С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Станислав Херман Лем
(
по?.
Stanisław Herman Lem
) ?е био
по?ски к?ижевник
и писац
научне фантастике
.
[1]
[2]
[3]
Ро?ен ?е
12. септембра
1921
. године у
Лавову
(у данаш?о?
Укра?ини
)
[1]
у ?екарско? породици.
Године
1932
. започи?е гимнази?ско школова?е у Лавову и матурира
1939
. Од
1940
. до
1941
. студира на Медицинском универзитету у Лавову.
[4]
После ?емачке окупаци?е Лавова
1942
. почи?е да ради као механичар и заваривач. После сов?етског заузима?а Лавова
1944
. настав?а студи?е медицине. Године
1946
. у оквиру процеса репатри?аци?е са породицом се сели у
Краков
.
Исте године пише прву припови?етку
Чов?ек с Марса
, ко?у у наставцима штампа часопис
Нови сви?ет дожив?а?а
. Од 1946. до
1948
. сара?у?е са краковским неде?ником
Општи неде?ник
, у коме штампа п?есме и приче. Од
1947
. до
1950
. године ради као мла?и асистент на Научном конзерватори?уму ко?и ?е водио М?ечеслав Хо?оновски, сарадник м?есечника
Живот науке
. Године
1970
. доби?а награду Министарства иностраних послова за популаризаци?у по?ске културе у иностранству. Дви?е године касни?е поста?е члан комиси?е По?ске академи?е наука ?По?ска 2000“.
Године
1973
. доби?а награду Министарства културе и ум?етности за к?ижевност и поста?е почасни члан Удруже?а писаца научне фантастике Америке. Године
1976
. у По?ско? доби?а Државну награду првог степена у области к?ижевности. Почасни докторат Вроцлавске политехнике доби?а
1981
. Исте године у По?ско? ?е заведена во?на управа и Лем
1982
. године одлази на годиш?у стипенди?у у Западни
Берлин
на Висеншафтколег. Од
1983
. до
1988
. године живи у
Бечу
. Године 1988. вра?а се у По?ску, а 1991. доби?а аустри?ску награду ?
Франц Кафка
“. Три године касни?е поста?е члан по?ске академи?е ум?етности,
1996
. доби?а Орден са би?елим орлом, а
1997
. поста?е почасни гра?анин Кракова.
Године
1998
. доби?а почасне докторате Универзитета у Ополу (По?ска), Лавовског државног медицинског универзитета (Укра?ина) и
?агелонског универзитета
у
Кракову
.
Умро ?е у Кракову 27. марта
2006
. године.
По ?еговом роману
Соларис
сним?ена су два филма,
Соларис
,
Андре?а Тарковског
(1972) и
Соларис
Стивена Содерберга
(2002).
[5]
- Болница пром?ене (1948)
- Астронаути (1951)
- Неизгуб?ено ври?еме (1955)
- Ди?алози (1957)
- Зв?ездани дневници (1957)
- Еден (1959)
- Истрага (1959)
- Дневник прона?ен у кади (1961)
- Повратак са зви?езда (1961)
- Соларис (1961)
- Непоб?едиви (1964)
- Summa technologicae (1964)
- Кибери?ада (1965)
- Високи замак (1966)
- Приче о пилоти Пираксу (1968)
- Господарев глас (1968)
- Савршена празнина (1971)
- Уображена величина (1973)
- Ки?авица (1976)
- Локална визи?а (1982)
- Фи?аско (1987)
- Мир на зем?и (1987)
- Трен ока (2000)
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|