Су?ин
|
---|
![](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Emperor_Sujin.jpg/220px-Emperor_Sujin.jpg) |
|
Датум ро?е?а
| 147 BCE
|
---|
Датум смрти
| 29 BCE
|
---|
|
Супружник
| Empress Mimakihime
|
---|
Потомство
| Суинин, Princess Kunikatahime, Princess Chichitsukuyamatohime, Prince Yamatohiko, Prince Toyokiirihiko, Toyosukiirihime no mikoto, Princess Nunakiirihime, Princess Toochiniirihime, Yasakairihime no mikoto, Q14759414
|
---|
Родите?и
| Каика
Ikagashikome no Mikoto
|
---|
Династи?а
| Imperial House of Japan
|
---|
Су?ин
(
崇神天皇
,
Sujin-tenn?
)
, познат и као
Мимакирибикоиние но сумерамикото
(御間城入彦五十瓊殖天皇) или
Хацукуниширасу сумерамикото
(御肇國天皇) био ?е десети
цар ?апана
.
[1]
[2]
[3]
Су?ин спада у тз. митолошке цареве и сматра се да ?е владао у периоду од 97. п. н. е. ? 30. п. н. е,
[4]
[5]
али неки извори поми?у могу?ност да ?е ова? цар живео у раном 1. веку,
[6]
па чак и у 3. или 4. нове ере.
[7]
Су?инов гроб ни?е познат али посто?и
кофун
у месту Тенри у
Нари
ко?и ?е врста
тумулуса
.
[8]
[1]
Званично ?е назван
?аманобе но мичи но магари но ока но е но мисасаги
.
[9]
Су?ин ?е одговоран за оснива?е великог светилишта Исе и села Саику ко?и су директно повезани са обожава?ем
Аматерасу
. Тако?е се сматра одговорним за поштова?е
Омононуши?а
(бога ко?и се везу?е за планину Мива). Од ?ега се преносе три света блага царске породице (огледало, мач и драгу?) и сматра се првим ?апанским владарем ко?и ?е увео систем пла?а?а пореза.
[10]
Данаш?и истраживачи сум?а?у у посто?аност девет царева ?апана али се Су?ин, као десети, сматра првим царем ко?и ?е можда заиста посто?ао у тре?ем или четвртом веку нове ере.
[7]
Ипак Су?ин се и да?е убра?а у тз. митолошке владаре чи?е посто?а?е ни?е у потпуности доказано због чега се сматра тешким за да?е проучава?е.
[11]
Владавина цара
Кинмеи?а
, као 29. цара
[12]
?е ?едина владавина чи?и су датуми у потпуности веродосто?ни.
[13]
Су?ин ?е
постхумно име
. Ипак сугерише се да ?е то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом ко?и ?е касни?е дошао у ?апан, што говори да ?е та? назив доде?ен доста касни?е, вероватно у време када ?е
Ко?ики
написан.
[14]
Суде?и по записима
Ко?ики
и
Нихон шоки
, Су?ин ?е други син цара
Каике
.
[6]
[15]
Су?инова ма?ка била ?е Икагашикоме но Микото,
[16]
ко?а ?е била ма?еха ?еговом оцу.
[17]
Су?ин ?е наводно наследио трон 97. године п. н. е.
[18]
Током тре?е године влада?а преместио ?е престоницу за Шики, основао палату Ми?у-гаки или
Мизугаки но Ми?а
(
瑞籬宮
)
[18]
(данас у области Кана?а
(
金屋
)
, Сакураи у Нари.
[19]
).
У старим записима остало ?е забележено да ?е поставио 137 гувернера за провинци?е над ко?има ?е владао.
[20]
Слав?е?е бога са планине Миморо
[
уреди
|
уреди извор
]
Током пете године Су?инове владавине куга ?е погодила становништво и пола популаци?е ?е умрло. Ве? следе?е године се?аци напушта?у обрадива по?а и почи?у са побунама.
[18]
[19]
Цар се због тога био веома забринут а ?едне но?и док ?е спавао ?ави му се у сну бог Омононуши са веш?у му да ?е поново завладати мир кад постави човека по имена Отатанекоа да га слави. Сутрадан ?е цар одмах послао гласнике на све четири стране света да би тог човека коначно нашли у селу Мино у месту Кава?и (подножи?е планине Мива). Након што ?е цару потврдио да ?е божи?ег порекла (бог Омононуши ?е био ?егов предак) Су?ин га ?е одмах поставио за свештеника на планини Миморо (данаш?а Мива). Након тога све болести престадоше и настаде мир у зем?и.
[21]
Цар ?е припремио и одговара?у?а светилишта за богове Аматерасу и Окуни?ама. За обожава?е Аматерасу изабрао ?е село у Нари
[18]
где ?е изградио
Хиромороги
(олтар) од чистог камена.
[19]
Као задужену за храм поставио ?е сво?у ?ерку, принцезу То?осуки-ири-биме. Другог бога ?е препустио друго? ?ерки Нунаки-ири-биме али пошто ?е веома смршала и коса ?о? ?е отпала (претпостав?а се због болести), ни?е могла да испуни сво?е дужности.
[18]
[19]
Цар ?е наредио Икага Шикоу
(
伊香色雄
)
, претку Мононобе клана
[19]
да начини осамдесет небеских плад?ева, да устро?и поредак храмова небеских и зема?ских богова и службу у ?има. Икага Шико ?е био свештено лице шаманских мо?и али ?е у неким записима се указу?е да ?е био бог. То ?е зато што древни ?апанци нису строго одва?али богове од оних ко?и им служе, ?ер су се богови често указивали кроз ?их.
[21]
Он ?е затим принео црвене штитове и коп?а богу Сумисаки у истоименом храму
(
墨坂
)
на истоку, и осам црних штитова и коп?а богу Осаки
(
大坂
)
на западу.
[18]
Постав?а?е четири генерала и побуне
[
уреди
|
уреди извор
]
У десето? години владавине Су?ин постав?а четири генерала да?у?и им овлаш?е?е да утичу на друге ко?и се не покорава?у ?егово? владавини.
[18]
[19]
[22]
Када ?е Охико (у неким изворима Обико) послат на север пришла му ?е ?една дева обучена у сук?у и испевала му ?е шифровану песму. Када ?е упитао шта песма значи, одговорила му ?е да не зна и истог тренутка ?е нестала. Када се вратио на двор и испричао шта се десило, цар ?е песму схватио као упозоре?е да Таке Хани?асу (принц и син цара Когена) планира побуну. Чим ?е цар окупио сво?е генерале, на западу су се по?авиле непри?ате?ске трупе спремне да нападну.
[21]
Цар ?е послао Исасери?а хико но Микотоа са во?ском како би сломио нападаче што они и чине.
[18]
[19]
Након тога, Хико Кунифуку (у неким изворима Кунибуку) бива послат у провинци?у ?амаширо како би казнио бунтовничког принца и након што су изменили неколико одапетих стрела, принц Таке Хани?асу бива пого?ен у груди након чега убрзо умире.
[18]
[19]
У дванаесто? године сво?е владавине Су?ин ?е наредио попис сво?их становника. Након тога порез, донесен у форми обавезног физичког рада назван ?е
?ухазу но мицуги
(за мушкарце) и
танасуе но мицуги
(за жене). Данак ?е пла?ан по принципу за мушкарце - оно што улове луком и стрелом, т?. жене - оно што исплету прстима.
[21]
Захва?у?у?и томе настало ?е време мира и просперитета а цар ?е добио нову титулу
Хацу куни ширасу сумерамикото
(
御肇?天皇
,
"Цар, Мимаки ко?и први владаше зем?ом"
)
.
[21]
[18]
[19]
[23]
У 48 години владавине (50. п. н. е.), Су?ин позива дво?ицу сво?их синова и обавештава их да их воли под?еднако и да не може да се одлучи ко ?е га наследити. Због тога им тражи да му опишу послед?и сан ко?и су имали како би могао да протумачи во?у богова тумаче?ем ?ихових снова. Стари?и син, То?оки, са?ао ?е како се пе?е на планину Миморо (
Планина Мива
), окренут ка истоку, где ?е по осам пута забо коп?е и махао мачем ка небу. Мла?и принц Икуме са?ао ?е како се пе?е на планину Миморо, разапетих ужади на четири стране, ?уре?и врапце ко?е су по?ели просо.
[18]
[19]
По преда?у мла?и ?е постао престолонаследник а стари?и ?е изабран да управ?а источним делом зем?е. Он ?е касни?е постати предак кланова Камицуке и Шимоцуке.
[18]
[19]
У 60. години (38. п. н. е.), Су?ин говори министрима да жели да види света блага (огледало, мач и драгу? ко?е ?е по преда?у донео са неба Такехинатеру) како би их сместио у храм Изуно. Чувар ових блага био ?е Изумо Фуруне али пошто ?е он био на путу за Цукуши провинци?у ?егов мла?и брат Изумо Ирине преузима одговорност и ша?е два мла?а брата да донесу блага пред цара. Кад се Фуруне вратио са пута, био ?е бесан што се растао од блага па ?е изазвао свог брата на дуел али ?е у превари заменио дрвени мач за прави.
[18]
[19]
Фурне ?е том приликом убио свог мла?ег брата а када ?е двор чуо за то, цар ?е наредио источном и западном генералу Такенунававакеу и Кибицухикоу да погубе Изумо Фурунеа.
И у Ко?ики?у, као и у Нихон шоки?у записано ?е да ?е Су?ин охрабривао изград?у вештачких ?езера и канала. У октобру, у ?егово? 62. години влада?а ?осами ?езеро
[18]
[19]
(за ко?е се говори да ?е изгра?ено у близини О?осами храма у Осаки, у региону Икеучи
[24]
) ?е створено. Сматра се да ?е заслужан и за ?езеро Сакаори
(
酒折池
)
(у месту
Кару
, ко?е се налази у Кашихари, данас део
Наре
[24]
)
Царица: Мимаки-химе (御間城?), ?ерка Охико (大彦命)
- Принц Икумеирихикоисачи (活目入彦五十?茅尊) (касни?е цар
Суинин
)
- Принц Хикоисачи (彦五十?茅命)
- Принцеза Куниката-химе (?方?命)
- Принцеза Чичицуку?амато-химе (千千衝倭?命)
- Принц ?аматохико (倭彦命)
- Принцеза Ика-химе (伊賀比?命)
Тоцуа?умемагуваши-химе (遠津年魚眼眼妙媛), ?ерка Ки но Аракахатобе (荒河?畔)
- Принц То?окирихико (豊城入彦命), предак Кено клана (毛野君)
- Принцеза То?осукиири-химе
(
豊?入?命
)
прва
Саио
Овари но Оама химе (尾張大海媛)
- Принц Оирики (大入杵命)
- Принц ?асакаирихико (八坂入彦命)
- Принцеза Нунакири-химе
(
渟名城入媛命
)
- Принцеза Точинири-химе (十市瓊入媛命)
Грб ?апана
? стилизовани приказ жуте хризантеме, симбол царске породице
- ^
а
б
Imperial Household Agency (
Kunaich?
):
崇神天皇 (10)
; retrieved 2013-8-22.
- ^
Aston 1896
- ^
Titsingh, Isaac. (1834).
Annales des empereurs du japon,
pp. 7?9
на са?ту
Гугл к?иге
; Brown, Delmer M. (1979).
Gukansh?,
pp. 253; Varley, H. Paul. (1980).
Jinn? Sh?t?ki,
pp. 93?95;
- ^
Aston 1896
, Book V. стр. 150, marginal date
- ^
Ponsonby-Fane, Richard. (1959).
The Imperial House of Japan,
pp. 31.
- ^
а
б
Nussbaum, Louis-Frederic
. (2005). "
Sujin Tenn?
" in
Japan Encyclopedia
на са?ту
Гугл к?иге
- ^
а
б
Yoshida, Reiji.
"Life in the Cloudy Imperial Fishbowl,"
Japan Times.
March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^
?Suijin's
misasagi
-- map”
(PDF)
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
24. 01. 2009. г
. Приступ?ено
06. 04. 2017
.
- ^
Ponsonby-Fane. стр. 418
- ^
Ponsonby-Fane. стр. 32.
- ^
Kelly, Charles F.
"Kofun Culture",
Japanese Archaeology.
April 27, 2009.
- ^
Titsingh,
pp. 34?36
; Brown,
pp. 261?262; Varley. стр. 123?124
.
- ^
Hoye, Timothy. (1999).
Japanese Politics: Fixed and Floating Worlds
. стр. 78
- ^
Brinkley, Frank. (1915).
A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era
на са?ту
Гугл к?иге
- ^
Aston 1896
. стр. 150
- ^
Ujiya 1988
. стр. 121 伊香色謎命(いかがしこめのみこと "Ikagashikome no Mikoto"); али
Aston 1896
транскрибу?е као "Ика-шико-ме"
- ^
Икагашикоме ?е постала супруга уз цара Каике 152. године п. н. е. (
Aston 1896
. стр. 149
- ^
а
б
в
г
д
?
е
ж
з
и
?
к
л
?
Aston 1896
. стр. 150?164
- ^
а
б
в
г
д
?
е
ж
з
и
?
к
л
Ujiya 1988
. стр. 121
- ^
Enbutsu, Sumiko. (1990).
Chichibu: Japan's hidden treasure,
pp. 13
.
- ^
а
б
в
г
д
Ко?ики
. Београд: Рад. 2008. стр. 154?156.
ISBN
978-86-09-00997-6
.
- ^
Chamberlain 1919
tr., Kojiki, Sect. LXVI. стр. 220
- ^
Chamberlain 1919
tr., Kojiki, Sect. LXVII. стр. 224
- ^
а
б
Takeda 1977
. стр. 94?99
- Ко?ики
. Београд: Рад. 2008. стр. 154?156.
ISBN
978-86-09-00997-6
.
- Aston, William George
(1896).
Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697
.
1
. London: Kegan Paul, Trench, Trubner (for the Japan Society of London).
OCLC
448337491
.
,
alt-link
English translation
- JHTI (2002).
?Nihon Shoki”
.
Japanese Historical Text Initiative (JHTI)
. UC Berkeley
. Приступ?ено
Apr 2012
.
, searchtext resource to retrieve kanbun text vs. English tr. (Aston) in blocs.
- Ujiya, Tsutomu (宇治谷孟) (1988).
Nihon shoki (日本書紀)
.
上
. Kodansha.
ISBN
978-0-8021-5058-5
.
, modern Japanese translation.
- Chamberlain, Basil Hall
(1919).
The Kojiki
. Kadokawa.
OCLC
1882339
.
sacred texts
- Takeda, Yukichi (武田祐吉) (1977).
Shintei Kojiki (新訂 古事記)
. Kadokawa.
ISBN
978-4-04-400101-8
.
, annotated Japanese.
(Секундарни извори)
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichir? (1979).
The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukansh?, an Interpretative History of Japan Written in 1219
. Berkley: University of California Press.
ISBN
978-0-520-03460-0
.
OCLC
251325323
.
- Nussbaum, Louis-Frederic
; Roth, Kathe (2002).
Japan Encyclopedia
. Harvard University Press.
ISBN
978-0-674-01753-5
.
OCLC
58053128
.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1956).
Kyoto: the Old Capital of Japan, 794?1869
. Kyoto: Ponsonby Memorial Society.
OCLC
182637732
.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959).
The Imperial House of Japan
. Kyoto: Ponsonby Memorial Society.
OCLC
194887
.
- Titsingh, Isaac (1834).
Annales des empereurs du Japon
. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.
OCLC
5850691
.
- Varley, H. Paul (1980).
A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinn? Sh?t?ki of Kitabatake Chikafusa
. New York: Columbia University Press.
ISBN
978-0-231-04940-5
.
OCLC
59145842
.