Стаза суза ( енгл. Trail of Tears ) ?е име дато за етничко чиш?е?е и присилно пресе?е?e америчких староседеоца (Инди?анаца) из ?угоисточних делова САД након доноше?а Закона о пресе?е?у Инди?анаца из 1830. У укла?а?е из сво?е домовине до Инди?анске територи?е западно од реке Мисисипи су, изме?у осталих били ук?учени многи чланови следе?их племена ко?и нису желели да се асимилу?у: Чероки , Мускоги , Семиноле , Чикасо и Чокто . Амерички староседеоцима ко?и су одлучили да остану и асимилу?у се, било ?е дозво?ено да постану гра?ани у сво?им државама и гра?ани САД. Израз ?стаза суза“ потиче из опис укла?а?а Чокта из 1831 .

Многи амерички стародеседоци су патили од болести и глади на путу ка сво?им дестинаци?ама. Многи су умрли, ук?учу?у?и 2,000-6,000 од 16.542 пресе?ених Чероки?а. ^[1] Европски досе?еници (и хриш?ани и ?евре?а), као и афроамерички ослобо?еници и робови су тако?е учествовали у прислилном пресе?е?у Чикаса, Чокта, Чероки?а, Мускоги?а и Семинола.

До 1830 . Чероки, Чикаси, Чокте, Мускоги и Семиноле (понекад групно познати као Пет цивилизованих племена ) су живели као аутономни народа у оно што би се могло назвати амерички Дубоки ?уг . Процес културне трансформаци?е (ко?и су предложили ?ор? Вашингтон и Хенри Нокс ) ?е узео маха, нарочито ме?у Чероки?има и Чоктама. ^[2] Многи бели досе?еници су вршили притисак на федералну владу да пресели Инди?анце из ?угоистока. Ендру ?ексон ?е помогао да Конгрес САД усво?и Закон о пресе?е?у Инди?анаца , ко?и ?е овластио владу да понуди нагодбе ради преобликова?а карактера територи?а на ?угоистоку.

Чокте су 1831. биле предви?ене да се прве уклоне, и ово ?е постало модел за све друге селидбе. Након Чоктив, многе Семиноле су расе?ене 1832 . (након два рата, али мала група се преселила у Евергле?дс и никада нису поражени од САД), Мускоги 1834 , затим Чикаси 1837. и на кра?у Чероки 1838 . После пресе?е?а, неки амерички староседеоци су остали у сво?им древним домовинама; неки Чокти се могу срести у Мисисипи?у , Семиноле на Флориди , Мускоги у Алабами и Флориди, и Чероки?и у Северно? Каролини . Ограничен бро? особа ко?и нису били амерички староседеоци (ук?учу?у?и Афроамериканце, обично као робове) су тако?е пратили Инди?анце у сеоби према западу. До 1837 , 46.000 Инди?анаца из ових ?угоисточних држава ?е избачено из сво?е домовине, чиме ?е отварено 100.000 km² за претежно беле насе?енике.

Утвр?ене територи?е ових аутономних племенских народа, ко?и су заузимали велике делове С?еди?ених Америчких Држава, били су предмет сталних цеси?а и анекси?а пре 1830, делом због притиска сквотера и прет?е во?ном силом у новопроглашеним територи?а САД. Како су те територи?е поста?але савезне државе , државне владе су желеле да се у оквиру сво?их граница распусте границе инди?анских народа, ко?и су били независни од државне ?урисдикци?е, и да изврше експропри?аци?у зем?ишта у ?има. Ови притисци су уве?ани растом америчког становништва и шире?а ропства на ?угу са брзим разво?ем узга?а?а памука због проналаска машина за одва?а?а памучних влакана од семена памука. ^[3]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Jahoda, Gloria (1975). Trail of Tears: The Story of the American Indian Removal 1813-1855 . ISBN   978-0-517-14677-4 .  
• Perdue, Theda (2003). ?Chapter 2 'Both White and Red ' ”. Mixed Blood Indians: Racial Construction in the Early South . The University of Georgia Press. стр.  51 . ISBN   978-0-8203-2731-0 .  
• Curtis, Nancy C. (1996). Black Heritage Sites . United States: ALA Editions. стр. 543. ISBN   978-0-8389-0643-9 .  

Ова? чланак везан за истори?у САД ?е клица . Можете допринети Википеди?и тако што ?ете га проширити .

• п
• р
• у

Стаза суза на Викимеди?ино? остави .