Суматра

Координате : 0° С; 102° И  /  0° С; 102° И  / 0; 102
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Уколико сте тражили песничко дело Милоша Цр?анског, погледа?те чланак Суматра (Цр?ански) .
Суматра
Суматра
Суматра на карти Индонезије
Суматра
Суматра
Географи?а
Координате 0° С; 102° И  /  0° С; 102° И  / 0; 102
0° С; 102° И  /  0° С; 102° И  / 0; 102
Површина 473.481 km 2
Висина 3,805 m
На?виши врх Керинчи
Администраци?а
Покра?ине Индонези?е А?ех , Бенгкулу , ?амби , Лампунг , Ри?ау , Западна Суматра , ?ужна Суматра , Северна Суматра
Демографи?а
Становништво 58455800  (2019)
Густина ст. 123,46 стан./km 2

Суматра ( индон. Sumatera ) ?е индонежанско острво, ?едно од Великих Сундских острва . Са површином од 473.481 km² Суматра ?е шесто острво по величини у свету . Има 40 милиона становника ко?и говоре 52 различита ?езика. На?више их ?е мала?ског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хриш?ани.

Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-?угоисток и широко ?е до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи ?е на?виши врх Суматре (3.805 метара). Суматра ?е позната по интензивно? вулканско? активности, због чега ?е зем?иште веома плодно, а пе?зажи спектакуларни. Источна половина острва ?е равничарска. Око 40 километара од ?ужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза , налази се острво ?ава . Борнео ?е уда?ен 600 километара, док ?е Мала?ско полуострво на североистоку одво?ено мореузом Малака . На око 200-1.000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари .

Цунами висине 16 метара изазван зем?отресом ?ачине 9 на Рихтерово? скали , погодио ?е 26. децембра 2004 . западне обале Суматре, нарочито провинци?у А?ех . Тада ?е погинуло 170.000 Индонежана. На Суматри се налазе знача?на изворишта нафте. Експлоатише се уга? , злато , боксит и цинк . Од по?опривредних производа, знача?ни су каучук , бибер , кафа , палмино у?е и дуван .

Суматра има широк спектар би?них и животи?ских врста, али ?е у послед?их 35 година изгубила скоро 50% сво?е тропске прашуме. Многе су врсте сада критично угрожене , попут суматранске кукавице , суматранског тигра , суматранског слона , суматранског носорога и суматранског орангутана . Крче?е шума на острву резултирало ?е и озби?ним сезонским измаглицом дима над околним зем?ама, попут измаглице ?угоисточне Ази?е из 2013 . године, што ?е проузроковало знатне напетости изме?у Индонези?е и пого?ених зема?а Малези?е и Сингапура . [1] Широко распростра?ено крче?е шума и друго уништава?е животне средине на Суматри и другим деловима Индонези?е академици су често описали као екоцид . [2] [3] [4] [5] [6]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Суматра ?е у давна времена била позната по санскритским именима Suwarnadw?pa (?Острво злата“) и Suwarnabh?mi (?Зем?а злата“), због налазишта злата у висовима острва. [7] На?рани?е познато поми?а?е садаш?ег облика ?Суматра“ било ?е 1017. године, када ?е локални кра? Ха?и Суматрабуми (?кра? зем?е Суматре“) [8] послао изасланика у Кину . Арапски географи су острво називали Lamri ( Ламури , Ламбри или Рамни ) од десетог до тринаестог века, у вези са кра?евством у близини данаш?ег Банда Ацеха ко?е ?е било прво пристаниште за трговце. Острво ?е тако?е познато под другим именима, ук?учу?у?и Андалас [9] или острво Перча . [10]

Кра?ем 13. века Марко Поло ?е кра?евство називао Samara , док ?е ?егов итали?ански сапутник Одорик од Порденона користио облик Sumoltra . Касни?е, у 14. веку, локални облик ?Суматра“ постао ?е популаран у иностранству због расту?е мо?и кра?евства Самудера Паса? и касни?ег Султаната Ацех . [11] [12]

Од тада су касни?и европски писци углавном користили назив Суматра или сличне облике имена за цело острво. [13] [14]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Сателитски снимак
Суматрански ров (део Сундске зоне субдукци?е) и Велики суматрански расед

Острво се дужином од 1.790 km пружа правцем северозапад-?угоисток, а у близини средине острва сече га екватор . Суматра ?е на свом на?ширем делу широка 435 km. Дуж западне обале протеже се планина Барисан , а на истоку острва простиру се мочварне равнице. Суматра ?е од свих индонежанских острва на?ближа ази?ском континенту.

?угоисточно од Суматре налази се острво ?ава , раздва?а их само Сундски мореуз . Северно од Суматре, са друге стране мала?ског пролаза , налази се Мала?ско полуострво . Источно од Суматре, са друге стране кариматског пролаза , налази се острво Борнео , док се на западу налази Инди?ски океан .

Велики суматрански расед и Сундска зона субдукци?е (чи?и ?е део Суматрански ров ), се протежу целом дужином западне обале острва. Западну обалу Суматре и оближ?а острва ?е 26 децембра 2004. погодио цунами , ко?и ?е уследио након зем?отреса у Инди?ском океану . То ?е био на?дужи зем?отрес до данас забележен, тра?ао ?е изме?у 500 и 600 секунди. [15] Више од 170.000 Индонежана ?е погинуло, на?више у А?еху .

На источно? страни острва велике реке са планина доносе му?, праве?и велике низи?е испресецане мочварама. Иако ве?им делом ни?е погодна за зем?орад?у, ова област ?е данас од великог економског знача?а за Индонези?у. Овде ?е разви?ена производ?а палмовог у?а и нафте .

Суматра ?е и на?ве?и произво?ач кафе у Индонези?и. Мала газдинства у висоравнима га?е кафу арабику Coffea arabica ), док у низи?ама га?е робусту ( Coffea canephora ). Кафа арабика из области Га?о, Линтонг и Сидикаланг се по правилу прера?у?е употребом технике Гилинг басах, ко?а ?о? да?е тежину и ниску киселост. [16]

Природа [ уреди | уреди извор ]

На Суматри живи 201 врста сисара и 580 врста птица. На острву живи 9 ендемских врста сисара и ?ош 14 на оближ?им острвима. Ме?у врстама се истичу: суматрански тигар , суматрански орангутан , суматрански носорог , суматрански слон , мала?ски тапир , да?ачки плодо?едни слепи миш и друге. Ту ?е и 17 ендемских би?них врста (на?ве?и цвет на свету: Rafflesia arnoldii ).

На острву посто?и 10 националних паркова од ко?их три припада?у листи светске баштине .

Провинци?е [ уреди | уреди извор ]

Административна подела

Суматра (са суседним ма?им острвима) ?е поде?ена на 10 провинци?а , при чему А?ех ужива статус засебног региона.

Суматра:

Суседна ма?а острва:

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Популаци?а ( ист. )
Год. Поп. ± %
1971. 20.808.148 ?    
1980. 28.016.160 +34,6%
1990. 36.506.703 +30,3%
1995. 40.830.334 +11,8%
2000. 42.616.164 +4,4%
2005. 45.839.041 +7,6%
2010. 50.613.947 +10,4%
2015. 55.198.752 +9,1%
2020. 58.557.211 +6,1%
2022. 59.977.300 +2,4%
sources: [17] [18]

Суматра ни?е нарочито густо насе?ена, са просечно око 126 ?уди по km 2 ? око 59.977.300 ?уди укупно (према званичним проценама средином 2022. године). [19] Због сво?е величине, то ?е ипак пето [20] на?насе?ени?е острво на свету.

  • Минангкабау жене носе тањире са храном на церемонију
    Минангкабау жене носе та?ире са храном на церемони?у
  • Традиционална кућа у Нијасу у Северној Суматри
    Традиционална ку?а у Ни?асу у Северно? Суматри

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Peter Shadbolt. ?Singapore shrouded in haze from Sumatran forest fires - CNN.com” . CNN . Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г . Приступ?ено 7. 5. 2017 .  
  2. ^ ?Forensic Architecture” . forensic-architecture.org . Приступ?ено 2023-07-05 .  
  3. ^ ?Explainer: What is ecocide?” . Eco-Business (на ?езику: енглески). 2022-08-04 . Приступ?ено 2023-07-05 .  
  4. ^ Aida, Melly; Tahar, Abdul Muthalib; Davey, Orima (2023), Perdana, Ryzal; Putrawan, Gede Eka; Saputra, Bayu; Septiawan, Trio Yuda, ур., ?Ecocide in the International Law: Integration Between Environmental Rights and International Crime and Its Implementation in Indonesia” , Proceedings of the 3rd Universitas Lampung International Conference on Social Sciences (ULICoSS 2022) (на ?езику: енглески), Paris: Atlantis Press SARL, 740 , стр. 572?584, ISBN   978-2-38476-045-9 , doi : 10.2991/978-2-38476-046-6_57 , Приступ?ено 2023-07-05  
  5. ^ Alberro, Heather; Daniele, Luigi (2021-06-29). ?Ecocide: why establishing a new international crime would be a step towards interspecies justice” . The Conversation (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2023-07-05 .  
  6. ^ Setiyono, Joko; Natalis, Aga (2021-12-30). ?Ecocides as a Serious Human Rights Violation: A Study on the Case of River Pollution by the Palm Oil Industry in Indonesia” . International Journal of Sustainable Development and Planning (на ?езику: енглески). 16 (8): 1465?1471. ISSN   1743-7601 . doi : 10.18280/ijsdp.160807 .  
  7. ^ Drakard, Jane (1999). A Kingdom of Words: Language and Power in Sumatra . Oxford University Press. ISBN   983-56-0035-X .  
  8. ^ Munoz, Paul Michel (2006). Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula (на ?езику: енглески). Continental Sales, Incorporated. ISBN   978-981-4155-67-0 .  
  9. ^ Marsden, William (1783). The History of Sumatra . Dutch: Longman. стр. 5.  
  10. ^ Cribb, Robert (2013). Historical Atlas of Indonesia . Routledge. стр. 249.  
  11. ^ Sneddon, James N. (2003). The Indonesian language: its history and role in modern society . UNSW Press. стр. 65. ISBN   9780868405988 . Архивирано из оригинала 29. 5. 2016. г . Приступ?ено 16. 12. 2015 .  
  12. ^ Macdonell, Arthur Anthony (1924). A Practical Sanskrit Dictionary with Transliteration, Accentuation, and Etymological Analysis . Motilal Banarsidass Publications. стр. 347. ISBN   9788120820005 . Архивирано из оригинала 6. 5. 2016. г . Приступ?ено 16. 12. 2015 .  
  13. ^ Sir Henry Yule, ур. (1866). Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Issue 36 . стр. 86?87. Архивирано из оригинала 21. 2. 2017. г . Приступ?ено 21. 2. 2017 .  
  14. ^ Marsden, William (1811). The History of Sumatra: Containing an Account of the Government, Laws, Customs and Manners of the Native Inhabitants, with a Description of the Natural Productions, and a Relation of the Ancient Political State of That Island . стр. 4?10. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г . Приступ?ено 21. 2. 2017 .  
  15. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of World Records 2014 . The Jim Pattison Group. стр.  015 . ISBN   978-1-908843-15-9 .  
  16. ^ ?Daerah Produsen Kopi Arabika di Indonesia” . Kopi Distributor 1995. 28. 2. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г . Приступ?ено 28. 2. 2015 .  
  17. ^ ?Penduduk Indonesia menurut Provinsi 1971, 1980, 1990, 1995, 2000 - 2023” [Indonesian Population by Provinces 1971, 1980, 1990, 1995, 2000 and 2010]. Badan Pusat Statistik (на ?езику: индонежански). Архивирано из оригинала 1. 7. 2013. г . Приступ?ено 17. 7. 2013 .  
  18. ^ Badan Pusat Statistik, Jakarta, 2023.
  19. ^ Badan Pusat Statistik, Jakarta, 2023.
  20. ^ ?Population Statistics” . GeoHive . Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г . Приступ?ено 25. 7. 2012 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суматра&oldid=26690412 ”