Славони?а
?е истори?ска и географска област у данаш?о?
Хрватско?
. Назив области потиче од општег
латинског
назива за
зем?у Словена
(
лат.
Sclavonia
). Просторни опсег
Славони?е
се током истори?е ме?ао у складу са
геополитичким
променама на ширем подруч?у изме?у речних токова
Саве
и
Драве
. Првобитни просторни опсег
Славони?е
обликован ?е у време посто?а?а сред?овековне
Бановине Славони?е
, из ко?е се развила нововековна
Кра?евина Славони?а
. Током 18. века, по?ам
Славони?е
?е постепено сужен на данаш?у географску област, ко?а лежи изме?у до?их токова Драве и Саве. Ова област ?е по?опривредно на?разви?ени?и део данаш?е Хрватске.
[1]
Обласни назив (
хороним
)
Славони?а
у том облику потиче од општег
латинског
назива за
зем?у Словена
(
лат.
Sclavonia
/
Slavonia
), a уже регионално значе?е се усталило ствара?ем
Бановине Славони?е
. Дома?е славонско становништво ?е употреб?авало и изворни назив
Слови?е
, ко?и се одржао у локално? употреби све до
18. века
.
Положа?
Бановине Славони?е
у оквиру
Кра?евине Угарске
у 13. веку
Остаци
Хрватске
и
Славони?е
у време на?ве?ег
турског
напредова?а (1593)
Положа?
Ос?ечке области
у оквиру
Кра?евине СХС
(1922?1929)
Током истори?е, по?ам Славони?е се ме?ао, како по пространству ко?е ?е обухватао, тако и по свом
геополитичком
значе?у. Недуго након досе?ава?а
Словена
на подруч?е ?ужне Панони?е (
Панони?а Сави?а
и
Панони?а Секунда
), ове области су потпале под врховну власт
Авара
. Словенско становништво ових области припадало ?е скупини
Панонских Словена
. Током
франачко-аварских ратова
кра?ем 8. и почетком 9. века, на овим просторима ?е створена посебна словенска држава -
Посавска кнежевина
, ко?а ?е признавала врховну власт
Франачког царства
. Главни град ове словенске кнежевине ?е био
Сисак
. Словенско становништво ове области се на челу са сво?им кнезом
?удевитом Посавским
побунило против франачке власти, али ова? устанак ?е на кра?у био угушен. Потом ?е у ово? области владао кнез
Ратимир
, а средином 9. века читаво подруч?е ?е ук?учено у састав шире словенске кнежевине ко?ом су владали
Прибина
и
Коце?
.
Кра?ем 9. века, за време владавине кнеза
Браслава
, у ову област су почели да упада?у
Ма?ари
. Током читавог 10. и 11. века, шире подруч?е изме?у речних токова Драве и Саве било ?е поприште честих сукоба изме?у суседних држава:
Источнофраначког кра?евства
, Ма?арске кнежевине и
Хрватске кра?евине
. Кра?ем 11. века у ово? области ?е успостав?ена ма?арска власт, на челу са кнезом
Алмошем
, што ?е представ?ало ме?укорак ка потпуном ук?учива?у читавог подруч?а у састав
Кра?евине Угарске
. У то време ?е основана и
Загребачка бискупи?а
, ко?а ?е обухватала читаву област тадаш?е Славони?е. У раздоб?у од 13. до 15. века, на овом подруч?у ?е посто?ала посебна управна област -
Бановина Славони?а
, ко?а ?е обухватала три жупани?е: Загребачку, Крижевачку и Вараждинску. Зема?ским пословима у ово? угарско? покра?ини управ?али су славонски
бан
и славонски
сабор
. Кра?ем 15. века, угарски владари су у сво?у кра?евску титулу унели и помен
Славони?е
, чиме ?е озваничено уздиза?е ове бановине на степен
кра?евине
(
лат.
Regnum Sclavoniae
).
Као ?ужни огранак
Панонских Словена
, становници сред?овековне Славони?е су током раздоб?а угарске власти успели да очува?у сво?у етничку посебност, за разлику од северног дела Панонских Словена, у прекодравским областима, ко?и су током времена на?ве?им делом
ма?аризовани
, иако су се трагови ?ихове племенске и ?езичке посебности очували у културном и лингвистичком насле?у становништва Панонске низи?е.
Као потомци ?ужног дела Панонских Словена, становници сред?овековне Славони?е, односно стари
Славонци
,
очували су сво?у народну посебност све до раног
нововековног
раздоб?а,
када су потпали под удар
хрватизаци?е
.
Током читавог сред?овековног и раног нововековног раздоб?а,
Славони?а
се према западу простирала све до реке
Сутле
,
а ?ен тадаш?и западни део се називао
Гор?а Славони?а
(
лат.
Sclavonia superior), обухвата?у?и простор од Сутле до
Илове
, док се преостали део од реке Илове према истоку називао
До?а Славони?а
(
лат.
Sclavonia inferior). Тек након
Бечког рата
(1683?1699), по?ам
Славони?е
?е постепено сужен на дотадаш?у
До?у Славони?у
, ко?а ?е сачувала славонско обласно име, док ?е некадаш?а
Гор?а Славони?а
преименована у
Северну Хрватску
.
Иако ?е
Кра?евина Славони?а
била управно повезана са
Кра?евином Хрватском
у лику за?едничког бана (од 1476. године) и за?едничког сабора (од 1558. године),
државно-правни статус
Кра?евине Славони?е
(
лат.
Regnum Sclavoniae
) се очувао све до
1867
. године, када ?е извршено ?ено државно-правно спа?а?е са
Кра?евином Хрватском
, чиме ?е створена ?единствена
Кра?евина Хрватска и Славони?а
. Током аустроугарског раздоб?а, на подруч?у славонских жупани?а се развило
регионално славонство
, ко?е се испо?авало у виду залага?а за очува?е зема?ске посебности Славони?е у односу на Хрватску.
Ова насто?а?а су кра?ем 19. и почетком 20. века покушали да искористе угарски државници, ме?у ко?има се истицао Каро? Куен-Хедервари, ко?и ?е као
хрватско-славонски
бан (1883?1903) пружао отворену подршку свим поборницима
славонства
.
[12]
Након ствара?а
Кра?евине СХС
(1918), по?авила се замисао о ствара?у посебне славонске управне области, са
Оси?еком
као главним градом. Ова замисао ?е спроведена у склопу преуре?е?а државне управе, када ?е Кра?евина СХС поде?ена на управне
области
.
Том приликом ?е створена и посебна
Ос?ечка област
, ко?а ?е обухватала читаву савремену
Славони?у
. Ос?ечка област ?е посто?ала до 1929. године, када ?е извршено ново преуре?е?е државне управе. Тада ?е читава Славони?а ук?учена у састав новостворене
Савске бановине
.
Током
НОБ
-а (1941?1945), посто?ала ?е замисао да се у оквиру
Хрватске
као буду?е федералне ?единице у ново? ?угослави?и створи и посебна аутономна ?единица
Славони?а
, те ?е стога ве? током 1943. године основан и посебни
Обласни народноослободилачки одбор Славони?е
.
[14]
Ме?утим, ово тело ?е укинуто 1945. године, недуго по оконча?у рата, пошто ?е замисао о аутономи?и Славони?е сузби?ена од стране поборника унитарног уре?е?а новостворене федералне ?единице, ко?а ?е названа
Народна Република Хрватска
. Привремена обнова обласне самоуправе у Славони?и извршена ?е током 1949. године, када ?е створена нова
Ос?ечка област
, позната и као
Славонска област
,
Ме?утим, ова административна ?единица ?е била кратког века, пошто ?е укинута ве? током 1951. године.
[16]
Након ствара?а независне
Републике Хрватске
(1991?1992), по?едини регионални покрети и странке (
Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje
) су се у склопу планова о регионализаци?и државне управе залагали за ствара?е
Славони?е
као посебне ?единице са сво?им обласним
сабором
,
[17]
али ове замисли су одбачене, пошто ?е
славонско аутономаштво
означено као опасно по очува?е државног ?единства Хрватске.
Мапа данаш?е Славони?е и западног Срема
На по?опривредним површинама узга?а?у се ве?ином
житарице
(пшеница и кукуруз),
индустри?ско би?е
(ше?ерна репа, у?арице, крмно би?е и дуван), те у нешто ма?о? м?ери
во?е
(?абуке, крушке, ш?иве). У источном ди?елу разви?ено ?е и
виноградарство
. У
сточарско? производ?и
превладава говедарство и сви?ого?ство. Разви?ено ?е и рибарство.
Славонске шуме пружа?у важан извор дрвне гра?е. Искориштава?е шума, ко?е ?е започело ?ош средином 19. ви?ека, и данас ?е врло активно, али због неразви?ености процеса обраде, не представ?а посебно профитабилну индустри?ску грану.
Географска карта данаш?е Славони?е, са Бара?ом и западним Сремом
Ве?ину данаш?ег становништва Славони?е чине Хрвати, док су Срби на?ве?а етничка ма?ина. Према попису становништва из 2011. године, свега 133 становника се из?аснило као
Славонци
.
[18]
Етнички састав по жупани?ама
[
уреди
|
уреди извор
]
Подаци су из пописа становништва од
2001
. године:
- Вировитичко-подравска
: 89,47%
Хрвати
, 7,08%
Срби
, 0,27%
Ма?ари
, 0,25%
Албанци
, 0,10%
Чеси
- Ос?ечко-бара?ска
: 83,89%
Хрвати
, 8,73%
Срби
, 2,96%
Ма?ари
, 0,65%
Словаци
, 0,30%
Роми
, 0,29%
Немци
, 0,26%
Албанци
, 0,15%
Словенци
, 0,12%
Бош?аци
, 0,11%
Црногорци
- Пожешко-славонска
: 88,68%
Хрвати
, 6,54%
Срби
, 0,92%
Итали?ани
, 0,90%
Чеси
, 0,26%
Ма?ари
, 0,17%
Албанци
, 0,14%
Словаци
- Бродско-посавска
: 93,98%
Хрвати
, 3,02%
Срби
, 0,33%
Роми
, 0,21%
Бош?аци
, 0,18%
Укра?инци
, 0,16%
Албанци
- Вуковарско-сремска
: 78,27%
Хрвати
, 15,45%
Срби
, 1,00%
Ма?ари
, 0,88%
Русини
, 0,65%
Словаци
, 0,56%
Бош?аци
, 0,24%
Албанци
, 0,23%
Укра?инци
- Оси?ек
114.616
- Славонски Брод
64.612
- Винковци
35.912
- Вуковар
31.670
- ?аково
30.092
- Славонска Пожега
28.201
- Вировитица
22.618
- Нашице
17.320
- Жупа?а
16.383
- Нова Градишка
15.833
- Бери?, Душан М.
(1984).
Славонска во?на граница у револуци?и 1848-1849
. Загреб: Просв?ета.
- Гаврилови?, Славко
(1986). ?Срби у Угарско? и Славони?и од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”.
Истори?а српског народа
. к?. 4, св. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 55?61.
- Гаврилови?, Славко
(1986). ?Срби у Угарско? и Славони?и од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”.
Истори?а српског народа
. к?. 4, св. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 163?175.
- Гаврилови?, Славко
(1986). ?Срби у Угарско? и Славони?и од аустро-турског рата 1737-1739. до кра?а XVIII века”.
Истори?а српског народа
. к?. 4, св. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 195?216.
- Гаврилови?, Славко
(1995).
?О уни?а?е?у и покатоличава?у Срба у Хрватско?, Славони?и и Угарско? (XIII-XIX век)”
.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
3
: 7?44.
- Гаврилови?, Славко
(1996). ?Уни?а?е?е Срба у Хрватско?, Славони?и и Бара?и (XVI-XVIII век)”.
Српски народ ван граница данаш?е СР ?угослави?е од кра?а XV века до 1914. године
. Београд: Завод за у?бенике и наставна средства. стр. 37?47.
- Gluhak, Alemko (2003).
?Ime Slavonije”
.
Migracijske i etni?ke teme
.
19
(1): 111?117.
- Gra?anin, Hrvoje (2008a).
?Slaveni u ranosrednjovjekovnoj ju?noj Panoniji”
.
Scrinia Slavonica
.
8
: 13?54.
- Gra?anin, Hrvoje (2008b).
?Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom: Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78”
.
Povijest u nastavi
.
6
(11): 67?76.
- Gra?anin, Hrvoje (2010).
?Zagreba?ko podru?je u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju”
.
Vjesnik Arheolo?kog muzeja u Zagrebu
.
43
(1): 143?151.
- Gra?anin, Hrvoje (2011).
Ju?na Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stolje?a)
. Zagreb: Plejada.
- Гру?и?, Радослав
(1909).
Апологи?а српскога народа у Хрватско? и Славони?и и ?егових главних обележ?а
. Нови Сад.
- Даби?, Во?ин С.
(1975).
?Прилог проучава?у ратне привреде у Хрватско?, Славони?и и Банско? кра?ини од половине XVI до кра?а XVII века”
.
Истори?ски часопис
.
22
: 91?102.
- Dabi?, Vojin S.
(1992).
?Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts”
.
Истори?ски часопис
. 38 (1991): 43?76.
- Даби?, Во?ин С.
(1992). ?Сеоба Срба у Хрватску и Славони?у од почетка XVI до кра?а XVII века”.
Catena mundi
.
1
. Београд: Матица Срба и исе?еника Срби?е. стр. 265?281.
- Даби?, Во?ин С.
(1994). ?Срби у Западно? Славони?и”.
Чи?енице о Западно? Славони?и
. Пакрац: Регионално удруже?е Срба Западне Славони?е. стр. 12?17.
- Даби?, Во?ин С.
(2007).
?Кнезови у Во?но? кра?ини у Хрватско? и Славони?и до половине XVIII века”
.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
6
: 7?123.
- Даби?, Во?ин С.
(2010).
?Мала Влашка у Славони?и: Насе?а и становништво од кра?а XVII до половине XVIII века”
(PDF)
.
Српске студи?е
.
1
: 11?38. Архивирано из
оригинала
(PDF)
25. 05. 2019. г
. Приступ?ено
02. 12. 2018
.
- Даби?, Во?ин С.
(2010).
?Сумарни попис насе?а, имовине и становништва Пакрачког, Субоцког, Забрдског и Подборског во?водства у Мало? Влашко? из 1721. године”
(PDF)
.
Мешовита гра?а (Miscellanea)
.
31
: 149?159.
- Dabi?, Vojin S.
(2011). ?The Habsburg-Ottoman War of 1716-1718 and Demographic Changes in the War-Afflicted Territories”.
The Peace of Passarowitz, 1718
. West Lafayette: Purdue University Press. стр. 191?208.
- Даби?, Во?ин С.
(2012). ?Српска насе?а у Славони?и (16?18. век)”.
Глас САНУ
.
420
(16): 173?196.
- Даби?, Во?ин С.
(2013).
?Во?водство (властелинство) Подбор?е: Привредне прилике (1702?1750)”
(PDF)
.
Зборник Матице српске за истори?у
.
87
: 7?34.
- Даби?, Во?ин С.
(2014).
?Морталитет и старосна структура српског становништва у Хабзбуршко? монархи?и у XVIII веку: Пример православних парохи?а Вуковар, Итебе? и Деро?e”
(PDF)
.
Српске студи?е
.
5
: 13?33. Архивирано из
оригинала
(PDF)
25. 05. 2019. г
. Приступ?ено
25. 05. 2019
.
- Даби?, Во?ин С.
(2015). ?Во?водство, властелинство и трговиште Пакрац од кра?а XVII до половине XVIII века”.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
9
: 31?56.
- Даби?, Во?ин С.
(2016). ?Властелинство Сирач (1695?1763)”.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
10
: 7?29.
- Даби?, Во?ин С.
(2020).
Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог истори?и српског народа у Славони?и од XVI до XVIII века
. Нови Сад: Матица српска.
- Дими?, ?убодраг
(2001).
Истори?а српске државности
.
3
. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ivelji?, Iskra (1987).
?O nekim vidovima slavonstva u ?asopisu ≫Slavonac≪”
(PDF)
.
Historijski zbornik
.
40
: 139?156. Архивирано из
оригинала
(PDF)
18. 12. 2018. г
. Приступ?ено
01. 03. 2019
.
- Иви?, Алекса
(1909).
Сеоба Срба у Хрватску и Славони?у: Прилог испитива?у српске прошлости током 16. и 17. века
. Сремски Карловци.
- Каши?, Душан ?.
(1967).
Срби и православ?е у Славони?и и с?еверно? Хрватско?
. Загреб: Савез удруже?а православног свештенства Хрватске.
- Каши?, Душан ?.
(1971).
Српски манастири у Хрватско? и Славони?и
. Београд: Српска Патри?арши?а.
- Каши?, Душан ?.
(1988).
Српска насе?а и цркве у с?еверно? Хрватско? и Славони?и
. Загреб: Савез удруже?а православних свештеника Хрватске.
- Крести?, Васили?е
(1991).
Истори?а Срба у Хрватско? и Славони?и 1848-1914
. Београд: Политика.
- Микавица, Де?ан (2015).
Српска политика у Хрватско? и Славони?и 1538-1918
. Нови Сад: Филозофски факултет.
- Palffy, Geza (2005).
?Jedan od temeljnih izvora hrvatske povijesti: Pozivnica zajedni?kog hrvatsko-slavonskog sabora iz 1558. godine”
.
Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i dru?tvene znanosti HAZU
.
23
: 47?61.
- Петранови?, Бранко
(1998).
Историографске контроверзе
. Београд: Службени лист СР?.
- Petri?, Hrvoje (2007).
?Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stolje?a”
.
Radovi Zavoda za hrvatsku povijest
.
39
: 23?38.
- Petri?, Hrvoje (2009).
?O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Kri?eva?koj ?upaniji te Vara?dinskom generalatu od kraja 16. do po?etka 18. stolje?a”
.
Cris: ?asopis Povijesnog dru?tva Kri?evci
.
11
: 30?47.
- Petri?, Hrvoje (2012).
Pograni?na dru?tva i okoli?: Vara?dinski generalat i Kri?eva?ka ?upanija u 17. stolje?u
. Zagreb: Meridijani.
- Петрови?, Или?а
(1994).
Српско национално ви?е?е Славони?е, Бара?е и Западног Срема
. Нови Сад: Цветник.
- Петрови?, Или?а
(1996).
Од ви?е?а до републике: Славони?а, Бара?а и Западни Срем
. Нови Сад: Цветник.
- Richards, Ronald O. (2003).
The Pannonian Slavic Dialect of the Common Slavic Proto-language: The View from Old Hungarian
. Los Angeles: University of California.
- Рокаи, Петер
(2002).
?Истори?а Ма?ара од на?стари?их времена до Мохачке битке 1526. године”
.
Истори?а Ма?ара
. Београд: Clio. стр. 7?183.
- Szoldos, Attila (1998).
?Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovi?a”
.
Povijesni prilozi
.
17
: 287?296.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777).
Historische und geographische Beschreibung des Konigreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien
.
1
. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777).
Historische und geographische Beschreibung des Konigreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien
.
2
. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1778).
Historische und geographische Beschreibung des Konigreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien
.
3
. Leipzig.
- Таубе, Фридрих Вилхелм фон (1998).
Истори?ски и географски опис Кра?евине Славони?е и Во?водства Срема
. Нови Сад: Матица српска.
- Fine, John Van Antwerp Jr.
(2005).
When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods
. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Heka, Ladislav (2008).
?Hrvatsko-ugarski odnosi od srednjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanje Slavonije”
.
Scrinia Slavonica
.
8
: 152?173.
- Heka, Ladislav (2013).
?Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori”
.
Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu
.
63
(5-6): 1257?1292.
- Шулети?, Небо?ша
(2010).
?Историографи?а о Србима у Хабзбуршко? монархи?и од почетка XVI до кра?а XVIII века (1991?2010)”
.
Домети српске и европске историографи?е у послед?е две децени?е (1990?2009)
. Београд: Удруже?е наставника Досите? Обрадови?. стр. 123?136.
- Шулети?, Небо?ша
(2015). ?Становништво сан?ака Пакрац према попису из 1565. године”.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
9
: 7?30.
|
---|
Главни истори?ски региони
| | |
---|
Ма?и региони
| |
---|
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|