Та?-када?ски ?езици

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Кра-да?
Tai?Kadai, Daic
Етницитет Да?ски народи
Географска распростра?еност ?ужна Кина , Ха?нанско острво ,
Индокина , и Северна Инди?а
?езичка класификаци?а ?едан од светских примарних ?езичких фамили?а
Пра?език Прото-кра?да?
Подподела
Глотолог taik1256 [1]
{{{mapalt}}}
Дистрибуци?а та??када?ске ?езичке фамили?е.
Таи-кадаи ?езици (сива бо?а, испод црвене) на мапи ?езичких породица света
Распростра?еност таи-кадаи ?езика

Та?-када?ски , таи-кадаи , кра-даи , кра-да?ски или си?амски ?езици су ?езичка група од око 70 ?езика у ?угоисточно? Ази?и и на ?угу Кине . Сви ?езици у породици су тонални , ук?учу?у?и та?ландски и лаоски , националне ?езике Та?ланда и Лаоса . [2] Око 93 милиона ?уди говори Кра-Да? ?езике; 60% ?их говори та?ландски. [3] Ethnologue наводи 95 ?езика у породици, од ко?их су 62 у та?ско? грани. [4]

Та?-када?ски ?езици чине три подгрупе:

  • хла?ски ?езици (2 ?езика, 800 хи?ада говорника)
  • када?ски ?езици (9 ?езика, 95 хи?ада говворника)
  • кам-та?ски ?езици (58 ?езика, 82 милиона говорника)

Прве две подгрупе ?езика се сре?у на кинеском острву Ха?нан .

Имена [ уреди | уреди извор ]

Назив ?Кра?Де?“ ?е предложио Вира Остапират (2000), пошто су Кра и Де? реконструисани аутоними кра и та? грана респективно. [5] ?Кра?Де?“ ?е од тада користила ве?ина струч?ака ко?и раде на лингвистици ?угоисточне Ази?е, ук?учу?у?и Норквест (2007), [6] Пита?апорн (2009), [7] [8] Бакстер & Сагарт (2014) [9] и Енфилд и Комри (2015). [10]

Назив ?Та??Када?“ се користи у многим референцама, као и у Ethnologue и Glottolog , али Остапират (2000) и други сугеришу да ?е проблематично и збу?у?у?е, да?у?и предност имену ?Кра?Да?“. [5] ?Та??Када?“ потиче од застареле поделе породице на две гране, Та? и Када?, ко?е ?е први предложио Пол К. Бенедикт (1942). [11] Године 1942. Бенедикт ?е ставио три Кра ?езика ( гелаоски , Лакуа ( каб?аоски ) и лачки ) за?едно са хла?ским у групу ко?у ?е назвао ?Када?”, од ка , што значи ?особа” у гелаоском и лакуанском ( каб?аоски ) и Да? , облику аутонима хла?ског. [11] Бенедиктова (1942) група ?Када?“ заснивала се на ?еговом запажа?у да кра?ски и хла?ски ?езици има?у бро?еве сличне аустронези?ским . Ме?утим, ова класификаци?а ?е сада универзално одбачена као застарела након што ?е Остапират (2000) показао кохерентност кра?ског огранка, ко?и се не сврстава у подгрупу са хла?ским огранком као што ?е Бенедикт (1942) предложио. ?Када?“ се понекад користи за означава?е целе породице Кра-Да?, ук?учу?у?и и Солнитов рад (1988). [12] [13] [14] Додатно ?е збу?у?у?е што неке друге референце ограничава?у употребу ?Када?а” само на кра?ски огранак породице.

Назив ?Де?к“ користи Ро?ер Бленч (2008). [15]

Одлике [ уреди | уреди извор ]

Та?-када?ски ?езици су ?езици са од 3 до 9 различитих мелоди?ских акцената . По правилу су моносилабички (речи се састо?е из ?едног слога), и нема?у морфологи?у ( кон?угаци?у , декилнаци?у ). Ред речи ?е на?чеш?е по правилу: суб?екат-глагол-об?екат. Атрибути и именичке одредбе долазе иза именица ко?е опису?у.

Знача?ни?и ?езици [ уреди | уреди извор ]

?езици из ове групе по бро?у говорника:

  • Та?ландски (46 милиона, ?угозападни таи)
  • Исан (са 20 милиона говорника, исан представ?а вари?анту лаоског ?езика ко?а се говори на Та?ланду)
  • Северни жуанг (10 милиона, северни таи)
  • Лана (6 милиона, ?угозападни таи)
  • Пак-та?ски (5 милиона, ?угозападни таи)
  • ?ужни жуанг (4 милиона, централни таи)
  • Лаоски (око 5 милиона, не рачуна?у?и говорнике исана, ?угозападни таи)
  • Шан (3 милиона, ?угозападни таи)
  • Донг (2,4 милиона, кам-суи)
  • Бу?и (2 милиона, северни таи)

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Hammarstrom, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). ?Tai?Kadai” . Glottolog 2.7 . Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.  
  2. ^ Diller, Anthony, Jerry Edmondson, Yongxian Luo. (2008). The Tai?Kadai Languages . London [etc.]: Routledge. ISBN 978-0-7007-1457-5
  3. ^ ?Taikadai” . www.languagesgulper.com . Приступ?ено 2017-10-15 .  
  4. ^ ?Ethnologue Tai?Kadai family tree” .  
  5. ^ а б Ostapirat, Weera. (2000). " Proto-Kra ." Linguistics of the Tibeto-Burman Area 23 (1): 1-251.
  6. ^ Norquest, Peter K. 2007. A Phonological Reconstruction of Proto-Hlai . Ph.D. dissertation, Department of Anthropology, University of Arizona.
  7. ^ Pittayaporn, Pittayawat. 2009. The phonology of Proto-Tai. Ph.D. Thesis, Cornell University
  8. ^ Peter Jenks and Pittayawat Pittayaporn. Kra-Dai Languages . Oxford Bibliographies in "Linguistics", Ed. Mark Aranoff. New York: Oxford University Press.
  9. ^ Baxter, William H.; Sagart, Laurent (2014), Old Chinese: A New Reconstruction , Oxford University Press, ISBN   978-0-19-994537-5 .  
  10. ^ N. J. Enfield and B. Comrie, Eds. 2015. Languages of Mainland Southeast Asia: The State of the Art . Berlin, Mouton de Gruyter.
  11. ^ а б Benedict, Paul K. (1942). ?Thai, Kadai, and Indonesian: A New Alignment in Southeastern Asia”. American Anthropologist . 44 (4): 576?601. JSTOR   663309 . doi : 10.1525/aa.1942.44.4.02a00040 Слободан приступ.  
  12. ^ Solnit, David B. 1988. "The position of Lakkia within Kadai." In Comparative Kadai: Linguistic studies beyond Tai , Jerold A. Edmondson and David B. Solnit (eds.). pages 219-238. Summer Institute of Linguistics Publications in Linguistics 86. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.
  13. ^ Edmondson, Jerold A. and David B. Solnit, editors. 1988. Comparative Kadai: Linguistic studies beyond Tai. Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington Publications in Linguistics, 86. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington. vii, 374 p.
  14. ^ Edmondson, Jerold A. and David B. Solnit, editors. 1997. Comparative Kadai: the Tai branch. Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington Publications in Linguistics, 124. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington. vi, 382 p.
  15. ^ Blench, Roger. 2008. The Prehistory of the Daic (Tai-Kadai) Speaking Peoples Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. април 2019) . Presented at the 12th EURASEAA meeting Leiden, 1?5 September 2008. ( PPT slides )

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]