
Држава   Либан
Гувернорат ?ужни Либан
Становништво
Становништво ‍
 ?  2005 . 135.204
 ?  густина 33.801 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате 33° 16′ 23″ С; 35° 13′ 01″ И  /  33.273056° С; 35.216944° И  / 33.273056; 35.216944
Временска зона UTC+2 , лети UTC+3
Површина 4 km 2
Тир на карти Либана
Тир
Тир
Тир на карти Либана

Тир ( арап. ??? ??r, грч. Τ?ρο? ) ?е град на ?угу Либана , на обали Средоземног мора . Уда?ен ?е око 70 km ?ужно од Бе?рута и око 35 km ?ужно од Сидона . Тир ?е пети по величини град Либана. [1] Према процени из 2005. у граду ?е живело 135.204 становника. [2]

У граду се налази много античких споменика буду?и да ?е Тир био важан град Феничана и за време Старог Рима . [3] По легенди у Тиру су ро?ене Европа и Дидона .

По Херодоту град ?е основан око 2750. године пре нове ере. Тирски трговци су били први трговци у Медитерану. Створили су сво?е колони?е на обалама Еге?ског мора , на северно? обали Африке, Сицили?и , Корзици , Картагини и Шпани?и . Древни град се налазио на острву, док ?е на копну било насе?е Ушу . Град ?е имао изванредну луку и мо?не одбрамбене зидове високе 46 m. Тир ?е био посебно познат по производ?и драгоцене гримизне бо?е. Александар Велики ?е 332. године пре нове ере разрушио стари град и изградио превлаку ко?а ?е спо?ила острво са копном.

Касни?е су овим градом владали Рим?ани , Оме?адски халифат , крсташи , Мамелуци и Османли?е . Кра?ем 10. века у граду ?е избио устанак хриш?ана против арапске власти након кога ?е становништво масакрирано. Тир припада држави Либан од ?еног оснива?а 1920 . Данас у граду живе шиитски муслимани , сунитски муслимани (палестинске избеглице) и мали бро? хриш?ана.

Град као целина ?е унет у Унесков Списак светске баштине 1984. године. [4] Историчар Ернест Ренан ?е напоменуо: ? Тире можете назвати градом рушевина , изгра?еним од рушевина. ” [5] [6]

Александрова опсада Тира 332. п. н. е.
Остаци Римских стубова на месту Ал Мина
Тир 1934. године

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Према митологи?и , Тир ?е родно место Европе и Дидоне , кра?ице Картагине . Изворно, у 3. милени?уму пне, се састо?ао од два дела, Стари град на острву и насе?е Ушу на обали. Заправо име града на феничком значи ?стена”, ?ер ?е Тир изгра?ен на стеновитом острву надомак обале [7] . У египатском архиву из Амарне (на глиненим плочицама клинастим писмом ), посто?е и писма управите?а Тира, Аби-Микуа, ко?и ?е писао фараону Акнатону 1350. п. н. е. У писмима споми?е дрво (ко?е се извозило у Египат) и проблеме острвског града с водом и надиру?им пламенима тзв. Хабируа (за?еднички назив за Хананска номадска пламена). Према Хероду Тир ?е био снажна лука 1300. године, у време када, према Филону из Библоса ко?и цитира митског феничког историчара Сахуниатона , градом влада кра? Абибал . [8]

Стари град ?е имао две луке, ?едну на северу острва и другу на ?ужно? страни, те ?е управо због снажне луке, око 1200. п. н. е. , Тир постао база из ко?е Феничани почи?у да се шире на цело подруч?е Средозем?а . Феничани из Тира су основали колони?е на острвима Еге?ског мора, Грчко?, северно? обали Африке, на Сицили?и, Корзици, ме?у Тартешанима на Иберском полуострву, па чак и Кадизу иза Херкулових стубова .

За време кра?а Хирама I Тир ?е склопио савез с Израелом под кра?ем Давидом , око 1000. п. н. е. Око 900. п. н. е. Тир овладава градом Сидоном и оснива колони?у Картагину , али га у исто време осва?а асирски кра? Асурбанипал . Вавилонски кра? Набукодоносор II га заузима 573. године п. н. е, после 13 година опсаде. Половином 6. века п. н. е. осва?а?у га ахеменидски Перси?ци , а 332. п. н. е. Александар Велики га осва?а посли?е 7 месеци опсаде, при чему ?е био приморан да направи зем?ани пролаз од обале до острва и од тада ?е Тир на полуострву. Убрзо након тога поновно припада Перси?анцима, ова? пут Селеукидима , али Тир успева да оствари самосталност 126. п. н. е.

Од 64. п. н. е. Рим?ани овлада?у Тиром и ?егове обале ?е, према Мате?у 15:21 и Марку 7:24) посетио и сам Исус са сво?им апостолима . Након смрти св. Степана ту ?е заснована хриш?анска за?едница ко?у ?е приликом свог тре?ег путова?а посетио и Апостол Павле .

Године 628 . године Арапи га осва?а?у и п?ачка?у, а након неуспешне опсаде 1111. године, од 1124 . до 1291 . године ?е у поседу крсташа и поста?е седиште бискупи?е, а на?познати?и бискуп ?е био историчар Вили?ам Тирски . Године 1291 . Мамелуци осва?а?у Тир, и до 1920 . године ?е у саставу Османског царства .

Град ?е озби?но оште?ен кра?ем 1978. године током Операци?е Литани , ко?у су предузеле Израелске снаге против ПЛО -а, али и током Либанског рата 1982 . Што се поновило у Израелско-либанском рату 2006. године, [9] када су Израелски командоси напали ракетне положа?е Хезболаха . [10]

Данас ?е Тир ве?ински ши?итски , с малом хриш?анском за?едницом [11] и више од 60,000 палестинских избеглица ко?и су сунити . Странке Амал и Хезболах има?у на?више представника из Тира у Либанонском парламенту од 2009. године.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Тир има Hot-summer mediterranean climate|топлу медитеранску климу (класификовану као Csa под Кепеново? класификаци?и климата ), карактерисано са шест месеци суше од ма?а до октобра. У просеку, он има 300 сунчаних 300 годиш?е и годиш?а просечна температура ?е 20,8 °C . Сред?а максимална температура у августу достиже на?вишу вредност од 30,8 °C, а на?нижу на 10 °C у ?ануару. Просечно годиш?е падавине достигну и до 645 mm. Температура морске воде достиже минимум од 17 °C у фебруару и максимално 32 °C у августу. На дубини од 70 m стално ?е на 17-18 °C. [12]

У ме?увремену, пораст нивоа мора услед глобалног загрева?а прети обалском ерози?ом до Тирског полуострва и залива. [13]

Галери?а слика [ уреди | уреди извор ]

  • Јужна морска обала Тира
    ?ужна морска обала Тира
  • Римска агора у Ал Мини
    Римска агора у Ал Мини
  • Римски хиподром
    Римски хиподром
  • Славолук Ал-Бас
    Славолук Ал-Бас
  • Уска улица у хришћанској четврти
    Уска улица у хриш?анско? четврти

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Tyre City, Lebanon
  2. ^ Maguire, Suzanne; Majzoub, Maya (2016). Osseiran, Tarek, ур. ?TYRE CITY PROFILE” (PDF) . reliefweb . UN HABITAT Lebanon. стр. 12, 16, 33?34, 39?43, 57, 72 . Приступ?ено 29. 10. 2019 .  
  3. ^ ?The world's 20 oldest cities” . The Telegraph . 30. 5. 2017 . Приступ?ено 25. 3. 2020 .  
  4. ^ ?World Heritage List: Tyre” . United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization . 2020 . Приступ?ено 13. 3. 2020 .  
  5. ^ Medlej, Youmna Jazzar; Medlej, Joumana (2010). Tyre and its history . Beirut: Anis Commercial Printing Press s.a.l. стр. 1?30. ISBN   978-9953-0-1849-2 .  
  6. ^ Finlay, Victoria (2014). Colour: Travels Through the Paintbox . London: Hachette UK. ISBN   9780340733295 .  
  7. ^ P. Bikai, "The Land of Tyre"; M. Joukowsky, The Heritage of Tyre , 1992, 2. poglavlje, str. 13.
  8. ^ Donald R. Vance, Literary Sources for the History of Palestine and Syria: The Phœnician Inscriptions , 1994., The Biblical Archaeologist 57(1), str. 2.-19.
  9. ^ O?aj u Tiru MBC News 27. 7. 2006. Posje?eno 16. 4. 2011.
  10. ^ Napad izraelskih komandosa na Hezbolah u Tiru BBC News 5. 8. 2006. Posje?eno 16. 4. 2011.
  11. ^ ?Bishop of Tyre: Christians in Lebanon have become a minority in their country” .  
  12. ^ Yacoub, Adel; El Kayem, Cynthia; Moukaddem, Tala (15. 9. 2011). ?Information Sheet on Ramsar Wetlands (RIS)?2009-2012version” (PDF) . Ramsar Sites Information Service . Приступ?ено 15. 3. 2020 .  
  13. ^ Brown, Sally (16. 10. 2018). ?University research shows world heritage sites under threat from climate change” . University of Southampton . Приступ?ено 18. 3. 2020 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • A MADASI G UZZO Maria Giulia, B ONNET Corinne, C ECCHINI Serena Maria, X ELLA Paolo, Dizionario della civilta fenicia , Roma, Gremese Editore, 1992.
  • C ARTER , Terry & D UNSTON , Lara. Libano , Torino, EDT. (2004) ISBN 978-88-7063-748-9 .
  • D ORAI , Mohammed Kamel. Les refugies palestiniens au Liban. Une geographie de l'exil , Paris, CNRS, 2006.
  • F IRRO , Kais. Inventing Lebanon. Nationalism and the State Under the Mandate , London, I.B. Tauris, 2002.
  • K AUFMANN , Asher. Reviving Phoenicia. The Search for Identity in Lebanon , London, I.B. Tauris, 2004.
  • K HURI , Elias & B EYDOUN , Ahmad. Rappresentare il Mediterraneo. Lo sguardo libanese , Messina, Mesogea. (2006) ISBN 978-88-469-2021-8 .
  • M OURAD , Bariaa. Du Patrimoine a la Museologie : Conception d'un musee sur le site archeologique de Tyr , These de DEA (etudes doctorales); Museum National d'Histoire Naturelle (MNHN), Etude realisee en cooperation avec l'Unesco, Secteur de la Culture, Division du Patrimoine Culturel, 1998.
  • Q ASSEM , Naim. Hizbullah. The Story From Within , London, Saqi Books. (2005) ISBN 978-0-86356-517-5 .
  • S AAD -G HORAYEB , Amal. Hizbu'Llah. Politics and Religion , London, Pluto Press. (2002) ISBN 978-0-7453-1793-9 .
  • S ALIBI , Kamal. A House of Many Mansions: The History of Lebanon Reconsidered , London, I.B. Tauris. (1988) ISBN 978-0-520-06517-8 .
  • S ALIBI , K. The Modern History of Lebanon , Delmar, Caravan Books. (1977) ISBN 978-0-88206-015-6 .
  • Bikai, Patricia Maynor. The Pottery of Tyre . Warminster: Aris and Phillips, 1978.
  • Bullitt, Orville H. Phoenicia and Carthage: A Thousand Years to Oblivion . Philadelphia: Dorrance, 1978.
  • Joukowsky, Martha, and Camille Asmar. The Heritage of Tyre: Essays On the History, Archaeology, and Preservation of Tyre . Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt Pub. Co., 1992.
  • Woolmer, Mark. Ancient Phoenicia: An Introduction . London: Bristol Classical Press, 2011.
  • Jidejian, Nina (2018). TYRE Through The Ages (3rd изд.). Beirut: Librairie Orientale. стр. 13?17. ISBN   9789953171050 .  
  • Bement, R B. Tyre; the history of Phoenicia, Palestine and Syria, and the final captivity of Israel and Judah by the Assyrians . Ulan Press. стр. 47. ASIN   B009WP2MR8 .  
  • Khoury Harb, Antoine Emile (2017). History of the Lebanese Worldwide Presence ? The Phoenician Epoch . Beirut: The Lebanese Heritage Foundation. ISBN   9789953038520 .  
  • Abousamra, Gaby; Lemaire, Andre (2013). ?Astarte in Tyre According to New Iron Age Funerary Stelae”. Die Welt des Orients . Vandenhoeck & Ruprecht (GmbH & Co. KG). 43, H. 2 (2): 153?157. JSTOR   23608852 . doi : 10.13109/wdor.2013.43.2.153 .  
  • La Boda, Sharon (1994). International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa . 4 . Chicago and London: Fitzroy Dearborn. стр. 711. ISBN   1-884964-03-6 .  
  • A visit to the Museum... The short guide of the National Museum of Beirut, Lebanon . Beirut: Ministry of Culture/Directorate General of Antiquities. 2008. стр. 37, 39, 49, 73, 75. ISBN   978-9953-0-0038-1 .  
  • Morris, Robert (1876). Freemasonry in the Holy Land: Or, Handmarks of Hiram's Builders (10th изд.). Chicago: Knight & Leonard. стр. 35, 93, 95, 97.  
  • Gubel, Eric (1983). Gubel, Eric; Lipinski, Edward; Servais-Soyez, Brigitte, ур. Art in Tyre in the First and Second Iron Age . Redt Tyrus/Sauvons Tyr: Histoire phenicienne/Fenincische Geschiedenis . Leuven: Peeter. стр. 23?52. ISBN   9789070192136 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тир на Викимеди?ино? остави .
Библиотечки ресурси о
Tyre, Lebanon
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тир&oldid=27810852 ”