Тврдо?а по Мосово? скали

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Open wooden box with ten compartments, each containing a numbered mineral specimen.
Комплет за тврдо?у по Мосу, ко?и садржи по ?едан узорак сваког минерала на скали тврдо?е од десет тачака

Мосова скала тврдо?е ?е скала од 10 степени ко?ом се одре?у?е релативна тврдина минерала. Измислио ?у ?е немачки минералог Фридрих Мос 1812 . године. Тврдина по?единачних минерала у ово? скали ни?е сложена пропорци?ално. Ова скала ?е ?една од ори?ентационих скала, а класификаци?а се заснива на томе да ако испитивани минерал може да огребе површину узорка, би?е класификован ?еговом тврдо?ом.

У ово? скали минерали су поре?ани од на?мекшег до на?твр?ег. Пример испитива?а релативне тврдине минерала: Ако минерал ко?и се испиту?е може да огребе површину кварца а и кварц може ?ега онда ?е имати кварцову тврдину, односно, тврдину 7 по Мосово? скали. Уколико минерал ко?и испиту?емо може да огребе кварц, а ова? не може испитивани минерал онда ?е ?егова тврдо?а бити ве?а од 7, а уколико исти минерал не може да огребе топаз (топаз има тврдину 8 по Мосово? скали) усва?а се да ?е тврдо?а овог минерала по Мосово? скали 7,5.

Ову скалу ?е 1812. увео немачки геолог и минералог Фридрих Мос , у свом Трактату о минералоги?и ;; [1] [2] то ?е ?една од неколико дефиници?а тврдо?е у науци о матери?алима , од ко?их су неке више квантитативне. [3]

Метод поре?е?а тврдо?е посматра?ем ко?и минерали могу огребати друге ?е древног порекла, а поми?е га Теофраст у сво?о? расправи О каме?у , око? 300. п. н. е., а затим Плини?е стари?и у сво?о? Naturalis Historia , око 77. године. [4] [5] [6] Мосова скала ?е корисна за идентификаци?у минерала на терену, али ни?е тачан показате? колико добро су матери?али издрж?иви у индустри?ском окруже?у ? жилавост . [7]

Употреба [ уреди | уреди извор ]

Упркос недостатку прецизности, Мосова скала ?е релевантна за теренске геологе, ко?и користе скалу да грубо идентифику?у минерале помо?у комплета за огреботине. Тврдо?а минерала по Мосово? скали се обично може на?и у референтним листовима.

Мосова тврдо?а ?е корисна при млеве?у . Она омогу?ава процену врсте млина ?е на?бо?е редуковати дати производ чи?а ?е тврдо?а позната. [8] Скала се користи код произво?ача електронике за тестира?е отпорности компоненти екрана са равним екраном (као што ?е покровно стакло за LCD или инкапсулаци?а за OLED ), као и за процену тврдо?е екрана осет?ивих на додир у потрошачко? електроници. [9]

Минерали [ уреди | уреди извор ]

Мосова скала тврдо?е минерала заснива се на способности ?едног природног узорка минерала да вид?иво загребе други минерал. Узорци матери?е ко?и се користе по Мосу су сви различити минерали. Минерали су хеми?ски чисте чврсте матери?е ко?е се налазе у природи. Стене се састо?е од ?едног или више минерала. Као на?тежа позната природна супстанца када ?е скала диза?нирана, ди?аманти су на врху скале. Тврдо?а матери?ала се мери у односу на скалу проналаже?ем на?твр?ег матери?ала ко?и дати матери?ал може да загребе, или на?мекшег матери?ала ко?и може да изгребе дати матери?ал. На пример, ако ?е неки матери?ал загребан апатитом, али не и флуоритом, ?егова тврдо?а по Мосово? скали би била изме?у 4 и 5. [10]

?Греба?е” матери?ала за потребе Мосове скале значи ствара?е нееластичних дислокаци?а вид?ивих голим оком. Често матери?али ко?и су нижи на Мосово? скали могу створити микроскопске, нееластичне дислокаци?е на матери?алима ко?и има?у ве?и Мосов бро?. Иако су ове микроскопске дислокаци?е тра?не и понекад оште?у?у структурни интегритет твр?ег матери?ала, оне се не сматра?у ?греба?има“ за одре?ива?е бро?а на Мосово? скали. [11]

Мосова скала ?е чисто ординална скала . На пример, корунд (9) ?е двоструко твр?и од топаза (8), али ?е ди?амант (10) четири пута твр?и од корунда. У табели испод приказано ?е поре?е?е са апсолутном тврдо?ом мереном склерометром , са сликовитим примерима. [12] [13]

Мосова тврдо?а Минерал Хеми?ска формула Апсолутна тврдо?а [14] Слика
1 Талк Mg 3 Si 4 O 10 (OH) 2 1
2 Гипс CaSO 4 ·2H 2 O 2
3 Калцит CaCO 3 14
4 Флуорит CaF 2 21
5 Апатит Ca 5 (PO 4 ) 3 (OH ? ,Cl ? ,F ? ) 48
6 ортоклас , ( фелдспат ) KAlSi 3 O 8 72
7 Кварц SiO 2 100
8 Топаз Al 2 SiO 4 (OH ? ,F ? ) 2 200
9 Корунд Al 2 O 3 400
10 Ди?амант C 1500

На Мосово? скали, плоча са пругама (неглазирани порцелан ) има тврдо?у од приближно 7,0. Кориш?е?е ових обичних матери?ала познате тврдо?е може бити ?едноставан начин за апроксимаци?у положа?а минерала на скали. [15]

Сред?а тврдо?а [ уреди | уреди извор ]

Табела у наставку садржи додатне супстанце ко?е могу пасти изме?у нивоа: [16]

Тврдо?а Супстанца или минерал
0,2?0,3 цези?ум , рубиди?ум
0,5?0,6 лити?ум , натри?ум , кали?ум , восак за све?е
1 талк
1,5 гали?ум , стронци?ум , инди?ум , кала? , бари?ум , тали?ум , олово , графит , лед [17]
2 хексагонални бор нитрид , [18] калци?ум , селен , кадми?ум , сумпор , телур , бизмут , гипс
2?2,5 халит ( камена со ), нокат , [19] лискун [20]
2,5?3 злато , сребро , алумини?ум , цинк , лантан , цери?ум , ?ет
3 калцит , бакар , арсен , антимон , тори?ум , дентин , креда [21]
3,5 платина
4 флуорит , гвож?е , никл
4?4,5 обичан челик
5 апатит ( зубна гле? ), циркони?ум , палади?ум , опсиди?ан ( вулканско стакло )
5,5 берили?ум , молибден , хафни?ум , стакло , кобалт
6 ортоклас , титани?ум , манган , германи?ум , ниоби?ум , урани?ум , роди?ум
6?7 топ?ени кварц , гвоздени пирит , силици?ум , рутени?ум , ириди?ум , тантал , опал , перидот , танзанит , роди?ум , жад , гранат , [21] пирит [21]
7 осми?ум , кварц , рени?ум , ванади?ум
7,5?8 смарагд , берил , циркон , волфрам , спинел
8 топаз , кубни циркони?ум , ка?ени челик , спинел [22]
8,5 кризоберил , хром , силици?ум нитрид , тантал карбид
9 корунд (ук?учу?у?и сафир и рубин ), волфрам карбид , титани?ум нитрид , алумини?ум оксид
9?9,5 силици?ум карбид (карборунд), циркони?ум карбид , глиница , берили?ум карбид , титани?ум карбид , алумини?ум борид , бор карбид . [23] [24] [23] [24]
9,5?близу 10 бор , бор нитрид , рени?ум диборид ( a -оса), [25] стишовит , титани?ум диборид , моисанит (кристални облик силици?ум карбида), бор карбид [21]
10 ди?амант , карбонадо

Поре?е?е са Викерсовом скалом [ уреди | уреди извор ]

Поре?е?е изме?у Мосове и Викерсове тврдо?е : [26]

Име
минерала 		Тврдо?а (Мос) Тврдо?а (Викерс)
(kg/mm 2 )
Графит 1?2 VHN 10 = 7?11
Кала? 1,5 VHN 10 = 7?9
Бизмут 2?2,5 VHN 100 = 16?18
Злато 2,5 VHN 10 = 30?34
Сребро 2,5 VHN 100 = 61?65
Халкоцит 2,5?3 VHN 100 = 84?87
Бакар 2,5?3 VHN 100 = 77?99
Галенит 2,5 VHN 100 = 79?104
Сфалерит 3,5?4 VHN 100 = 208?224
Хизлвудит 4 VHN 100 = 230?254
Каролит 4,5?5,5 VHN 100 = 507?586
Гетит 5?5,5 VHN 100 = 667
Хематит 5?6 VHN 100 = 1.000?1.100
Хромит 5,5 VHN 100 = 1.278?1.456
Анатаз 5,5?6 VHN 100 = 616?698
Рулит 6?6,5 VHN 100 = 894?974
Пирит 6?6,5 VHN 100 = 1,505?1.520
Бови?еит 7 VHN 100 = 858?1,288
?укле?с 7,5 VHN 100 = 1.310
Хроми?ум 8,5 VHN 100 = 1.875?2.000

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Mohs, Friedrich (1825). Treatise on Mineralogy: Or, The Natural History of the Mineral Kingdom . Превод: Haidinger, William. United Kingdom: A. Constable and Company. стр. v . Приступ?ено 11. 2. 2022 .  
  2. ^ ?Mineral gemstones” . United States Geological Survey . 18. 6. 1997 . Приступ?ено 10. 2. 2021 .  
  3. ^ ?Mohs scale of hardness” . Mineralogical Society of America . Приступ?ено 10. 2. 2021 .  
  4. ^ Theophrastus . Theophrastus on Stones . Приступ?ено 2011-12-10 — преко Farlang.com.  
  5. ^ Pliny the Elder . ?Book 37, Chap. 15” . Naturalis Historia . ?' Adamas : Six varieties of it. Two remedies. ”  
  6. ^ Pliny the Elder . ?Book 37, Chap. 76” . Naturalis Historia . ? The methods of testing precious stones. ”  
  7. ^ ?Hardness” . Materials Mechanical Hardness. Non-Destructive Testing Resource Center. Архивирано из оригинала 2014-02-14. г.  
  8. ^ ?Size reduction, comminution” . Grinding and milling. PowderProcess.net . Приступ?ено 27. 10. 2017 .  
  9. ^ Purdy, Kevin (16. 5. 2014). ?Hardness is not toughness: Why your phone's screen may not scratch, but will shatter” . Computerworld . IDG Communications Inc . Приступ?ено 16. 4. 2021 .  
  10. ^ American Federation of Mineralogical Societies. "Mohs Scale of Mineral Hardness" Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. март 2023). amfed.org
  11. ^ Geels, Kay. "The True Microstructure of Materials" , pp. 5?13 in Materialographic Preparation from Sorby to the Present . Struers A/S, Copenhagen, Denmark - archived Mar 7 2016
  12. ^ Amethyst Galleries' Mineral Gallery What is important about hardness? . galleries.com
  13. ^ Mineral Hardness and Hardness Scales Архивирано 2008-10-17 на са?ту Wayback Machine . Inland Lapidary
  14. ^ Mukherjee, Swapna (2012). Applied Mineralogy: Applications in Industry and Environment . Springer Science & Business Media. стр. 373. ISBN   978-94-007-1162-4 .  
  15. ^ "Mohs hardness" in Encyclopædia Britannica Online
  16. ^ Samsonov, G.V., ур. (1968). ?Mechanical Properties of the Elements”. Handbook of the Physicochemical Properties of the Elements . New York: IFI-Plenum. стр. 432. ISBN   978-1-4684-6068-1 . doi : 10.1007/978-1-4684-6066-7 .  
  17. ^ "Ice is a mineral" Архивирано 2015-10-30 на са?ту Wayback Machine in Exploring Ice in the Solar System . messenger-education.org
  18. ^ Berger, Lev I. (1996). Semiconductor Materials Неопходна слободна регистрација (First изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр.  126 . ISBN   978-0849389122 .  
  19. ^ ?Mohs Hardness Scale: Testing the Resistance to Being Scratched” . geology.com .  
  20. ^ ?mica | Structure, Properties, Occurrence, & Facts” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-08-09 .  
  21. ^ а б в г ?Reade Advanced Materials - Mohs' Hardness (Typical) of Abrasives” . www.reade.com . Приступ?ено 2021-08-09 .  
  22. ^ ?Mohs Hardness Scale: Testing the Resistance to Being Scratched” . geology.com . Приступ?ено 2021-08-09 .  
  23. ^ а б ?Material hardness tables” . www.tedpella.com . Архивирано из оригинала 12. 09. 2015. г . Приступ?ено 2019-05-09 .  
  24. ^ а б ?Hardness table” (PDF) . Приступ?ено 2019-05-09 .  
  25. ^ Levine, Jonathan B.; Tolbert, Sarah H.; Kaner, Richard B. (2009). ?Advancements in the search for superhard ultra-incompressible metal borides” (PDF) . Advanced Functional Materials . 19 (22): 3526?3527. doi : 10.1002/adfm.200901257 . Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г . Приступ?ено 2015-12-08 .  
  26. ^ Ralph, Jolyon. ?Welcome to mindat.org” . mindat.org . Hudson Institute of Mineralogy . Приступ?ено 16. 4. 2017 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Mohs hardness of elements is taken from G.V. Samsonov (Ed.) in Handbook of the physicochemical properties of the elements, IFI-Plenum, New York, USA, 1968.
  • Cordua, William S. (c. 1990). ?The Hardness of Minerals and Rocks” . Lapidary Digest — преко gemcutters.org.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тврдо?а_по_Мосово?_скали&oldid=27549501 ”