Славонски сабор

Славонски сабор , односно Сабор Кра?евине Славони?е ( лат. Congregatio generalis Regni Sclavoniae ) ?е био на?више зема?ско и политичко тело у сред?овековно? Славони?и . Као представничко тело, сабор ?е одражавао феудалну структуру тадаш?ег друштва, а чинили су га представници племства и свештенства са подруч?а славонских жупани?а. Пошто се Славони?а налазила у саставу Угарске , славонски сабор се по правилу бавио решава?ем локалних пита?а, док су општедржавна пита?а решавана у Државном сабору Кра?евине Угарске . Славонски сабор ?е по правилу сазиван у име кра?а или уз ?егову сагласност. На?ве?и утица? на рад сабора имали су славонски банови и подбанови (као представници кра?евске власти) и загребачки бискупи (као на?виши представници црквене власти). Велики утица? су тако?е остваривали и представници на?мо?ни?их славонских феудалних породица.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Заседа?а Славонског сабора су одржавана у разним местима, као што су Копривница , Крижевци или Загреб . ^[1] Прва саборска заседа?а, ко?а су забележена у истори?иским изворима, одржана су током 13. века. На?виши степен самосталности у раду Славонског сабора остварен ?е у кратком раздоб?у током 1526. и 1527. године, када ?е услед ванредних прилика након Мохачке битке и општег расула у Угарско? дошло до привремене дезитеграци?е централних органа државне власти. У раздоб?у од 1527. до 1531. године, за време рата изме?у присталица Фердинанда Хабзбуршког и ?ована Запо?е , славонски великаши су се поделили на две супротстав?ене странке, од ко?их ?е свака одржавала сопствене саборе. ^[2]

Током 16. века, повремена за?едничка заседа?а Славонског сабора и Далматинско-хрватског сабора довела су до постепеног институционалног об?еди?ава?а и ствара?а ?единственог сабора, чиме ?е Славонски сабор престао да посто?и као посебно политичко тело. Послед?е заседа?е посебног Славонског сабора одржано ?е у ?есен 1557. године у Вараждину , ^[3] а заседа?е ко?е ?е планирано за наредну 1558. годину накнадно ?е проширено у за?еднички сабор.

Гаше?е Славонског сабора као посебног политичког тела знатно ?е допринело постепено? хрватизаци?и Славони?е. Средином 18. века, у време расправа о уре?е?у државне управе у До?о? Славони?и , покренуто ?е и пита?е о обнови и преуре?е?у свих традиционалних органа зема?ске управе (жупани?е, сабор), али том приликом ?е извршена само обнова локалне жупани?ске управе (1745), док обнова рада посебног Славонског сабора ни?е спроведена. По?единачни захтеви за обнову овог тела су се ?ав?али и током 19. века, у склопу тадаш?их хрватско-ма?арских спорова око политичке припадности славонских жупани?а. ^[4]

Након ствара?а Кра?евине СХС (1918) обнов?ене су расправе о управном уре?е?у Славони?е. Тим поводом се ?авила и замисао о ствара?у посебне славонске управне области, са сопственим обласним сабором и Оси?еком као главним градом. Ова замисао ?е делимично спроведена у склопу великог преуре?е?а државне управе, када ?е читава Кра?евина СХС поде?ена на управне области , ^[5] а том приликом ?е створена и посебна Ос?ечка област , ко?а ?е обухватала читаву савремену Славони?у . На?више управно тело ове административне ?единице била ?е Скупштина Ос?ечке области , ко?а ?е у колокви?алном смислу називана и славонским сабором . Након укида?а Ос?ечке области (1929), распуштено ?е и ово тело.

За време НОБ -а (1941-1945), посто?ала ?е замисао да се у оквиру буду?е федралне ?единице Хрватске створи и посебна аутономна ?единица Славони?а , са сопственим покра?инским органима, те ?е стога 1943. године основан Обласни народноослободилачки одбор Славони?е . ^[6] Ме?утим, ово тело ?е укинуто 1945. године, пошто ?е замисао о аутономи?и Славони?е сузби?ена од стране поборника унитарног уре?е?а новостворене Народне Републике Хрватске . Обнова обласне самоуправе у Славони?и ?е извршена 1949. године, када ?е створена посебна Ос?ечка област , позната и као Славонска област , ^[7] али ова територи?ална ?единица ?е била кратког века, пошто ?е укинута ве? током 1951. године, када су распуштени и ?ени органи. ^[8]

Након ствара?а независне Хрватске (1991-1992), по?едини локални покрети и странке ( Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje ) су се у склопу планова о регионализаци?и државне управе залагали за ствара?е Славони?е као посебне ?единице са сво?им обласним сабором , ^[9] али ове замисли су одбачене, пошто ?е славонско аутономаштво означено као опасно по очува?е државног ?единства Хрватске.