Цветнице Временски распон: до?а креда - садаш?ост Pre? ? O S D C P T J K Pg N
Magnolia virginiana
Ружа (дикотила)
Научна класификаци?а
Царство:	Plantae
Кладус :	Tracheophytes
Кладус :	Spermatophytes
Кладус :	Angiospermae
Групе (APG IV) [1]
Amborellales Nymphaeales Austrobaileyales Mesangiospermae Magnoliidae Chloranthaceae Monocotyledon Ceratophyllales Eudicotidae
Синоними
Anthophyta Cronquist [2] Angiospermae Lindl. Magnoliophyta Cronquist , Takht. & W.Zimm. Magnolicae Takht. [3]

Скривеносеменице или цветнице ( лат. Magnoliophyta , Angiospermae) су на?ве?а група зелених копнених би?ака и изгледом ?ако разноврсне, али их повезу?е то што се код ?их семе налази унутар плода . До сада ?е познато преко 290.000 врста цветница у ко?е спада?у: цве?е , траве , дрве?е , повр?е , во?е , ?ековито би?е. Преци цветница су се развили ?ош у доба Три?аса при?е 245 милиона година. Прве познате цветнице датира?у при?е 160 милиона година. Преко 80% свих зелених би?ака има цветове, ко?и ствара?у семе и тако се разви?а нова би?ка. ?едногодиш?е цветнице цвета?у на кра?у свог живота, док ве?ина вишегодиш?их цветница цвета сваке године. Траве су на?распростра?ени?е цветнице.

Опште карактеристике скривеносеменица [ уреди | уреди извор ]

Бро? врста скривеносеменица ?е око 250.000. Величине су од око 1mm ( плута?у?а би?ка Wolffia ) до преко 80m (нпр. неки представници рода Eucaliptus ). Скривеносеменице могу живети у на?сурови?им условима пусти?а и обода арктичке тундре, али на?ве?у разноврсност има?у у пределу тропских (екватори?алних) кишних шума. Ве?ина води самосталан живот и исхра?у?е се процесом фотосинтезе, али посто?е и паразитске и сапрофитске форме. Знача? скривеносеменица за копнене екосистеме ?е огроман, ?ер оне су те ко?е у ве?ини случа?ева чине на?ве?у биомасу у екосистему и сво?им изгледом и бро?нош?у одре?у?у изглед и структуру екосистема. Знача? за човека ?е тако?е велик, ?ер скоро све би?ке ко?е човек га?и ради сопствене и исхране дома?их животи?а припада?у скривеносеменицама.

Цв?етнице могу имати ?едан или два клицина листи?а, котиледона . Цви?ет се отвара из пупо?ка . Пупо?ак цв?етница ?е затворен у чашицу ко?а личи на чврсту зелену лопту. Састав?ена ?е од зелених чашичних листи?а. Диверзитет бо?а цв?етница ?е безграничан. Обо?ени дио цви?ета састо?и се од латица ко?е чине круницу. Ако су у цви?ету чашични и крунични листи?и исте бо?е назива?у се перигон. У зависности од доба године, пупо?ци се отвара?у и открива?у цв?етове. Откривени цв?етови омогу?ава?у процес размножава?а. Када отопли пупо?ак се отвара, чашични листи?и се сави?а?у уназад, шире, откива?у и отвара?у круничне латице ко?е ствара?у цв?етну круну. Цви?ет се отвара и открива ?арко обо?ене поленске кесице- прашнике . Цв?етови могу тра?ати од ?едног дана до неколико, док други цв?ета?у м?есецима при?е него што се опраше и израсту у с?еме.

Порекло, филогени?а и систематика скривеносеменица [ уреди | уреди извор ]

Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) ?ош увек ни?е раз?аш?ено у потпуности. Бро?на су пита?а на ко?а ту треба прона?и одговор, а ?едно од ?их ?е и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - посто?е фосилни остаци из периода Креде , али се претпостав?а да су оне посто?але и рани?е, у Три?асу и ?ури .

Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушава?у систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогени?е Magnoliophyta. Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - дикотиледоне би?ке (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне би?ке (Liliopsida, Monocotyledoneae). Основне разлике изме?у ове две класе су:

карактеристика	дикотиледоне би?ке	монокотиледоне би?ке
бро? котиледона	2	1
бро? цветних делова	4-5	3
полен	у основи триколпатни	у основи моноколпатни
нерватура листа	мрежаста	паралелна
право секундарно деб?а?е	присутно	одсутно

Монокотиледоне би?ке сматра?у се изведени?има и филогенетски мла?има, а посто?и читав низ група дикотиледоних би?ака са по?единим карактеристикама монокотиледоних. Савремени разво? метода систематике омогу?ио нам ?е дуб?и увид у филогенетске односе ме?у скривеносеменицама, и данас се за на?примитивни?у групу сматра?у неки тропски представници, фамили?е Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae и друге ?има сродне фамили?е. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напредни?у групу би?ака чине такозвана ?стара дрвета“ ( енгл. paleotrees ) и ?старе зе?асте би?ке“ ( енгл. paleoherbs ). Све наведене групе има?у карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних би?ака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савремено? литератури деле на монокотиледоне и ?праве дикотиледоне“ би?ке ( енгл. eudicots ).

Системи класификаци?е скривеносеменица [ уреди | уреди извор ]

• Cronquist (1981)
• Takhtajan (1997)
• APG (1998), APG II (2004)

Ди?елови цви?ета [ уреди | уреди извор ]

Цв?етови се састо?е од неколико ди?елова, распоре?ених у четири круга. Спо?ни круг чине чашични листи?и. Други круг, унутар чашичних листи?а, су крунични листи?и. У ?ему ?е тре?и круг, круг мушких ди?елова цви?ета - прашници. Зад?и, четврти круг ?е сачи?ен од женских ди?елова - тучак. Иако сви цв?етови има?у сличан распоред, код неправилних цв?етова неки ди?елови могу недоста?ати, док други нема?у уви?ек исто расто?а?е, бро? и величину.

Под?ела цв?етница према бро?у клициних листи?а [ уреди | уреди извор ]

Поди?е?ене су у дви?е главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.

Монокотиледоне	Дикотиледоне
Праве траве	Руже
Траве оштрице	Магноли?е
Житарице	Герани?уми
Рогози	С?езови
Бамбуси	Главочике
Палме	?абуке
Орхиде?е	?ути?и
Лале	Маслачак
Нарциси	Мак
?и?ани	Хибискус

Монокотиледоне [ уреди | уреди извор ]

У монокотиледоне би?ке спада?у траве и луковице , а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних би?ака цв?етнице што износи око 50.000 врста. Први пут се по?ав?у?у при?е око 90 милиона година и научници сматра?у да су се на?в?ероватни?е развиле из дикотиледоних би?ака ко?е су жив?еле у воденим условима, ри?екама и мочварама, и подс?е?але су на локва?е .

Гра?а монокотиледоних би?ака [ уреди | уреди извор ]

Код монокотиледоних би?ака клица има ?едан клицин листи?, котиледон. Цв?етни ди?елови монокотиледона су латице. На?чеш?е има?у три латице или им ?е бро? латица д?е?ив са три. ?ихово стабло расте изнутра, али у ?ему оне ри?етко има?у камби?ум - творно би?но ткиво. Стабло им ?е на?чеш?е меко и савит?иво. Листови има?у паралелну нерватуру. Кори?ен монокотиледона ?е састав?ен од бро?них ситних кор?енова ко?и се грана?у. Монокотиледоне би?ке расту брзо.

Дикотиледоне [ уреди | уреди извор ]

Преко 5/6 свих цв?етница обухвата?у дикотиледоне би?ке што износи око 175.000 врста.

Гра?а дикотиледоних би?ака [ уреди | уреди извор ]

Дикотиледоне су оне би?ке код ко?их клица има два котиледона т?. два клицина листи?а. Цв?етови ових би?ака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камби?ум, т?. ?едан сло? ?ели?а ко?е стално расту близу коре стабла. ?ихово стабло ?е разгранато. Ве?ина дикотиледона има ?едан дугачак вретенасти кори?ен. ?ихови листови су мрежасте нерватуре.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Монокотиледона-дикотиледона би?ка
• 
  Монокотиледоне би?ке, житарице
• 
  Дикотиледона би?ка
• 
  Дикотиледона би?ка, ружа
• 
  На?распростра?ени?е цв?етнице, траве

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Додатна литература [ уреди | уреди извор ]

• ?An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II”. Botanical Journal of the Linnean Society . 141 (4): 399?436. 2003. doi : 10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x .  

• Cronquist, Arthur (1981). An Integrated System of Classification of Flowering Plants . New York: Columbia University Press.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]