Тачност овог чланка ?е оспорена. Релевантна расправа се може прона?и на страници за разговор . Помозите да се осигура?у поуздани извори за спорне тврд?е. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Стефан Во?ислав
Срби?а пред кра? владавине Стефана Во?ислава
Лични подаци
Пуно име	Стефан Во?ислав
Датум ро?е?а	око 990 .
Место ро?е?а	Треби?е , Травуни?а
Датум смрти	око 1044 .
Место смрти	Прапратна , Дук?а
Гроб	Свети Андри?а , Прапратна , на простору изме?у Бара и Улци?а .
Породица
Супружник	Неда
Потомство	Го?ислав , Михаило , Радослав, Жегавац и Предимир
Родите?и	Драгимир (Драгомир)
Династи?а	Во?ислав?еви?и
Кнез Дук?е
Период	1019 . ? око 1044 .
Претходник	?ован Владимир , Драгимир
Наследник	Неда , Го?ислав , Михаило , Радослав, Саганек (Жегавац) и Предимир

Стефан Во?ислав ( Брусно , око 990 ? Прапратна , око 1044 ), по ? Летопису попа Дук?анина ” познат и као Доброслав , био ?е српски ^[а] кнез ( архонт ) Дук?е и Травуни?е из прве половине 11. века , ко?и ?е збацио византи?ску власт и успешним биткама, превасходно код Бара , одбранио независност сво?е државе. У том раздоб?у, ?егова вазална власт се проширила и на суседне области Захум?а , Босне и Рашке . По ?ему се целокупна династи?а ко?а ?е владала Дук?ом, Травуни?ом и осталим српским зем?ама током скоро два века назива Во?ислав?еви?има . ^{[1] [2]}

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Порекло Стефана Во?ислава, као и врста ?егове повезаности са претходним дук?анским кнезом ?ованом Владимиром (око 990 ? 1016 ), нису у потпуности раз?аш?ени. Према ?Летопису попа Дук?анина” , ?егов отац ?е био кнез Травуни?е и стриц ?ована Владимира Драгимир , док му ?е ма?ка била ?ерка жупана Рашке ?утомира . Извесне потврде овога, могу се на?и и код византи?ских хроничара, ко?и Стефана Во?ислава назива?у Траву?анином Србином . ^[3] Према Дук?анину Стефан Во?ислав се родио у Босни , где ?е провео дети?ство, а затим га ?е родбина васпитала у Дубровнику . ^[4]

Претходници [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем 10 и почетком 11 века, у српско? поморско? кнежевини Дук?и владао ?е кнез ?ован Владимир , док ?е у суседно? кнежевини Травуни?и владао ?егов стриц ? Драгимир , ^[5] све док ?егове зем?е ни?е осво?ио словенски цар Самуило 1009 . или 1010 . године. Недуго након овога, ?ован Владимир оженио се Самуиловом ?ерком ? Теодором Косаром , па ?е ?еговим посредова?ем ?е Драгомиру вра?ена Травуни?а . Након овога, Владимир и Драгомир су владали у сво?им областима као Самуилови вазали.

После Самуилове смрти, након битке код Беласице 1014 . године, ?егово пространо царство наследио ?е ?егов син ?единац ? Гаврило Радомир . Гаврило Радомир владао ?е непуних годину дана, буду?и да га ?е збацио и убио ?егов брат од стрица ? ?ован Владислав . Буду?и да ?е ?ован Владислав на престо дошао нелегитимно, као узурпатор, плашио се да са престола не оде како ?е и дошао. Због тога ?е на превару убио дук?анског кнеза ?ована Владимира, ко?и ?е био Самуилов зет, и самим тим легитиман наследник ?еговог престола, у Преспи 1016. године.

Ме?утим, ?ован Владислав погинуо ?е рату?у?и против мо?ног византи?ског цара Васили?а II Македонца, под зидинама Драча, кра?ем 1017 . године. Након овога, Драгомир ?е покушао да преузме зем?е свог мучки уби?еног сестри?а, приспевши са во?ском у Боку которску ^[6] , у прво? половини 1018 . године. Тамо ?е био прим?ен од Которана на острву Св. Габри?ела (данаш?и Страдиоти ), док ?е током гозбе уби?ен у цркви. ^[7] Ни?е потпуно ?асно ко сто?и иза овог убиства. Могу?е ?е да су то били сами жите?и града Котора, ?ер су ме?у ?има ?ош увек биле свеже успомене Самуиловог напада на Травуни?у 1009/1010. године када ?е Самуило однео мошти Светог Трифуна . Убиство Драгомира ?е могло бити и дело тадаш?е Бугарске, али ?е вероватни?е дело Византи?е , ?ер ?е Драгомир био вазал недавно преминулог Самуила ^[8] , а тако?е ни ?ача?е Драгимира ни?е било у складу са ?еговим плановима успостав?а?а византи?ске власти у Далмаци?и.

Након ?егове трагичне смрти, Драгомира жена ?е отишла у Рашку код ?еног оца ?утомира , ме?утим када ?е стигла у сво?у домовину сазнала ?е да ?е ?ен отац преминуо. Из Рашке се за?едно са ма?ком, ?утомировом удовицом, упутила у тадаш?у Босну сво?им у?ацима. На путу у Босну родила ?е сина ? Доброслава, на месту ко?е се зове Брусно у Дринско? жупани?и. Поп Дук?анин ?е записао да ?е он сво?е младалачке дане провео у Дубровнику . ^{[9] [8]}

Летопис тако?е наводи, да ?е био оже?ен принцезом из Самуилове (976?1014) породице са ко?ом ?е имао петорицу синова ( Го?ислав , Предимир , Михаило , Жегавац и Радослав). Словенски устаници ко?и су се 1072 . године побунили против Византи?е, тражили су од Во?ислав?евог сина Михаила (око 1050?1081) да им поша?е ?едног од сво?их синова да га прогласе за цара и Самуиловог наследника, што ?е потврда ?еговог брака са неком Самуиловом сродницом. ^[10]

Во?ислав или Доброслав? [ уреди | уреди извор ]

Посто?е 3 различита аутора ко?и нам да?у податке о животу Стефана Во?ислава ? Поп Дук?анин , Скилица и Кекавмен . Ме?утим, Поп Дук?анин ову личност назива Доброслав, док га остала 2 аутора ? Скилица и Кекавмен, назива?у Во?ислав. ?ош ве?и проблем наста?е када нам Дук?анин посредно говори да ?е Доброслав ро?ен 1018 године, а знамо да у време друге побуне 1040 . године, када Доброслав има свега 22 године, он има чак 5 синова ко?и су сви во?но способни, односно, има?у више од 17 година. Да бисмо знали одговор на ову недоумицу ? морамо гледати политичке околности у ко?има дела ових аутора наста?у. У време наста?а?а Дук?аниновог дела, Дук?ом влада?у Во?ислав?еви потомци. Сасвим ?е могу?е да ?е Дук?анин намерно поистоветио Во?ислава, оснивача династи?е Во?ислав?еви?а са Драгимировим сином Доброславом, у намери да легитимизу?е тренутно влада?у?у династи?у и повеже ?е са династи?ама ко?е су претходно владале на овим просторима. Траг да ?е Поп Дук?анин Во?иславу можда намерно наденуо име Драгимировог сина Доброслава налази се у ?еговом наводу да су Доброслава ?родите?и послали да се образу?е у Дубровник.” (post a parentibus educatus est Ragusii). Мада, сасвим ?е могу?е да се ово односи само на ?егову ма?ку, ко?а се у ме?увремену можда и преудала. ^[11]

Фердо Шиши? ?е предлагао да се Драгимир женио 2 пута, и да ?е син из ?еговог првог брака ? Стефан Во?ислав, о коме пишу Скилица и Кекавмен, а син из другог брака ? Доброслав, о коме пише Поп Дук?анин. Ме?утим, проблем са овом теори?ом ?есте што Дук?анин наводи да ?е Драгимир ??едини преживео од ?иховог (владарског) рода (hic solus de progenie illorum superest)”.

Ме?утим, на?логични?е реше?е овог проблема ?есте да ?е пуно име ове личности било ? Стефан Доброслав Во?ислав, слично као код Самуиловог сина коме ?е пуно име било Роман Гаврило Радомир. Чак шта више, ?анантонио Боман каже да ?е ово? мистериозно? личности име ?Во?ислав” наденуо народ као надимак, зато што ?е био веома успешан у во?ева?у. Ме?утим, ова? одговор и да?е не решава пита?е Во?ислав?евих синова. Као што ?е ве? напоменуто, Во?ислав очигледно са 22 године има 5 синова са ко?има дели команду над сво?ом во?ском. ?едино могу?е реше?е ?есте да они нису ?егови ро?ени синови, ве? ?егови синовци, дакле синови ?ована Владимира и ?егове жене Косаре. Об?аш?е?е за ову дилему може се на?и у чи?еници да ?е Летопис Попа Дук?анина прево?ен са словенског на латински, па онда поново на српски. Сасвим ?е могу?е да ?е у оригиналу аутор заиста искористио реч синовац, али ?е ни?е било могу?е превести на латински другачи?е него са filius, што ?е после на српски ?език прево?ено као син.

Тако?е ?е у Дубровник ?е могао да стигне после Самуилове офанзиве 1009/1010. године, када ?е ?егов отац Драгомир привремено изгубио власт у Травуни?и. Тако би се могла об?аснити нелогичност у Дук?аниновом тексту, да су ?егови родите?и послали Доброслава (Стефана Во?ислава) у Дубровник, што ?е немогу?е уколико се то десило после 1018. године, ?ер му ?е отац тада био уби?ен. ^[12] То би у?едно и разрешило пита?е синова пошто по овом сценари?у у време друге побуне има преко 30 година. У светлу овог сценари?а, може се ре?и да ?е Стефан Во?ислав ро?ен у Травуни?и, по сво? прилици у Треби?у , почетком послед?е децени?е 10. века . Током ?еговог боравка у Дубровнику, родите?и су га оженили к?ерком Романа Гаврила Радомира , где ?е остао под византи?ско? заштити све до пада царства Самуилових наследника 1018. године. ?егови синови ко?и су у време изби?а?а устанка били одрасли ?уди, како изричито каже Поп Дук?анин (qui iam iuvenes et milites strenui erant) ^[11] , морали су бити ро?ени изме?у 1015/1016. године и 1020/1021. године. ^[13]

Дубровачки писци, на?чеш?е непоуздани за сред?и век на?више паж?е покла?а?у босанском владару Стефану, чи?у владавину став?а?у у почетак 9. века . Те дубровачке легенде су на?пре записане током 14. века , а можда се ипак односи на Во?ислава и боравак у Дубровнику.

Ни?е немогу?е да га ?е Драгимирова удовица родила у Босни . ?ему се тамо губи сваки траг, осим код Дук?анина, ко?и га упорно сматра за оснивача дук?анске династи?е. Податак да ?е Драгомирова друга жена била к?ер жупана Рашке ?утомира , указу?е на то да ?е после Самуилове смрти дошло до приближава?а родбинских веза, што би на?пре могао да буде разлог политичког и во?ног опада?а царства после Самуилове смрти. Тако ?е Драгомиров син из првог брака Стефан Во?ислав, у Дубровник доспео 1009/1010. године. ^[14]

Живот у Дубровнику и невеста [ уреди | уреди извор ]

Податак ко?и потвр?у?е да ?е Во?ислав био оже?ен не?аком цара Самуила доноси доцни?и дога?а? из истори?е Дук?е, ?ер ?е Бодин, Михаилов син поменут као потомак бугарског цара и да ?е због свог сродства био проглашен за цара Бугарске 1072. године. ^[12]

Постав?а се пита?е ко ?е била унука цара Самуила. У историографи?и се сматра ?е к?ер Гаврила Радомира или ?ерка Самуилове бра?е ? Арона , Мо?си?а или Давида . Израз ?nepotem Samuelis” може да означава и да?и род. Сигурно се Во?ислав оженио у Дубровнику где су заиста могли да бораве шири чланови Самуилове породице, где су нашли уточиште после Самуиловог погуб?е?а ?еговог брата Арона, док су Давид и Мо?си?е погинули у ратним операци?ама. Од Арановог рода преживео ?е само ?ован Владислав , кога ?е од смрти спасао Гаврило Радомир, па ме?у Арановим потомцима не треба тражити невесту Стефана Во?ислава. На?пре би се мислило да млада потиче из породице Давида и Мо?си?а, ко?и су се могли склонити у Дубровник када су се обручавали Самуило и Ароном и чланови ?егове породице. ^[15]

Реконструкци?а дога?а?а Стефана Во?ислава из младости веома тешко може бити сто посто тачна. Као две поуздане чи?енице имамо да ?е био син кнеза Травуни?е, Драгимир и да ?е био оже?ен Самуиловом не?аком из Мо?си?еве или Давидове породице. Пошто ?е тада Дубровник био под Византи?ом, могло би се ре?и да су припадници бугарског владарског рода заправо ставили себе под византи?ску заштиту. ^[15]

Дубровачки писац ?акоб Лукареви? доноси заним?ив податак ко?и се не налази код ?еговог савременика Марва Орбина . Ликареви? поми?е како ?е Стефан, кра? Далмаци?е , дошао у Дубровник са сво?ом женом Маргаритом (nata del sangue Romano). Што ?е ?ош важни?е, Лукареви? поми?е Попа Дук?анина у изворима ? il Prete di Doclea, а према сачуваним рукописима Попа Дук?анина не пише ништа о овом кра?у Стефану. Та? податак не посто?и ни у Обрини?евом изда?у Летописа из 1601 . године. Оженио се Недом ^[16]

Dobroslav si marita la seconda volta con Neda figliuola del Re Bulgaro

Тврди да ?е и Неда по уда?и добила име Доминика.

…ch'era Neda, in Latino Dominica, figliuola del Re de' Bulgari

На?вероватни?е ?е да ?е по уда?и примила латинско крште?е, ?ер ?е у то време било доминантно у Дук?и . Можда се у изразу ?nata del sangue Romano” ^[11] кри?е име ?еговог оца Романа, ко?и су исто у изворима поми?е као Гаврило Радомир, ко?ег ?е ?ован Владислав погубио 1015. године и чи?а се породица склонила у Дубровник под византи?ску заштиту. У овом случа?у до Стефановог брака могло ?е да до?е 1015/1016. године, а невеста ?е била к?ера Романа Гаврила Радомира. ^[17]

Код Лукареви?а се исто поми?е да ?е у време ?ован Владислава, ко?и ?е много тлачио ?Дубровник”, Дубровчани су примили неколико у сво? град племи?а из Котора, Росе, Дук?е и Улци?а. Ова? дога?а? ?е могао да се деси 1009/1010. године када ?е Самуило опустошио поменуте градове и области. Лукареви? пише да им ?е Стефан за захвалност што су га примили подарио утвр?ена места у околини Дубровника ? Брен, Груж и Затон. ^[16] Сва утвр?е?а су се налазила у Травуни?и т?. у Конвалима, па ?е ова? податак истори?ски могу?. Лукареви? пише да су Дубровчани када су примали избеглице из Дук?е и приморских градова, довели ?едног грчког племи?а да управ?а градом, ко?и ?е био у добрим односима са царем Константинопо?а. Лукареви? у искрив?ено? приповести, напабирчено? из ко зна каквих извора, он заиста преноси истори?ско ?езгро у ко?ем ?е сачувана успомена на византи?ског стратега ко?и ?е управ?ао Дубровником почетком 11. века. ^{[16] [14]}

Вра?а?е у Дук?у [ уреди | уреди извор ]

Из византи?ског Дубровника Стефан Во?ислав се вра?а у Дук?у . Поп Дук?анин запису?е да им ?е оштро говорио како да поступа?у са народом, претвара?у?и се да им ?е одани сарадник, а заправо у исто време подбу?у?у?и народ ко?и жели да збаци византи?ску власт. Наводно ?е устанак на ?егов наговор плануо, Грци протерани, а устанци су га позвали да преузме престо и зем?у сво?их предака. ^[18] . Романсиран приказ дога?а?а ипак садржи одре?ене истори?ске чи?енице. ^[19]

Врло ?е извесно да ?е Стефан Во?ислав имао византи?ску титулу са ко?ом ?е владао Дук?ом, док ?е он сам био византи?ски вазал. Византи?а га ?е током 1019 . године постав?а за владара Дук?е. Византи?ски хроничар Кекавмен опису?е Во?ислава као лукавог барбарина: ^{[3] [19]}

Беше у градовима Далмаци?е, у Зети и Стону, завладао топарх Во?ислав Дук?анин (?ν δ? ε?? τ? κ?στρα Δαλματ?α? ε?? τ?ν Ζ?νταν κα? ε?? τ?ν Στ?μνον τοπ?ρχη? Βο?σθλ?βο? ? Διοκλητιαν??). Стратег хтеде да га зароби. И шта учини? Спри?ате?и се с ?име да га обмане. Иако ?е ова? био варварин, али по природи и искуству беше мудар, па ?е он, с ?едне стране, примао поклоне, а с друге претвараше се као да ?е цару поданички одан, тобоже због благонаклоности и милости стратега...Они се потом сретну и, из?убивши се, седну. Тек што су они сели, на дати знак опколе стратега и, везавши му руке и ноге, одведу га везанога са ?еговим сином и свом прат?ом и дромонима у Стон. И оним замкама и мрежама, ко?има (стратег) хтеде да улови, би улов?ен, на срамоту Роме?а

Податак о тек ро?еном сину упу?у?е на датира?е овог дога?а?а у ране године владавине Стефана Во?ислава као византи?ског вазала. Поп Дук?анин, говори о осва?а?има Васили?а II Бугароубице ^[11] после 1018. године, ме?у покореним областима не поми?е Дук?у, ве? само Рашку, Босну, Бугарску и све приморске области до граница До?е Далмаци?е . ^[11] То ?е знак да ?е Дук?ом владао шти?еник, а то ?е био Стефан Во?ислав, уз одговара?у?и византи?ски чин, у овом случа?у топарха. Исти писац, Кекавмен поми?е топарха Сплита и Задра , Доро?у , ко?и ?е овим областима управ?ао као византи?ски шти?еник. Неповре?е византи?ских власти према овим локалним вазалима ко?у су се називали топарсима, очигледно ?е на примеру Добро?е, кога су упркос чи?еници да ?е сам долазио у Цариград да се поклони цару, у погодном тренутку заробили у намери ?да преузму ?егову зем?у”. ^[3] Поступак Византинаца се ни мало разлику?е од намера ко?е ?е имао византи?ски стратег Дубровника према Стефан Во?ислав. Датира?е овог дога?а?а, ве? и због ро?е?а Стефановог детета, морало би бити током преласка из прве у другу децени?у 11. века (1019?1021). ^[19]

Кекавмен исто поми?е како се понашао као царев роб, односно поданик (δo?λo?). ^[3] Ова? податак се сигурно десио пре него што ?е дошло до устанка у Дук?и у времену када ?е Стефан Во?ислав вршио власт у Дук?и као византи?ски поданик. Сам однос византи?ских чинова са топарсима ?ужнословенских племена, у оба примера ? Добро?е и Стефана Во?ислава ? заправо говори колико? ?е мери византи?ска власт на том подруч?у била на танким основама и подложна брзо? и изненадно? промени. Очигледно да су византи?ски стратези имали више права него дома?и топарси, што ни?е могло да се догоди без пре?утне дозволе из Цариграда. ^[20]

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Ране године и прва побуна [ уреди | уреди извор ]

Сматра се да ?е Во?ислав ро?ен кра?ем X века и да ?е око 1019. године преузео власт у Дук?и као византи?ски вазал . Након смрти Романа III Аргира (1028?1034) 11. 04. , Во?ислав ?е, на?вероватни?е наредне године, збацио византи?ску власт. Повод се може на?и у политици новог цара Михаила IV (1034?1041) ко?у ?е водио ?егов брат евнух ?ован Орфанотроф . Он ?е драстично пове?ао порезе и намете, ко?и нису пунили само државну касу ве? и ?епове самог ?ована и ?егових ро?ака . Поред тога он уводи словенском становништву да пла?а порезе у новцу, уместо дотадаш?ег пла?а?а у натури што доводи до великог револта ме?у Словенима, ко?и ?е на кра?у резултовати отвореном побуном . Ме?утим, Во?ислав?ев отпор ?е брзо савладан и он се ве? 1035 / 1036 . године нашао у Цариграду , ^[3] као византи?ски зароб?еник, а управу над Дук?ом ?е преузео Теофил Еротик . ^[21]

Повратак и друга побуна [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем 1037 . или почетком 1038 . године, он успева да побегне из затвора и да се врати у Дук?у из ко?е ?е потиснуо византи?ског намесника Теофила Еротика, о чему сведочи запис ?ована Скилице : ?… Стефан Во?ислав, архонт Срба, ко?и ?е био пре кратког времена побегао из Цариграда и заузео зем?у Срба, протеравши оданде Теофила Еротика” , Теофил ко?и ?е као царски намесник управ?ао зем?ом 1036?1039. године, а затим проширио сво?у власт на византи?ско? теми Срби?и на чи?ем се челу налазио ?утовид . Византи?е ни?е одмах реаговала пошто ?е 1040. године ратовала са Петром Оде?аном ко?и ?е узбуркао широко подручи?е некадаш?ег Бугарског царства . Тек када су прилике 1041 . године биле сре?ене и устанак Петра Оде?ана угашен, Византи?а се могла позабавити Дук?ом. Током зиме 1039/1040. године, ?едан византи?ски брод се због олу?ног ветра насукао у Дук?и, а ?егов товар, ко?и ?е чинило 10 кентери?а злата (7.200 златних номизми , ^[22] ?е Во?ислав задржао за себе. Византи?ски цар ?е ово искористио као повод за напад на Дук?у и у проле?е 1040. године ?е послао на Во?ислава во?ску предво?ену Георги?ем Пробатом. Ме?утим, ?егове снаге су се загубиле на непознатом терену, што ?е Во?ислав искористио и потпуно их разбио, док се Пробат ?едва извукао. Поп Дук?анин опису?е ова? поход тако?е назива византи?ског во?сково?у Арменолулос. Подударност Скилице и Попа Дук?анина, с изузетком имена византи?ског заповедника, по?ачава податак код оба писца да византи?ски командант ни?е из Драча, ве? из Цариграда. ^[23]

Промене на византи?ском престолу 1041/?1042. године дале су Стефану Во?иславу предах ко?и ?е искористио да прошири сво?у област. Осва?а?а су прво ишла на рачун Драча. Када ?е после краткотра?не владавине цара Михаила V (1041?1042), а после Зо?е и Теодара (1042) на византи?ски престо се тада нашао Константин IX Мономах, Византи?а се поново посветила Дук?и. ^[22]

Битка код Бара [ уреди | уреди извор ]

Византи?ска во?ска се од Драча упутила према Скадру и Бару напада?у?и Дук?у са ?уга , док ?е византи?ским вазалима рашком , жупану, босанском бану и захумском кнезу ?утовиду наре?ено да са сво?им одредима нападну са севера . Пред ?аком византи?ским снагама, Во?ислав се повлачио избегава?у?и борбу и препушта?у?и им територи?у, тако да су Византинци без борбе пролазили Дук?ом, пале?и, п?ачка?у?и и робе?и, улазе?и све дуб?е и дуб?е у зетске кланце. Иако се ни?е упуштао у борбу због очигледне византи?ске бро?чане надмо?и (савремени извори наводе цифре од 40.000, ^[3] па и 60.000 во?ника, ^[3] ко?е се оне данас сматра?у претераним, али се византи?ска бро?чана надмо? не доводи у пита?е, ^{[3] [24]} Во?ислав ?е са сво?им снагама запосео високе чуке и врхове кланаца ко?има су Византинци пролазили. Када ?е проценио да ?е скупио дово?но плена и зароб?еника, Михаило ?е наредио да во?ска крене да се вра?а из унутраш?ости Дук?е ка примор?у. ^{[3] [23] [24]}

Пута?а ко?ом су се Византинци вра?али, ишла ?е кроз уске пролазе ко?е ?е од рани?е држао под контролом Стефан Во?ислав. У изненадном но?ном нападу Во?ислав?евих одреда на византи?ски логор у планинским теснацима, византи?ске снаге су потучене до ногу, а током борби ?е страдало седам ?ихових заповедника стратега . Он ?е овом победом, успео да сачува независност Дук?е, чиме ?е она постала прва држава ко?а ?е успела да избори сво?у независност од Византи?е, као и да прошири сво?у власт на околне српске кнежевине ( Травуни?у и Захум?е ) ко?е су до тада биле византи?ски вазали ^[25] . У знак се?а?а на ову победу, у Црно? Гори се датум битке прослав?а као дан во?ске Црне Горе ^{[26] [27] [28]} .

?утовид, protospatar epi tou hristotrikliniou, ipat i strateg , познат ?е на основу ?едне исправе из 1039 . године. На?чеш?е се сматра да ?е у пита?у фалсификат, па се исторографи?и посто?а?е овог стратега ни?е сматрало веродосто?ним, док ?е ?утовид стварно био кнез Захум?а. Ипак излага?е Попа Дук?анина сасвим ?е у саглас?у са наведеном титулом ?утомира из пове?е ? ?ер ?е управо ?ему поверена савезничка во?ска српских обласних господара, т?. византи?ских вазала. Он ?е био дома?и човек, вероватно родом из Захум?а, ко?и ?е у то време вршио дужност стратега Срби?е. На та? начин вест ?ована Скилице да ?е драчки заповедник примио помо? од стратега оближ?их тема доби?а сво?у потврду. ^[29]

Титула протоспатар epi tou hrisotrikliniou забележена ?е у спису византи?ских великодосто?ника од 971 . године до 975 . године, у Ексори?алном тактиону. У истом спису се налазе ипати и стратези. Тешко ?е да ?е неко у 13. веку могао да фалсифику?е овако компликовану титулу ко?а се користила за 10. и 11. век , али и не за позни?е векове византи?ске истори?е. ^[30]

Рат са Византи?ом ?е окончан за цео Во?иславов живот. После победа над драчким капетаном Михаилом и стратегом Срби?е и Захум?а ?утовидом, Стефан ?е сво?им синовима препустио да?у борбу. Осва?а?у?и северна подруч?а драчког темата, они су стигли до реке Во?уше где су саградили твр?аву за лакше п?ачка?е. Поп Дук?анин поми?е како су стално упадали у грчке области. Са вестима Попа Дук?анина био ?е и саглсан и ?ован Скилица ко?и опису?е дога?а?е из око 1052 . године где пише да ?е Во?иславов син Михаило склопио мир са византи?ским царем и уписао се за савезника и при?ате?е Роме?а , добивши и тиме протоспатарски сан. ^[31]

Послед?е године [ уреди | уреди извор ]

се Во?иславу родио син, он се понудио да му буде кум на крште?у . Услед уза?амног неповере?а, они су се договорили да се на?у на ничи?о? зем?и изме?у Дубровника и Во?ислав?евих зема?а. Сам Катаклон ?е припремио дромоне на мору ко?и су на ?егов знак требало да изненаде Во?ислава и заробе га. Ме?утим и сам Во?ислав ?е дошао на исту иде?у и недалеко од места састанка ?е сакрио одред сво?их ?уди. На самом почетку састанка, Во?ислав ?е дао знак сво?им ?удима, ко?и су изненадили Византинце и заробили стратега са сином и прат?ом, након чега су их спровели у Стон . ^[3] Иако се не наводи када се одиграо ова? дога?а?, узима се да се то десило након 1042 . године, ^[2] ?ер се пре те године Стон ни?е налазио под Во?ислав?евом влаш?у, ^[3] иако има оних ко?и га смешта?у пре 1034 . године због ро?е?а Во?ислав?евог сина ( ? Летопис попа Дук?анина ” наводи да су му синови 1042. године ве? били одрасли и учествовали у бици) ^[24] .

Стефан Во?ислав ни?е дуго уживао у сво?им победама, изгледа да ?е он свега ?едну или две године се изненада разболео и умро у свом двору Прапратна . Сахра?ен ?е у сво?о? капели, вероватно при самом двору, у цркви Св. Андри?е . Према Попу Дук?анину владао ?е 25 година. ^[32]

Ста?е непри?ате?ства према Византи?и ?е настав?ено до кра?а Во?ислав?еве владавине т?. до средине XI века . ^[б] Након ?егове смрти, дошло ?е до унутраш?их борби око власти ме?у ?еговим синовима, из ко?их ?е као победник изашао Михаило . Има оних ко?и сматра?у да му ?е победу у том рату донела византи?ска подршка, пошто ?е он почетком сво?е владавине признао врховну власт византи?ског цара (око 1052. године), ^[3] након чега му ?е доде?ена византи?ска титула протоспатра . ^[32]

Наследници [ уреди | уреди извор ]

После Во?иславове смрти ?егови синови су наследили територи?у, Го?ислав и Предимир добише Травуни?у са Грб?ем , Михало ?е добио Облик?, Прапратну и Црмицу , Саганек Горску жупани?у, Купелник и Балец, Радослав Луку жупу, Подлужи?е и Кучево у Будви са жупом. ^[33]

Во?ислава ?е наследио ?егов син Го?ислав и ?егова жена ^[32] Неда , ко?у ?е на?вероватни?е после ?ене смрти 1046 . наследио Михаило . ^[34]

Хронологи?у владавине Стефана Во?ислава можемо веома прецизно успоставити. Наиме, ?егов син Михаило се зад?и пут споми?е у изворима 1081 . године у априлу код византи?ске принцезе Ане Комнине . Ве? у октобру исте године дук?ански одред пред Драчем предводи Михаилов син Бодин, тако да би се могло ре?и да ?е Михаило умро изме?у ма?а и октобра 1081. године. Дужина ?егове владавине према Дук?анину тра?е 35 година. ^[33] Тако долазимо до зак?учка да ?е он владао од 1046. године до 1081. године, што значи да су бра?а под надзором ма?ке управ?али ?едну или две године, а да ?е Стефан Во?ислав сео на дук?ански престо од 1019. године до 1044. године, уз ?едан кратак период од три или четири године ко?е ?е провео као сужа? у Цариграду (1035/1036 ? 1038/1039). ^[32]

Упркос с?а?ним во?ним победама ко?е ?е однео над Византи?ом , а затим са наставком п?ачка?а драчке темата, Стефан Во?ислав ни?е успео да скроз осамостали Дук?у. И ако Византи?а ни?е могла да га победи, он ни?е имао матери?алних могу?ности да спроведе офанзивни?и рат. Може се ре?и да се на границама Дук?е и драчког темата стално ратно ста?е ко?е се сводило на брзе на византи?ску територи?у уз различите начине напада?аː скромне во?не снаге, отима?е стоке и зароб?ава?е ?уди. И ако сама државна територи?а Дук?е била ?е у време Во?ислава исувише мала да би могла да представ?а опасног противника за Царство. ^[31]

Изгледа да ?е Дук?а у доба Во?иславове смрти обухватала у унутраш?ости Травуни?у и Зету , као и приобални по?ас од Будве , преко Бара , до Скадра . Тек ?е Во?иславови потомци прошити сво?у власт према североистоку и истоку и прогласити се као воде?и владари ме?у околним српским кнезовима. ^[31]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Дук?а
• Во?ислав?еви?и
• Битка код Бара
• Устанак кнеза Во?ислава

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Извори

Литература

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?ован Владимир

Кнез Дук?е 1019?1044.

Неда и Го?ислав