Спартанска хегемони?а

Спартанска хегемони?а период ?е у истори?и античке Грчке када ?е доминантну улогу ме?у грчким полисима играла Спарта (Лакедемон). Започела ?е 404. п. н. е. завршетком Пелопонеског рата , а завршена ?е поразом спартанске арми?е у бици код Леуктре 371. п. н. е.

Атинска хегемони?а [ уреди | уреди извор ]

Грчко-перси?ски ратови у?единили су грчке полисе у за?едничко? борби против Перси?ског Ахеменидског царства . Протерива?ем непри?ате?а из Европе престала ?е непосредна опасност по грчке полисе те Спарта излази из савеза. Во?ство у борбама преузима Атина формира?у?и Делски савез полиса у борби за ослобо?е?е осталих грчких градова (градови у ?они?и и на острвима ) од перси?ске власти. Формира?ем Делског савеза наступа период атинске хегемони?е ? ? пентеконтаети?е “ или педесетогодиш?ице. Ати?ани довршава?у рат са Перси?ом склапа?у?и Кали?ин мир 449. п. н. е. Иако су ци?еви због ко?их ?е Делски (сада Атински поморски ) савез испу?ени, савез ни?е распуштен. Од 449. п. н. е. савезом се користила Атина како би сво?у политику наметнула чланицма. Сваки покуша? побуне сурово ?е угушен. Чланарина ко?у су пла?али чланови савеза, форос , уливала се директно у атинску блага?ну. Био ?е то период врхунца атинске мо?и и демократи?е. Разум?иво, то ни?е одговарало другим, олигархи?ски уре?еним, полисима на челу са Спартом. Први сукоби изме?у Атине и Спарте избили су током Првог пелопонеског рата , али то ?ош увек ни?е био одлучу?у?и сукоб. Склоп?ен ?е мир на тридесет година, али ?е он потра?ао свега петнаест година. Спартанци нису испунили сво? ци?; атинска мо? и да?е ?е расла. Због тога су искористили неколико ма?е знача?них атинских крше?а тридесетогодиш?ег мира да ?о? 431. п. н. е. об?аве рат.

Пелопонески рат [ уреди | уреди извор ]

Пелопонески рат означава прекретницу у истори?и старе Грчке. Атинска хегемони?а ?е срушена, а успостав?ена ?е хегемони?а Спарте. Сем Пелопонеског савеза , противници Атине били су и Коринт и Теба . И поред бро?них непри?ате?а, Атински поморски савез ?е у првом периоду рата (431?421), тзв. Архидамовом рату (по спартанском кра?у Архидаму ΙI ) завршен ?е Ники?ини миром пово?ним по Атину. Релативно миран период тра?ао ?е до 415. п. н. е. када Ати?ани на наговор стратега Алкиби?ада покре?у Сицили?анску експедици?у . Она означава прекретницу Пелопонеског рата. Ати?ани су потпуно поражени, флота им ?е изгубила 200 бродова, а изгубили су 50.000 ?уди. Из офанзиве прелазе у дефанзиву. И поред очигледне чи?енице да ?е изгубити рат, Ати?ани настав?а?у са борбом и продужава?у га за читавих 11 година. Успели су, чак, и да обнове сво?у хегемони?у на мору. На кра?у ?е победника одредила Перси?а ангажу?у?и се на страни Спарте. Во?сково?а Лисандар наноси Атини погубан пораз код Егоспотама , а потом опседа Атину. Спарти ипак ни?е одговарало да ?е потпуно разори ?ер би то довело до наглог ?ача?а Тебе на копну и Коринта на мору. Са олигарсима ко?и су преузели власт склоп?ен ?е мир по коме ?е Атински поморски савез распуштен, Дуги бедеми се мора?у порушити, а Атина ?е приморана да зак?учи савез са Спартом.

Демократи?а ?е тиме била уништена, а олигархи?а ?е славила победу у читаво? Хелади.

Спартанска владавина [ уреди | уреди извор ]

Одмах након победе у бици код Егоспотама Лисандар ?е кренуо са уво?е?ем олигархи?ске управе у грчким малоази?ским градовима. Положа? атинских савезника ко?е су Спартанци ?ослободили“ тирани?е Атине стварно ?е остао исти. Данак кога су пла?али Спарти био ?е ?еднак форосу кога су пла?али као чланарину; око 1000 таланата годи?е. Демократске скупштине заме?ене су олигархи?ским декархи?ама, а атински епископи и клерухи?е спартанским хармостима и гарнизонима. Све то уз паролу ?Слобода Хеладе“. Спрово?е?е исплате дажбина било ?е груб?е и примитивни?е. Сваки покуша? отпора сурово ?е каж?аван. Непри?ате?ски расположени према Спарти постали су чак и ?ени на?ближи савезници ? Теба и Коринт. Елида ?е 401/400. године п. н. е. покушала основати Елидски савез. Након казнене експедици?е Спарте морала ?е одустати. Демократски покрет у Херакле?и Трахинско? сурово ?е угушен 399. године, а око 500 ?уди расе?ено ?е по Тесали?и . У ота?бину су се вратили тек након пет година захва?у?у?и помо?и Бео?ана.

Поход Десет хи?ада [ уреди | уреди извор ]

Сатрап Лиди?е, Кир , припремао ?е државни удар на свога брата, перси?ског цара Артаксеркса . Он ?е уна?мио 10.000 грчких, углавном спартанских, во?ника за борбу против цара. Заповедик на?амничких снага Грчке био ?е Клеарх . Ме?утим, у прво? бици Артаксеркс наноси пораз Кирово? во?сци у бици код Кунаксе . Сам Кир ?е погинуо, а Клеарх ?е успео да изведе во?ску са бо?ног по?а и настави повлаче?е. Убио га ?е на превару перси?ски сатрап Тисаферн . Грци ипак успева?у да стигну до Црног Мора где настав?а?у борбу са Перси?анцима у Мало? Ази?и.

Поход Десет хи?ада довео ?е до раскида при?ате?ства изме?у Спарте и Перси?е. Цар ?е започео са репресали?ама тако што ?е протеривао олигархе из Мале Ази?е и почео uvoditi демократско уре?е?е. Спартанци 400. п. н. е. ша?у ома?и одред под во?сково?ом Тиброном у помо? олигарсима. Ме?утим, Тибронове трупе више су се бавиле п?ачком него ослоба?а?ем градова, па ?е он сме?ен и на ?егово место постав?ен Деркилид . Он ?е деловао дипломатски покушава?у?и да завади Тисаферна и Фарнабаза . Тако се рат Перси?е и Спарте ?ош увек ограничавао на ма?е сукобе. Ме?утим, такво ста?е не?е дуго потра?ати. Тисаферн ?е пружати подстрек грчким полисима да подигну устанак против спартанске хегемони?е што ?е довести до изби?а?а Коринтског рата.

Коринтски рат [ уреди | уреди извор ]

Коринтски рат показао ?е слабост спартанске власти. Против Спарте уста?у и ?ени дотадаш?и савезници ? Коринт и Теба. Спарта ?е поражена на свим бо?иштима те ?е прину?ена на преговоре са Перси?ом. Године 388. спартански дипломата Анталкида успева да привуче перси?ског цара на сво?у страну. Задатак му ?е олакшао страх Перси?е од обнав?а?а мо?и Атине. Чим ?е перси?ска финансти?ска помо? почела да изоста?е, атинска мо? ?е поново почела да се гаси. Тако ?е победник Коринтског рата зависио иск?учиво од перси?ске политике.

Коринтки рат завршен Анталкидиним или Царским миром, ?едним од на?ве?их пониже?а за грчке полисе. Победници Грчко-перси?ског рата морали су да пошту?у услове споразума ко?е ?е диктирао перси?ски цар. На ?их нису имали права примедби иили дискуси?е. Перси?анци су до кра?а подржали Спарту потвр?у?у?и ?о? превласт у Грчко?. Тако су обезбедили при?ате?ство са на?мо?ни?им грчким полисом. Сви грчки савези (сем Пелопонеског) су распуштени. Рат ?е завршен, а полиси ко?и настав?а?у са борбом има?е против себе Перси?у, Спарту и све потписнице Анталкидиног мира. ?онски градови остали су у перси?ским рукама, ук?учу?у?и и острво Кипар .

Савези против Спарте [ уреди | уреди извор ]

Одржавши сво?у превласт, Спарта ?е наставила са суровом политиком према грчким полисима. Извршила ?е репресали?е над ма?им државама ко?е су у Коринтском рату подржавале устанике. У Теби ?е поново успостав?ена олигархи?ска лаконофилска управа. Ме?утим, же?а за отпором и ослобо?е?ем ни?е била угушена. Центар тих теж?и постала ?е Атина ко?а ?е на?ма?е била пого?ена Анталкидиним миром. Ипак, први ?е против Спарте иступио Халкидички савез ко?и ?е 379. п. н. е. одбио пла?а?е данка. Док ?е спартанска во?ска боравила на Халкидикима да казни одметнике, у остатку Грчке се припремао нови устанак.

У лето 379. п. н. е. изби устанак у Теби. Ма?а група одважних под во?ством Пелопиде побила ?е руководиоце олигархи?е и ослободила демократе из тамница. Тебанци су отпочели напад на Кадме?у ко?а се убрзо преда?е. На предлог Епаминонда , ?ош ?едног од учесника, у Теби ?е успостав?ено демократско државно уре?е?е . Поход спартанског кра?а Клеомброта ко?и ?е притекао олигарсима у помо? завршен ?е неуспехом.

Након неуспешног похода на Тебу, во?сково?е Сфорди?а и Фебида прелазе границу Атике. Намера им ?е била да се осва?а?ем Атине искупе за неуспех у Беоти?и. Ме?утим, на први знак опасности Ати?ани се окупише у Пире?у и организоваше одбрану. Сфорди?а ?е морао да одустане. Ова? неуспешан поход на Атину довео ?е до раскида мира изме?у Спарте и Атине. Атина оснива Други атински поморски савез и придружу?е се Беоти?и у рату против Спарте. Исте године савезницима се придружу?е и Халкидички савез.

Тако ?е отпочео Беоти?ски рат ко?и ?е привести кра?у хегемони?у Спарте.

Беоти?ски рат [ уреди | уреди извор ]

Други атински поморски савез ?е веома брзо поново успоставио превласт над Еге?ским морем. Диверзи?а Спарте завршена ?е униште?ем спартанске флоте у бици код Наксоса . У ме?увремену, Атина пружа помо? Теби ко?а у Беоти?и веома брзо ствара мрежу утвр?е?а ко?има се лако бранила од надмо?не спартанске копнене арми?е. Киклади, Халкидики, Абдера, Коркира, Кефалони?а и низ ма?их полиса улазе у Атински савез. Слабост спартанске во?ске у борби против свих полиса Грчке поново се показала. Ме?утим, Перси?а овога пута одби?а да ?о? пружи подршку. Анталкида, ко?и ?е предводио неуспешну делегаци?у, од срамоте извршава самоубиство. Спарта ?е приморана на мировне преговоре. Године 374. п. н. е. склоп?ен ?е мир ко?им ?е Пелопонески савез признао Беоти?ски и Други атински поморски савез. Ме?утим, мир ?е остао мртво слово на папиру све до 371. п. н. е. На ново? мировно? конференци?и склоп?ен ?е тра?ни мир изме?у Атине и Спарте. Ме?утим, Теба и Тесали?а настав?а?у рат са Спартом.

Спартански кра? Клеомброт добио ?е од ефора наре?е?е да нападне Тебу. По Епаминондином савезу, Бео?ани не узмичу ве? им полазе у сусрет. Битка ко?а ?е одлучила исход рата одиграла се код Леуктре 5. августа 371. п. н. е. Тебанска арми?а од 7000 во?ника под командом Епаминонде ?е тактиком ?косог стро?а“ поразила ?непобедиву“ спартанску арми?у од 10.000 ?уди. За победу су заслужни одреди Свете чете ко?и су се састо?али од 300 во?ника аристократа.

Кра? спартанске хегемони?е [ уреди | уреди извор ]

Последице битке код Леуктре су од изузетног знача?а за истори?у старе Грчке. Фокида, Локрида, Етоли?а, Акарнани?а и Еубе?а улазе у Беоти?ски савез. У ту сврху, Акарнани?а и Еубе?а иступиле су из Атинског поморског савеза. Потучени Спартанци се повлаче на Пелопонез. Спартанска хегемони?а била ?е завршена, а Пелопонески савез се распао. ?егове бивше чланице покушава?у да се ослободе спартанског утица?а и уведу демократско уре?е?е. Аркади?а чак оснива сопствени савез , Аркади?ски савез . Нови хегемон, Теба, пружа издашну помо? тим државама и у наредним годинама организу?е неколико похода на саму Спарту. Сам град ипак ни?е успела да осво?и. Тебанска хегемони?а тра?а?е девет година када ?е ?о? удружена спартанско-атинска арми?а нанети пораз у бици код Мантине?е (362. година п. н. е.). Хегемони?у ?е, потом, поново успоставити Атина на челу свога савеза и држа?е ?е све до осва?а?а Грчке од стране Филипа Македонског .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Стара Грчка - В. В. Струве и Д. П. Калистов, Book&Marso, 2006