Стефан Радослав
Фреска из манастирске цркве у Милешеви, око 1234 . године
Лични подаци
Пуно име	Стефан Радослав Нема?и?
Датум ро?е?а	око 1192 .
Место ро?е?а	Рашка
Датум смрти	после 1235 .
Место смрти	Кра?евина Срби?а у сред?ем веку
Гроб	манастир Студеница
Религи?а	православ?е
Породица
Супружник	Ана Ан?елина Комнина Дукина
Потомство	види доле
Родите?и	Стефан Првовенчани Евдоки?а Ан?ел
Династи?а	Нема?и?и
Кра? српских и поморских зема?а
Период	1227 ? 1234 .
Претходник	Стефан Првовенчани
Наследник	Стефан Владислав

Стефан Радослав Нема?и? , познат и као Радослав Нема?и? или Радослав Дука , био ?е кра? Срба ( 1227 ? 1234 ). Он ?е на?стари?и син Стефана Првовенчаног и наследио ?е оца 1227. године а ?егова владавина се окончала почетка 1234. ^{[1] [2]}

Породица, дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Радослав ?е био син Стефана Првовенчаног , српског великог жупана и кра?а (1196?1228) и Евдоки?е , ?ерке византи?ског цара Алекси?а III . ^[3]

Брак Првовенчаног ^[а] и Евдоки?е зак?учен ?е након битке на Морави 1190. године и склапа?а мира изме?у Срби?е и Византи?е, када се на месту византи?ског цара налазио Евдоки?ин стриц Исак II Ан?ео . Радослав ?е могао бити ро?ен у годинама након тога. Радослав ?е наводно имао две сестре: Комнену , ко?у ?е Првовенчани удао за епирског принца Димитри?а Прогонова , а она се потом преудала за грчко-епирског старешину Грегори?а Камонаса . ^[4] Друга неименована сестра се наводно удала за севастократора Александра Асена . Георги?е Акрополит сматра да ?е Александар био син бугарског владара ?ована Асена I . Не може се са сигурнош?у потврдити да ли ?е Коломан II Бугарски ?ихов син. Радослав ?е имао и тро?ицу бра?е: Владислава , Уроша и Предислава .

Женидба [ уреди | уреди извор ]

Сарад?а Срби?е и Епира [ уреди | уреди извор ]

?една од на?мо?ни?их држава насталих на рушевинама Византи?ског царства након латинског осва?а?а 1204. године била ?е Епирска деспотовина . Основао ?у ?е Михаило I Комнин Дука уз помо? свога брата Теодора око 1210. године. Епирски владари сматрали су себе наследницима византи?ских царева, те ?е ?ихова спо?на политика имала офанзивни карактер. Ве? од 1210. године она се шири на рачун Латинског царства и Солунског кра?евства . Михаило ?е уби?ен 1214. или 1215. године, те ?е уместо ?еговог малолетног истоименог сина на власт дошао Теодор Ан?ео.

Теодор ?е био веома предузим?ив и амбициозан. Не обра?а?у?и паж?у на заклетву ко?у ?е дао Ласкарису, он се трудио да прошири Епирску деспотовину на рачун Солуна, али ?е ?егов кра??и ци? био да осво?и Цариград и обнови Византи?ско царство, на чи?е чело би сам дошао. Како би имао одрешене руке за рат на истоку, Теодор ?е на?пре морао учврстити северне границе Епира, на ко?има су се налазила албанска племена и српска држава. Кнежевина Арбанон се ве? налазила у сфери епирског утица?а, ко?и ?е порастао када ?е ?ен владар, Димитри?е Прогони (умро 1215) оставио кнежевину сво?о? удовици Комнини, ко?а се следе?е године преудала за грчког магната Григори?а Камону. У политици према Срби?и, Теодор ?е напустио Михаилове планове за шире?е ка Зети и уместо тога склопио савез са српским великим жупаном Првоенчаним (1196?1228).

Преговори Теодора и Првовенчаног [ уреди | уреди извор ]

Првовенчани ?е 1216. године покушао оженити свога сина Радослава ?ерком Теодоровог претходника Михаила, Теодором. Димитри?е Хомати?ан , охридски архиепископ, ставио ?е забрану на склапа?е овог брака због блиског сродства (седмог степена). У писму Димитри?а Хомати?ана великом жупану Првовенчаном поми?е се долазак српских великаша у Охрид, где су од ?ована Каматира (Хомати?ановог претходника) покушали да доби?у сагласност архиепископа за склапа?е брака Радослава и Теодоре . Испоставило се да ?е Радослав син Првовенчаног из брака са Евдоки?ом, због чега српски великаши сагласност нису могли добити. Хомати?ан у писму да?е и хронолошку одредницу ових преговора. Он поми?е да ?е посланство дошло у Охрид претходне, дакле 1215. године. ^[5]

Истовремено долази до склапа?а брака Комнине и Камоне. Законитост брака оспорио ?е епископ Кро?е, али га ?е признао Димитри?е Хомати?ан. Првовенчани ?е следе?е године покушао да се ожени Мари?ом, ?ерком преминулог Михаила, али ?е и ова? брак наишао на неодобрава?е цркве (пети степен). Првовенчани се убрзо затим оженио Аном Дандоло, ?ерком Млечанина Ра?нера Дандола ^[6] .

Склапа?е брака [ уреди | уреди извор ]

Првовенчани се на кра?у ипак успео ородити са епирском династи?ом Ан?ела. ?егов на?стари?и син Радослав оженио се Теодоровом ?ерком. Стари?а историографи?а ?е женидбу Радослава и Ане погрешно датовала. Доменти?ан га погрешно смешта у време после смрти Стефана Првовенчаног. ^[7] Константин ?иречек ?е сматрао да ?е до брака дошло 1224. године. ^[8] Михаило Ласкарис ?е датовао склапа?е брака у период изме?у 1223. и проле?а 1224. године. ^[9] . У нови?е време доказано ?е, захва?у?у?и писму митрополита Нафпакта, ?ована Апокавка , да ?е до брака дошло кра?ем 1219. или почетком 1220. године. ^{[10] [11]} Свакако ?е брак зак?учен пре ускрш?ег поста ко?и ?е почео 9. фебруара 1220. године. Рани?е, можда 1218. године, ?е била склоп?ена веридба. ^[12] Радослав ?е Ани поклонио веренички прстен. Свадба се требала одржати у Прилепу или у Скоп?у или "у неком од пограничних градова". Радослав ?е са Аном био у истом степену крвног сродства као и са Теодором. Ме?утим, брак ?е сада био потребан и ?еговом тасту Теодору, како би уредио односе са Срби?ом и добио одрешене руке за рат на истоку. ^[13] Приметно ?е ?ута?е Димитри?а Хомати?ана ко?и ?е недуго рани?е био врло гласан против Савиног устоличе?а за српског архиепископа.

Савладарство Првовенчаног и Радослава [ уреди | уреди извор ]

Пита?е савладарства Првовенчаног и Радослава више пута ?е претресано у науци. Институци?а савладарства посто?ала ?е и у Срби?и. Тек око 1268. године уводи се посебна титула " младог кра?а " ко?у ?е кра? Урош преузео од Угарске , уз одре?ене измене, доделивши се своме сину Драгутину . Ме?утим, савладарство ?е у Срби?и посто?ало и рани?е. Посто?и више доказа за тврд?у да ?е Радослав био очев савладар, на?рани?е од 1220. године. Сматра се да ?е Стефан Првовенчани због лошег здрав?а, али и због брака Радослава и Ане, поставио сина за наследника. На?пре ?е Радослав као кра? поменут на две Жичке пове?е, исписане на зиду те задужбине Првовенчаног. На прво? пове?и Радослав ?е поменут као "намесник" Првовенчаног. У друго? пове?и се истиче и да ?е Радослав први син, а натпис ?е следе?и: "?а, по Бож?ом милош?у венчани кра? Стефан и с преваз?уб?еним сином сво?им Радославом првенцем, кога и благословисмо да буде кра? читаве ове државе". ^{[14] [15]} Доменти?ан поми?е Радослава као "сапрестолника отачаства свога", а одре?ене алузи?е на савладарство Првовенчаног и Радослава могу се на?и и у Теодоси?евом делу. ^[16]

Три одлуке которских ве?а (две из 1221. и ?една из 1227. године) узима?у се као доказ да ?е Радослав стекао кра?евску титулу. Он се поми?е као "sub tempore domini regis Radoslavi". ^[17] Савладарство кра?а Радослава тако?е доказу?у прикази на фрескама, где носи круну истоветну очево?, као и подаци из старих родослова и летописа. ^[18]

Владар Зете [ уреди | уреди извор ]

Вести о Радослав?ево? управи над деловима Зете налазимо у которским фалсификованим пове?ама. Которани су приликом прихвата?а млетачке власти 1420. године фалсификовали српске пове?е како би ушли у млетачку државу у границама ко?е су биле предмет ?ихових дугогодиш?их претензи?а. Ме?у фалсификованим пове?ама налази се и ?една пове?а кра?а Радослава ко?ом он потвр?у?е пове?у дук?анског кра?а ?ор?а о поклону Превлаке Котору. ?ор?е ?е био син и наследник Вукана . ?егова владавина Зетом обухвата период од 1208. године, односно од године очеве смрти, па до после 1242. године, када ?е послед?и пут поменут као владар Зете са титулом принцепса. ^[19] Хронолошке одреднице которских пове?а се поклапа?у са оквирима владавине кра?а ?ор?а, те нема разлога сум?ати у године ко?е су наведене као године издава?а и Радослав?евих докумената (1221. и 1227. година).

Документи из 1221. и 1227. године показу?у да ?е Радослав имао непосредну власт над Котором. Као владара Зете и Захум?а га поми?е и Мавро Орбин у свом " Кра?евству Словена ". Иде?у да ?е Радослав, попут свог стрица Вукана, носио кра?евску титулу и владао над Зетом, први ?е изнео Константин ?иречек, позива?у?и се на наведене которске документе. Сум?а у такву слику ?авила се услед неповере?а у корпус которских пове?и. У прилог против Радослав?еве управе над Зетом убра?а се и положа? Вукановог сина ?ор?а. Као владар Зете Вукан се послед?и пут поми?е 1207. године у уговору Дубровника и Котора. Следе?е године у заклетви млетачком дужду П?етру З?ани?у на челу Зете налазимо ?ор?а, као и ?еговог брата Владина . ^[20] ?ор?е се 1208. године поми?е као кра?, док се 1242. године поми?е као владар кра?а око Улци?а, али без кра?евске титуле, ве? са титулом принцепса. Нешто се морало променити у карактеру ?егове власти у овом временском периоду. ?ор?е Бубало сматра да ?е ве? Стефан Првовенчани ставио тачку на кра?евску титулу ко?у су носили зетски владари. Можда ту промену треба везати за доби?а?е кра?евске титуле од папе Хонори?а 1217. године. ?ор?е се не ?ав?а као владар кра?ева око Котора, ве? око Улци?а, те се са великом сигурнош?у може претпоставити да су подаци из которских докумената ипак веродосто?ни и да ?е Радослав управ?ао деловима Зете у периоду изме?у 1220/1221. и 1228. године. ^[21]

Радослав?ева власт над Захум?ем [ уреди | уреди извор ]

Растко Нема?и? ?е провео у Хумско? зем?и две године, пре него што ?е отишао на Свету гору да се замонаши. У Хуму га ?е наследио велики кнез Петар кога ?е, према Мавру Орбини?у, изабрала хумска властела. Петар ?е протерао удовицу Мирослава Завидови?а и ?иховог малолетног сина Андри?у . Стефан Нема?а I ?е стао у заштиту права свога не?ака Андри?е, док ?е Петар потражио помо? угарског кра?а. Последица ?е упад угарског херцега Андри?е у Хумску зем?у 1198. године, у време када се и монах Симеон (Стефан Нема?а) повукао на Свету гору . Андри?а у сво?о? титулатури 1198. и 1200. године наводи, изме?у осталог и да ?е "господар Хума". Херцег Андри?а се ни?е дуго задржао у Хумско? зем?и, ве? се повукао остав?а?у?и Петра као представника угарских интереса на овим територи?ама. Услед рата са братом Вуканом , Првовенчани ни?е могао активни?е учествовати у рестаураци?и власти Мирослав?евих потомака у Хуму. Тек 1207. године Првовенчани ?е покренуо поход на Хум. У бици у Биш?у код Блага?а Петар ?е одлучно поражен и приморан на повлаче?е у предео изме?у Неретве и Цетине и признао врховну власт српског кра?а. ?егове територи?е су поде?ене. Према Мавру Орбину, Андри?а ?е добио Стон са Пе?ешцем, Примор?е и Попово, док ?е Источни Хум добио Радослав Нема?и? син Првовенчаног. Тома Архи?акон пише да су Спли?ани изабрали Петра за свог господара у борбама против Шуби?а . Он ?е Сплитом владао до сво?е смрти (почетак 1227. године). Наследио га ?е брат То?ен , док ?е Сплитом овладао Гргур Шуби? . ^[22]

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Долазак на власт [ уреди | уреди извор ]

Након очеве смрти, Радослав ?е био крунисан од стране стрица архиепископа Саве I у Жичи. ^{[23] [24]} Према кратком запису у Даниловом зборнику : ?Ова? Радослав кра? био ?е кра? у отачаству своме [српско? зем?и] шест година”. У српско? историографи?и део истраживача мисли да ?е Стефан Првовенчани умро 24. септембра 1227. године. ^[25] Оваква претпоставка заснива се на Даниловим и вестима Мавра Орбина. Други део мисли да Првовенчани умро 1228. године, 24. септембра, односно да ?е Радослав владао од 1228. до 1234. године. ^[26]

Радослав као потомак династи?е Дука [ уреди | уреди извор ]

Кра? Радослав ?е више пута наглашавао сво?у повезаност са византи?ском царском династи?ом. По ма?ци, Радослав ?е био потомак династи?е Ан?ела , ко?а ?е владала Царством у годинама пре пада Цариграда. Радослав?ев таст Теодор употреб?авао ?е равноправно сва три царска презимена (Ан?ео, Комнин , Дука ). ?ош ?е Радослав?ев отац Првовенчани покушавао да се родбински повеже са потомцима византи?ских Ан?ела, што об?аш?ава ?егову упорност да сина ожени ?ерком епирског владара Теодора или ?еговог претходника Михаила. На вереничком прстену кога ?е Радослав поклонио Ани сто?и следе?и натпис: "(Ово ?е) веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими." ^[27] Тако?е, на новцу кра?а Радослава ста?ало ?е презиме "Дука". Пред кра? владавине, 4. фебруара 1234. године, Радослав ?е издао пове?у на ко?о? се потписао на грчком ?езику као "Стефан Дука". ^[28]

Сукоб са Светим Савом [ уреди | уреди извор ]

Хармони?а световне и црквене власти карактерише готово читаву владавину династи?е Нема?и?а. Ипак, током владавине кра?а Радослава долази до сукоба изме?у кра?а и архиепископа. Разлог за то било ?е обра?а?е кра?а Радослава охридском архиепископу Димитри?у Хомати?ану са 14 пита?а црквеноправног, догматског и обредног карактера. Писмо кра?а Радослава са пита?има охридском архиепископу познато ?е у науци ?ош од претпослед?е децени?е 19. века. Свети Сава ?е 1219. године изде?ствовао призна?е аутокефалности српске цркве од стране нике?ског цара Теодора и патри?арха Мано?ла . У стари?о? историографи?и посто?ала ?е хипотеза да се Радослав после десет година хтео одре?и аутокефалности српске цркве и вратити ?е под ?урисдикци?у Охридске архиепископи?е, због чега ?е Свети Сава огорчено напустио Срби?у и кренуо на ходочаш?е у Свету зем?у. ^[29] Умерени?а миш?е?а правдала су Радослав?ев поступак могу?нош?у да се Свети Сава, у тренутку када су ?еговом синовцу требали савети, налазио на ходочаш?у и да нема речи о покуша?има да се оспори аутокефалност цркве. Свакако ?е Радослав са Хомати?аном био у далеко бо?им односима него Свети Сава. Познат ?е спор изме?у српског и охридског архиепископа ко?и ?е избио убрзо након 1219. године. ^[13]

Пита?а ко?а ?е Радослав упутио Димитри?у Хомати?ану односила су се на следе?е теме: 1) крштава?е деце иск?учиво суботом и неде?ом; 2) бро? хлебова ко?и се приносе на проскомиди?и; 3) време одржава?а Службе Господ?е; 4) да ли ?е после чина осве?е?а воде по завршетку вечер?е службе уочи Бого?ав?е?а дозво?ено ?ести месо; 5) да ли ?ере? ко?и прати кра?а на путу треба приликом узноше?а светих дарова да поми?е архи?ере?а ко?и га ?е хиротонисао или месног архипастира; 6) да ли свештеник започи?е ?утар?у и вечер?у службу речима Ε?λ?γησον, δ?σποτα или возгласом Ε?λογητ?? ? Θε??; 7) узноше?е панаги?е после обеда и да ли она може бити од бесквасног хлеба; 8) настанак τ?ν ?ζ?μων (празник пресних хлебова код ?евре?а ); 9) шта ?е "очиш?е?е"; 10) об?аш?е?е стиха ?λον ?αυτ?ν ?κ?νων ?φρ?στω? ?ν μ?τρ? σου; 11) да ли у одсуству свештеника и ?акона анагност сме читати дневно ?еван?е?е; 12) може ли се литурги?а одржати у шатору или у колиби од гра?а, ако се неко на?е на путу без храма у близини; 13) да ли се на литурги?и могу читати три ?еван?е?а; 14) од када ?е римска црква почела да обав?а богослуже?е са пресним хлебом. ^[30]

Тако?е су сачувани и одговори охридског архиепископа на постав?ена пита?а.

У разлоге због ко?их ?е српски кра? заобишао свог стрица у траже?у савета треба убро?ати и чи?еницу да ?е Хомати?ан бар до 1219. године био духовни поглавар на?ве?ег дела српског народа. ?ему су се за савете обра?али и многи други ко?и нису били под ?урисдикци?ом Охридске архиепископи?е: атонски монаси, Солу?ани, ?едан ?акон и хартофилакс из Драме, митрополити Драча и Керкире. Тако?е, Ана, супруга Радослава, била ?е ?ерка Теодора Комнина Дуке Ан?ела кога ?е средином 1227. године управо Хомати?ан крунисао за цара. Радослав се тако?е осе?ао као Византинац. Пада у очи заинтересованост ко?у ?е Радослав показивао за црквена пита?а. ^[31] Бо?ан Ми?кови? об?аш?ава Радослав?ев поступак и же?ом да се ослободи утица?а стрица. Гркофили?а ?е Радослава коначно коштати кра?евске круне. ^[32]

Губитак престола [ уреди | уреди извор ]

Стефан Радослав ?е убрзо изгубио главни спо?ни ослонац. У марту 1230. године у бици код Клокотнице , притока Марице, ?егов таст цар Теодор I и Епир су доживели тежак пораз од Бугара и ?иховог цара Ивана (?ована) Асена II (1218-1241). Тако ?е Стефан Радослав остао без важне спо?не помо?и, а они ко?и су у Срби?и били незадово?ни ?еговом прогрчком владавином су могли тражити подршку победника Бугара, да се смени владар накло?ен Епиру. Ипак, Стефан Радослав се одржао на престолу ?ош више од три године. Очигледно ?е имао знача?ну подршку у сво?о? држави. Упркос неслага?има и архиепископ Сава ?е изгледа остао поуздан ослонац кра?у Стефану Радославу, а када ?е кра? сме?ен архиепископ Сава ?е неко време оклевао да ли да крунише ?еговог брата Стефана Владислава .

Против Стефана Радослава се побунила властела и на престо довела ?еговог мла?ег брата Стефана Владислава . ^[33] Побуна се десила послед?их месеци 1233. или почетком 1234. године. Хронологи?у овог дога?а?а знамо захва?у?у?и пове?и Радослава Дубровчанима од 4. фебруара 1234. године у ко?о? он губитак престола смешта у 6742. годину. Она ?е отпочела 1. септембра 1233. године, те Радослав?ев пад треба сместити изме?у та два датума. ^[34]

Егзил [ уреди | уреди извор ]

Архиепископ Сава првобитно изгледа да ни?е прихватио смену на престолу, о чему опширно пише Теодоси?е, а много оскудни?е Доменти?ан. Ипак, напослетку ?е морао прихватити свршен чин и крунисати Владислава за новог кра?а. ^[35] Радослав и Ана су на?пре отишли у Дубровник где су покушали организовати државни удар против Владислава. Дубровчани су га лепо примили, а Радослав им ?е доделио веома широке повластице ослоба?а?у?и их свих обавеза према српским владарима. Реч ?е о пове?и од 4. фебруара 1234. године на ко?о? се бивши кра? потписао као "Стефан Дука". Намера му ?е била да стекне савезника за борбу против Владислава. Радослав стога обе?ава Дубровчанима врло широке повластице уколико успе да поврати престо: дубровачки трговци стекли би право слободног крета?а по Срби?и, као и по Хумско? зем?и и по Зети. Тако?е, република би била ослобо?ена пла?а?а могориша . ^[34]

Ме?утим, Владислав ?е вршио велики притисак на Дубровник. Радослав ?е покушао да потражи заштиту код босанског бана Мате?а Нинослава , у чему ни?е имао успеха. Стога ?е напустио Дубровник и побегао у Драч ког деспота Михаила II . Тамо се развео од Ане. Извори кажу да му ?е ?едан ?Фруз“ (Француз) запретио мачу и отео жену. Ласкарис сум?а у истинитост Теодоси?еве тврд?е да ?е Француз отео жену бившег српског кра?а. Драч се до 1258. године налазио у рукама епирских Грка, након чега прелази под власт Манфреда Сицили?анског . У време када ?е Теодоси?е писао "Жити?е Светог Саве" Драч се налазио под влаш?у Анжу?аца, чиме Ласкарис об?аш?ава грешку Савиног биографа. Тако?е, Ласкарис, као и Стано?е Стано?еви? сум?а у читаву причу о разводу, буду?и да се Радослав и Ана поми?у у српским поменицима. Он допушта могу?ност да се са Радославом вратила у Срби?у и замонашила и Ана. ^[36]

Троношки родослов да?е донекле другачи?у слику развода Радослав?евог брака: Радослав и Ана су на?пре побегли у Зету, код Вуканових синова, а како их ови тамо нису примили, продужили су за Драч, где су се растали. Из Драча ?е Радослав отишао на Свету гору стрицу Сави, те су се за?едно вратили у Срби?у. Сава ?е потом замонашио Радослава. ^[37]

Замонаше?е [ уреди | уреди извор ]

Причу о разводу Радослава и Ане да?е нам Теодоси?е у "Жити?у Светог Саве". Свргнути кра? ?е наводно након што му ?е Француз отео жену отишао код Светог Саве ко?и га ?е са радош?у прими и "слатким речима утеши због нево?е му од брата и лукаве жене, желе?и да заустави братов?ево непри?ате?ство против ?ега, украси га ан?еоским ликом, назвавши га ?ован монах уместо Радослав." ^[37] Реч ?е о опису прима?а монашког чина, велике схиме, ко?у ?е претходно примио Радослав?ев отац Стефан Првовенчани, а пре ?ега Стефан Нема?а . Монаше?у владара у сред?овековно? Срби?и приступало се често након пораза у борби око власти. Монашки чин ?е након Радослава примио и Владислав ко?и ?е дуго година након тога живео у Срби?и. И тре?и син Стефана Првовенчаног примио ?е монашки чин након пораза у бици код Гацка . Победник у овом рату, Стефан Драгутин, замонашио се непосредно пред смрт, али не из истих разлога.

Мано?ло Ласкарис сум?а у истинитост Теодоси?еве приче о Радослав?евом разводу и замонаше?у. Он сматра да Теодоси?е као писац из прве половине 14. века не може бити поуздани извор, тим пре што Доменти?ан не поми?е Радослав?ев боравак у Драчу. Теодоси?е, са друге стране, не поми?е боравак Радослава у Дубровнику, али ?е несум?иво да ?е свргнути кра? заиста на?пре отишао у та? град, буду?и да ?е фебруара 1234. године тамо издао пове?у.

Сум?а у причу о Савином монаше?у Радослава ?ав?а се услед чи?енице да монаше?е не поми?е Доменти?ан ко?и ни?е пропустио да наведе ни?едно дело свог учите?а. Буду?и да ?е овим чином Сава спречио наставак гра?анског рата, мало ?е вероватно да би Доменти?ан изоставио да га помене. ^[38]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Архиепископ Данило пише да ?е Радослав умро недуго након што ?е изгубио круну, не да?у?и прецизни?у хронолошку одредницу. Многи летописи поми?у 1235. годину као годину Радослав?еве смрти. ^[39] Тачна година Радослав?еве смрти ни?е позната. Послед?и прецизан хронолошки податак ?е из 4. фебруара 1234. године, али се зна да ?е Радослав након издава?а пове?е живео ?ош неко време, односно време ко?е ?е провео у Драчу и у Срби?и, након повратка из егзила.

Након смрти, бивши кра? сахра?ен ?е у Студеници , задужбини свога деде. ^[34] По црквеном праву, ктиторска права над Студеницом уживали су потомци Стефана Нема?е ко?и ?е манастир и подигао. Радослав ?е први искористио сво?а ктиторска права и предузео градите?ске радове над манастиром. Радослав ?е подигао спо?ну припрату пред Богородичином црквом, а на западно? страни ?е изградио високу кулу. Фреска ко?а приказу?е архиепископа Саву и ?еговог наследника Арсени?а наводила ?е истраживаче на претпоставку да ?е ове радове ипак извео Владислав. Ме?утим, Сима ?иркови? ?е упозорио да Радослав, за разлику од Владислава, Стефана Првовенчаног и Уроша, ни?е имао сво?у гробну цркву, што оснажу?е тврд?у да ?е радове извео управо Радослав. Положа? Радослав?евог гроба у Студеници ни?е идентификован. Градите?ски радови на Студеници окончани су до 1230. године. ^[40]

Потомство [ уреди | уреди извор ]

Радослав и Ана имали су потомка, али науци ни?е познат ?егов идентитет. О ?еговом посто?а?у сведочи " П?ев?ански требник " писан око 1290. године. Тамо се бележи вечна?а пам?ат "Стевану благочестивом кра?у Радославу, ?овану монаху и Ане благочестиве кра?ице и чедам ?е?у." Радослав и Ана су, дакле, имали децу, али се не зна ни то да ли су имали синове или к?ери. Миодраг Пуркови? опрезно претпостав?а да су у време писа?а Требника Радослав?еви потомци ве? били мртви. ^[41]

Новац кра?а Радослава [ уреди | уреди извор ]

Нумизматички матери?ал ?ош ?едан ?е показате? утица?а византи?ских традици?а на кра?а Радослава. ?егов новац теме?ио се на византи?ском новчаном систему, чи?е су основе постав?ене од стране цара Алекси?а I Комнина 1092. године. Новчани систем кра?а Радослава почивао ?е на биметализму, односно на две номинале: сребрни и бакарни трахе?. Сребрни новац садржао ?е примесе злата. Просечна тежина трахе?а кра?а Радослава била ?е 2,75 грама, по узору на новац Солунског царства, односно на новац Теодора Ан?ела. На аверсу сребрног трахе?а кра?а Радослава приказано ?е попрс?е архан?ела Михаила са нимбом, у дивитисиону, мани?аку и лоросу, окренуто лицем, са мачем у десно? и кани?ом у лево? руци. На реверсу ?е представ?ен кра? на лево? и Исус Христ са ?еван?е?ем у руци, ко?и га благоси?а (на десно? страни). Представа на реверсу директно ?е преузета са новца Теодора Ан?ела. Бакарни трахе? имао ?е искован само реверс на коме се налазио Христ ко?и благоси?а кра?а, идентичан оном на сребрном трахе?у. Осамнаест примерака овог новца прона?ени су у твр?ави Рас. Почетак кова?а оваквог новца смешта се у период након 1230. године. Посто?е претпоставке да су калупи за емиси?е српског новца резали солунски ма?стори, док ?е новац можда кован у Солуну, а можда у Срби?и. ?една ковница посто?ала ?е у твр?ави Рас. ^[42]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

16. Урош I Вуканови?

8. Завида

17. Ана Диогенеса

4. Стефан Нема?а

2. Стефан Првовенчани

5. Ана Нема?и?

1. Стефан Радослав

24. Константин Ан?ел

12. Андроник Ан?ел

25. Теодора Комнина Ан?елина

6. Алекси?е III Ан?ел

13. Ефросина Кастамонитиса

3. Евдоки?а Ан?ел

14. Андроник Дука Каматер

7. Ефросина Дукина Каматера

15. Кируена

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Извори и литература [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Српски кра?еви
• Истори?а Срби?е у сред?ем веку

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Путеви сред?ег века: ?Нема?ини потомци” (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)
• Кра? Радослав и кра?ица Ана 1. део (РТС Програм за ди?аспору - Званични канал)
• Кра? Радослав и кра?ица Ана 2. део (РТС Програм за ди?аспору - Званични канал)
• Ковница новца кра?а Радослава (Народни музе? у Београду - Званични канал)
• мр Симо Живкови?: Нема?и?и и жене (?Српско насле?е“, бр. 5, ма? 1998)
• Српски владари - Стефан Радослав (www.sumadinac.de)
• Српски кра?еви Радослав и Владислав
• Кра? Радослав први ковао новац (?Вечер?е новости“, 11. октобар 2010)
• Вапа? пониженог кра?а (?Вечер?е новости“, 25. ?ануар 2011)

Стефан Првовенчани

Кра? Срби?е ( 1227 . или 1228 ? 1233 . или 1234 )

Стефан Владислав I