Стара Херцеговина

Стара Херцеговина ?е истори?ска и географска област ко?а обухвата по?едине реги?е ко?е су у рани?им временима биле саставни дио некадаш?е (велике) Херцеговине , од ко?е су под разним околностима отргнуте (први дио 1878 . године, а други дио 1912 . године), тако да се више не подводе под општи по?ам Херцеговине у ?еговом ужем (савременом) значе?у. У географском смислу, област Старе Херцеговине обухвата с?еверозападну половину данаш?е Црне Горе , од Херцег Новог , преко Никши?а , Шавника , Плужина и Жаб?ака , до П?ева?а и Би?елог По?а , а тако?е ук?учу?е и При?епо?е у Срби?и , односно Рудо , Ча?ниче , Горажде , Калиновик и Фочу у данаш?о? Босни и Херцеговини .

Назив области ( Стара Херцеговина ) треба разликовати од описног израза стара Херцеговина (са малим словом с ) ко?и се понекад употреб?ава за означава?е ци?еле Херцеговине у старим временима.

Назив [ уреди | уреди извор ]

Назив Херцеговине потиче од сред?ов?ековне Херцеговине Светог Саве , ко?а ?е створена средином 15. ви?ека , када ?е во?вода Стефан Вукчи? Косача узео титулу: херцег од Светог Саве . ^[1] Од тог времена, Херцеговина ?е обухватала целокупно подруч?е од Полим?а на истоку, до Имотског по?а на западу, и од гор?ег Подри?а на с?еверу до Херцег-Новог на ?угу. За ври?еме турске власти, исти просторни опсег задржао ?е и тадаш?и Херцеговачки сан?ак . Подруч?е данаш?е Старе Херцеговине ?е све до нови?их времена било саставни дио истори?ске Херцеговине, а сам назив Стара Херцеговина почео ?е да доби?а специфично регионално значе?е тек након 1878 . године, када ?е почео да се употреб?ава првенствено за оне ди?елове Херцеговине ко?и су у то ври?еме (а другим ди?елом и 1912 . године) прик?учени К?ажевини Црно? Гори . У истом смислу, у Стару Херцеговину се рачунао и она? дио некадаш?е Херцеговине ко?и ?е 1912. године припао Кра?евини Срби?и (област око При?епо?а ), а тако?е и она? дио некадаш?е Херцеговине ко?и ?е аустроугарска окупациона власт након 1878. године прик?учила Сара?евском окруж?у (гор?е Подри?е, око Фоче , Горажда , Ча?нича и Рудог ), одво?ивши те кра?еве од преосталог (на?ве?ег) ди?ела Херцеговине ко?и ?е био организован као Мостарско окруж?е .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

При?е настанка Херцеговине (средина 15. ви?ека), на подруч?у пото?е Старе Херцеговине посто?ало ?е неколико старих српских области и жупа, као што су: Захум?е и Травуни?а на ?угозападу, односно Оногошт (жупа) , Брезница (жупа) , ?убови?а (жупа) и друге области и жупе према унутраш?ости, до гор?ег Подри?а и до?ег Полим?а. За ври?еме турске власти, када ?е на тим просторима посто?ао Херцеговачки сан?ак , а потом и Херцеговачки пашалук , посебан знача? су добила П?ев?а, у ко?има се током дужег времена налазило и с?едиште херцеговачког сан?ак-бега. ^[2] На подруч?у Старе Херцеговине су ?ош од сред?ов?ековних времена посто?али утвр?ени градови-твр?аве, као што су: Соко , Козник , Сус?ед , Клобук , Кука? , Оногошт и други.

Стара Херцеговина у саставу Црне Горе [ уреди | уреди извор ]

Током Херцеговачког устанка (1875-1878), знатан дио Херцеговине ослобо?ен ?е од турске власти. Пошто се устанак одви?ао упоредо са Црногорско-турским ратом (1876-1878), за?едничким напором црногорских и херцеговачких Срба остварени су знача?ни усп?еси, од ко?их ?е посебан знача? имало ослобо?е?е Никши?а (1877). Одлуком Берлинског конгреса (1878), на?ве?и дио ослобо?еног подруч?а ушао ?е у састав К?ажевине Црне Горе . ^[3] Тада се поставило и пита?е о уноше?у херцеговачке одреднице у проширени владарски наслов к?аза Николе , ко?и ?е веома поштовао Херцеговце, али то ни?е могло бити учи?ено због стилизаци?е Берлинског уговора , у коме ?е по?ам Херцеговине био сведен на дио под аустроугарском окупаци?ом .

Стога ?е приликом преуре?е?а епархи?ске управе донета одлука да се оживи помен древне српске области Захум?а , тако да ?е ново владичанство са седиштем у Никши?у добило назив: Захумско-рашка епархи?а (1878). Први старохерцеговачки владика био ?е епископ Висарион ?убиша (1878-1882), али након ?еговог преласка на службу цети?ског митрополита (1882) епархи?а ни?е попу?авана ве? ?е администрирана од стране цети?ских митрополита све до 1908. године, када ?е за новог старохерцеговачког владику изабран епископ Кирило Митрови? .

?едан од основних разлога за тако дугу упраж?еност владичанске столице у Никши?у огледао се у теж?и државне власти на Цети?у ка што бржо? интеграци?и новоприк?учених области. Управо у то ври?еме по?авила су се и прва насто?а?а да се дотадаш?и регионални идентитет старохерцеговачких Срба замени новим идентитетом, заснованим на регионалним традици?ама Старе Црне Горе . ^[4]

Током Првог балканског рата (1912), ослобо?ен ?е и преостали дио Херцеговине, а по савезничком споразуму Кра?евини Црно? Гори ?е припала област од П?ева?а, преко Би?елог По?а, до Берана, што ?е и потвр?ено Лондонским мировним уговором од 30. ма?а 1913 . године. Тиме ?е довршено геополитичко обликова?е старохерцеговачког простора.

Аутономи?а Старе Херцеговине [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем 2005. и почетком 2006. године, у ври?еме припрема за одржава?е референдума о државном статусу Црне Горе , дошло ?е до обнав?а?а ?авне расправе о традиционалним посебностима и разликама изме?у по?единих региона. Посебну паж?у ?авности изазивао ?е све изражени?и раскорак изме?у по?единих истори?ских области у ко?има ?е ве?ина бирача подржавала иде?у о независности (Стара Црна Гора, Улци?, Плав, Рожа?е) и осталих области, у ко?има су превладавала другачи?а државно-политичка опреде?е?а (Стара Херцеговина са Полим?ем и Бока Которска са Примор?ем). Тим поводом ?е покренуто пита?е о истори?ском праву сваке области на демократско одлучива?е о сопственом политичком статусу. Тако?е ?е покренуто и пита?е, да ли Стара Црна Гора уз подршку ма?инских региона (Улци?, Плав, Рожа?е) има право да наме?е сво?у политичку во?у осталим истори?ским регионима. Тим поводом су под окри?ем Ви?е?а народних скупштина и Покрета за европску државну за?едницу Срби?е и Црне Горе разматране разне иници?ативе, од одржава?а паралелног референдума у по?единим областима, ^[5] до ствара?а институционалних предуслова за аутономно политичко организова?е на тим подруч?има. ^[6]^[7]

Након проглаше?а државне независности Црне Горе (2006), у више наврата ?е покретано пита?е о децентрализаци?и и регионализаци?и државне управе, а у по?единим истори?ским областима ?е дошло до обнав?а?а рани?их замисли о успостав?а?у територи?алних и политичких аутономи?а (Бока Которска, Стара Херцеговина). Иако се Црна Гора обавезала на поштова?е европских стандарда у области регионализаци?е, државне власти су током наредних година пружале отпор таквим иници?ативама, ко?е су дошле до изража?а и у по?единим ма?инским општинама (Улци?, Тузи, Гуси?е, Плав, Рожа?е). Насто?е?и да централистичко државно уре?е?е очува путем сузби?а?а сваког политичког ди?алога о децентрализаци?и и регионализаци?и, државна власт ?е изазвала контраефекат, ко?и се на подруч?у Старе Херцеговине манифестовао у виду иници?ативе за успостав?а?е административне и политичке аутономи?е. ^[8]^[9]

Градови [ уреди | уреди извор ]

Стара Херцеговина обухвата шест општина у Црно? Гори: П?ев?а, Жаб?ак , Плужине , Шавник , Никши? и Херцег Нови, као и дио општине Котор ( Рисански залив и Кривоши?е ). У ово? истори?ско? области данас ?е на?ве?и град Никши?, а након ?ега П?ев?а и Херцег Нови. Стара Херцеговина обухвата и При?епо?е у Републици Срби?и, те Фочу и Калиновик у Републици Српско?.