한국   대만   중국   일본 
Схизофрени?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Схизофрени?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Схизофрени?а
Тканина ко?у ?е извезла особа са ди?агнозом схизофрени?е.
Симптоми Халуцинаци?е (обично аудиторне), заблуде, соци?ална изолаци?а, раван афект, конфузно размиш?а?е.
Време по?аве 16-30 година
Тра?а?е хронично
Узроци генетски и средински фактори
Фактори ризика Породична истори?а, употреба канабиса у адолесценци?и, проблеми током трудно?е, нево?е у дети?ству, ро?е?е у касну зиму или рано проле?е, стари?и отац, ро?е?е или одраста?е у граду
Ди?агностички метод На основу уоченог понаша?а, при?ав?ених искустава и извешта?а других ко?и су упознати са особом
Слична обо?е?а Пореме?а? употребе супстанци, Хантингтонова болест, пореме?а?и расположе?а (биполарни пореме?а?, велики депресивни пореме?а?), аутизам, гранични пореме?а? личности, шизофрениформни пореме?а?, шизотипни пореме?а? личности, шизоидни пореме?а? личности, антисоци?ални пореме?а? личности, психотична депреси?а, анксиозност, пореме?а? дисрегулаци?е расположе?а, парализа сна
Лекови антипсихотици
Прогноза 20?28 година кра?и животни век
Фреквенци?а ~0,32% (1 од 300) глобалне популаци?е ?е пого?ено.
Смртност ~17.000 (2015)

Схизофрени?а ?е ментални пореме?а? ко?и се карактерише понав?а?у?им епизодама психозе ко?е су повезане с општом погрешном перцепци?ом стварности. Други уобича?ени знаци ук?учу?у халуцинаци?е (обично аудиторне), делузи?е (т?. парано?у ), неорганизовано размиш?а?е, соци?ално повлаче?е и равни афект . Симптоми се разви?а?у постепено, обично почи?у у младости и никада се не решава?у. Не посто?и об?ективни ди?агностички тест; ди?агноза се заснива на уоченом понаша?у, психи?атри?ско? истори?и ко?а ук?учу?е при?ав?ена искуства особе и извешта?има других ко?и су упознати са особом. За ди?агнозу схизофрени?е, описани симптоми мора?у бити присутни на?ма?е шест месеци (према DSM-5 ) или месец дана (према ICD-11 ). Многи ?уди са схизофрени?ом има?у друге менталне пореме?а?е, посебно пореме?а?и употребе супстанци , депресивне пореме?а?е , анксиозне пореме?а?е и опсесивно-компулзивни пореме?а? .

Око 0,3% до 0,7% ?уди има ди?агнозу схизофрени?е током свог живота. Проце?у?е се да ?е 2017. било 1,1 милион нових случа?ева, а 2022. укупно 24 милиона случа?ева широм света. Мушкарци су чеш?е пого?ени и у просеку има?у рани?и почетак од жена. Узроци схизофрени?е могу ук?учивати генетске факторе и факторе животне средине. Генетски фактори ук?учу?у разне уобича?ене и ретке генетске вари?анте. Могу?и фактори животне средине ук?учу?у одга?а?е у граду, нево?е у дети?ству, употребу канабиса током адолесценци?е, инфекци?е, старост ма?ке или оца и лошу исхрану током трудно?е.

Отприлике половина оних са ди?агнозом схизофрени?е има?е знача?но побо?ша?е током дужег периода без да?их рецидива , а мали део ?их ?е се потпуно опоравити. Друга половина ?е имати доживотно оште?е?е. У тешким случа?евима, ?уди могу бити прим?ени у болнице. [1] Друштвени проблеми као што су дуготра?на незапосленост , сиромаштво , беску?ништво , експлоатаци?а и виктимизаци?а су обично повезани са схизофрени?ом. У поре?е?у са општом популаци?ом, ?уди са схизофрени?ом има?у ве?у стопу самоубистава (око 5% укупно) и више физичких здравствених проблема, што доводи до просечног сма?е?а очекиваног животног века за 20 до 28 година. У 2015. години, проце?ено ?е да ?е 17.000 смртних случа?ева било повезано са схизофрени?ом.

Основа лече?а су антипсихотици , за?едно са саветова?ем , обуком за посао и соци?алном рехабилитаци?ом. До тре?ине ?уди не реагу?е на почетне антипсихотике, у ком случа?у се може користити клозапин . У мрежно? компаративно? метаанализи 15 антипсихотика, клозапин ?е био знача?но ефикасни?и од свих других лекова, иако изразито мултимодално де?ство клозапина може изазвати више неже?ених ефеката. У ситуаци?ама када лекари процене да посто?и ризик од повреде себе или других, могу да наметну кратку принудну хоспитализаци?у . Дуготра?на хоспитализаци?а се користи код малог бро?а ?уди са тешком схизофрени?ом. У неким зем?ама у ко?има су услуге подршке ограничене или недоступне, дугорочни боравак у болници ?е чеш?и.

Знаци и симптоми [ уреди | уреди извор ]

Схизофрени?а ?е ментални пореме?а? ко?и карактеришу знача?не промене у перцепци?и, мислима, расположе?у и понаша?у. [2] Симптоми су описани у смислу позитивних, негативних и когнитивних симптома. [3] Позитивни симптоми схизофрени?е су исти за било ко?у психозу и понекад се назива?у психотичним симптомима. Они могу бити присутни у било ко?о? од различитих психоза и често су пролазне, што чини рану ди?агнозу схизофрени?е проблематичном. Психоза ко?а ?е први пут забележена код особе ко?о? ?е касни?е ди?агностикована сизофрени?а се назива психоза прве епизоде (ФЕП). [4]

Позитивни симптоми [ уреди | уреди извор ]

Позитивни симптоми су они симптоми ко?и се иначе не дожив?ава?у, али су присутни код ?уди током психотичне епизоде схизофрени?е. [5] Они ук?учу?у делузи?е, халуцинаци?е и неорганизоване мисли и говор, ко?и се обично сматра?у манифестаци?ама психозе. [6] Халуцинаци?е се ?ав?а?у у неком тренутку живота 80% оних са схизофрени?ом и на?чеш?е ук?учу?у чуло слуха (на?чеш?е чу?у гласове), али понекад могу ук?учити било ко?е од других чула, укуса, вида, мириса и додира. Учесталост халуцинаци?а ко?е ук?учу?у више чула ?е двоструко ве?а од оних ко?е ук?учу?у само ?едно чуло. Они су тако?е типично повезани са садржа?ем обмане. [7]

Делузи?е или заблуде, су по сво?о? природи бизарне или прога?а?у?е. Дисторзи?е самоперцепци?е као што ?е осе?а? да други могу да чу?у ?ихове мисли или да се мисли убацу?у у ?ихов ум, понекад се назива?у феноменом пасивности, тако?е су уобича?ене. Пореме?а?и мисли могу ук?учивати блокира?е мисли и неорганизован говор. [8] Позитивни симптоми генерално добро реагу?у на лекове и поста?у сма?ени током болести, што ?е можда повезано са падом активности допамина у вези са годинама. [9]

Негативни симптоми [ уреди | уреди извор ]

Негативни симптоми су дефицити нормалних емоционалних реакци?а или других мисаоних процеса. Пет признатих домена негативних симптома су: отуп?ени афект ? показива?е равних израза (монотоност) или мало емоци?а; алоги?а ? сиромаштво говора; анхедони?а - немогу?ност осе?а?а задово?ства; асоци?алност ? недостатак же?е за успостав?а?ем веза, и аволици?а ? недостатак мотиваци?е и апати?е. Аволици?а и анхедони?а се виде као мотивациони дефицити ко?и наста?у услед нарушеног процеса награ?ива?а. Награда ?е главни покретач мотиваци?е и то ?е углавном посредовано допамином. Претпостав?а се да су негативни симптоми вишедимензионални и да су категорисани у два поддомена апати?е или недостатка мотиваци?е и сма?еног изражава?а. Апати?а ук?учу?е аволици?у, анхедони?у и соци?ално повлаче?е; сма?ена експреси?а ук?учу?е тупи афект и алоги?у. [10] Понекад се сма?ено изражава?е третира и као вербално и као невербално. [11]

Апати?а чини око 50 процената на?чеш?е откривених негативних симптома и утиче на функционални исход и касни?и квалитет живота. Апати?а ?е повезана са пореме?еном когнитивном обрадом ко?а утиче на пам?е?е и планира?е, ук?учу?у?и понаша?е усмерено ка ци?у. [12] Ова два поддомена сугеришу потребу за одво?еним приступима третману. Недостатак узнемирености ?е ?ош ?едан приме?ен негативан симптом. Често се прави разлика изме?у оних негативних симптома ко?и су инхерентни схизофрени?и, ко?и се назива?у примарним; и они ко?и су резултат позитивних симптома, неже?ених ефеката антипсихотика, пореме?а?а употребе супстанци и соци?алне деприваци?е ? ко?и се назива?у секундарно негативни симптоми. [13] Негативни симптоми ма?е реагу?у на лекове и на?теже се лече. [14] Ме?утим, ако се правилно процене, секундарни негативни симптоми су подложни лече?у. [15]

Скале за специфичну процену присуства негативних симптома, као и за мере?е ?ихове тежине и ?ихових промена уведене су од рани?их скала као што ?е PANNS ко?а се бави свим врстама симптома. [14] Ове скале су Интерв?у за клиничку процену негативних симптома (CAINS) и Кратка скала негативних симптома (BNSS) позната и као скале друге генераци?е. У 2020. години, десет година након ?еговог уво?е?а, ме?укултурална студи?а о употреби BNSS-а пронашла ?е валидне и поуздане психометри?ске доказе за ?егову структуру од пет домена ме?укултурално. BNSS може проценити и присуство и озби?ност негативних симптома пет признатих домена и додатну ставку сма?еног нормалног стреса. Кориш?ен ?е за мере?е промена негативних симптома у испитива?има психосоци?алних и фармаколошких интервенци?а. [16]

Когнитивни симптоми [ уреди | уреди извор ]

Мапа дефицита нервног ткива у целом ?удском мозгу код паци?ента са схизофрени?ом. На?дефицитарни?а подруч?а су магента, док су подруч?а са на?ма?им недостацима плава.

Проце?у?е се да 70% оних са схизофрени?ом има когнитивне дефиците, а они су на?изражени?и код раних и касних болести. [17] Они су често евидентни много пре почетка болести у продромално? фази, и могу бити присутни у дети?ству или рано? адолесценци?и. [18] Они су основна карактеристика, али се не сматра?у основним симптомима, као што су позитивни и негативни симптоми. [19] Ме?утим, ?ихово присуство и степен дисфункци?е узима?у се као бо?и показате? функционалности него представ?а?е основних симптома. [18] Когнитивни дефицити се погоршава?у у прво? епизоди психозе, али се онда вра?а?у на почетну вредност и оста?у прилично стабилни током болести. [20]

Сматра се да дефицити у спозна?и изазива?у негативан психосоци?ални исход код схизофрени?е, а за ?их се тврди да се из?едначава са могу?им сма?е?ем коефици?ента интелигенци?е са норме од 100 на 70?85. [21] Когнитивни дефицити могу бити неурокогници?ске (несоци?алне) или соци?алне когници?е. [17] Неурокогници?а ?е способност прима?а и пам?е?а информаци?а и ук?учу?е вербалну течност, пам?е?е, резонова?е, решава?е проблема, брзину обраде и слушну и визуелну перцепци?у. [17] Вербално пам?е?е и паж?а су на?више пого?ени. Оште?е?е вербалног пам?е?а повезано ?е са сма?еним нивоом семантичке обраде (у вези са значе?ем речи). ?ош ?едно оште?е?е пам?е?а ?е епизодично пам?е?е. [22] Оште?е?е визуелне перцепци?е ко?е се стално налази код схизофрени?е ?е визуелно маскира?е уназад. Оште?е?а визуелне обраде ук?учу?у неспособност да се перципира?у сложене визуелне илузи?е. Соци?ална спозна?а се бави менталним операци?ама потребним за тумаче?е и разумева?е себе и других у друштвеном свету. [23] Ово ?е тако?е повезано оште?е?е, а перцепци?а емоци?а на лицу често ?е тешка. [24] Перцепци?а лица ?е критична за обичну друштвену интеракци?у. [25] Когнитивна оште?е?а обично не реагу?у на антипсихотике, а посто?и низ интервенци?а ко?е се користе у покуша?у да се побо?ша?у; когнитивна ремеди?ациона терапи?а ?е од посебне помо?и. [26]

Неуролошки меки знаци неспретности и губитка финих моторичких покрета се често налазе код схизофрени?е, ко?и се могу пову?и ефикасним лече?ем ФЕП-а. [27]

Време по?аве [ уреди | уреди извор ]

Почетак схизофрени?е се обично ?ав?а изме?у касних тине??ерских и раних 30-их, при чему се врхунац инциденци?е ?ав?а код мушкараца у раним до средином двадесетих, а код жена у касним двадесетим. [28] Почетак пре 17. године познат ?е као рани почетак, а пре 13. године, што се понекад може десити, познат ?е као деч?а схизофрени?а или веома рани почетак. [29] Почетак се може ?авити изме?у 40. и 60. године и познат ?е као схизофрени?а са касним почетком. Почетак преко 60 година, ко?и може бити тешко разликовати као схизофрени?а, познат ?е као психоза слична схизофрени?и са веома касним почетком. [17] Касни почетак ?е показао да ?е ве?и проценат оболелих жена; има?у ма?е тешке симптоме и потребне су им ниже дозе антипсихотика. [17] Касни?е се утврдило да ?е тенденци?а рани?ег почетка код мушкараца уравнотежена пове?а?ем разво?а код жена у постменопаузи. Естроген произведен пре менопаузе има пригушу?у?и ефекат на допаминске рецепторе, али ?егова заштита може бити над?ачана генетским преоптере?е?ем. [30] Дошло ?е до драматичног пове?а?а бро?а стари?их особа са схизофрени?ом. [31]

Почетак се може десити изненада или се може ?авити након спорог и постепеног разво?а бро?них знакова и симптома, периода познатог као продромални стади?ум. До 75% оних са шизофрени?ом пролази кроз продромалну фазу. Негативни и когнитивни симптоми у продромном стади?уму могу претходити ФЕП-у (психоза прве епизоде) много месеци и до пет година. [20] Период од ФЕП-а и лече?а ?е познат као тра?а?е нелечене психозе (ДУП) за ко?у се сматра да ?е фактор функционалног исхода. Продромални стади?ум ?е стади?ум високог ризика за разво? психозе. Пошто напредова?е до прве епизоде психозе ни?е неизбежно, често се преферира алтернативни термин за ризично ментално ста?е. [23] Когнитивна дисфункци?а у раном узрасту утиче на уобича?ени когнитивни разво? младе особе. [32] Препознава?е и рана интервенци?а у продромално? фази би минимизирали повезане пореме?а?е образовног и друштвеног разво?а и били су у фокусу многих студи?а. [20]

Шна?дерова класификаци?а [ уреди | уреди извор ]

У раном 20. веку , психи?атар Курт Шна?дер ?е саставио листу облика психотичних симптома за ко?е ?е сматрао да издва?а?у схизофрени?у од осталих психотичних пореме?а?а. Ови симптоми се назива?у симптоми првог ранга или Шна?дерови симптоми првог ранга . Они обухвата?у илузи?е да их контролише нека спо?аш?а сила; верова?е да се мисли убацу?у у човекову свест, односно извлаче из ?е; верова?е да се наше мисли одаши?у другим ?удима ; и опседнутост халуциногеним гласовима ко?и коментаришу нечи?е мисли или активности или ко?и разговара?у са другим халуциногеним гласовима. [33] Иако су знача?но допринели усва?а?у данаш?их ди?агностичких критери?ума, специфичност симптома првог ранга ?е ипак доведена у пита?е. Прегледом ди?агностичких истражива?а изведених изме?у 1970. и 2005. године ?е зак?учено да она, нити потвр?у?у, нити поби?а?у Шна?дерове тврд?е, па се предлаже да их, у буду?им ревизи?ама система успостав?а?а ди?агнозе, треба поново нагласити. [34]

Узроци [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Узроци схизофрени?е

Комбинаци?а генетике и фактора окруже?а утиче на разво? схизофрени?е. [35] [36] ?уди ко?и су у породици имали схизофрени?у, а ко?и пате од пролазне или ограничава?у?е психозе, има?у 20?40% изгледа да им се после годину дана ди?агностику?е схизофрени?а. [37]

Генетско насле?е [ уреди | уреди извор ]

Процене насле?а варира?у због тешко?е у раздва?а?у генетских фактора од фактора окруже?а. [38] На?ве?и ризик од разво?а схизофрени?е ?е код особа чи?и ?е на?ближи крвни сродник оболео од те болести (ризик ?е 6,5%); више од 40% ?едно?а?ачних близанаца са схизофрени?ом ?е тако?е пого?ено. [36] Вероватно ?е да су многи гени ук?учени, сваки са малим утица?ем и са непознатим преносом и испо?ава?ем. [36] Предлагани су многи могу?и кандидати, ук?учу?у?и специфичне вари?аци?е бро?а копира?а , NOTCH4 , и локуси хистонског протеина. [39] Бро?не асоци?аци?е комплетног генома , као што ?е протеин цинковог прста 804А , су тако?е дово?ене у везу. [40] Изгледа да посто?и знача?но преклапа?е генетике схизофрени?е и биполарног пореме?а?а . [41]

Претпостав?а?у?и наследну основу, пита?е са еволутивно психолошког гледишта ?е зашто су гени ко?и пове?ава?у ризик од настанка психозе еволуирали, мада се еволуционо гледано ствара ста?е неприлаго?ености . По ?едно? теори?и сматра се да су ти гени ук?учени у разво? говора и ?удске природе , али су, до данас, те иде?е остале на нивоу ко?и ?е незнатно виши од теори?е. [42] [43]

Окруже?е [ уреди | уреди извор ]

Фактори окруже?а везани за разво? схизофрени?е обухвата?у животну средину, кориш?е?е дроге и пренаталне стресове. [35] Понаша?е родите?а изгледа нема велики утица?, мада ?уди, ко?и има?у подршку родите?а, бо?е пролазе од оних ко?и има?у родите?е ко?и су према ?има критички или непри?ате?ски настро?ени. [36] Утвр?ено ?е са доследнош?у да живот у урбано? средини током дети?ства или у зрелом добу, пове?ава ризик од схизофрени?е за фактор два, [35] [36] чак и ако се узму у обзир кориш?е?е лекова/дроге , етничка група , и величина етничке групе . [44] Други фактори ко?и игра?у важну улогу су соци?ална изолаци?а и имиграци?а везана за соци?алне неда?е, расну дискриминаци?у, нефункционалност породице, незапосленост и лоше услове станова?а. [36] [45]

Злоупотреба супстанци [ уреди | уреди извор ]

Бро?ни наркотици се повезу?е са разво?ем схизофрени?е, ук?учу?у?и канабис , кокаин , и амфетамине . [36] Око 50% оних ко?и има?у схизофрени?у у велико? мери користи дроге и/или алкохол. [46] Улога канабиса би могла да буде узрок, [47] али друге дроге се користе само као механизам за борбу против депреси?е, анксиозности, досаде и усам?ености. [46] [48]

Канабис ?е повезан са пове?а?ем ризика од разво?а психотичног пореме?а?а у зависности од дозе [49] при чему ?е учестала употреба у корелаци?и са двоструко ве?им ризиком за разво? психозе и схизофрени?е. [48] [50] Мада ?е по многима употреба канабиса прихва?ена као узрочник ко?и доприноси разво?у схизофрени?е, [51] ово и да?е оста?е спорно пита?е. [39] [52] Амфетамин, кокаин и у ма?о? мери алкохол, могу да доведу до психозе ко?а се испо?ава веома слично схизофрени?и. [36] [53] Мада се генерално не сматра узрочником болести, ?уди са схизофрени?ом користе никотин у много ве?о? мери од остатка становништва. [54]

Разво?ни фактори [ уреди | уреди извор ]

Фактори као што су хипокси?а и инфекци?а, или стрес и потхра?еност код ма?ке током феталног разво?а , могу да доведу до незнатног пове?а?а ризика од схизофрени?е током касни?ег живота. [35] Посто?и ве?а вероватно?а да су ?уди са ди?агнозом схизофрени?е ро?ени у зиму или проле?е (барем у области северне хемисфере ), што може бити последица пове?аног степена изложености вирусима in utero (лат. in utero = у материци). [36] Ова разлика износи око 5 до 8%. [55]

Механизми [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Механизми схизофрени?е

Начи?ен ?е низ покуша?а да се да об?аш?е?е везе изме?у изме?ене мождане функци?е и схизофрени?е. [35] ?едно од на?заступ?ени?их об?аш?е?а ?е допаминска хипотеза , ко?а психозу припису?е погрешно? интерпретаци?и ума зата?ива?а допаминергичких неурона . [35]

Психолошки [ уреди | уреди извор ]

Многи психолошки механизми су умешани у разво? и одржава?е схизофрени?е. Когнитивне пристрасности су препознате код особа са овом ди?агнозом или код ко?их посто?и ризик, посебно када су под стресом или у збу?у?у?о? ситуаци?и. [56] Неке когнитивне карактеристике могу одражавати општи неурокогнитивни дефицит као што ?е губитак мемори?е, док друге могу бити у вези са специфичним проблемима и искуствима. [57] [58]

Упркос испо?ава?а отуп?ености афекта, недавна сазна?а указу?у на то да су многи по?единци са ди?агнозом схизофрени?е способни да да?у емоционални одговор, посебно на стресне или негативне стимулаци?е, а таква осет?ивост може узроковати подложност симптомима или пореме?а?има. [59] [60] Неки докази указу?у на то да садржа? заблуда и психотичних искустава може одражавати емоционалне узрочнике пореме?а?а, а начин на ко?и особа тумачи таква искуства може утицати на симптоматологи?у. [61] [62] [63] Примена ? безбедног понаша?а ” да би се избегле замиш?ене прет?е може допринети настанку хроничног облика заблуде. [64] Да?и докази о улози психолошких механизама потичу од ефеката психотерапи?е на симптоме схизофрени?е. [65]

Неуролошки [ уреди | уреди извор ]

Функционална магнетна резонанца (fMR) и друге технике снима?а мозга омогу?ава?у проучава?е разлика у мождано? активности код особа са ди?агнозом схизофрени?ом. Слика приказу?е два нивоа мозга, при чему су области ко?е су биле активни?е код здраве контролне групе него код паци?ената са схизофрени?ом приказане црвеном бо?ом, током ?едног испитива?а радне мемори?е применом fMR

Схизофрени?а ?е повезана са ?едва суптилним разликама у структурама мозга, што ?е прона?ено у 40 до 50% случа?ева, као и у хеми?ским супстанцама мозга током акутних психотичних ста?а. [35] Студи?е ко?е су користиле неуропсихолошке тестове и технике снима?а мозга, као што су fMRI и PET за испитива?е функционалних разлика у мождано? активности, показале су да се разлике на?чеш?е ?ав?а?у у чеоном реж?у , хипокампусу и слепоочном реж?у . [66] Због промена у нервним импулсима, предложено ?е да о схизофрени?и треба размиш?ати као о скупу неуроразво?них пореме?а?а. [67]

Посебна паж?а се посве?у?е де?ству допамина у области мезолимбичког пута мозга. На?ве?им делом ово ?е постало средиште паж?е као резултат случа?ног откри?а да фенотиазински лекови, ко?и блокира?у де?ство допамина, могу да сма?е психотичне симптоме. Ово тако?е подржава и чи?еница да амфетамини, ко?и изазива?у отпушта?е допамина, могу егзацербирати психотичне симптоме код схизофрени?е. [68] Утица?на допаминска хипотеза о схизофрени?и предложила ?е да ?е прекомерно активира?е Д 2 рецептора узрок (позитивних симптома) схизофрени?е. Иако ?е ова поставка сматрана истинитом око 20 година, засновано на ефекту блокаде D 2 рецептора за?едничком за све антипсихотике, тек средином 1990-их су истражива?а на бази PET и SPET снима?а пружила доказе ко?и су то подржали. Данас се допаминска хипотеза сматра по?едностав?еном, делимично због тога што нови?и антипсихотични лекови (лек атипични антипсихотик ) могу бити под?еднако ефикасни као и стари?и лекови (лек типичан антипсихотик ), али тако?е утичу и на функци?у серотонина , па могу имати нешто слаби?е де?ство на блокаду допамина. [69]

Интересова?е ?е тако?е усмерено и на неуротрансмитер глутамат и сма?ену функци?у НМДА глутаматских рецептора код схизофрени?е, на?ве?им делом због абнормално ниских нивоа глутаматних рецептора прона?ених пост мортем у мозговима особа са ди?агнозом схизофрени?е, [70] као и због откри?а да лекови ко?и блокира?у глутамат, као што су фенциклидин и кетамин , могу да опонаша?у симптоме и когнитивне проблеме повезане са овим ста?ем. [71] Сма?ена фунци?а глутамата се повезу?е са слаби?им резултатом на тестовима ко?и захтева?у функци?у фронталног дела мозга и хипокампуса, а глутамат може да утиче на допаминску функци?у, при чему су оба повезана са схизофрени?ом, што указу?е на знача?ну посредничку (а вероватно и узрочну) улогу глутаматских путева код овог ста?а. [72] Ме?утим, код позитивних симптома ни?е дошло до одговора при примени глутаматергичних лекова. [73]

Ди?агноза [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Ди?агноза схизофрени?е
?он Неш , амерички математичар и добитник за?едничке Нобелове награде за економи?у 1994 . године, боловао ?е од схизофрени?е. На ?еговом животу ?е заснована рад?а филма Блистави ум , ко?и ?е 2001. године био добитник Оскара

Ди?агноза схизофрени?е се постав?а на основу критери?ума или из ? Ди?агностичког и статистичког приручника за менталне пореме?а?е ”, верзи?а DSM-IV-TR, Америчког психи?атри?ског удруже?а или из Ме?ународне статистичке класификаци?е болести и сродних здравствених проблема , MKB-10, Светске здравствене организаци?е . [35] Ови критери?уми користе лична сведочанства паци?ената и при?ав?ене абнормалности у понаша?у, ко?е прати клиничка процена ко?у да?е струч?ак из области менталног здрав?а. Симптоми ко?и су повезани са схизофрени?ом се ?ав?а?у код популаци?е у континуитету и мора?у да достигну одре?ену озби?ност пре него што се постави ди?агноза. [36] Зак?учно са 2009. годином ни?е посто?ао об?ективни тест. [35]

Критери?уми [ уреди | уреди извор ]

Примена критери?ума МКБ-10 ?е уобича?ена у европским зем?ама, док се критери?уми ДСМ-ИВ-ТР приме?у?у у С?еди?еним Државама и у остатку света и преовла?у?у?и су у оквиру истраживачких студи?а. Критери?уми МКБ-10 ве?и акценат став?а?у на Шна?дерове симптоме првог реда. У пракси, велика ?е подударност изме?у ова два система. [74]

На основу четвртог ревидираног изда?а ?Ди?агностичког и статистичког приручника за менталне пореме?а?е (DSM-IV-TR), да би се поставила ди?агноза схизофрени?е, мора?у бити задово?ена три ди?агностичка критери?ума: [75]

  1. Карактеристични симптоми: Два или више од следе?ег, где ?е сваки од ?их присутан ве?ином времена током периода од ?едног месеца (или ма?е, уколико ?е дошло до ремиси?е симптома уз лече?е).
    • Сумануте иде?е
    • Халуцинаци?е
    • Дезорганизовани говор, као манифестаци?а формалног пореме?а?а миш?е?а
    • Изузетно дезорганизовано понаша?е (нпр. неодговара?у?е облаче?е, често плака?е) или кататонично понаша?е
    • Негативни симптоми: Отуп?еност афекта (пома?ка?е или редуковани емоционални одговор), алоги?а (пома?ка?е или редуковани говор) или аволици?а (пома?ка?е или редукована мотиваци?а )
    Ако се процени да су сумануте иде?е бизарне, или се халуцинаци?а састо?и од ?едног гласа ко?и непрекидно учеству?е у коментариса?у паци?ентових поступака или паци?ент чу?е два или више гласова ко?и ме?усобно разговара?у, то ?е дово?но за постав?а?е ди?агнозе. Дезорганизовани говор, као критери?ум, задово?ен ?е само онда када ?е изражен у толико? мери да знатно нарушава комуникаци?у.
  2. Соци?ална или професионална дисфункционалност: Током знача?ног периода времена од по?аве пореме?а?а ?едно или више главних области функциониса?а, као што су посао, ме?у?удски односи или брига о себи, приметно су испод нивоа функциониса?а ко?и ?е посто?ао пре почетка пореме?а?а.
  3. Знача?но тра?а?е: Непрекидни знаци пореме?а?а ко?и посто?е на?ма?е шест месеци. У оквиру овог шестомесечног периода мора бити барем ?едан месец са присуством симптома (или кра?е, уколико ?е дошло до ремиси?е симптома уз лече?е).

Ако су знаци пореме?а?а присутни више од месец дана, али ма?е од шест месеци, користи се ди?агноза схизофрени формни пореме?а? . [75] Психотични симптоми ко?и тра?у ма?е од месец дана могу се ди?агностиковати као кратки психотични пореме?а? , а различита ста?а се могу класификовати као психотични пореме?а? ко?и ни?е другачи?е одре?ен . Ди?агноза схизофрени?е се не може поставити у случа?у када су у знатно? мери присутни симптоми пореме?а?а расположе?а (мада се може ди?агностиковати шизоафективни пореме?а? ), или у случа?у да су присутни симптоми первазивног разво?ног пореме?а?а , осим ако су тако?е присутне и приметне сумануте иде?е или халуцинаци?е, или су симптоми директан физиолошки резултат неког општег здравственог пореме?а?а (болести) или супстанце, као што ?е злоупотреба дроге или медикамената.

Подтипови [ уреди | уреди извор ]

ДСМ-ИВ-ТР садржи пет подкласификаци?а схизофрени?е, мада аутори нове верзи?е ДСП-5 препоручу?у да се они изоставе из нове класификаци?е: [76] [77]

  • Параноидни тип: Присутне су сумануте иде?е или слушне халуцинаци?е, али нема пореме?а?а миш?е?а, дезорганизованог понаша?а или ?еднообразног афекта. Сумануте иде?е су типа прога?а?а односно величине, али поред овога могу бити присутни и други садржа?и, као што су ?убомора, религиозност или соматизаци?а . (ДСП шифра 295.3/МКБ шифра Ф20.0)
  • Дезорганизовани тип : Названа ?е ?Хебефрена схизофрени?а у МКБ-у. Истовремено су присутни пореме?а? миш?е?а и зарав?ени афекат. (ДСП шифра 295.1/МКБ шифра Ф20.1)
  • Кататони тип : Оболела особа може бити потпуно непокретна или испо?ава узнемирене бесмислене покрете. Ме?у симптомима се могу ?авити и кататони ступор и воштана флексибилност . (ДСМ шифра 295.2/МКБ шифра Ф20.2)
  • Недиференцирани тип: Присутни су психотични симптоми, ме?утим, нису задово?ени критери?уми за сврстава?е болести у параноидни, дезорганизовани или кататони тип. (ДСП шифра 295.9/МКБ шифра Ф20.3)
  • Резидуални тип: Где су позитивни симптоми присутни, али само у слаби?ем интензитету. (ДСП шифра 295.6/МКБ шифра Ф20.5) ИЦД-10 дефинише два додатна подтипа: [77]
  • Пост-схизофрена депреси?а: депресивна епизода настала у периоду након схизофрене болести где неки схизофрени симптоми могу ?ош увек бити присутни. (МКБ шифра Ф20.4)
  • ?едноставна схизофрени?а : Подмукао и прогресиван разво? истакнутих негативних симптома без истори?е психотичних епизода. (МКБ шифра Ф20.6)

Диференци?ална слика [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош: Дуална ди?агноза

Психотични симптоми могу бити присутни код неколико других менталних пореме?а?а, ук?учу?у?и биполарни пореме?а? , [78] гранични биполарни пореме?а? , [79] интоксикаци?у и психозе изазване лековима . Заблуде (?не-бизарне") су тако?е присутне код делузионих пореме?а?а , и код соци?алне повучености анксиозног соци?алног пореме?а?а , пореме?а?а избегава?а личности и шизотипног пореме?а?а личности . схизофрени?а ?е у коморбидитету са опсесивно-компулсивним пореме?а?ем (ОЦД) знача?но чеш?е него што се може об?аснити само пуком шансом, иако ?е тешко разликовати опсеси?е ко?е се ?ав?а?у код ОЦД-а од схизофрених заблуда. [80] Дета?ни?и општи здравствени и неуролошки преглед може бити потребан да би се иск?училе медицинске болести ко?е могу ретко изазвати симптоме сличне психотичним схизофреним симптомима, [75] као што су металобички пореме?а? , системска нфекци?а , сифилис , ХИВ инфекци?а, епилепси?а , и мождане лези?е. Можда ?е бити потребно да се иск?учи делири?ум , ко?и се мже разликовати по визуелним халуцинаци?ама, акутним почетку и промен?ивим нивоом свести , и указу?е на основну медицинску болест. Претраге се обично не понав?а?у за рецидиве уколико не посто?и специфична ?медицинска” индикаци?а или могу?и неже?ени ефекти од антипсихотичких лекова .

Превенци?а [ уреди | уреди извор ]

Тренутно, докази за ефикасност раних интервенци?а у спречава?у схизофрени?е су неубед?иви. [81] Иако посто?е неки докази да ране интервенци?е код оних са психотичним епизодама могу побо?шати краткорочне резултате, мало ?е користи од тих мера након пет година. [35] Покуша? да се спречи схизофрени?а у продромално? фази ?е од неизвесне користи и због тога се не препоручу?е од 2009. године. [82] Пошто не посто?е поуздани маркери за касни?и разво? болести, превенци?а ?е тешка. [83] Ме?утим, неки случа?еви по?аве схизофрени?е се могу одложити или можда спречити тако што ?е се обесхрабривати кориш?е?е канабиса, посебно ме?у младима. [84] По?единци са породичном истори?ом схизофрени?е могу бити више подложни психозама узрокованим канабисом. [51] Тако?е, у ?едно? студи?и ?е откривено да су психотични пореме?а?и, узроковани употребом канабиса, пра?ени разво?ем сталних психотичних ста?а у отприлике половини случа?ева. [85] Теоретска истражива?а настав?а?у се у правцу стратеги?а ко?е би могле да сма?е инциденцу схизофрени?е. ?едан приступ покушава да схвати шта се дога?а на генетском и неуролошком нивоу, тако да се могу развити биомедицинске интервенци?е. Ме?утим, вишеструки и разноврсни генетски ефекти сваки помало, у контакту са окруже?ем, чине то тешким. Алтернативно, стратеги?е ?авног здрав?а би се могле селективно усмерити ка соци?ално-економским факторима ко?и се повезу?у са ве?им процентима по?аве схизофрени?е ме?у одре?еним групама, на пример у односу на имиграци?у, етничку припадност или сиромаштво. Стратеги?е ко?е су усмерене на целу популаци?у би могле промовисати услуге како би осигурале безбедну трудно?у и здрав разво?, ук?учу?у?и области психолошког разво?а као што ?е соци?ална когници?а. Ме?утим, не посто?и дово?но доказа да се тренутно приме?у?у такве иде?е, а многа ширих пита?а нису специфична за схизофрени?у. [86] [87]

Мена?мент [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Контрола схизофрени?е

Примарно лече?е схизофрени?е ук?учу?е антипсихотике, често у комбинаци?и са психолошком и соци?алном подршком. [35] Хоспитализаци?а се може применити код тешких епизода или доброво?но или (ако ментално здравствено законодавство то дозво?ава) присилно. Дуготра?на хоспитализаци?а ?е неуобича?ена, од деинституционализаци?е с почетка 1950-их, иако се ?ош увек ?ав?а. [88] Подршка за?еднице, ук?учу?у?и центре за свра?а?е, посете чланова тима за ментално здрав?е за?еднице , тима за запош?ава?е [89] и група за подршку, ?е честа. Неки докази упу?у?у у на то да редовно вежба?е има позитиван ефекат како на физичко, тако и на психичко здрав?е оних са схизофрени?ом. [90]

Лече?е [ уреди | уреди извор ]

Рисперидон (име у прода?и Риспердал) ?е чест атипични антипсихотични лек

Прва лини?а психи?атри?ског лече?а код схизофрени?е ?е антипсихотични лек, [91] ко?и може да сма?и позитивне симптоме психозе за око 7-14 дана. Антипсихотици, ме?утим не успева?у да битно сма?е негативне симптоме и когнитивну дисфункци?у. [92] [93] Дуготра?на употреба сма?у?е ризик од рецидива. [94]

Избор ко?и антипсихотик да се употреби се заснива на предностима, ризицима и трошковима. [35] Дискутабилно ?е да ли су, као класа, типични или атипични антипсихотици бо?и. [95] Оба има?у ?еднак ниво осипа?а и рецидив симпома када се користе типично у ниским до умереним дозама. [96] Посто?и добар одговор код 40-50%, парци?ални одговор код 30-40%, и отпорност на лече?е (неуспех симптома да одговоре на задово?ава?у?и начин после шест неде?а код два или три различита антипсихотика) код 20% ?уди. [92] Клозапин ?е ефикасан лек за оне ко?и слабо реагу?у на друге лекове, али има потенци?алне озби?не нуспо?аве агранулоцитозе (сма?ен бро? белих крвних зрнаца ) код 1?4%. [35] [36] [97]

У погледу неже?ених ефеката, типични антипсихотици су повезани са ве?ом стопом екстрапирамидалних неже?ених ефеката , док су атипични повезани са знача?ним доби?а?ем телесне тежине, ди?абетесом и ризиком од метаболичког синдрома . [96] Док атипични има?у ма?е екстрапирамидних неже?ених ефеката, ове разлике су скромне. [98] Неки атипични антипсихотици, као што су квети?апин и рисперидон се доводе у везу са ве?им ризиком од смрти у поре?е?у са типичним антипсихотицима перфеназин , док ?е клозапин повезан са ма?им ризиком од смрти. [99] Оста?е не?асно да ли нови?и антипсихотици сма?у?у шансе за разво? неуролептичог малигног синдрома , ретког али озби?ног неуролошког пореме?а?а. [100]

За ?уде ко?и не желе, или не могу, да узима?у лекове редовно, депот антипсихотични препарати се могу користи за постиза?е контроле. [101] Они сма?у?у ризик од зависности у ве?о? мери него орални лекови. [94] Када се користе у комбинаци?и са психосоци?алним интервенци?ама, могу побо?шати дугорочно придржава?е лече?у. [101]

Психосоци?ални [ уреди | уреди извор ]

Велики бро? психосоци?алних интервенци?а може бити корисни у лече?у схизофрени?е, ук?учу?у?и: породичну терапи?у , [102] поуздано лече?е у оквиру за?еднице, подршку у запош?ава?у, когнитивну ремеди?аци?у , [103] обучава?е новим вештинама, когнитивно-бихевиоралну терапи?у (KBT), опип?иве економске интервенци?е, као и психосоци?алне интервенци?е код кориш?е?а супстанци и контролу телесне тежине. [104] Porodi?na terapija ili edukacija, koja se odnosi na ceo porodi?ni sistem pojedinca, mo?e da smanji recidive i hospitalizacije. [102] Доказ ефикасности КБТ било у сма?е?у симптома или спречава?у рецидива ?е минималан. [105] [106] Лече?е путем уметности или драме нису дово?но добро истражене. [107] [108]

Прогноза [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Прогноза схизофрени?е

Схизофрени?а представ?а велики економски и ?удски утрошак. [35] То резултира сма?еним животним веком од 12?15 година, првенствено због ?ене повезаности са го?азнош?у , сма?еном физичком активнош?у, и пуше?ем , са пове?аном стопом самоубиства , што има ма?у улогу. [35] Ове разлике у тра?а?у животног века су порасле изме?у 1970-их и 1990-их година, [109] и период изме?у 1990-их и прве децени?е 21-вог века ни?е ништа знача?но променио у здравственом систему са отвореним приступом за негу (Финска). [99]

Схизофрени?а ?е главни узрок инвалидитета , и са активном психозом ?е рангирана као тре?е на?теже инвалидно ста?е после квадриплеги?е и деменци?е , а испред параплеги?е и слепила . [110] Око три четвртине ?уди са схизофрени?ом има?у стални инвалидитет са рецидивима. [92] Неки ?уди се потпуно опораве, а други добро функционишу у друштву. [111] Ве?ина ?уди са схизофрени?ом живи самостално уз подршку за?еднице. [35] Код ?уди са првом епизодом психозе се ?ав?а добар дугорочни исход у 42%, сред?и исход у 35% и лош исхода у 27%. [112] Исходи схизофрени?е су бо?и у зем?ама у разво?у него у разви?еним зем?ама . [113] Ме?утим, ови зак?учци су дискутабилни. [114] [115] Натпросечна стопа самоубиства се повезу?е са схизофрени?ом. Наводи се као 10%, али нови?е студи?е и статистика ревидира?у процену на 4,9%, а на?чеш?е се ?ав?а у периоду након почетка или првог при?ема у болницу. [116] Стопа ?е неколико пута виша (20 до 40%), за оне ко покуша самоубиство барем ?едном. [117] [118] Посто?и разноврсност фактора ризика, ук?учу?у?и мушки пол, депреси?е и високи квоци?ент интелигенци?е . [117]

Схизофрени?а и пуше?е се доводе у ?аку везу у студи?ама широм света. [119] [120] Употреба цигарета ?е нарочито висока код по?единаца са ди?агнозом схизофрени?е, са проценама ко?е се кре?у од 80% до 90% оних ко?и су редовни пушачи, у поре?е?у са 20% ме?у општом популаци?ом. [120] Они ко?и пуше теже да то чине у велико? мери и штавише пуше цигарете са високим садржа?ем никотина. [118] Неки докази указу?у да параноидна схизофрени?а може имати бо?е изгледе од других типова схизофрени?е у погледу самосталног живота и рада на послу. [121]

Епидемиологи?а [ уреди | уреди извор ]

Година живота коригована у односу на инвалидитет за схизофрени?у на 100.000 становника у 2004.
  •    нема података
  •    ≤ 185
  •    185?197
  •    197?207
  •    207?218
  •    218?229
  •    229?240
  •    240?251
  •    251?262
  •    262?273
  •    273?284
  •    284?295
  •    ≥ 295
Главни чланак: Епидемиологи?а схизофрени?е

Схизофрени?а утиче на 0,3?0,7% ?уди у неком тренутку ?иховог живота, [35] или 24 милиона ?уди широм света по подацима до 2011 . [122] ?ав?а се 1,4 пута чеш?е код мушкараца него жена и типично се по?ав?у?е рани?е код мушкараца [36] ? ударни узраст за почетак ?е 20?28 година за мушкарце и 26?32 година за жене. [123] Почетак у дети?ству ?е много ре?и, [124] као и у сред?ем или стари?ем узрасту. [125] Упркос пословици да се схизофрени?а ?ав?а по исто? стопи широм света, ?ена учесталост варира у свету, [126] унутар зема?а [127] како на локалном тако на нивоу суседства. [128] Проузроку?е у просеку 1% светских година живота коригованих у односу на инвалидитет . [36] Стопа схизофрени?е варира и до троструке вредности у зависности од тога како се дефинише. [35]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Истори?а схизофрени?е

Сматра се да су сведочанства о синдрому сличном схизофрени?и била ретка у истори?ским записима пре 19. века , иако су извешта?и о ирационалном, неразумном или неконтролисаном понаша?у били уобича?ени. Дета?ан извешта? о случа?у 1797 . у вези са ?е?мсом Тили Мет?узом , и сведочанства Филипа Пинела об?ав?ена 1809 . године, често се сматра?у на?рани?им случа?евима болести у медицинско? и психи?атри?ско? литератури. [129] Бенедикт Морел ?е први описао схизофрени?у као посебан синдром ко?и пога?а тине??ере и младе 1853. године, под термином demence precoce (дословно 'рана деменци?а'). Термин дементиа праецоx ?е користио Арнолд Пик 1891. године у извешта?у о случа?у психотичног пореме?а?а. Године 1893. Емил Крепелин ?е увео широку нову разлику у класификаци?и менталних пореме?а?а изме?у dementia praecox и пореме?а?а расположе?а (ко?и се назива манична депреси?а и ук?учу?е униполарну и биполарну депреси?у). Крепелин ?е веровао да ?е dementia praecox првенствено мождано обо?е?е, [130] и нарочити облик деменци?е, ко?и се разлику?е од других облика деменци?е као што ?е Алзхеимерова болест ко?а се типично ?ав?а касни?е у животу. [131]

Молекул хлорпромазина (зашти?ено име Торазин), ко?и ?е направио преокрет у лече?у схизофрени?е 1950-их

Реч схизофрени?а ? ко?а се преводи приближно као "цепа?е ума" и потиче од грчког корена schizein (σχ?ζειν, "цепати се") и phr?n , phren- (φρ?ν, φρεν-, "um") [132] ? сковао ?е Еуген Блеулер 1908. с намером да опише раздва?а?е функци?е изме?у личности , размиш?а?а , пам?е?а , и перцепци?е . Блеулер ?е описао главне симптоме као 4 А : отупели афект , аутизам , оште?ена асоци?аци?а иде?а и амбиваленци?а . [133] Блеулер ?е увидео да болест ни?е деменци?а, буду?и да се ста?е неких ?егових паци?ената побо?шавало уместо погоршавало, и зато ?е предложио термин схизофрени?а . Направ?ен ?е преокрет у лече?у средином 1950-их разво?ем и уво?е?ем хлорпромазина . [134]

Раних 1970-их, ди?агностички критери?уми схизофрени?е су били предмет разних спорова што ?е временом довело до оперативних критери?ума ко?и се користе данас. После САД-УК ди?агностичке студи?е из 1971. године постало ?е ?асно да ?е схизофрени?а ди?агностикована у много ве?о? мери у Америци него у Европи. [135] Ово ?е делимично због слободни?их ди?агностичких критери?ума у САД, ко?и су користили DSM-II приручник, за разлику од Европе и ?еног ICD-9 . Студи?а Де?вида Росенхана из 1972. године, об?ав?ена у часопису Science под називом " О томе како бити нормалан на ненормалном месту ", зак?учила ?е да ?е ди?агноза схизофрени?е у САД често била постав?ена суб?ективно и непоуздано. [136] Ово су били неки од фактора ко?и су довели до ревизи?е не само ди?агнозе схизофрени?е, ве? и читавог DSM приручника, из чега ?е проистекао DSM-III 1980. године. [137]

Термин схизофрени?а се често погрешно разуме да значи да оболеле особе има?у "поде?ену личност". Иако неки ?уди ко?има ?е постав?ена ди?агноза схизофрени?е могу чути гласове и дожив?авати гласове као различите личности, схизофрени?а не подразумева да се особа ме?а изме?у више различитих личности. Забуна наста?е делимично због дословног тумаче?а Блеулеровог термина схизофрени?а (Блеулер ?е првобитно повезао схизофрени?у са дисоци?аци?ом и ук?учио ?е поде?ену личност у ову категори?у схизофрени?е [138] [139] ). Дисоци?ативни пореме?а? идентитета (има?е "поде?ене личности") ?е често погрешно ди?агностикован као схизофрени?а на основу слободних критери?ума у DSM-II. [139] [140] Прва позната злоупотреба термина за означава?е ?поде?ене личности” ?е била у чланку песника Т. С. Елиота 1933 . године. [141]

Друштво и култура [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош: Списак ?уди са схизофрени?ом
Еуген Блеулер ?е сковао термин схизофрени?а

Године 2002. термин за схизофрени?у у ?апану ?е проме?ен од Seishin-Bunretsu-By? 精神分裂病 (болест-поде?еног-ума) у T?g?-shitch?-sh? 統合失調症 ( пореме?а? интеграци?е ) за сма?ива?е стигме. [142] Биопсихосоци?ални модел ?е инспирисао нови назив; пове?ао ?е проценат паци?ената ко?и су били информисани о болести са 37% на 70% за три године. [143]

У С?еди?еним Државама, трошкови схизофрени?е ? ук?учу?у?и директне трошкове (амбулантно, болничко лече?е, лекови и дугорочна нега) и трошкови ко?и нису везани за здравствену негу (спрово?е?е закона, сма?ена продуктивност на радном месту и незапосленост) ? проце?ени су на 62,7 мили?арди долара 2002. године. [144] к?ига и филм Блистави ум бележи живот ?она Форбса Неша , добитника Нобелове награде за економи?у коме ?е постав?ена ди?агноза схизофрени?е.

Друштвена стигма ?е идентификована као главна препрека за опоравак болесника са схизофрени?ом. [145] [146]

Наси?е [ уреди | уреди извор ]

По?единци са тешком менталном болеш?у ук?учу?у?и схизофрени?у има?у знатно ве?и ризик да буду жртве како насилног тако и ненасилног криминала. [147] С друге стране, схизофрени?а се понекад доводи у вези са вишом стопом насилних дела, иако ?е за то првенствено заслужна виша стопа кориш?е?а дроге . [148] Стопа убистава ко?а ?е везана за психозу ?е слична оно? ко?а ?е везана за злоупотребу супстанци, и паралелна са општом стопом у региону. [149] Какву улогу има схизофрени?а у наси?у независно од злоупотребе дроге ?е спорно, али извесни аспекти истори?е код по?единаца или менталних ста?а могу бити фактори. [150]

Меди?ска покривеност ко?а се односи на схизофрени?у тежи да се окре?е око ретких али необичних насилних дела. Осим тога, у великом, репрезентативном узорку студи?е из 1999. године, 12,8% Американаца ?е веровало да посто?и "велика вероватно?а" да ?е по?единци са схизофрени?ом учинити нешто насилно против других, а 48,1% ?е рекло да посто?и "делимична вероватно?а" за то. Преко 74% ?е рекло да ?уди са схизофрени?ом или "нису врло способни" или да "нису уопште способни" да доносе одлуке о свом лече?у, а 70,2% ?е рекло исто у погледу одлучива?а о управ?а?у новцем. [151] Према ?едно? мета-анализи, схвата?е о по?единцима са психозом као насилнима се више него удвостручило у преваленци?и од 1950-их. [152]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Rosenhan, D. L. (1973). On being sane in insane places. Science , 179 (4070), 250-258
  2. ^ "Psychosis and schizophrenia in adults: treatment and management" (PDF). National Institute for Health and Care Excellence (NICE). March 2014. pp. 4?34. Archived from the original (PDF) on 20 April 2014.
  3. ^ St?pnicki, Piotr; Kondej, Magda; Kaczor, Agnieszka A. (2018-08-20). ?Current Concepts and Treatments of Schizophrenia” . Molecules (на ?езику: енглески). 23 (8): 2087. ISSN   1420-3049 . doi : 10.3390/molecules23082087 .  
  4. ^ Marshall, Max; Lewis, Shon; Lockwood, Austin; Drake, Richard; Jones, Peter; Croudace, Tim (2005-09-01). ?Association Between Duration of Untreated Psychosis and Outcome in Cohorts of First-Episode Patients: A Systematic Review” . Archives of General Psychiatry (на ?езику: енглески). 62 (9): 975. ISSN   0003-990X . doi : 10.1001/archpsyc.62.9.975 .  
  5. ^ ?Recovery After an Initial Schizophrenia Episode (RAISE) - National Institute of Mental Health (NIMH)” . www.nimh.nih.gov (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2024-02-04 .  
  6. ^ Montagnese, Marcella; Leptourgos, Pantelis; Fernyhough, Charles; Waters, Flavie; Larøi, Frank; Jardri, Renaud; McCarthy-Jones, Simon; Thomas, Neil; Dudley, Rob (2021-01-23). ?A Review of Multimodal Hallucinations: Categorization, Assessment, Theoretical Perspectives, and Clinical Recommendations” . Schizophrenia Bulletin (на ?езику: енглески). 47 (1): 237?248. ISSN   0586-7614 . doi : 10.1093/schbul/sbaa101 .  
  7. ^ American Psychiatric Association; American Psychiatric Association, ур. (2009). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV-TR (4. ed., text rev., 13. print изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Assoc. ISBN   978-0-89042-025-6 .  
  8. ^ Owen, Michael J; Sawa, Akira; Mortensen, Preben B (2016). ?Schizophrenia” . The Lancet (на ?езику: енглески). 388 (10039): 86?97. doi : 10.1016/S0140-6736(15)01121-6 .  
  9. ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5 (5th ed изд.). Washington: American psychiatric association. 2013. ISBN   978-0-89042-554-1 .  
  10. ^ Klaus, Federica; Dorsaz, Orianne; Kaiser, Stefan (2018). ?Symptomes negatifs de la schizophrenie ? etat des lieux et implications pratiques” . Revue Medicale Suisse (на ?езику: енглески). 14 (619): 1660?1664. ISSN   1660-9379 . doi : 10.53738/REVMED.2018.14.619.1660 .  
  11. ^ Batinic B. Cognitive Models of Positive and Negative Symptoms of Schizophrenia and Implications for Treatment. Psychiatr Danub. 2019 Jun;31(Suppl 2):181-184. PMID: 31158119.
  12. ^ Bortolon, Catherine; Macgregor, Alexandra; Capdevielle, Delphine; Raffard, Stephane (2018). ?Apathy in schizophrenia: A review of neuropsychological and neuroanatomical studies” . Neuropsychologia (на ?езику: енглески). 118 : 22?33. doi : 10.1016/j.neuropsychologia.2017.09.033 .  
  13. ^ Klaus, Federica; Kaiser, Stefan; Kirschner, Matthias (2018). ?Negativsymptome der Schizophrenie ? ein Uberblick” . Therapeutische Umschau (на ?езику: немачки). 75 (1): 51?56. ISSN   0040-5930 . doi : 10.1024/0040-5930/a000966 .  
  14. ^ а б Marder, Stephen R.; Kirkpatrick, Brian (2014). ?Defining and measuring negative symptoms of schizophrenia in clinical trials” . European Neuropsychopharmacology (на ?езику: енглески). 24 (5): 737?743. doi : 10.1016/j.euroneuro.2013.10.016 .  
  15. ^ Galderisi, Silvana; Mucci, Armida; Buchanan, Robert W; Arango, Celso (2018). ?Negative symptoms of schizophrenia: new developments and unanswered research questions” . The Lancet Psychiatry (на ?езику: енглески). 5 (8): 664?677. doi : 10.1016/S2215-0366(18)30050-6 .  
  16. ^ Tatsumi, Kazunori; Kirkpatrick, Brian; Strauss, Gregory P.; Opler, Mark (2020). ?The brief negative symptom scale in translation: A review of psychometric properties and beyond” . European Neuropsychopharmacology (на ?езику: енглески). 33 : 36?44. doi : 10.1016/j.euroneuro.2020.01.018 .  
  17. ^ а б в г д Murante, Tessa; Cohen, Carl I. (2017). ?Cognitive Functioning in Older Adults With Schizophrenia” . FOCUS (на ?езику: енглески). 15 (1): 26?34. ISSN   1541-4094 . doi : 10.1176/appi.focus.20160032 .  
  18. ^ а б Bozikas, Vasilis P.; Andreou, Christina (2011). ?Longitudinal Studies of Cognition in First Episode Psychosis: A Systematic Review of the Literature” . Australian & New Zealand Journal of Psychiatry (на ?езику: енглески). 45 (2): 93?108. ISSN   0004-8674 . doi : 10.3109/00048674.2010.541418 .  
  19. ^ Biedermann, Falko; Fleischhacker, W. Wolfgang (2016). ?Psychotic disorders in DSM-5 and ICD-11” . CNS Spectrums (на ?езику: енглески). 21 (4): 349?354. ISSN   1092-8529 . doi : 10.1017/S1092852916000316 .  
  20. ^ а б в Hashimoto, Kenji (2019). ?Recent Advances in the Early Intervention in Schizophrenia: Future Direction from Preclinical Findings” . Current Psychiatry Reports (на ?езику: енглески). 21 (8). ISSN   1523-3812 . doi : 10.1007/s11920-019-1063-7 .  
  21. ^ Javitt, Daniel C.; Sweet, Robert A. (2015). ?Auditory dysfunction in schizophrenia: integrating clinical and basic features” . Nature Reviews Neuroscience (на ?езику: енглески). 16 (9): 535?550. ISSN   1471-003X . doi : 10.1038/nrn4002 .  
  22. ^ Goldberg, Terry E; Keefe, Richard S E; Goldman, Robert S; Robinson, Delbert G; Harvey, Philip D (2010). ?Circumstances Under Which Practice Does Not Make Perfect: A Review of the Practice Effect Literature in Schizophrenia and Its Relevance to Clinical Treatment Studies” . Neuropsychopharmacology (на ?езику: енглески). 35 (5): 1053?1062. ISSN   0893-133X . doi : 10.1038/npp.2009.211 .  
  23. ^ а б Green, Michael F.; Horan, William P.; Lee, Junghee (2019). ?Nonsocial and social cognition in schizophrenia: current evidence and future directions” . World Psychiatry (на ?езику: енглески). 18 (2): 146?161. ISSN   1723-8617 . doi : 10.1002/wps.20624 .  
  24. ^ Kohler, C. G.; Walker, J. B.; Martin, E. A.; Healey, K. M.; Moberg, P. J. (2010-09-01). ?Facial Emotion Perception in Schizophrenia: A Meta-analytic Review” . Schizophrenia Bulletin (на ?езику: енглески). 36 (5): 1009?1019. ISSN   0586-7614 . doi : 10.1093/schbul/sbn192 .  
  25. ^ Grill-Spector, Kalanit; Weiner, Kevin S.; Kay, Kendrick; Gomez, Jesse (2017-09-15). ?The Functional Neuroanatomy of Human Face Perception” . Annual Review of Vision Science (на ?езику: енглески). 3 (1): 167?196. ISSN   2374-4642 . doi : 10.1146/annurev-vision-102016-061214 .  
  26. ^ Vidailhet, P. (2013). ?Premier episode psychotique, troubles cognitifs et remediation” . L'Encephale (на ?езику: француски). 39 : S83?S92. doi : 10.1016/S0013-7006(13)70101-5 .  
  27. ^ Fountoulakis, Konstantinos N.; Panagiotidis, Panagiotis; Kimiskidis, Vasilios; Nimatoudis, Ioannis; Gonda, Xenia (2019). ?Neurological soft signs in familial and sporadic schizophrenia” . Psychiatry Research (на ?езику: енглески). 272 : 222?229. doi : 10.1016/j.psychres.2018.12.105 .  
  28. ^ Ferri FF (2019). Ferri's clinical advisor 2019: 5 books in 1. Elsevier. pp. 1225?1226. ISBN 9780323530422.
  29. ^ Da Fonseca, D.; Fourneret, P. (2018). ?Schizophrenie a debut tres precoce” . L'Encephale (на ?езику: француски). 44 (6): S8?S11. doi : 10.1016/S0013-7006(19)30071-5 .  
  30. ^ Hafner, Heinz (2019-04-16). ?From Onset and Prodromal Stage to a Life-Long Course of Schizophrenia and Its Symptom Dimensions: How Sex, Age, and Other Risk Factors Influence Incidence and Course of Illness” . Psychiatry Journal (на ?езику: енглески). 2019 : 1?15. ISSN   2314-4327 . doi : 10.1155/2019/9804836 .  
  31. ^ Cohen, Carl I.; Freeman, Ksenia; Ghoneim, Dina; Vengassery, Aninditha; Ghezelaiagh, Brian; Reinhardt, Michael M. (2018). ?Advances in the Conceptualization and Study of Schizophrenia in Later Life” . Psychiatric Clinics of North America (на ?езику: енглески). 41 (1): 39?53. doi : 10.1016/j.psc.2017.10.004 .  
  32. ^ Lecardeur, L.; Meunier-Cussac, S.; Dollfus, S. (2013). ?Troubles cognitifs des sujets presentant un premier episode psychotique et a haut risque de transition vers la psychose : du reperage a la prise en charge” . L'Encephale (на ?езику: француски). 39 : S64?S71. doi : 10.1016/j.encep.2012.10.011 .  
  33. ^ Schneider, K (1959). Clinical Psychopathology (5 изд.). New York: Grune & Stratton.  
  34. ^ Nordgaard J, Arnfred SM, Handest P, Parnas J (?ануар 2008). ?The diagnostic status of first-rank symptoms” . Schizophrenia Bulletin . 34 (1): 137?54. PMC   2632385   Слободан приступ. PMID   17562695 . doi : 10.1093/schbul/sbm044 .  
  35. ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? м н ? о Os, Jim van; Kapur, S. (август 2009). ?Schizophrenia” (PDF) . Lancet . 374 (9690): 635?45. PMID   19700006 . doi : 10.1016/S0140-6736(09)60995-8 . Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2013. г . Приступ?ено 3. 6. 2014 .  
  36. ^ а б в г д ? е ж з и ? к л Picchioni MM, Murray RM (2007). ?Schizophrenia” . BMJ . 335 (7610): 91?5. PMC   1914490   Слободан приступ. PMID   17626963 . doi : 10.1136/bmj.39227.616447.BE .  
  37. ^ Drake RJ, Lewis SW (март 2005). ?Early detection of schizophrenia”. Current Opinion in Psychiatry . 18 (2): 147?50. PMID   16639167 . doi : 10.1097/00001504-200503000-00007 .  
  38. ^ O'Donovan MC, Williams NM, Owen MJ (октобар 2003). ?Recent advances in the genetics of schizophrenia”. Hum. Mol. Genet . 12 Spec No 2: R125?33. PMID   12952866 . doi : 10.1093/hmg/ddg302 .  
  39. ^ а б McLaren JA, Silins E, Hutchinson D, Mattick RP, Hall W (?ануар 2010). ?Assessing evidence for a causal link between cannabis and psychosis: a review of cohort studies”. Int. J. Drug Policy . 21 (1): 10?9. PMID   19783132 . doi : 10.1016/j.drugpo.2009.09.001 .  
  40. ^ O'Donovan MC, Craddock NJ, Owen MJ (?ул 2009). ?Genetics of psychosis; insights from views across the genome”. Hum. Genet . 126 (1): 3?12. PMID   19521722 . doi : 10.1007/s00439-009-0703-0 .  
  41. ^ Craddock N, Owen MJ (2010). ?The Kraepelinian dichotomy - going, going... But still not gone” . The British Journal of Psychiatry . 196 : 92?95. PMC   2815936   Слободан приступ. PMID   20118450 . doi : 10.1192/bjp.bp.109.073429 .  
  42. ^ Crow, T. J. (?ул 2008). ?The 'big bang' theory of the origin of psychosis and the faculty of language”. Schizophrenia Research . 102 (1?3): 31?52. PMID   18502103 . doi : 10.1016/j.schres.2008.03.010 .  
  43. ^ Mueser KT, Jeste DV (2008). Clinical Handbook of Schizophrenia . New York: Guilford Press. стр.  22 -23. ISBN   978-1-59385-652-6 .  
  44. ^ Os, Jim van (2004). ?Does the urban environment cause psychosis?”. British Journal of Psychiatry . 184 (4): 287?288. PMID   15056569 . doi : 10.1192/bjp.184.4.287 .  
  45. ^ Selten JP, Cantor-Graae E, Kahn RS (март 2007). ?Migration and schizophrenia”. Current Opinion in Psychiatry . 20 (2): 111?115. PMID   17278906 . doi : 10.1097/YCO.0b013e328017f68e .  
  46. ^ а б Gregg L, Barrowclough C, Haddock G (2007). ?Reasons for increased substance use in psychosis” . Clin Psychol Rev . 27 (4): 494?510. PMID   17240501 . doi : 10.1016/j.cpr.2006.09.004 .  
  47. ^ Large M, Sharma S, Compton MT, Slade T, Nielssen O (?ун 2011). ?Cannabis use and earlier onset of psychosis: a systematic meta-analysis”. Arch. Gen. Psychiatry . 68 (6): 555?61. PMID   21300939 . doi : 10.1001/archgenpsychiatry.2011.5 .  
  48. ^ а б Leweke FM, Koethe D (2008). ?Cannabis and psychiatric disorders: it is not only addiction”. Addict Biol . 13 (2): 264?75. PMID   18482435 . doi : 10.1111/j.1369-1600.2008.00106.x .  
  49. ^ Moore, THM; Zammit, S.; Lingford-Hughes A; et al. (2007). ?Cannabis use and risk of psychotic or affective mental health outcomes: a systematic review”. Lancet . 370 (9584): 319?328. PMID   17662880 . doi : 10.1016/S0140-6736(07)61162-3 .  
  50. ^ Sewell, RA; Ranganathan, M; D'Souza, DC (април 2009). ?Cannabinoids and psychosis”. International review of psychiatry (Abingdon, England) . 21 (2): 152?62. PMID   19367509 . doi : 10.1080/09540260902782802 .  
  51. ^ а б Henquet, C; Di Forti, M; Morrison, P; Kuepper, R; Murray, RM (новембар 2008). ?Gene-Environment Interplay Between Cannabis and Psychosis” . Schizophrenia bulletin . 34 (6): 1111?21. PMC   2632498   Слободан приступ. PMID   18723841 . doi : 10.1093/schbul/sbn108 .  
  52. ^ Ben Amar M, Potvin S (?ун 2007). ?Cannabis and psychosis: what is the link?” . Journal of psychoactive drugs . 39 (2): 131?42. PMID   17703707 . doi : 10.1080/02791072.2007.10399871 .  
  53. ^ Larson, Michael (30. 3. 2006). ?Alcohol-Related Psychosis” . eMedicine . WebMD . Приступ?ено 27. 9. 2006 .  
  54. ^ Sagud, M; Mihaljevi?-Peles, A; Muck-Seler, D; Pivac, N; Vuksan-Cusa, B; Brataljenovi?, T; Jakovljevi?, M. (септембар 2009). ?Smoking and schizophrenia”. Psychiatria Danubina . 21 (3): 371?5. PMID   19794359 .  
  55. ^ Yolken R. (2004). ?Viruses and schizophrenia: a focus on herpes simplex virus.” . Herpes . 11 (Suppl 2): 83A?88A. PMID   15319094 .  
  56. ^ Broome, M. R.; Woolley, J. B.; Tabraham, P.; et al. (2005). ?What causes the onset of psychosis?”. Schizophr. Res . 79 (1): 23?34. PMID   16198238 . doi : 10.1016/j.schres.2005.02.007 .  
  57. ^ Bentall RP, Fernyhough C, Morrison AP, Lewis S, Corcoran R (2007). ?Prospects for a cognitive-developmental account of psychotic experiences” . Br J Clin Psychol . 46 (Pt 2): 155?73. PMID   17524210 . doi : 10.1348/014466506X123011 .  
  58. ^ Kurtz, M. M. (2005). ?Neurocognitive impairment across the lifespan in schizophrenia: an update”. Schizophrenia Research . 74 (1): 15?26. PMID   15694750 . doi : 10.1016/j.schres.2004.07.005 .  
  59. ^ Cohen AS, Docherty NM (2004). ?Affective reactivity of speech and emotional experience in patients with schizophrenia”. Schizophrenia Research . 69 (1): 7?14. PMID   15145465 . doi : 10.1016/S0920-9964(03)00069-0 .  
  60. ^ Horan WP, Blanchard JJ (2003). ?Emotional responses to psychosocial stress in schizophrenia: the role of individual differences in affective traits and coping”. Schizophrenia Research . 60 (2?3): 271?83. PMID   12591589 . doi : 10.1016/S0920-9964(02)00227-X .  
  61. ^ Smith, B.; Fowler, D. G.; Freeman, D.; et al. (2006). ?Emotion and psychosis: links between depression, self-esteem, negative schematic beliefs and delusions and hallucinations”. Schizophr. Res . 86 (1?3): 181?8. PMID   16857346 . doi : 10.1016/j.schres.2006.06.018 .  
  62. ^ Beck, AT (2004). ?A Cognitive Model of Schizophrenia”. Journal of Cognitive Psychotherapy . 18 (3): 281?88. doi : 10.1891/jcop.18.3.281.65649 .  
  63. ^ Bell V, Halligan PW, Ellis HD (2006). ?Explaining delusions: a cognitive perspective”. Trends in Cognitive Science . 10 (5): 219?26. PMID   16600666 . doi : 10.1016/j.tics.2006.03.004 .  
  64. ^ Freeman D, Garety PA, Kuipers E, Fowler D, Bebbington PE, Dunn G (2007). ?Acting on persecutory delusions: the importance of safety seeking” . Behav Res Ther . 45 (1): 89?99. PMID   16530161 . doi : 10.1016/j.brat.2006.01.014 .  
  65. ^ Kuipers E, Garety P, Fowler D, Freeman D, Dunn G, Bebbington P (2006). ?Cognitive, emotional, and social processes in psychosis: refining cognitive behavioral therapy for persistent positive symptoms” . Schizophr Bull . 32 Suppl 1: S24?31. PMC   2632539   Слободан приступ. PMID   16885206 . doi : 10.1093/schbul/sbl014 .  
  66. ^ Green, M. F. (2006). ?Cognitive impairment and functional outcome in schizophrenia and bipolar disorder”. Journal of Clinical Psychiatry . 67 (Suppl 9): 3?8. PMID   16965182 .  
  67. ^ Insel, T. R. (2010). ?Rethinking schizophrenia”. Nature . 468 (7321): 187?93. PMID   21068826 . doi : 10.1038/nature09552 .  
  68. ^ Laruelle, M.; Abi-Dargham A; CH, van Dyck; et al. (1996). ?Single photon emission computerized tomography imaging of amphetamine-induced dopamine release in drug-free schizophrenic subjects” . Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A . 93 (17): 9235?40. PMC   38625   Слободан приступ. PMID   8799184 . doi : 10.1073/pnas.93.17.9235 .  
  69. ^ Jones HM, Pilowsky LS (2002). ?Dopamine and antipsychotic drug action revisited”. British Journal of Psychiatry . 181 : 271?275. PMID   12356650 . doi : 10.1192/bjp.181.4.271 .  
  70. ^ Konradi C, Heckers S (2003). ?Molecular aspects of glutamate dysregulation: implications for schizophrenia and its treatment”. Pharmacology and Therapeutics . 97 (2): 153?79. PMID   12559388 . doi : 10.1016/S0163-7258(02)00328-5 .  
  71. ^ Lahti AC, Weiler MA, Tamara Michaelidis BA, Parwani A, Tamminga CA (2001). ?Effects of ketamine in normal and schizophrenic volunteers”. Neuropsychopharmacology . 25 (4): 455?67. PMID   11557159 . doi : 10.1016/S0893-133X(01)00243-3 .  
  72. ^ Coyle JT, Tsai G, Goff D (2003). ?Converging evidence of NMDA receptor hypofunction in the pathophysiology of schizophrenia”. Annals of the New York Academy of Sciences . 1003 : 318?27. PMID   14684455 . doi : 10.1196/annals.1300.020 .  
  73. ^ Tuominen HJ, Tiihonen J, Wahlbeck K (2005). ?Glutamatergic drugs for schizophrenia: a systematic review and meta-analysis”. Schizophrenia Research . 72 (2?3): 225?34. PMID   15560967 . doi : 10.1016/j.schres.2004.05.005 .  
  74. ^ Jakobsen, K. D.; Frederiksen, J. N.; Hansen, T.; et al. (2005). ?Reliability of clinical ICD-10 schizophrenia diagnoses”. Nordic Journal of Psychiatry . 59 (3): 209?12. PMID   16195122 . doi : 10.1080/08039480510027698 .  
  75. ^ а б в Association, American Psychiatric (2000). ?Schizophrenia” . Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV . Washington, DC: American Psychiatric Publishing, Inc. ISBN   978-0-89042-024-9 . Архивирано из оригинала 11. 06. 2008. г . Приступ?ено 4. 7. 2008 .  
  76. ^ American Psychiatric Association DSM-5 Work Groups (2010) Proposed Revisions ?Schizophrenia and Other Psychotic Disorders . Приступ?ено 17 February 2010.
  77. ^ а б ?The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders” (pdf) . World Health Organization . стр. 26.  
  78. ^ Pope, H. G. (1983). ?Distinguishing bipolar disorder from schizophrenia in clinical practice: guidelines and case reports”. Hospital and Community Psychiatry . 34 : 322?28.  
  79. ^ McGlashan, T. H. (1987). ?Testing DSM-III symptom criteria for schizotypal and borderline personality disorders”. Archives of General Psychiatry . 44 (2): 143?8. PMID   3813809 .  
  80. ^ Bottas, A. (15. 4. 2009). ?Comorbidity: Schizophrenia With Obsessive-Compulsive Disorder” . Psychiatric Times . 26 (4).  
  81. ^ Marshall M, Rathbone J (2006). ?Early intervention for psychosis”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD004718. PMID   17054213 . doi : 10.1002/14651858.CD004718.pub2 .  
  82. ^ de, M. B. Koning; Bloemen, O. J.; TA, van Amelsvoort; et al. (2009). ?Early intervention in patients at ultra high risk of psychosis: benefits and risks”. Acta Psychiatr Scand . 119 (6): 426?42. PMID   19392813 . doi : 10.1111/j.1600-0447.2009.01372.x .  
  83. ^ Cannon TD, Cornblatt B, McGorry P (2007). ?The empirical status of the ultra high-risk (prodromal) research paradigm” . Schizophrenia Bulletin . 33 (3): 661?4. PMC   2526144   Слободан приступ. PMID   17470445 . doi : 10.1093/schbul/sbm031 .  
  84. ^ Arseneault L, Cannon M, Witton J, Murray RM (2004). ?Causal association between cannabis and psychosis: examination of the evidence” . Br J Psychiatry . 184 (2): 110?7. PMID   14754822 . doi : 10.1192/bjp.184.2.110 .  
  85. ^ Arendt, M; Rosenberg, R; Foldager, L; Perto, G; Munk-Jørgensen, P. (децембар 2005). ?Cannabis-induced psychosis and subsequent schizophrenia-spectrum disorders: follow-up study of 535 incident cases”. The British journal of psychiatry : the journal of mental science . 187 (6): 510?5. PMID   16319402 . doi : 10.1192/bjp.187.6.510 .  
  86. ^ Kirkbride, JB; Jones, PB (март 2011). ?The Prevention of Schizophrenia?What Can We Learn From Eco-Epidemiology?” . Schizophrenia bulletin . 37 (2): 262?71. PMC   3044619   Слободан приступ. PMID   20974748 . doi : 10.1093/schbul/sbq120 . Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г . Приступ?ено 3. 6. 2014 .  
  87. ^ McGrath, JJ; Lawlor, DA (1. 12. 2011). ?The search for modifiable risk factors for schizophrenia” . The American Journal of Psychiatry . 168 (12): 1235?8. PMID   22193665 . doi : 10.1176/appi.ajp.2011.11081300 .  
  88. ^ Becker T, Kilian R (2006). ?Psychiatric services for people with severe mental illness across western Europe: what can be generalized from current knowledge about differences in provision, costs and outcomes of mental health care?”. Acta Psychiatrica Scandinavica Supplement . 113 (429): 9?16. PMID   16445476 . doi : 10.1111/j.1600-0447.2005.00711.x .  
  89. ^ McGurk SR, Mueser KT, Feldman K, Wolfe R, Pascaris A (2007). ?Cognitive training for supported employment: 2?3 year outcomes of a randomized controlled trial.” . American Journal of Psychiatry . 164 (3): 437?41. PMID   17329468 . doi : 10.1176/appi.ajp.164.3.437 .  
  90. ^ Gorczynski P, Faulkner G (2010). ?Exercise therapy for schizophrenia”. Cochrane Database Syst Rev (5): CD004412. PMID   20464730 . doi : 10.1002/14651858.CD004412.pub2 .  
  91. ^ National Collaborating Centre for Mental Health (25. 3. 2009). ?Schizophrenia: Full national clinical guideline on core interventions in primary and secondary care” (PDF) . Gaskell and the British Psychological Society . Приступ?ено 25. 11. 2009 .  
  92. ^ а б в Smith T, Weston C, Lieberman J (2010). ?Schizophrenia (maintenance treatment)”. Am Fam Physician . 82 (4): 338?9. PMID   20704164 .  
  93. ^ Tandon R, Keshavan MS, Nasrallah HA (2008). ?Schizophrenia, "Just the Facts": what we know in 2008 part 1: overview” (PDF) . Schizophrenia Research . 100 (1?3): 4?19. PMID   18291627 . doi : 10.1016/j.schres.2008.01.022 .  
  94. ^ а б Leucht, Stefan; Tardy, Magdolna; Komossa, Katja; Heres, Stephan; Kissling, Werner; Salanti, Georgia; Davis, John M. (1. 5. 2012). ?Antipsychotic drugs versus placebo for relapse prevention in schizophrenia: a systematic review and meta-analysis” . The Lancet . doi : 10.1016/S0140-6736(12)60239-6 .  
  95. ^ Kane JM, Correll CU (2010). ?Pharmacologic treatment of schizophrenia”. Dialogues Clin Neurosci . 12 (3): 345?57. PMID   20954430 .  
  96. ^ а б Schultz SH, North SW, Shields CG (2007). ?Schizophrenia: a review”. Am Fam Physician . 75 (12): 1821?9. PMID   17619525 .  
  97. ^ Wahlbeck K, Cheine MV, Essali A (2007). ?Clozapine versus typical neuroleptic medication for schizophrenia”. The Cochrane Database of Systematic Reviews . John Wiley and Sons, Ltd. (2): CD000059. PMID   10796289 . doi : 10.1002/14651858.CD000059 .  
  98. ^ Tandon, R.; Belmaker, R. H.; Gattaz, W. F.; et al. (2008). ?World Psychiatric Association Pharmacopsychiatry Section statement on comparative effectiveness of antipsychotics in the treatment of schizophrenia”. Schizophr. Res . 100 (1?3): 20?38. PMID   18243663 . doi : 10.1016/j.schres.2007.11.033 .  
  99. ^ а б Chwastiak LA, Tek C (2009). ?The unchanging mortality gap for people with schizophrenia”. Lancet . 374 (9690): 590?2. PMID   19595448 . doi : 10.1016/S0140-6736(09)61072-2 .  
  100. ^ Ananth J, Parameswaran S, Gunatilake S, Burgoyne K, Sidhom T (2004). ?Neuroleptic malignant syndrome and atypical antipsychotic drugs”. Journal of Clinical Psychiatry . 65 (4): 464?70. PMID   15119907 . doi : 10.4088/JCP.v65n0403 .  
  101. ^ а б McEvoy, J. P. (2006). ?Risks versus benefits of different types of long-acting injectable antipsychotics”. J Clin Psychiatry . 67 Suppl 5: 15?8. PMID   16822092 .  
  102. ^ а б Pharoah F, Mari J, Rathbone J, Wong W (2010). ?Family intervention for schizophrenia”. Cochrane Database Syst Rev . 12 : CD000088. PMID   21154340 . doi : 10.1002/14651858.CD000088.pub3 .  
  103. ^ Medalia A, Choi J (2009). ?Cognitive remediation in schizophrenia.” (PDF) . Neuropsychology Rev . 19 (3): 353?364. PMID   19444614 . doi : 10.1007/s11065-009-9097-y .  
  104. ^ Dixon, L. B.; Dickerson, F.; Bellack, A. S.; et al. (2010). ?The 2009 schizophrenia PORT psychosocial treatment recommendations and summary statements” . Schizophr Bull . 36 (1): 48?70. PMID   19955389 . doi : 10.1093/schbul/sbp115 .  
  105. ^ Lynch D, Laws KR, McKenna PJ (2010). ?Cognitive behavioural therapy for major psychiatric disorder: does it really work? A meta-analytical review of well-controlled trials”. Psychol Med . 40 (1): 9?24. PMID   19476688 . doi : 10.1017/S003329170900590X .  
  106. ^ Jones C, Cormac I, Silveira da Mota Neto JI, Campbell C (2004). ?Cognitive behaviour therapy for schizophrenia”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD000524. PMID   15495000 . doi : 10.1002/14651858.CD000524.pub2 .  
  107. ^ Ruddy R, Milnes D (2005). ?Art therapy for schizophrenia or schizophrenia-like illnesses.” . Cochrane Database Syst Rev (4): CD003728. PMID   16235338 . doi : 10.1002/14651858.CD003728.pub2 .  
  108. ^ Ruddy RA, Dent-Brown K (2007). ?Drama therapy for schizophrenia or schizophrenia-like illnesses.” . Cochrane Database Syst Rev (1): CD005378. PMID   17253555 . doi : 10.1002/14651858.CD005378.pub2 .  
  109. ^ Saha S, Chant D, McGrath J (2007). ?A systematic review of mortality in schizophrenia: is the differential mortality gap worsening over time?”. Arch. Gen. Psychiatry . 64 (10): 1123?31. PMID   17909124 . doi : 10.1001/archpsyc.64.10.1123 .  
  110. ^ Ustun, T. B.; Rehm, J.; Chatterji, S.; Saxena, S.; Trotter, R.; Room, R.; Bickenbach, J. (1999). ?Multiple-informant ranking of the disabling effects of different health conditions in 14 countries”. The Lancet . WHO / NIH Joint Project CAR Study Group. 354 (9173): 111?15. PMID   10408486 . doi : 10.1016/S0140-6736(98)07507-2 .  
  111. ^ Warner, R. (2009). ?Recovery from schizophrenia and the recovery model”. Curr Opin Psychiatry . 22 (4): 374?80. PMID   19417668 . doi : 10.1097/YCO.0b013e32832c920b .  
  112. ^ Menezes NM, Arenovich T, Zipursky RB (2006). ?A systematic review of longitudinal outcome studies of first-episode psychosis” . Psychol Med . 36 (10): 1349?62. PMID   16756689 . doi : 10.1017/S0033291706007951 .  
  113. ^ Isaac M, Chand P, Murthy P (2007). ?Schizophrenia outcome measures in the wider international community”. Br J Psychiatry Suppl . 50 : s71?7. PMID   18019048 .  
  114. ^ Cohen A, Patel V, Thara R, Gureje O (2008). ?Questioning an axiom: better prognosis for schizophrenia in the developing world?” . Schizophr Bull . 34 (2): 229?44. PMC   2632419   Слободан приступ. PMID   17905787 . doi : 10.1093/schbul/sbm105 .  
  115. ^ Burns J. (2009). ?Dispelling a myth: developing world poverty, inequality, violence and social fragmentation are not good for outcome in schizophrenia”. Afr J Psychiatry (Johannesbg) . 12 (3): 200?5. PMID   19894340 .  
  116. ^ Palmer BA, Pankratz VS, Bostwick JM (2005). ?The lifetime risk of suicide in schizophrenia: a reexamination”. Archives of General Psychiatry . 62 (3): 247?53. PMID   15753237 . doi : 10.1001/archpsyc.62.3.247 .  
  117. ^ а б Carlborg A, Winnerback K, Jonsson EG, Jokinen J, Nordstrom P (2010). ?Suicide in schizophrenia”. Expert Rev Neurother . 10 (7): 1153?64. PMID   20586695 . doi : 10.1586/ern.10.82 .  
  118. ^ а б American Psychiatric Association. Task Force on DSM-IV. . Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV-TR. American Psychiatric Pub. 2000.  ISBN 978-0-89042-025-6 . стр. 304.
  119. ^ De Leon J, Diaz FJ (2005). ?A meta-analysis of worldwide studies demonstrates an association between schizophrenia and tobacco smoking behaviors”. Schizophrenia research . 76 (2-3): 135?57. PMID   15949648 . doi : 10.1016/j.schres.2005.02.010 .  
  120. ^ а б Keltner NL, Grant JS (2006). ?Smoke, Smoke, Smoke That Cigarette” . Perspectives in Psychiatric Care . 42 (4): 256. PMID   17107571 . doi : 10.1111/j.1744-6163.2006.00085.x .  
  121. ^ American Psychiatric Association. Task Force on DSM-IV. . Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV-TR. American Psychiatric Pub. 2000.  ISBN 978-0-89042-025-6 . стр. 314.
  122. ^ ?Schizophrenia” . World Health Organization. 2011 . Приступ?ено 27. 2. 2011 .  
  123. ^ Castle D, Wessely S, Der G, Murray RM (1991). ?The incidence of operationally defined schizophrenia in Camberwell, 1965?84”. The British Journal of Psychiatry . 159 : 790?4. PMID   1790446 . doi : 10.1192/bjp.159.6.790 .  
  124. ^ Kumra S, Shaw M, Merka P, Nakayama E, Augustin R (2001). ?Childhood-onset schizophrenia: research update” . Canadian Journal of Psychiatry . 46 (10): 923?30. PMID   11816313 .  
  125. ^ Hassett 2005 , стр. 6.
  126. ^ Jablensky, Sartorius & Ernberg 1992 , стр. 1?97
  127. ^ Kirkbride, J. B.; Fearon, P.; Morgan, C.; et al. (2006). ?Heterogeneity in incidence rates of schizophrenia and other psychotic syndromes: findings from the 3-center AeSOP study”. Archives of General Psychiatry . 63 (3): 250?8. PMID   16520429 . doi : 10.1001/archpsyc.63.3.250 .  
  128. ^ Kirkbride, J. B.; Fearon, P.; Morgan, C.; et al. (2007). ?Neighbourhood variation in the incidence of psychotic disorders in Southeast London”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology . 42 (6): 438?45. PMID   17473901 . doi : 10.1007/s00127-007-0193-0 .  
  129. ^ Heinrichs, R. W. (2003). ?Historical origins of schizophrenia: two early madmen and their illness” . Journal of the History of the Behavioral Sciences . 39 (4): 349?63. PMID   14601041 . doi : 10.1002/jhbs.10152 .  
  130. ^ Kraepelin E, Diefendorf AR (1907). Text book of psychiatry (7 изд.). London: Macmillan.  
  131. ^ Hansen RA, Atchison B (2000). Conditions in occupational therapy: effect on occupational performance . Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN   978-0-683-30417-6 .  
  132. ^ Kuhn, R. (2004). tr. Cahn CH. ?Eugen Bleuler's concepts of psychopathology”. History of Psychiatry . 15 (3): 361?6. PMID   15386868 . doi : 10.1177/0957154X04044603 .  
  133. ^ Stotz-Ingenlath G (2000). ?Epistemological aspects of Eugen Bleuler's conception of schizophrenia in 1911” (PDF) . Medicine, Health Care and Philosophy . 3 (2): 153?9. PMID   11079343 . doi : 10.1023/A:1009919309015 .  
  134. ^ Turner, T. (2007). ?Unlocking psychosis”. British Medical Journal . 334 (suppl): s7. PMID   17204765 . doi : 10.1136/bmj.39034.609074.94 .  
  135. ^ Wing, J. K. (1971). ?International comparisons in the study of the functional psychoses” . British Medical Bulletin . 27 (1): 77?81. PMID   4926366 .  
  136. ^ Rosenhan, D. (1973). ?On being sane in insane places”. Science . 179 (4070): 250?8. PMID   4683124 . doi : 10.1126/science.179.4070.250 .  
  137. ^ Wilson, M. (1993). ?DSM-III and the transformation of American psychiatry: a history” . American Journal of Psychiatry . 150 (3): 399?410. PMID   8434655 .  
  138. ^ Stotz-Ingenlath G: Epistemological aspects of Eugen Bleuler’s conception of schizophrenia in 1911. Med Health Care Philos 2000; 3:153?159
  139. ^ а б Hayes, J. A., & Mitchell, J. C. . Mental health professionals' skepticism about multiple personality disorder. Professional Psychology: Research and Practice, 25, 410-415
  140. ^ Putnam, Frank W. (1989). Diagnosis and Treatment of Multiple Personality Disorder. . New York: The Guilford Press. 1994. pp. 351. ISBN 978-0-89862-177-8 .  
  141. ^ Berrios, G. E.; Porter, Roy (1995). A history of clinical psychiatry: the origin and history of psychiatric disorders . London: Athlone Press. ISBN   978-0-485-24211-9 .  
  142. ^ Kim Y, Berrios GE (2001). ?Impact of the term schizophrenia on the culture of ideograph: the Japanese experience” . Schizophr Bull . 27 (2): 181?5. PMID   11354585 .  
  143. ^ Sato, M. (2004). ?Renaming schizophrenia: a Japanese perspective” . World Psychiatry . 5 (1): 53?55. PMC   1472254   Слободан приступ. PMID   16757998 .  
  144. ^ Wu, E. Q. (2005). ?The economic burden of schizophrenia in the United States in 2002” . J Clin Psychiatry . 66 (9): 1122?9. PMID   16187769 .  
  145. ^ Maj, Mario & Sartorius, Norman (1999). Schizophrenia . Chichester: Wiley. стр.  292 . ISBN   978-0-471-99906-5 .  
  146. ^ Finzen, Asmus (2000). Psychose und Stigma: Stigmabewaltigung- zum Umgang mit Vorurteilen und Schuldzuweisung . Bonn: Psychiatrie Verlag.  
  147. ^ Maniglio, R (март 2009). ?Severe mental illness and criminal victimization: a systematic review”. Acta Psychiatrica Scandinavica . 119 (3): 180?91. PMID   19016668 . doi : 10.1111/j.1600-0447.2008.01300.x .  
  148. ^ Fazel, S; Gulati, G; Linsell, L; Geddes, JR; Grann, M (август 2009). McGrath, John, ур. ?Schizophrenia and Violence: Systematic Review and Meta-Analysis” . PLoS medicine . 6 (8): e1000120. PMC   2718581   Слободан приступ. PMID   19668362 . doi : 10.1371/journal.pmed.1000120 .  
  149. ^ Large, M; Smith, G; Nielssen, O. (?ул 2009). ?The relationship between the rate of homicide by those with schizophrenia and the overall homicide rate: a systematic review and meta-analysis”. Schizophrenia research . 112 (1?3): 123?9. PMID   19457644 . doi : 10.1016/j.schres.2009.04.004 .  
  150. ^ Bo, S; Abu-Akel, A; Kongerslev, M; Haahr, UH; Simonsen, E (?ул 2011). ?Risk factors for violence among patients with schizophrenia” . Clinical Psychology Review . 31 (5): 711?26. PMID   21497585 . doi : 10.1016/j.cpr.2011.03.002 .  
  151. ^ Pescosolido BA, Monahan J, Link BG, Stueve A, Kikuzawa S (1999). ?The public's view of the competence, dangerousness, and need for legal coercion of persons with mental health problems” . American Journal of Public Health . 89 (9): 1339?45. PMC   1508769   Слободан приступ. PMID   10474550 . doi : 10.2105/AJPH.89.9.1339 .  
  152. ^ Phelan JC, Link BG, Stueve A, Pescosolido BA (2000). ?Public Conceptions of Mental Illness in 1950 and 1996: What Is Mental Illness and Is It to be Feared?” . Journal of Health and Social Behavior . 41 (2): 188?207. doi : 10.2307/2676305 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Чланци [ уреди | уреди извор ]

  • Jablensky, A.; Sartorius, N.; Ernberg, G.; et al. (1992). ?Schizophrenia: manifestations, incidence and course in different cultures. A World Health Organization ten-country study”. Psychological Medicine Monograph Supplement . 20 : 1?97. PMID   1565705 . doi : 10.1017/S0264180100000904 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]


Молимо Вас, обратите паж?у на важно упозоре?е
у вези са темама из области медицине (здрав?а) .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Схизофрени?а&oldid=27839664 ”