Славони?а
?е истори?ска и географска област у данаш?о?
Хрватско?
. Назив области потиче од општег
латинског
назива за
зем?у Словена
(
лат.
Sclavonia
). Просторни опсег
Славони?е
се током истори?е ме?ао у складу са
геополитичким
променама на ширем подруч?у изме?у речних токова
Саве
и
Драве
. Првобитни просторни опсег
Славони?е
обликован ?е у време посто?а?а сред?овековне
Бановине Славони?е
, из ко?е се развила нововековна
Кра?евина Славони?а
. Током 18. века, по?ам
Славони?е
?е постепено сужен на данаш?у географску област, ко?а лежи изме?у до?их токова Драве и Саве. Ова област ?е по?опривредно на?разви?ени?и део данаш?е Хрватске.
[1]
Обласни назив (
хороним
)
Славони?а
у том облику потиче од општег
латинског
назива за
зем?у Словена
(
лат.
Sclavonia
/
Slavonia
), a уже регионално значе?е се усталило ствара?ем
Бановине Славони?е
. Дома?е славонско становништво ?е употреб?авало и изворни назив
Слови?е
, ко?и се одржао у локално? употреби све до
18. века
.
Током истори?е, по?ам Славони?е се ме?ао, како по пространству ко?е ?е обухватао, тако и по свом
геополитичком
значе?у. Недуго након досе?ава?а
Словена
на подруч?е ?ужне Панони?е (
Панони?а Сави?а
и
Панони?а Секунда
), ове области су потпале под врховну власт
Авара
. Словенско становништво ових области припадало ?е скупини
Панонских Словена
. Током
франачко-аварских ратова
кра?ем 8. и почетком 9. века, на овим просторима ?е створена посебна словенска држава -
Посавска кнежевина
, ко?а ?е признавала врховну власт
Франачког царства
. Главни град ове словенске кнежевине ?е био
Сисак
. Словенско становништво ове области се на челу са сво?им кнезом
?удевитом Посавским
побунило против франачке власти, али ова? устанак ?е на кра?у био угушен. Потом ?е у ово? области владао кнез
Ратимир
, а средином 9. века читаво подруч?е ?е ук?учено у састав шире словенске кнежевине ко?ом су владали
Прибина
и
Коце?
.
Кра?ем 9. века, за време владавине кнеза
Браслава
, у ову област су почели да упада?у
Ма?ари
. Током читавог 10. и 11. века, шире подруч?е изме?у речних токова Драве и Саве било ?е поприште честих сукоба изме?у суседних држава:
Источнофраначког кра?евства
, Ма?арске кнежевине и
Хрватске кра?евине
. Кра?ем 11. века у ово? области ?е успостав?ена ма?арска власт, на челу са кнезом
Алмошем
, што ?е представ?ало ме?укорак ка потпуном ук?учива?у читавог подруч?а у састав
Кра?евине Угарске
. У то време ?е основана и
Загребачка бискупи?а
, ко?а ?е обухватала читаву област тадаш?е Славони?е. У раздоб?у од 13. до 15. века, на овом подруч?у ?е посто?ала посебна управна област -
Бановина Славони?а
, ко?а ?е обухватала три жупани?е: Загребачку, Крижевачку и Вараждинску. Зема?ским пословима у ово? угарско? покра?ини управ?али су славонски
бан
и славонски
сабор
. Кра?ем 15. века, угарски владари су у сво?у кра?евску титулу унели и помен
Славони?е
, чиме ?е озваничено уздиза?е ове бановине на степен
кра?евине
(
лат.
Regnum Sclavoniae
).
Као ?ужни огранак
Панонских Словена
, становници сред?овековне Славони?е су током раздоб?а угарске власти успели да очува?у сво?у етничку посебност, за разлику од северног дела Панонских Словена, у прекодравским областима, ко?и су током времена на?ве?им делом
ма?аризовани
, иако су се трагови ?ихове племенске и ?езичке посебности очували у културном и лингвистичком насле?у становништва Панонске низи?е.
Као потомци ?ужног дела Панонских Словена, становници сред?овековне Славони?е, односно стари
Славонци
,
очували су сво?у народну посебност све до раног
нововековног
раздоб?а,
када су потпали под удар
хрватизаци?е
.
Током читавог сред?овековног и раног нововековног раздоб?а,
Славони?а
се према западу простирала све до реке
Сутле
,
а ?ен тадаш?и западни део се називао
Гор?а Славони?а
(
лат.
Sclavonia superior), обухвата?у?и простор од Сутле до
Илове
, док се преостали део од реке Илове према истоку називао
До?а Славони?а
(
лат.
Sclavonia inferior). Тек након
Бечког рата
(1683?1699), по?ам
Славони?е
?е постепено сужен на дотадаш?у
До?у Славони?у
, ко?а ?е сачувала славонско обласно име, док ?е некадаш?а
Гор?а Славони?а
преименована у
Северну Хрватску
.
Иако ?е
Кра?евина Славони?а
била управно повезана са
Кра?евином Хрватском
у лику за?едничког бана (од 1476. године) и за?едничког сабора (од 1558. године),
државно-правни статус
Кра?евине Славони?е
(
лат.
Regnum Sclavoniae
) се очувао све до
1867
. године, када ?е извршено ?ено државно-правно спа?а?е са
Кра?евином Хрватском
, чиме ?е створена ?единствена
Кра?евина Хрватска и Славони?а
. Током аустроугарског раздоб?а, на подруч?у славонских жупани?а се развило
регионално славонство
, ко?е се испо?авало у виду залага?а за очува?е зема?ске посебности Славони?е у односу на Хрватску.
Ова насто?а?а су кра?ем 19. и почетком 20. века покушали да искористе угарски државници, ме?у ко?има се истицао Каро? Куен-Хедервари, ко?и ?е као
хрватско-славонски
бан (1883?1903) пружао отворену подршку свим поборницима
славонства
.
[12]
Након ствара?а
Кра?евине СХС
(1918), по?авила се замисао о ствара?у посебне славонске управне области, са
Оси?еком
као главним градом. Ова замисао ?е спроведена у склопу преуре?е?а државне управе, када ?е Кра?евина СХС поде?ена на управне
области
.
Том приликом ?е створена и посебна
Ос?ечка област
, ко?а ?е обухватала читаву савремену
Славони?у
. Ос?ечка област ?е посто?ала до 1929. године, када ?е извршено ново преуре?е?е државне управе. Тада ?е читава Славони?а ук?учена у састав новостворене
Савске бановине
.
Током
НОБ
-а (1941?1945), посто?ала ?е замисао да се у оквиру
Хрватске
као буду?е федералне ?единице у ново? ?угослави?и створи и посебна аутономна ?единица
Славони?а
, те ?е стога ве? током 1943. године основан и посебни
Обласни народноослободилачки одбор Славони?е
.
[14]
Ме?утим, ово тело ?е укинуто 1945. године, недуго по оконча?у рата, пошто ?е замисао о аутономи?и Славони?е сузби?ена од стране поборника унитарног уре?е?а новостворене федералне ?единице, ко?а ?е названа
Народна Република Хрватска
. Привремена обнова обласне самоуправе у Славони?и извршена ?е током 1949. године, када ?е створена нова
Ос?ечка област
, позната и као
Славонска област
,
Ме?утим, ова административна ?единица ?е била кратког века, пошто ?е укинута ве? током 1951. године.
[16]
Након ствара?а независне
Републике Хрватске
(1991?1992), по?едини регионални покрети и странке (
Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje
) су се у склопу планова о регионализаци?и државне управе залагали за ствара?е
Славони?е
као посебне ?единице са сво?им обласним
сабором
,
[17]
али ове замисли су одбачене, пошто ?е
славонско аутономаштво
означено као опасно по очува?е државног ?единства Хрватске.
На по?опривредним површинама узга?а?у се ве?ином
житарице
(пшеница и кукуруз),
индустри?ско би?е
(ше?ерна репа, у?арице, крмно би?е и дуван), те у нешто ма?о? м?ери
во?е
(?абуке, крушке, ш?иве). У источном ди?елу разви?ено ?е и
виноградарство
. У
сточарско? производ?и
превладава говедарство и сви?ого?ство. Разви?ено ?е и рибарство.
Славонске шуме пружа?у важан извор дрвне гра?е. Искориштава?е шума, ко?е ?е започело ?ош средином 19. ви?ека, и данас ?е врло активно, али због неразви?ености процеса обраде, не представ?а посебно профитабилну индустри?ску грану.
Ве?ину данаш?ег становништва Славони?е чине Хрвати, док су Срби на?ве?а етничка ма?ина. Према попису становништва из 2011. године, свега 133 становника се из?аснило као
Славонци
.
[18]
Етнички састав по жупани?ама
[
уреди
|
уреди извор
]
Подаци су из пописа становништва од
2001
. године:
- Вировитичко-подравска
: 89,47%
Хрвати
, 7,08%
Срби
, 0,27%
Ма?ари
, 0,25%
Албанци
, 0,10%
Чеси
- Ос?ечко-бара?ска
: 83,89%
Хрвати
, 8,73%
Срби
, 2,96%
Ма?ари
, 0,65%
Словаци
, 0,30%
Роми
, 0,29%
Немци
, 0,26%
Албанци
, 0,15%
Словенци
, 0,12%
Бош?аци
, 0,11%
Црногорци
- Пожешко-славонска
: 88,68%
Хрвати
, 6,54%
Срби
, 0,92%
Итали?ани
, 0,90%
Чеси
, 0,26%
Ма?ари
, 0,17%
Албанци
, 0,14%
Словаци
- Бродско-посавска
: 93,98%
Хрвати
, 3,02%
Срби
, 0,33%
Роми
, 0,21%
Бош?аци
, 0,18%
Укра?инци
, 0,16%
Албанци
- Вуковарско-сремска
: 78,27%
Хрвати
, 15,45%
Срби
, 1,00%
Ма?ари
, 0,88%
Русини
, 0,65%
Словаци
, 0,56%
Бош?аци
, 0,24%
Албанци
, 0,23%
Укра?инци
- Оси?ек
114.616
- Славонски Брод
64.612
- Винковци
35.912
- Вуковар
31.670
- ?аково
30.092
- Славонска Пожега
28.201
- Вировитица
22.618
- Нашице
17.320
- Жупа?а
16.383
- Нова Градишка
15.833
- Бери?, Душан М.
(1984).
Славонска во?на граница у револуци?и 1848-1849
. Загреб: Просв?ета.
- Гаврилови?, Славко
(1986). ?Срби у Угарско? и Славони?и од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”.
Истори?а српског народа
. к?. 4, св. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 55?61.
- Гаврилови?, Славко
(1986). ?Срби у Угарско? и Славони?и од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”.
Истори?а српског народа
. к?. 4, св. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 163?175.
- Гаврилови?, Славко
(1986). ?Срби у Угарско? и Славони?и од аустро-турског рата 1737-1739. до кра?а XVIII века”.
Истори?а српског народа
. к?. 4, св. 1. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 195?216.
- Гаврилови?, Славко
(1995).
?О уни?а?е?у и покатоличава?у Срба у Хрватско?, Славони?и и Угарско? (XIII-XIX век)”
.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
3
: 7?44.
- Гаврилови?, Славко
(1996). ?Уни?а?е?е Срба у Хрватско?, Славони?и и Бара?и (XVI-XVIII век)”.
Српски народ ван граница данаш?е СР ?угослави?е од кра?а XV века до 1914. године
. Београд: Завод за у?бенике и наставна средства. стр. 37?47.
- Gluhak, Alemko (2003).
?Ime Slavonije”
.
Migracijske i etni?ke teme
.
19
(1): 111?117.
- Gra?anin, Hrvoje (2008a).
?Slaveni u ranosrednjovjekovnoj ju?noj Panoniji”
.
Scrinia Slavonica
.
8
: 13?54.
- Gra?anin, Hrvoje (2008b).
?Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom: Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78”
.
Povijest u nastavi
.
6
(11): 67?76.
- Gra?anin, Hrvoje (2010).
?Zagreba?ko podru?je u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju”
.
Vjesnik Arheolo?kog muzeja u Zagrebu
.
43
(1): 143?151.
- Gra?anin, Hrvoje (2011).
Ju?na Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stolje?a)
. Zagreb: Plejada.
- Гру?и?, Радослав
(1909).
Апологи?а српскога народа у Хрватско? и Славони?и и ?егових главних обележ?а
. Нови Сад.
- Даби?, Во?ин С.
(1975).
?Прилог проучава?у ратне привреде у Хрватско?, Славони?и и Банско? кра?ини од половине XVI до кра?а XVII века”
.
Истори?ски часопис
.
22
: 91?102.
- Dabi?, Vojin S.
(1992).
?Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts”
.
Истори?ски часопис
. 38 (1991): 43?76.
- Даби?, Во?ин С.
(1992). ?Сеоба Срба у Хрватску и Славони?у од почетка XVI до кра?а XVII века”.
Catena mundi
.
1
. Београд: Матица Срба и исе?еника Срби?е. стр. 265?281.
- Даби?, Во?ин С.
(1994). ?Срби у Западно? Славони?и”.
Чи?енице о Западно? Славони?и
. Пакрац: Регионално удруже?е Срба Западне Славони?е. стр. 12?17.
- Даби?, Во?ин С.
(2007).
?Кнезови у Во?но? кра?ини у Хрватско? и Славони?и до половине XVIII века”
.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
6
: 7?123.
- Даби?, Во?ин С.
(2010).
?Мала Влашка у Славони?и: Насе?а и становништво од кра?а XVII до половине XVIII века”
(PDF)
.
Српске студи?е
.
1
: 11?38. Архивирано из
оригинала
(PDF)
25. 05. 2019. г
. Приступ?ено
02. 12. 2018
.
- Даби?, Во?ин С.
(2010).
?Сумарни попис насе?а, имовине и становништва Пакрачког, Субоцког, Забрдског и Подборског во?водства у Мало? Влашко? из 1721. године”
(PDF)
.
Мешовита гра?а (Miscellanea)
.
31
: 149?159.
- Dabi?, Vojin S.
(2011). ?The Habsburg-Ottoman War of 1716-1718 and Demographic Changes in the War-Afflicted Territories”.
The Peace of Passarowitz, 1718
. West Lafayette: Purdue University Press. стр. 191?208.
- Даби?, Во?ин С.
(2012). ?Српска насе?а у Славони?и (16?18. век)”.
Глас САНУ
.
420
(16): 173?196.
- Даби?, Во?ин С.
(2013).
?Во?водство (властелинство) Подбор?е: Привредне прилике (1702?1750)”
(PDF)
.
Зборник Матице српске за истори?у
.
87
: 7?34.
- Даби?, Во?ин С.
(2014).
?Морталитет и старосна структура српског становништва у Хабзбуршко? монархи?и у XVIII веку: Пример православних парохи?а Вуковар, Итебе? и Деро?e”
(PDF)
.
Српске студи?е
.
5
: 13?33. Архивирано из
оригинала
(PDF)
25. 05. 2019. г
. Приступ?ено
25. 05. 2019
.
- Даби?, Во?ин С.
(2015). ?Во?водство, властелинство и трговиште Пакрац од кра?а XVII до половине XVIII века”.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
9
: 31?56.
- Даби?, Во?ин С.
(2016). ?Властелинство Сирач (1695?1763)”.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
10
: 7?29.
- Даби?, Во?ин С.
(2020).
Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог истори?и српског народа у Славони?и од XVI до XVIII века
. Нови Сад: Матица српска.
- Дими?, ?убодраг
(2001).
Истори?а српске државности
.
3
. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ivelji?, Iskra (1987).
?O nekim vidovima slavonstva u ?asopisu ≫Slavonac≪”
(PDF)
.
Historijski zbornik
.
40
: 139?156. Архивирано из
оригинала
(PDF)
18. 12. 2018. г
. Приступ?ено
01. 03. 2019
.
- Иви?, Алекса
(1909).
Сеоба Срба у Хрватску и Славони?у: Прилог испитива?у српске прошлости током 16. и 17. века
. Сремски Карловци.
- Каши?, Душан ?.
(1967).
Срби и православ?е у Славони?и и с?еверно? Хрватско?
. Загреб: Савез удруже?а православног свештенства Хрватске.
- Каши?, Душан ?.
(1971).
Српски манастири у Хрватско? и Славони?и
. Београд: Српска Патри?арши?а.
- Каши?, Душан ?.
(1988).
Српска насе?а и цркве у с?еверно? Хрватско? и Славони?и
. Загреб: Савез удруже?а православних свештеника Хрватске.
- Крести?, Васили?е
(1991).
Истори?а Срба у Хрватско? и Славони?и 1848-1914
. Београд: Политика.
- Микавица, Де?ан (2015).
Српска политика у Хрватско? и Славони?и 1538-1918
. Нови Сад: Филозофски факултет.
- Palffy, Geza (2005).
?Jedan od temeljnih izvora hrvatske povijesti: Pozivnica zajedni?kog hrvatsko-slavonskog sabora iz 1558. godine”
.
Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i dru?tvene znanosti HAZU
.
23
: 47?61.
- Петранови?, Бранко
(1998).
Историографске контроверзе
. Београд: Службени лист СР?.
- Petri?, Hrvoje (2007).
?Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stolje?a”
.
Radovi Zavoda za hrvatsku povijest
.
39
: 23?38.
- Petri?, Hrvoje (2009).
?O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Kri?eva?koj ?upaniji te Vara?dinskom generalatu od kraja 16. do po?etka 18. stolje?a”
.
Cris: ?asopis Povijesnog dru?tva Kri?evci
.
11
: 30?47.
- Petri?, Hrvoje (2012).
Pograni?na dru?tva i okoli?: Vara?dinski generalat i Kri?eva?ka ?upanija u 17. stolje?u
. Zagreb: Meridijani.
- Петрови?, Или?а
(1994).
Српско национално ви?е?е Славони?е, Бара?е и Западног Срема
. Нови Сад: Цветник.
- Петрови?, Или?а
(1996).
Од ви?е?а до републике: Славони?а, Бара?а и Западни Срем
. Нови Сад: Цветник.
- Richards, Ronald O. (2003).
The Pannonian Slavic Dialect of the Common Slavic Proto-language: The View from Old Hungarian
. Los Angeles: University of California.
- Рокаи, Петер
(2002).
?Истори?а Ма?ара од на?стари?их времена до Мохачке битке 1526. године”
.
Истори?а Ма?ара
. Београд: Clio. стр. 7?183.
- Szoldos, Attila (1998).
?Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovi?a”
.
Povijesni prilozi
.
17
: 287?296.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777).
Historische und geographische Beschreibung des Konigreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien
.
1
. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777).
Historische und geographische Beschreibung des Konigreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien
.
2
. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1778).
Historische und geographische Beschreibung des Konigreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien
.
3
. Leipzig.
- Таубе, Фридрих Вилхелм фон (1998).
Истори?ски и географски опис Кра?евине Славони?е и Во?водства Срема
. Нови Сад: Матица српска.
- Fine, John Van Antwerp Jr.
(2005).
When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods
. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Heka, Ladislav (2008).
?Hrvatsko-ugarski odnosi od srednjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanje Slavonije”
.
Scrinia Slavonica
.
8
: 152?173.
- Heka, Ladislav (2013).
?Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori”
.
Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu
.
63
(5-6): 1257?1292.
- Шулети?, Небо?ша
(2010).
?Историографи?а о Србима у Хабзбуршко? монархи?и од почетка XVI до кра?а XVIII века (1991?2010)”
.
Домети српске и европске историографи?е у послед?е две децени?е (1990?2009)
. Београд: Удруже?е наставника Досите? Обрадови?. стр. 123?136.
- Шулети?, Небо?ша
(2015). ?Становништво сан?ака Пакрац према попису из 1565. године”.
Зборник о Србима у Хрватско?
.
9
: 7?30.
|
---|
Главни истори?ски региони
| | |
---|
Ма?и региони
| |
---|
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|