Столац
?е град и с?едиште
истоимене општине
смештен у ?угоисточном ди?елу
Босне и Херцеговине
, на кра??ем истоку
Херцеговачко-неретванског кантона
, на само? граници са Републиком Српском. Град ?е настао на обалама ри?еке
Брегаве
, окружу?у га планина
Хргуд
и
Видово по?е
. Сам прилаз Стоцу са западне стране ?е
Дубравска висораван
, ко?а ?е специфична и позната по
брескви
и надасве дубравском виноградарству по ко?ем су позната столачка
вина
. На истоку су
Дабарско по?е
и општина Беркови?и (Република Српска), подруч?е познато по квалитетним прера?евинама од меса, а на ?угоистоку гради? и општина ?уби?е (тако?е у Републици Српско?), надалеко чувено по на?квалитетни?ем дувану у свету ? ?херцеговачко? шки?и”. У Стоцу посто?е трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари послед?и познати налази
илирског
града
Даорсона
.
Према прелиминарним подацима
пописа становништва 2013. године
, у насе?еном месту Столац пописано ?е 3.957 лица.
[1]
Назив Столац добио ?е релативно касно ? први познати податак ?е из
XV века
, те се разво? Стоца прати кроз неколико назива. На?стари?и назив ?е Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Оша?и?и изнад Стоца (IV-III ви?ек п. н. е.). Следи римски
Dillintum
, затим
castrum Vidoskij
и
loco dicto Stolaz
, па
Vidosich
, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се кра? налази у медитеранском поднеб?у успевале су све врсте во?а, а на?више грож?а.
За ври?еме гра?анског
рата у Босни и Херцеговини
град ?е претрпео доста штете. Срушена ?е православна црква из
1870
. године, ?една од на?стари?их ?ами?а султана Селима из
1519
, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популаци?а Срба, ко?их ?е до 1992. у Стоцу било скоро као и Бош?ака, а далеко више него Хрвата, избегла ?е на почетку рата. Срби су доживели погром и за ври?еме Другог св?етског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци ко?е ?е синоним за српска страда?а у Другом светском рату.
Ма?а и ?уна 1941. у Стоцу и у многим другим местима Херцеговине масовно су одво?ени Срби.
Одбрамбено-ота?бински рат
[
уреди
|
уреди извор
]
Хрватске снаге (ХВО и во?ска РХ) извршиле су напад на српска села у источно? Херцеговини, на територи?и општине Српски Столац 2. децембра 1992.
Састав становништво ? насе?ено м?есто Столац
|
---|
| 2013.
[2]
| 1991.
| 1981.
[3]
| 1971.
[4]
|
Укупно
| 3 816 (100,0%)
| 5 530 (100,0%)
| 5 210 (100,0%)
| 3 809 (100,0%)
|
Бош?аци
| 2 647 (69,37%)
| 3 426 (61,95%)
1
| 3 113 (59,75%)
1
| 2 437 (63,98%)
1
|
Хрвати
| 892 (23,38%)
| 653 (11,81%)
| 586 (11,25%)
| 421 (11,05%)
|
Срби
| 144 (3,774%)
| 1 111 (20,09%)
| 982 (18,85%)
| 846 (22,21%)
|
Непознато
| 84 (2,201%)
| ?
| ?
| ?
|
Остали
| 16 (0,419%)
| 101 (1,826%)
| 8 (0,154%)
| 22 (0,578%)
|
Неиз?аш?ени
| 13 (0,341%)
| ?
| ?
| ?
|
Босанци и Херцеговци
| 6 (0,157%)
| ?
| ?
| ?
|
Босанци
| 5 (0,131%)
| ?
| ?
| ?
|
Муслимани
| 4 (0,105%)
| ?
| ?
| ?
|
?угословени
| 2 (0,052%)
| 239 (4,322%)
| 486 (9,328%)
| 43 (1,129%)
|
Црногорци
| 1 (0,026%)
| ?
| 28 (0,537%)
| 35 (0,919%)
|
Албанци
| 1 (0,026%)
| ?
| 5 (0,096%)
| 5 (0,131%)
|
Турци
| 1 (0,026%)
| ?
| ?
| ?
|
Македонци
| ?
| ?
| 2 (0,038%)
| ?
|
- 1
На пописима од 1971. до 1991. Бош?аци су пописивани углавном као
Муслимани
.