славко роди?
Радослав Славко Роди?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1918-05-11 ) 11. ма? 1918.
Место ро?е?а	Средице , код К?уча , Аустроугарска
Датум смрти	29. април 1949. ( 1949-04-29 )  ( 30 год. )
Место смрти	Београд , НР Срби?а , ФНР ?угослави?а
Професи?а	во?но лице
Делова?е
Члан  КП?  од	1941 .
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО ?угослави?е ?угословенска арми?а 1941 ? 1949 .
Чин	генерал-потпуковник
Херо?
Народни херо?  од	14. децембра 1949 .
Одликова?а

Радослав Славко Роди? ( Средице , код К?уча , 11. ма? 1918 ? Београд , 29. април 1949 ) био ?е учесник Народноослободилачке борбе , генерал-потпуковник ?угословенске арми?е и народни херо? ?угослави?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 11. ма?а 1918 . године у селу Средице , код Гор?ег Рибника , близу К?уча . Основну школу завршио ?е у Дрвару , а Гра?анску школу у Босанском Петровцу . Године 1939 . одлази у Београд , где завршава Сред?отехничку школу. Исте године запослио се, као геометар, у Во?но? задрузи у Вршцу . ^[1]

Уочи рата постао ?е члан Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?). После Априлског рата 1941 . године, вратио се у родни кра?. Активно ?е учествовао у организова?у устанка у Босанско? кра?ини . У нападу на Дрвар, 27. ?ула 1941. године руководио ?е устаничким одредом ??авор?е“. Током лета 1941. године, као оперативни официр, руководи по?единим фронтовима Дрварске бригаде.

У прво? офанзиви усташко - домобранских снага, 24. августа 1941. године, на Оштре?у, када ?е изгледало да ?е положа? устаника бити разби?ен, Славко ?е повео борце на ?уриш, и вишеструко ?ачем непри?ате?у нанео велике губитке и натерао га на повлаче?е. Октобра 1941. године изво?евао ?е победу на Рипачу . Радио ?е на учврш?ива?у партизанских снага на секторима Босанског Петровца , Дрвара и Биха?а .

Када ?е, ?ануара 1942 . године, формиран Пети кра?ишки партизански одред , за ?еговог команданта постав?ен ?е Славко Роди?. После велике акци?е на Колуни?у, ма?а 1942. године, постав?ен ?е за заменика команданта Оперативног штаба НОП-а за Босанску кра?ину.

Славко ?е 9. новембра 1942. године постав?ен на дужност команданта Пете кра?ишке дивизи?е . Нарочито се истакао у почетно? фази операци?е "Ва?с", ?ануара-фебруара 1943 . године. Када ?е ?егова дивизи?а приковала за себе немачке снаге готово месец дана за ово подруч?е, не дозволивши им да од Санског Моста , преко К?уча и Пауновца, про?у у Босански Петровац и онемогу?е повлаче?е Централне партизанске болнице из Грмеча .

Ма?а 1943. постав?ен ?е за команданта Другог босанског корпуса , ко?и ?е од октобра 1943. године носио назив Пети босански (кра?ишки) ударни корпус . Многе победе овог корпуса везане су за ?егово име, кра?ем 1943. године, са само 25 година добио ?е чин генерал-ма?ора НОВ? .

?една од на?бо?их Славкових операци?а био ?е напад на Ба?у Луку , децембра 1943. уочи Нове године , ко?у ?е бранио добро утвр?ени немачко - усташки гарнизон. Поред командантске вештине, Славко ?е био познат као изузетно храбар борац. Ни у вишедневним уличним борбама у Ба?о? Луци ни?е му било тешко да се, у униформи генерала, по?ави ме?у борцима у првом стре?ачком стро?у. Ту, у првом борбеном реду, био ?е ра?ен.

Чин генерал-ла?тнанта ?е добио кра?ем 1944 . године. Од тада, па све до кра?а рата , генерал Роди? учеству?е у свим важним операци?ама ?угословенске арми?е (?А).

Послератни период [ уреди | уреди извор ]

После ослобо?е?а ?угослави?е , Славко ?е био командант Пете арми?е ?А , начелник Прве управе Генералштаба и заменик Начелника Генералштаба ?А , генерал-пуковника Коче Попови?а .

На Оснивачком конгресу Комунистичке парти?е Босне и Херцеговине , изабран ?е за члана Централног комитета . Био ?е народни посланик Народне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине и члан Савезног одбора Народног фронта ?угослави?е . Као ?едан од способни?их команданата, послат ?е на Вишу во?ну академи?у ?Ворошилов“ у Сов?етском Савезу . Године 1949 . об?авио ?е студи?у ? Противдесантна одбрана арми?е на планинском зем?ишту “.

Године 1948 . године, после Резолуци?е Информбироа и погиби?е генерал-пуковника Арсе ?ованови?а , Славко Роди? именован ?е за заменика Начелника Генералштаба ?А , у чину генерал-потпуковника ?А. Умро ?е од упале плу?а , 29. априла 1949 , сахра?ен уз високе во?не и државне свечаности у Але?и народних херо?а на Новом гроб?у у Београду , а након ?егове смрти проглашена ?е дводневна жалост у цело? зем?и. ^[2]

Почетком деведесетих година , после распада СФР? , око смрти генерала Роди?а почеле су да круже разне спекулаци?е, а ?една од ?их ?е да се почетком 1949. године из?аснио за Резолуци?у Информбироа, и да ?е потом изведен пред Во?ни суд, и на та?ном су?е?у као сов?етски агент НКВД-а осу?ен на казну смрти стре?а?ем. Ни?една спекулаци?а око ?егове смрти ни?е прихва?ена у круговима озби?них историчара, а генерал Роди? остао ?е упам?ен као на?мла?и генерал у ?угословенско? арми?и (?А) ? са сво?их 27 година имао ?е чин генерал-ма?ора НОВ?.

Носилац ?е Партизанске споменице 1941. и других ?угословенских одликова?а , ме?у ко?има су ? Орден партизанске звезде првог реда , Орден заслуга за народ првог реда , Орден братства и ?единства првог реда , Орден партизанске звезде другог реда и Орден за храброст . Орденом народног херо?а постхумно ?е одликован 14. децембра 1949. Указом 328/49 Президи?ума Народне скупштине ФНР?. ^[3] Одликован ?е и сов?етским Орденом Кутузова другог степена.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]