Технологи?а ?е употреба зна?е алата, технике, занатства, система и метода организаци?е. Овим се контролише и прилаго?ава околина . Технологи?а ?е последица разво?а науке и инже?ерства , иако су неке технологи?е напредовале и пре разво?а ова два концепта. Технологи?а ?е термин са етимолошким пореклом у грчком ?езику од речи technologia ( τεχνολογ?α ) ? techne , τ?χνη (?вештина“) и logia , " λογ?α " (?наука“). Ме?утим, стриктна дефиници?а ?е елузивна; технологи?а се може односити на матери?алне об?екте, као што су машине , хардвер или алати , али се може односити и на шире теме, као што су системи , методе организова?а и технике . Термин се може приме?ивати генерално или на специфичне области, као што су ?конструкциона технологи?а“, ?медицинска технологи?а“ или ? врхунска технологи?а “.

Реч технологи?а се може односити и на прастаре изуме, као што ?е точак . ?една друга дефиници?а ? у употреби у области економи?е ? сматра технологи?у као актуелно ста?е наше способности комбинова?а матери?е да би се направили поже?ни производи (и наше зна?е о свему што се може произвести). Следи да се могу видети технолошке промене када се унапреди наше технолошко зна?е.

?удска раса ?е почела користити технологи?у са претвара?ем богатих природних ресурса у ?едноставне алате. Праистори?ско откри?е могу?ности контролиса?а ватре ?е пове?ало количину расположивих извора хране, а откри?е точка помогло ?е ?удима у крета?у, као и контролиса?у околине. Технолошка откри?а, као што су штампарска преса и Интернет , су срушила све бари?ере у комуникаци?и , те су омогу?ила ?удима да комуницира?у ?едан са другим на глобално? скали. Ме?утим, нису све технологи?е искориштене у мировне сврхе; развитак оруж?а са све ве?ом деструктивном мо?и текао ?е кроз истори?у, од пали?е ^[4] до нуклеарног оруж?а . ^[5]

Технологи?а ?е утицала на друштво на многе начине, и позитивно и негативно. У многим друштвима, технологи?а ?е утицала на развитак напредни?их економи?а , као што ?е данаш?а глобална економи?а , те ?е омогу?ило издва?а?е лежерне класе. Ме?утим, многи технолошки процеси производе неже?ене нус-продукте, ко?и узроку?у полуци?у , црп?е?е природних ресурса, као и пореме?а? Зем?е и ?ене животне средине. Разне имплементаци?е нове технологи?е утичу на вредност друштва, те постав?а?у нова етичка пита?а.

Отпочеле су разне филозофске дебате о садаш?о? и буду?о? употреби технологи?е у друштву, са неслага?има око тога, да ли технологи?а унапре?у?е ста?е човека или га угрожава. Неолудизам . ^{[6] [7]} и слични покрети критику?у употребу технологи?е у модерном свету, тврде?и да он оту?у?е ?уде, те да уништава културу; следбеници идеологи?а , као што су трансхуманизам ^{[8] [9]} и технопрогресивизам , ^{[10] [11]} у разво?у технологи?е виде добробит за ?удско друштво.

Донедавно се веровало да ?е разво? и примена технологи?е концепт, ко?и ?е везан само за ?удска би?а, али недавне научне студи?е показу?у да и други примати (као што су шимпанзе ), као и неке за?еднице делфина , развили ?едноставне алате, те су научили да пренос то зна?е на следе?е генераци?е.

Дефиници?а и употреба [ уреди | уреди извор ]

Генерално гледа?у?и, ?технологи?а“ ?е однос ко?и друштво има на сво?им расположивим алатима и вештинама, као и до ко?е мере друштво може да ме?а сво?у околину. Ме?утим, термин се, углавном, користи у три различита контекста: када се говори о алату, техници (т?. вештини), културолошко? сили или комбинаци?и ова три контекста.

Технологи?а се дефинише као ?единство, и матери?алног и нематери?алног, ко?е ?е настало улага?ем менталног и физичког труда, у ци?у постиза?а неке вредности. У овом контексту, технологи?а се односи на алате и машине ко?е се користе да се реше овозема?ски, стварни проблеми. То ?е широк по?ам, ко?и у себе ук?учу?е ?едноставне алате, као што су ?уски?а или дрвена кашика , али и сложене машине, као што су свемирска станица и акцелератор честица . Алати и машине не мора?у бити матери?ални; виртуална технологи?а, као што су софтвер и виртуалне машине , ^[12] не улазе у ову дефиници?у технологи?е.

Израз "технологи?а" добио ?е на знача?у у 20. веку у вези са Другом индустри?ском револуци?ом. Значе?е термина се променило почетком 20. века када су амерички друштвени научници, почевши од Торстеина Веблена, превели из немачког иде?у концепта Technik у "технологи?у". У немачком и другим европским ?езицима посто?и разлика изме?у технике и технологи?е. До 1930-их година ?технологи?а“ се ни?е односила само на проучава?е индустри?ске уметности, ве? и на саму уметност индустри?ске.

1937. амерички социолог Рид Беин написао ?е да "технологи?а ук?учу?е све алате, машине, прибор, оруж?е, инструменте, ку?не и одевне уре?а?е, уре?а?е за комуникаци?у и транспорт и вештине помо?у ко?их их производимо и користимо". Беинова дефиници?а оста?е данас уобича?ена ме?у научницима, посебно друштвеним научницима. Научници и инже?ери на?чеш?е ради?е дефинишу технологи?у као приме?ену науку, а не као ствари ко?е ?уди праве и користе. У нови?е време, научници су поза?мили од европских филозофа ?технику“ да би проширили значе?е технологи?е на различите облике инструменталног разума, као што ?е то био случа? у Фуковом раду о само-техникама (techniques de soi).

Наука, инже?ерство и технологи?а [ уреди | уреди извор ]

Разлика изме?у науке, инже?ерства и технологи?е ни?е увек ?асна. Наука ?е систематско зна?е о физичком или матери?алном свету стечено посматра?ем и експериментиса?ем. Технологи?е обично нису иск?учиво научни производи, ?ер мора?у задово?ити захтеве као што су корисност, употреб?ивост и сигурност.

Инже?ерство ?е ци?но ори?ентисан процес диза?нира?а и израде алата и система за искориш?ава?е природних по?ава за практичну примену код ?удски, често (али не увек) користе?и сазна?а и технике из науке. Разво? технологи?е може се осла?ати на многа по?а зна?а, ук?учу?у?и научно, инже?ерско, математичко, ?езичко и истори?ско зна?е како би се постигао неки практични резултат.

Технологи?а ?е често последица науке и инже?ерства, иако технологи?а као ?удска активност претходи обе области. На пример, наука би могла да проучава проток електрона у електричним проводницима користе?и ве? посто?е?е алате и зна?е. Ово ново прона?ено зна?е могу инже?ери користити за израду нових алата и машина као што су полупроводници, рачунари и други облици напредне технологи?е. У том смислу, научници и инжи?ери могу се сматрати технолозима; ове три области се често сматра?у ?едном за потребе истражива?а и дава?а препорука.

О тачним односима науке и технологи?е посебно су расправ?али научници, историчари и политички ствараоци кра?ем 20. века, делом и зато што се у дебати могу упознати о финансира?у основне и приме?ене науке. На пример, у време Другог светског рата, на пример, у С?еди?еним Државама се увелико сматрало да ?е технологи?а ?едноставно ?приме?ена наука“ и да ?е за финансира?е основне науке потребно благовремено прикупити технолошке резултате. Об?аш?е?е ове филозофи?е могло би се изричито на?и у Ваневар Бушово? расправи о послератно? научно? политици, Наука - Бескра?на граница: ?Нови производи, нове индустри?е и више радних места захтева?у стална допу?ава?а познава?а закона природе ... Ово битно ново зна?е се може добити само кроз основна научна истражива?а. " Ме?утим, касних 1960-их ово ?е гледиште било под директним нападом, воде?и ка иници?ативама за финансира?е науке за специфичне задатке (иници?атива ко?о? се супротставила научна за?едница). Пита?е оста?е спорно, мада се ве?ина аналитичара опире моделу да ?е технологи?а ?едноставно резултат научног истражива?а.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Праистори?а ( ? 5000. п. н. е.) [ уреди | уреди извор ]

Истори?а технологи?е ?е стара колико и човечанство . Примитивни алати су прона?ени уз скоро свако налазиште остатака античких ?уди. Антропологисти су открили алате ко?е су направили пра?уди, а ко?и датира?у уназад више од 2 милиона година. На?рани?и алати, као што су ручна секира <ef>R. Bradley/M. Edmonds, Interpreting the axe trade: production and exchange in Neolithic Britain (1993).</ref> и стругач , ^[13] су углавном били присутни како би помогли раним ?удима у ?иховим улогама ловца-сакуп?ача . Ме?утим, живот ловца-сакуп?ача, ко?и ?е био карактеристичан за рани палеолит , ук?учивао ?е ограничену употребу технологи?е, те су се те ране технологи?е осла?але на природне ресурсе, као што су камен , дрво и друге вегетаци?е, кости и остале животи?ске нус-продукте, да би направили ?едноставне алате, као што ?е пали?а .

Откри?е, употреба, те касни?е влада?е ватром , ?едноставним извором енерги?е , ко?и има много примена, ?е била прекретница у технолошком разво?у човечанства. Жар се узимала из вулкана или од запа?еног об?екта након удара му?е , те би се из те жари настао пламен. Ватра, за ко?у се тадаш?и ?уди дрво и уга? , дозво?авала им ?е да кува?у храну, те да се огре?у, нарочито током зиме . Ватра ?е, тако?е, пове?ала могу?ност наста?ива?а ?уди на тада неприступачна места, те им ?е омогу?ила ефикасни?и лов; дрвена коп?а са ока?еним врховима су кориштена ?ош од 250.000. године п. н. е. Дрво, глина и камен (ук?учу?у?и и кремен ) су неки од на?стари?их матери?ала ко?и су обра?ивани ватром, углавном због прав?е?а предмета, као што су оруж?е , грнчари?а , цигле и цемент .

Антика (5000. п. н. е. ? почетак нове ере) [ уреди | уреди извор ]

Да?а унапре?е?а довела су до разво?а пе?и , ко?е су омогу?иле топ?е?е и кова?е метала (ко?и су се ?ав?али у природи у релативно чисто? форми). ^[14] Злато , бакар , сребро и олово су били неки од тих метала. Предности бакарног над каменим, коштаним и дрвеним алатима су биле очите раним ?удима, те се бакар почео користити од раног неолитика (око 8000. године п. н. е.). Бакар се не ?ав?а у природи у великим количинама, али бакарних руда има много, из ко?их се, загри?ава?ем и топ?е?ем, доби?а метал. На кра?у, рад са металима довео ?е до проналаска легура , као што су бронза и месинг (око 4000. године п. н. е.). Прва употреба же?езних легура, као што ?е челик , датира из 1400 .тих година п. н. е.

У ме?увремену, ?уди су почели владати и другим формама енерги?е. На?стари?а знана употреба снаге ветра ?е у ?едре?ацима. На?стари?и податак о кориште?у бродова на?ен ?е у Египту и датира ?ош из око 3200 .те године. п. н. е. Од праистори?ских времена, Егип?ани су, вероватно, користили ?снагу Нила“, годиш?е поплаве, како би навод?авали сво?у зем?у, да би постепено научили да ?е контролишу преко изгра?ених канала за навод?ава?е и базена за акумулаци?у воде. Слично, народи Месопотами?е, Сумери , су научили да користе реке Тигрис и Еуфрат за исте сврхе.

Суде?и по археолозима, точак ?е изум?ен око 4000. године п. н. е. Изум?ен ?е, вероватно, на подруч?у Месопотами?е (данаш?и Ирак ). Тачна година овог дога?а?а, према научницима, налази се у интервалу од 5500. до 3000. године п. н. е., али ве?ина струч?ака мисли да ?е то било ближе 4000. години п. н. е. На?стари?и артефакти са сликама ко?е опису?у возила са точковима датира?у из 3000. године п. н. е.; ме?утим, могу?е ?е да се точак користио читав милени?ум пре него су настали ти цртежи. Тако?е посто?и доказ из истог периода да су се точкови користили за производ?у керамике . (Важно ?е напоменути да први грнчарски точак, вероватно, ни?е био правилног облика, него само неправилна округла дрвена плоча. Недавно, на?стари?и дрвени точак на свету ?е прона?ен у околини ?уб?ане у Словени?и .

Откри?е тачка револуционализовало ?е активности попут транспорта, рата и производ?е керамике (за шта ?е, вероватно, на?пре био и кориштен). Ни?е требало дуго до откри?а до вагона са точковима ко?и су могли носити тешке терете, а брзи (ротира?у?и) точкови су омогу?или масовну производ?у грнчари?е. Али употреба точка као трансформатора (воденице, ветре?аче, па чак и млинова) ?е та ко?а ?е револуционисала примену не?удске снаге.

Технологи?а древне Кине [ уреди | уреди извор ]

Технологи?а древне Кине започи?е с разво?ем ?ихове цивилизаци?е , а први разво? цивилизаци?е се опажа дуж реке Жуте реке . До 2500. п. н. е. се хи?аде каснонеолитичких села проширило дуж реке, а кад ?е уведена по?опривреда с навод?ава?ем настала су кра?евства. Цар Шун , наводни утеме?ите? прве династи?е С?а ?е легендаран у Кини као владар ко?и ?е контролисао воде . Династи?а Шанг (око 1600. п. н. е. до око 1046. п. н. е.), ко?а означава документиране почетке кинеске цивилизаци?е, ?е загосподарила долином Жуте реке захва?у?у?и широком систему навод?ава?а . Касни?е су технике навод?ава?а пренесене ?ужни?е, до реке ?ангцек?анг . Узго? риже се из ?ужне Кине проширио према северу и тако?е ?е ук?учивао контролу воде. Током целе кинеске истори?е ?е ?една од улога власти била да гради и одржава систем навод?ава?а. Резултат тога су многи канали , насипи , бране и вештачка ?езера широм Кине. Свесна владина политика заштите вода и унапри?е?е?а по?опривреде ?е ук?учивала и исушива?е, што ?е све захтевало ук?учива?е великог бро?а се?ака у присилан рад, тлаку. Рана кинеска цивилизаци?а ?е градила градове са заштитним зидинама, палатама и церемони?алним средиштима. Рана кинеска држава ?е градила житнице и одржавала ста?а?у во?ску. Разви?ена ?е истанчана бронзана металурги?а .

Технологи?а старе Грчке [ уреди | уреди извор ]

Технологи?а старе Грчке ?е у току читаве антике била потпуно одво?ена од старогрчке науке и филозофи?е . Стотине малих нових технологи?а и техничких побо?ша?а се по?авило током 1200 година антике, попут ножног кола доданог лончарском колу, али се у целини технолошки теме? производ?е ни?е променио током целог раздоб?а. У неким се гранама технологи?е, попут рударства , по?авио индустри?ски стил производ?е, а постала ?е уобича?ена и трговина на велике уда?ености. Но ве?ина производ?е ?е остала заснована на занатству и локална, а занатли?е, традиционално склони скрива?у свог уме?а, су насто?али да монополишуи сво?е вештине, не осла?а?у?и се на писану реч, науку или филозофи?у природе.

Технологи?а старог Рима [ уреди | уреди извор ]

Технологи?а старог Рима ?е дала на?ве?е техничаре и инже?ере античкога света и неки чак кажу да ?е сама римска цивилизаци?а ?едно велико техничко постигну?е. Чи?еница да ?е стари Рим дао нама познате инже?ере, од ко?их су неки писали к?иге (што уопште ни?е било уобича?ено за инже?ере), попут Витруви?а и Фронтина (око 40?103.) сама по себи сведочи о важности инже?ерства и технологи?е за римску цивилизаци?у. Гра?ене су поплочене цесте, ?авне зграде, спортски об?екти и аквадукти. У том раздоб?у ни?е било ве?их откри?а у технологи?и, али су посто?е?а уме?а и направе разви?ена и побо?шана за упорабу у великим размерима. Рим?ани су били велики импровизатори, битно су побо?шали посто?е?у технологи?у, али су дали тек ретке нове изуме. Ма?е узвишен изум, али не и ма?е важан за римску цивилизаци?у, ?е цемент , ко?и ?е био к?учна нова технологи?а ко?у су увели Рим?ани, а ко?а ?е град?у од камена учинила много ?едноставни?ом и ?ефтини?ом, што ?е дословно зацементирало шире?е Римскога царства. Док ?е римска технологи?а цветала, римске науке готово да и нема. Врло ?е мало дела преведено с старогрчког . Рим?ани нису ценили грчку математику, науку и ученост у целини. Рим ни?е дао научнике. То збу?у?е оне ко?и сматра?у да су наука и технологи?а увек и нужно повезане.

Модерна истори?а (Почетак нове ере ? садаш?ост) [ уреди | уреди извор ]

У алате се убра?а?у и ?едноставне машине (као што су полуга , ви?ак и котур ), и сложени?е машине (као што су брава , машина , електрични генератор и електрични мотор , рачунар , радио , те свемирска станица , као и многе друге).

Како алати поста?у сложени?и, тако поста?е и сложени?е зна?е, ко?е ?е потребно за рукова?е истим. Комплексне модерне машине захтева?у целе библиотеке написаних техничких приручника са сакуп?еним информаци?ама, ко?е су континуирано пове?авали и унапре?ивали ?ихови диза?нери, градите?и, ?уди задужени за ?ихово одржава?е. Штавише, ови алати су постали тако комплексни, да посто?и инфраструктура од ма?е комплексних алата, процеса и праксе, ко?а ?е у функци?и подршке тим алатима, ук?учу?у?и и инже?ерство , медицину и науку о рачунарима . Комплексне технике мануфактуре и конструиса?а , као и организаци?е, су неопходне како би се такви алати конструисали и одржавали. Читаве индустри?е су израсле како би подржале настанак следе?их генераци?а ?ош сложени?их алата.

Филозофи?а [ уреди | уреди извор ]

Техницизам [ уреди | уреди извор ]

Уопштено, техницизам ?е верова?е у корисност технологи?е за побо?ша?е ?удских друштава. Узето до кра?ности, техницизам ?одражава основни став ко?и има за ци? да контролише стварност, да реши све проблеме кориш?е?ем научно-технолошких метода и алата.“ Другим речима, ?удска би?а ?е ?едног дана мо?и да савлада?у све проблеме и вероватно чак и контролисати буду?ност користе?и технологи?у. Неки, попут Стефана В. Монсме, повезу?у ове иде?е са одрица?ем од религи?е као вишег моралног ауторитета.

Оптимизам [ уреди | уреди извор ]

Оптимистичке претпоставке да?у заговорници идеологи?а као што су трансхуманизам и сингуларитарност, ко?и технолошки разво? сматра?у опште корисним ефектима на друштво и ?удско ста?е. У овим идеологи?ама, технолошки разво? ?е морално добар.

Трансхуманисти углавном веру?у да ?е смисао технологи?е у превазилаже?у бари?ера и да ?е оно што обично називамо ?удским ста?ем само ?ош ?една бари?ера ко?у треба превази?и.

Сингуларитарци веру?у у неку врсту "убрзава?у?е промене"; да се брзина технолошког напретка убрзава како доби?амо више технологи?е, и да ?е то кулминирати ?сингуларнош?у“ након што се измисли општа вештачка интелигенци?а у ко?о? ?е напредак готово бесконачан; отуда и термин. Процене за датум ове Сингуларности варира?у, али истакнути футуриста Ре? Курцвеил проце?у?е да ?е се Сингуларност по?авити 2045. године.

Курцвеил ?е тако?е познат по сво?о? истори?и универзума у шест епоха: (1) физичка/хеми?ска епоха, (2) животна епоха, (3) епоха човека/мозга, (4) епоха технологи?е, (5) епоха вештачке интелигенци?е и (6) епоха свемирске колонизаци?е. Прелазак из ?едне епохе у другу сам по себи ?е Сингуларност, а претходи му и период убрзава?а. Свака епоха тра?е кра?е време, што значи да ?е цела истори?а универзума ?едан ?иновски дога?а? сингуларности.

Неки критичари виде ове идеологи?е као примере са?ентизма и техно-утопи?анизма и плаше се по?ма унапре?еног ?удског организма и ?единства технологи?е и човека ко?и подржава?у. Неки су чак Карла Марка описали као техно-оптимисту.

Технологи?а у идеологи?и [ уреди | уреди извор ]

Често, кад ?е нешто ново, сматра се бо?им у технолошким и инже?ерским круговима. По?ам одговара?у?е технологи?е се развио у 20. веку да опише случа?еве или када ни?е било поже?но употребити на?нови?е технологи?е или те ко?е су захтевале приступ неко? централизовано? инфраструктури или опрему и вештине увезене од негде другде. Еко-сеоски покрет ( eco-village ) ?е нарастао делимично као реакци?а на ову бригу. Сред?а технологи?а, више брига економике, односи се на компромисе ме?у скупим, централизованим технологи?ама разви?ених зема?а и тих технологи?а ко?е су за зем?е у разво?у на?делотворни?е за употребу, има?у?у у виду високу незапосленост или ма?ак средства.

Ти ко?и промовишу трансхуманизам ( transhumanism ), постхуманизам ( posthumanism ) и технолошка ?единственост ( technological singularity ) - по?мове ко?е ?е Хуго де Гарис ( Hugo de Garis ) колективно назвао Космосним - праве потпуно супротне претпоставке. У овим идеологи?ама, разво? технологи?е ?е морално добро. Ове идеологи?е су на?чеш?е посматране као симптоми природе науке и математичког фетишизма оних ко?и те термине употреб?ава?у. Неки их тако?е сматра?у симптомима капитализма.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Archaic Human Culture Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. април 2007)
• Stone age man
• Ancient 'tool factory' uncovered
• The Encyclopedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences