한국   대만   중국   일본 
Снежно слепило ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Снежно слепило

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Снежно слепило
Синоними Photokeratitis
У? запа?е?е рож?аче
Специ?алности офталмологи?а

Снежно слепило, фотокератитис или спепило вариоца ?е болна, површинска, тачкаста кератопати?а узрокована акутним излага?ем ултра?убичастом зраче?у ( У?З ). [1] Симптоми ук?учу?у сузе?е, црвенило ока и бол, фотофоби?у, отечене капке, главобо?у, ореоле око видног по?а, замаг?ен вид и привремени губитак вида. Ово ?е пролазно инфламаторно ста?е ко?е се обично ?ав?а након излага?а ултравиолетном зраче?у и неста?е у року од 48 часова, обично без дугорочних последица. [2] [3]

Опште информаци?е [ уреди | уреди извор ]

Сви смо током живота изложени природном или ваштачком извору ултра?убичастог зраче?а (У?З), ко?е може бити узрок снежног слепила. [4]

Незашти?ено излага?е сунцу или помраче?има ?едан ?е од узрока снежног слепила изазваног природним извором ултар?убичастог зраче?а

Природни извор ултар?убичастог зраче?а [ уреди | уреди извор ]

Природни извор ултар?убичастог зраче?а ?е сунчева светлост, ко?а ?е на?чеш?и узрок ради?ационих повреда ока. Рож?ача ока апсорбу?е ве?ину У? зраче?а. Оште?е?е епитела рож?аче У? зраче?ем ?е кумулативно, слично ефектима код дермалног епитела (опекотине од сунца).

Озон у атмосфери ефикасно филтрира ве?ину штетног У? зраче?а таласних дужина кра?их од 290 nm; природни У? извори, као што ?е сунце, ретко изазива?у повреде након кратког излага?а. Ме?утим, незашти?ено излага?е сунцу или помраче?има или излага?е сунцу на високо рефлекту?у?им снежним по?има на велико? надморско? висини може довести до директне повреде епитела рож?аче, ко?а ?е клинички позната као снежно слепило.

Продужена изложеност У? зраче?у може довести до хроничне соларне токсичности, ко?а ?е повезана са неколико пореме?а?а површине ока (нпр. пингуекула, птериги?ум, климатска кап?ична кератопати?а, сквамозна метаплази?а, карцином). ?едини рак ока повезан са У? зраче?ем ?е епидермоидни карцином булбарне ко?унктиве, ко?и се ?ав?а са пове?аном учесталош?у у тропима и суптропима и експериментално ?е реплициран на животи?ским моделима кориш?е?ем У? зраче?а.

Вештачки извори ултар?убичастог зраче?а [ уреди | уреди извор ]

Повреда УВ зраче?а ук?учу?у и солари?уме, ако се не примене адекватне мере заштите

Вештачки извори У?З ко?и ук?учу?у солари?уме, лукове за заварива?е, фотографске рефлекторе, му?е, електричне варнице и халогене лампе изазива?у могу изазвати оште?е?е рож?аче. Повреда од лука заваривача обично ?е позната као опекотина, б?есак заваривача или лучно око. Ова повреда ?е последица, апсорпци?а од стране мреж?аче вид?ивог до инфрацрвеног (400?1.400 nm) зраче?а из лука за заварива?е ко?а може довести до тра?них повреда ока ко?е угрожава?у вид. [5]

Други извори повреда УВ зраче?а ук?учу?у солари?уме, уг?еничне лукове, фотографске светкосне лампе, му?е, електричне варнице и халогене столне лампе. Неколико случа?ева ултра?убичастог кератитиса приме?ено ?е у С?еди?еним америчким Државама након монтаже неправилног освет?е?а у школским фискултурним салама, ко?е ?е резултовало високим нивоом У? зраче?а. [6]

Таласне дужине У?З [ уреди | уреди извор ]

Ултра?убичаста светлост ?е невид?ива (зато се светлост ко?у емиту?е У? лампа назива црно светло ), али пошто се у спектру ?ав?а одмах испод ?убичасте подсе?а на ?у.

У?З ?е електромагнетно зраче?е таласних дужина у распону од 100 до 400 nm и поде?ено ?е у три опсега:

  • ултра?убичасто А зраче?е (У?А) (315?400 nm),
  • ултра?убичасто Б зраче?е (У?Б) (280?315 nm)
  • ултра?убичасто Ц зраче?е (У?Ц) ( 100?280 nm).

Ме?утим, еколошки фотобиолози и дерматолози често дефинишу ову поделу као

  • У?А зраче?е на 320?400 nm,
  • У?Б зраче?е на 290?320 nm,
  • У?Ц зраче?е на 200?290 nm.

У?З ?е невид?иво ?удском оку. Кра?е таласне дужине У?З има?у више енерги?е, а ова ве?а енерги?а пове?ава потенци?ал за оште?е?е ока. [7] [8] Потенци?ал биолошког оште?е?а на 300 nm ?е 600 пута ве?и од потенци?ала биолошког оште?е?а на 325 nm. [9]

Озонски омотач . ефикасно апсорбу?е кра?е таласне дужине. Сунчева светлост пролази кроз озонски омотач, а сва У?Ц и приближно 95% У?Б зраче?а се апсорбу?у. Стога, дужи опсег ултра?убичастог (У?) зраче?а ко?е допире до Зем?е ?е 95% У?А и приближно 5% У?Б. [10]

Путова?е у осунчани?е кра?еве ?едан ?е од многих фактора ко?и може пове?ати изложеност У?З.

Етиологи?а [ уреди | уреди извор ]

Повреде ока ради?аци?ом могу бити узроковане током незашти?еног или дугог облика излага?а сунцу: [11]

  • на велико? надморско? висини; где се поред директног ?ав?а и индиректно излага?е УВ зраче?у ко?е се рефлекту?е од снега, леда
  • на воденим површинама где се тако?е ?ав?а индиректно излага?е УВ зраче?у
  • током посматра?е помраче?а Сунца.

Поред сунца, извори УВ зраче?а ук?учу?у следе?е: [11]

  • заваривачке лукове
  • карбонске лукове
  • солари?уме [12]
  • фотографске рефлекторе
  • му?е
  • електричне варнице
  • халогене столне лампе

Патогенеза [ уреди | уреди извор ]

Снежно слепило код планинара у случа?у не ноше?а заштитних наочара честа ?е по?ава.

Снежно слепило узроку?е апоптозу ?ели?а рож?аче директним оште?е?ем ?ели?ске мембране, оште?е?ем ДНК и индукци?ом реактивних врста кисеоника и сензибилизаци?у ноцицептора и депреси?а активности хладног терморецептора након излага?а ултравиолетном зраче?у . Резултат тога ?е делова?а инфламаторних агенаса, вероватно посредованих променама у активности ТРПА1 и ТРПВ1 канала упоредо са инхибици?ом ТРПМ8 канала. Док промене у нервно? активности могу изазвати осе?а? нелагодности повезан са инфламаци?ом рож?аче изазваном ултравиолетним зраче?ем . [13] Неки инфламаторни агенси под утица?ем У?З ук?учу?у нуклеарни фактор капа-по?ачивач светлосног ланца активираних Б ?ели?а и простагландин Е2. [14]

Ефекти У?З на епител рож?аче описани су у четири категори?е:

Електролучно заварива?е може узроковати снежно слепило (спепило вариоца).
  • инхибици?а митозе, приме?у?е са ве? код малих доза У?З и у рано? фази фотокератитиса.
  • нуклеарна фрагментаци?а ?езгре, дешава са након де?ства ве?их доза У?З и обухвата четири стади?ума: нуклеарно отица?е, агрегаци?у хроматинског ретикулума, пуца?е нуклеарне мембране и отица?е тела ?ели?е. [15]
  • формира?е вакуола
  • лабав?е?е епителног сло?а.

Снежно слепило се ?ав?а у ситуаци?ама када ?е доза ултра?убичастог зраче?а у околини изузетно висока, на пример током ски?а?а, пе?а?а на висину или током дужег времена проведеног на плажи (поред воде).

Професионална изложеност ?е тако?е знача?ан вештачки извор У? зраче?а ко?и изазива фотокератитис. Пример професионалне изложености ?е ?б?есак“ за време електролучног заварива?а , или неки други светлосни б?есак. [16]

Ди?агноза [ уреди | уреди извор ]

Офталмолошки преглед очи?у, ук?учу?е преглед свих спо?аш?их структура ока за?едно са прегледом очног дна и прегледа прорезном лампом.

Прегледом капака и ко?унктива може се открити различит едем капака и хипереми?а ко?унктива.

У тешким случа?евима може се видети дифузно замаг?ива?е рож?аче.

Стандардни преглед са прорезном лампом уз претходну примену тетракаина 0,5% или пропаракаина 0,5% обавезно треба урадити уз флуоресцеинско бо?е?е ко?е открива површинске тачкасте неправилности површине епитела, ко?е обично покрива?у целу површину рож?аче. Ово ста?е се обично назива површински пунктатни кератитис (СПК). Ако ?е паци?ентов капак делимично затворен током експозици?е, добро разграничена лини?а раздва?а нормалан од оште?еног епитела рож?аче. Захвата?е сочива ?е ретко и ?ав?а се тек након интензивног излага?а.

Остатак налаза очног прегледа обично ?е неупад?ив, ук?учу?у?и интраокуларни притисак.

Диференци?ална ди?агноза [ уреди | уреди извор ]

Ди?агностичка разматра?а [ уреди | уреди извор ]

У ди?агностичка разматра?а спада?у:

  • Синдром сувог ока - лоше сузно ?езеро или сма?ено време разби?а?а суза
  • Блефаритис - еритем, телангиектази?е и крусте на ивицама очних капака
  • Траума - може настати након релативно благе трауме, као што ?е хронично тр?а?е очи?у
  • Експозици?ска кератопати?а - као последица лошег затвара?а капака са неуспехом да покри?е целу очну ?абучицу
  • Локална токсичност лекова - неомицин, тобрамицин или капи са конзервансима, ук?учу?у?и вештачке сузе
  • Пореме?а? везан за контактна сочива - хеми?ска токсичност, синдром затегнутих сочива, синдром прекомерног ноше?а контактних сочива или ?иновски папиларни ко?унктивитис
  • Страно тело испод гор?ег капка - са финим огреботинама распоре?еним вертикално
  • Трихи?аза и/или дистихи?аза - изазване тр?а?ем трепавица о рож?ачу
  • Ентропион или ектропион
  • Синдром лабавих капака - екстремно лабави капци ко?и се врло лако одва?а?у од ока
  • Повезана ретинопати?а - ретинопати?а посматрача сунца повезана са ултра?убичастим (УВ) кератитисом, нарочито код психи?атри?ских паци?ената ко?и гледа?у директно у сунце

Диференци?алне ди?агнозе [ уреди | уреди извор ]

  • Акутни ко?уктивитис (ружичасто око)
  • Чир рож?аче и улцерозни кератитис
  • Иритис и увеитис

Терапи?а [ уреди | уреди извор ]

Код сум?а на ултра?убичасти (УВ) кератитис, одмах испрати очи у тра?а?у од неколико минута водом или физиолошким раствором.

Примена краткоделу?у?их циклоплегичних капи (нпр циклопентолат 1%) може помо?и у ублажава?у болова рефлексног цили?арног спазма.

Употреба благих масти (нпр Лакрилуба) може помо?и у сма?е?у бола. При томе требало би имати у виду да масти могу ометати зараста?е код тешких повреда рож?аче.

Многи практичари приме?у?у локалне антибиотске масти или капи (нпр еритромицин или гентамицин). Ме?утим, ни?едан доказ не подржава ову праксу. Ако се фластер за очи користи са антибиотском масти, паци?ент треба да користи антибиотске капи након што ?е фластер укло?ен.

Примена полупритисног заво?а са добро затвореним оком ?е некада била стандард неге, али ?е данас ова? метод лече?а контроверзан. Иако ови заво?и могу понудити добро ублажава?е болова, они тако?е могу одложити реепителизаци?у. Штавише, неки паци?енти сматра?у да ?е губитак вида и перцепци?е дубине (у случа?у крп?е?а на ?едном оку) трауматични?и од самог бола. Када се користи, облог ко?а се носи 24 сата. Заво? не би требало да замени паци?ент без стручне помо?и ?ер прекомерни притисак може додатно оштетити око.

Симптоми УВ кератитиса варира?у од екстремног бола до ма?е смет?е, у зависности од индивидуалних фактора паци?ента и тежине повреде. Нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИД) су разумни аналгетик првог избора. Комбинаци?е наркотика/ацетаминофена су корисне за продорни бол.

Локални анестетик се може применити само у ЕД; честа употреба успорава зараста?е епитела и може довести до ствара?а чира на рож?ачи.

Локални НСАИЛ нису одобрени за ову индикаци?у, али се користе за многа друга болна и алерги?ска ста?а ока. [17] Локални НСАИЛ за УВ кератитис и абрази?у рож?аче иако су ван препорука, они су постали уобича?ена пракса на многим местима.

Превенци?а [ уреди | уреди извор ]

Специ?алне наочаре ко?е користе Инуити за ша?титу од У?З

Снежно слепило се може спречити ноше?ем наочара за сунце или било ко?е врсте заштите за очи ко?а пропушта 5 до 1% вид?иве светлости и апсорбу?е скоро све У?З. Поред тога, ове наочаре треба да има?у велика сочива и бочне штитнике како би се спречило случа?но излага?е У?З. Наочаре за сунце увек треба носити, чак и када ?е небо облачно, ?ер У?З продиру кроз облаке. [18] [19]

Инуити , ?упици и други домородачки народи Арктика направили су наочаре за снег од матери?ала као што су дрво или рогови ирваса да би спречили снежно слепило. Закрив?ене да приста?у лицу носиоца, са уметком за нос, наочаре направ?ене на ова? начин има?у уски прорез по дужини. Наочаре су чврсто причврш?ене на глави уз помо? жила од ирваса. [20]

Водич за прежив?ава?е Специ?алне ваздухопловне службе препоручу?е потам?ива?е коже испод очи?у уг?ем (као што су то чинили стари Егип?ани ) како би се избего одс?а?.

Метод заштите очи?у од УВР су контактна сочива ко?а блокира?у УВР ко?а могу блокирати периферну светлост ко?у наочаре за сунце не могу блокирати. [21] Идеална фотопротекци?а ока ?е да потпуно блокира УВР на пред?ем делу рож?аче и на суседне матичне ?ели?е лимба и ко?уктиве од свих матичних ?ели?а. извори амби?енталног сунчевог УВР. ?едини облик заштите ока ко?и би могао да постигне ову сврху су контактна сочива ко?а блокира?у УВ зраче?е. [22] Према АНСИ З80.20 стандардима, посто?е две различите класификаци?е контактних сочива ко?а блокира?у УВР. Сочива класе ?едан блокира?у 90% УВА и 99% УВБ зраче?а и препоручу?у се за окруже?а са великом изложенош?у као што су планине или плаже. Сочива класе два блокира?у 70% УВА и 95% УВБ зрака и препоручу?у се за општа окруже?а. Контактна сочива треба користити за?едно са конвенционални?им методама за заштиту очних капака и невизуелних очних меди?а. Главни ризик код ноше?а контактних сочива ?е разво? кератитиса, а главни по?единачни фактор ризика за микробни кератитис ?е ноше?е контактних сочива. [23] Напори превенци?е да се сма?е компликаци?е повезане са ноше?ем контактних сочива треба да се фокусира?у на побо?ша?е хиги?енског понаша?а као што ?е држа?е воде пода?е од воде. са контактних сочива, одбацива?е кориш?еног раствора за дезинфекци?у из кути?е, чиш?е?е свежим раствором сваки дан и замена кути?е за контактна сочива свака 3 месеца. [24]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Willmann G. Ultraviolet keratitis: From the pathophysiological basis to prevention and clinical management. High Alt Med Biol. 2015;16:277?82.
  2. ^ Cullen, Anthony P. (2002). ?Photokeratitis and Other Phototoxic Effects on the Cornea and Conjunctiva” . International Journal of Toxicology . 21 (6): 455?464. ISSN   1091-5818 . doi : 10.1080/10915810290169882 .  
  3. ^ Young, Antony R. (2006). ?Acute effects of UVR on human eyes and skin” . Progress in Biophysics and Molecular Biology . 92 (1): 80?85. ISSN   0079-6107 . doi : 10.1016/j.pbiomolbio.2006.02.005 .  
  4. ^ Blumthaler M, Ambach W, Daxecker F. On the threshold radiant exposure for keratitis solaris. Invest Ophthalmol Vis Sci. 1987;28:1713?6. [PubMed]
  5. ^ Contin, M A; Benedetto, M M; Quinteros-Quintana, M L; Guido, M E (2015-11-06). ?Light pollution: the possible consequences of excessive illumination on retina” . Eye . 30 (2): 255?263. ISSN   0950-222X . doi : 10.1038/eye.2015.221 .  
  6. ^ Finn, Lauren E.; Gutowski, Jennifer; Alles, Steve; Mirowitz, Naomi; Johnson, Caroline; Osterhoudt, Kevin C.; Patel, Ami (2016-03-25). ?Photokeratitis Linked to Metal Halide Bulbs in Two Gymnasiums ? Philadelphia, Pennsylvania, 2011 and 2013” . MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report . 65 (11): 282?285. ISSN   0149-2195 . doi : 10.15585/mmwr.mm6511a4 .  
  7. ^ van Norren, Dirk; Gorgels, Theo G.M.F. (2011-04-12). ?The Action Spectrum of Photochemical Damage to the Retina: A Review of Monochromatic Threshold Data” . Photochemistry and Photobiology . 87 (4): 747?753. ISSN   0031-8655 . doi : 10.1111/j.1751-1097.2011.00921.x .  
  8. ^ Reme, Charlotte; Reinboth, Jorg; Clausen, Matthias; Hafezi, Farhad (1996). ?Light damage revisited: converging evidence, diverging views?” . Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology . 234 (1): 2?11. ISSN   0721-832X . doi : 10.1007/bf00186512 .  
  9. ^ Pajer, Viktor; Tiboldi, Akos; Bae, Narkhyun; Li, Kongzhao; Kang, Sung Ung; Hopp, Bela; Kolozsvari, Lajos; Lubec, Gert; Nogradi, Antal (2013-03-18). ?The Molecular Background of the Differential <scp>UV</scp> Absorbance of the Human Lens in the 240?400 nm Range” . Photochemistry and Photobiology . 89 (4): 856?863. ISSN   0031-8655 . doi : 10.1111/php.12063 .  
  10. ^ Klein, Ronald; Klein, Barbara E.K.; Jensen, Susan C.; Meuer, Stacy M. (1997). ?The Five-year Incidence and Progression of Age-related Maculopathy” . Ophthalmology . 104 (1): 7?21. ISSN   0161-6420 . doi : 10.1016/s0161-6420(97)30368-6 .  
  11. ^ а б ?Ultraviolet Keratitis Clinical Presentation: History, Physical, Causes” . emedicine.medscape.com . Приступ?ено 2023-12-07 .  
  12. ^ DAXECKER, F (1994). ?Ultraviolet exposure of cornea from sunbeds” . The Lancet . 344 (8926): 886. ISSN   0140-6736 . doi : 10.1016/s0140-6736(94)92858-4 .  
  13. ^ Acosta, M. Carmen; Luna, Carolina; Quirce, Susana; Belmonte, Carlos; Gallar, Juana (2014-06-04). ?Corneal Sensory Nerve Activity in an Experimental Model of UV Keratitis” . Investigative Opthalmology & Visual Science . 55 (6): 3403. ISSN   1552-5783 . doi : 10.1167/iovs.13-13774 .  
  14. ^ Schein, Oliver D.; Poggio, Eugene C. (1990). ?Ulcerative Keratitis in Contact Lens Wearers Incidence and Risk Factors” . Cornea . 9 (Supplement): S59. ISSN   0277-3740 . doi : 10.1097/00003226-199010001-00023 .  
  15. ^ Duke-Elder, S. (1954-04-10). ?TEXTBOOK OF OPHTHALMOLOGY” . BMJ . 1 (4866): 859?859. ISSN   0959-8138 . doi : 10.1136/bmj.1.4866.859 .  
  16. ^ Majdi, Mercede; Milani, Behrad; Movahedan, Asadolah; Wasielewski, Lisa; Djalilian, Ali (2014-10-22). ?The Role of Ultraviolet Radiation in the Ocular System of Mammals” . Photonics . 1 (4): 347?368. ISSN   2304-6732 . doi : 10.3390/photonics1040347 .  
  17. ^ Brown, Michael D; Cordell, William H; Gee, Andrew S (1999). ?Do ophthalmic nonsteroidal anti-inflammatory drugs reduce the pain associated with simple corneal abrasion without delaying healing?” . Annals of Emergency Medicine . 34 (4): 526?533. ISSN   0196-0644 . doi : 10.1016/s0196-0644(99)80055-9 .  
  18. ^ Young, S (1998-07-08). ?Sun and the eye: prevention and detection of light-induced disease” . Clinics in Dermatology . 16 (4): 477?485. ISSN   0738-081X . doi : 10.1016/s0738-081x(98)00021-2 .  
  19. ^ Grifoni, D.; Carreras, G.; Sabatini, F.; Zipoli, G. (2005-10-21). ?UV hazard on a summer’s day under Mediterranean conditions, and the protective role of a beach umbrella” . International Journal of Biometeorology . 50 (2): 75?82. ISSN   0020-7128 . doi : 10.1007/s00484-005-0278-y .  
  20. ^ Norn, Mogens (1996). Eskimo Snow Goggles in Danish and Greenlandic Museums, Their Protective and Optical Properties (на ?езику: енглески). Museum Tusculanum Press. ISBN   978-87-635-1233-6 .  
  21. ^ Kwok LS, Kuznetsov VA, Ho A, Coroneo MT. Prevention of the adverse photic effects of peripheral light-focusing using UV-blocking contact lenses. Invest Ophthalmol Vis Sci. 2003;44:1501?7.
  22. ^ Walsh JE, Bergmanson JP. Does the eye benefit from wearing ultraviolet-blocking contact lenses? Eye Contact Lens. 2011;37:267?72.
  23. ^ Dart, J.K.G.; Stapleton, F.; Minassian, D.; Dart, J.K.G. (1991). ?Contact lenses and other risk factors in microbial keratitis” . The Lancet . 338 (8768): 650?653. ISSN   0140-6736 . doi : 10.1016/0140-6736(91)91231-i .  
  24. ^ Cope JR, Collier SA, Rao MM, Chalmers R, Mitchell GL, Richdale K, et al. Contact lens wearer demographics and risk behaviors for contact lens-related eye infections ? United States, 2014. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2015;64:865?70. [

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Молимо Вас, обратите паж?у на важно упозоре?е
у вези са темама из области медицине (здрав?а) .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Снежно_слепило&oldid=27442845 ”