Склада уда?ености у астрономи?и

Склада уда?ености у астрономи?и (тако?е позната као екстрагалактичка скала расто?а?а ) ?е низ метода ко?има астрономи одре?у?у расто?а?а до небеских об?еката. Реално директно мере?е расто?а?а астрономских об?еката ?е могу?е ?едино за оне об?екте ко?и су ?дово?но близу” (унутар око хи?аду парсека ) од Зем?е. Технике за одре?ива?е расто?а?а до уда?ени?их об?еката су базиране на различитим мере?има корелаци?а изме?у метода ко?и су делотворни на блиским расто?а?има и метода ко?и су приме?иви на великим расто?а?има. Неколико метода ?е засновано на стандардно? све?и , ко?а ?е астрономски об?екат са познатом луминознош?у .

Склада уда?ености се користи зато што не посто?и по?единачна техника ко?ом се могу мерити расто?а?а на свим опсезима ко?и се сре?у у астрономи?и. Уместо тога, ?едан метод се може користи за мере?е оближ?их расто?а?а, други се може користити за мере?е сред?их расто?а?а, и тако да?е. Свака деоница лествице пружа информаци?е ко?е могу да буду кориштене за одре?ива?е расто?а?а на следе?ем вишем рангу.

Директна мере?а [ уреди | уреди извор ]

У основи складе су фундаментална мере?а расто?а?а, код ко?их су расто?а?а директно одре?ена, без физичких претпоставки о природи об?екта у пита?у. Прецизна мере?а звезданих позици?а су део дисциплине астрометри?а .

Астрономска ?единица [ уреди | уреди извор ]

Директна мере?а расто?а?а су базирана на астрономско? ?единици (АУ), ко?а ?е расто?а?е изме?у Зем?е и Сунца . Истори?ски, опсерваци?е транзита Венере су биле к?учне у одре?ива?у АУ; у прво? половини 20. века, опсерваци?е астероида су исто тако биле важне. У данаш?е време се орбитала Зем?е одре?у?е са великом прецизнош?у користе?и радарска мере?а расто?а?а до Венере и других оближ?их планета и астероида, ^[2] и путем пра?е?а интерпланетарних свемирских летелица у ?иховим орбитама око Сунца кроз Соларни систем . Кеплерови закони пружа?у прецизне односе величина орбита об?еката ко?и орбитира?у око Сунца, али не пружа?у меру свеукупне скале орбиту?у?ег система. Радар се користи за мере?е расто?а?а изме?у орбита Зем?е и другог тела. Полазе?и од тог мере?а и односа величина две орбите, израчунава се величина Зем?ине орбите. Зем?ина орбита ?е позната са апсолутном прецизнош?у од неколико метара и релативном прецизнош?у од неколико 6989100000000000000♠ 1 × 10 ^?11.

Паралакса [ уреди | уреди извор ]

Стеларна паралакса крета?а из годиш?е паралаксе. Половина вршног угла ?е паралаксни угао

На?важни?а фунцаментална мера расто?а?а произилази из тригонометри?ске паралаксе . Како се Зем?а кре?е око Сунца, стиче се утисак да се позици?а оближ?их звезда мало помера у односу на уда?ени?у позадину. Та помера?а су углови у ?едном ?еднакокраком троуглу , при чему 2 АУ (расто?а?е изме?у екстремних позици?а Зем?ине орбите око Сунца) чини основу троугла, а расто?а?е до звезде дуге кракове ?еднаке дужине. Величина помера?а ?е веома мала, реда величине 1 угаоне секунде за об?екат на расто?а?у од 1 парсека (3,26 светлосних година) од на?ближих звезда, и након тога се угаони размак сма?у?е са пове?а?ем расто?а?а. Астрономи обично изражава?у расто?а?а у ?единицама парсека (паралаксне угаоне секунде); светлосне године се користе у популарним меди?има.

Пошто се паралакса сма?у?е за ве?а звездана расто?а?а, корисна расто?а?а се могу мерити само за звезде чи?а паралакса ?е неколико пута ве?а од прецизности мере?а. Паралакса мере?а типично има прецизност мере?а изражену у угаоним милисекундама. ^[3] Током 1990-тих, на пример, Хипаркос миси?а ?е измерила паралаксе за преко сто хи?ада звезда са предизнош?у од око угаоне милисекунде , ^[4] пружа?у?и корисне уда?ености за звезде до неколико стотина парсека. WFC3 телескопа Хабл у данаш?е време има потенци?ал да пружи прецизност од 20 до 40 угаоних микро секунди, чиме се омогу?ава поуздано мере?е расто?а?а до 5.000 pc (20.000 ly) за мали бро? звезда. ^[5]^[6] До раних 2020-тих, свемирска миси?а Га?а ?е прижити мере?а расто?а?а сличне прецизности до свих умерено светлих звезда.

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ?The Astronomer” . 16. 4. 2013. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г . Приступ?ено 9. 5. 2021 .
^ Ash, M. E.; Shapiro, I. I.; Smith, W. B. (1967). ?Astronomical constants and planetary ephemerides deduced from radar and optical observations”. The Astronomical Journal . 72 : 338. Bibcode : 1967AJ.....72..338A . doi : 10.1086/110230 .
^ Staff. ?Trigonometric Parallax” . The SAO Encyclopedia of Astronomy . Swinburne Centre for Astrophysics and Supercomputing . Приступ?ено 18. 10. 2008 .
^ Perryman, M. A. C.; et al. (1999). ?The HIPPARCOS Catalogue”. Astronomy and Astrophysics . 323 : L49?L52. Bibcode : 1997A&A...323L..49P .
^ Harrington, J. D.; Villard, R. (10. 4. 2014). ?NASA's Hubble Extends Stellar Tape Measure 10 Times Farther Into Space” . NASA . Приступ?ено 17. 10. 2014 .
^ Riess, A. G.; Casertano, S.; Anderson, J.; MacKenty, J.; Filippenko, A. V. (2014). ?Parallax Beyond a Kiloparsec from Spatially Scanning the Wide Field Camera 3 on the Hubble Space Telescope”. The Astrophysical Journal . 785 (2): 161. Bibcode : 2014ApJ...785..161R . arXiv : 1401.0484   . doi : 10.1088/0004-637X/785/2/161 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Carroll, Bradley W.; Ostlie, Dale A. (2014). An Introduction to Modern Astrophysics . Harlow, United Kingdom: Pearson Education Limited . ISBN 978-1-292-02293-2 .
Measuring the Universe The Cosmological Distance Ladder , Stephen Webb, copyright 2001.
Pasachoff, J.M. ; Filippenko, A. (2013). The Cosmos: Astronomy in the New Millennium (4th изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-68756-1 .
The Astrophysical Journal , The Globular Cluster Luminosity Function as a Distance Indicator: Dynamical Effects , Ostriker and Gnedin, May 5, 1997.
An Introduction to Distance Measurement in Astronomy , Richard de Grijs, Chichester: John Wiley & Sons, 2011, ISBN 978-0-470-51180-0 .
On the re-definition of the astronomical unit of length (PDF) . XXVIII General Assembly of International Astronomical Union. Beijing, China: International Astronomical Union. 31. 8. 2012. Resolution B2. ? ... recommends ... 5. that the unique symbol "au" be used for the astronomical unit. ”
?Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Instructions for Authors” . Oxford Journals . Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г . Приступ?ено 20. 3. 2015 . ? The units of length/distance are A, nm, μm, mm, cm, m, km, au, light-year, pc. ”
On the re-definition of the astronomical unit of length (PDF) . XXVIII General Assembly of International Astronomical Union. Beijing: International Astronomical Union. 31. 8. 2012. Resolution B2. ? ... recommends [adopted] that the astronomical unit be re-defined to be a conventional unit of length equal to exactly 149,597,870,700 metres, in agreement with the value adopted in IAU 2009 Resolution B2 ”
Luque, B.; Ballesteros, F.J. (2019). ?Title: To the Sun and beyond”. Nature Physics . 15 : 1302. doi : 10.1038/s41567-019-0685-3   .
Bureau International des Poids et Mesures (2006), The International System of Units (SI) (PDF) (8th изд.), Organisation Intergouvernementale de la Convention du Metre, стр. 126, Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г.
?Manuscript Preparation: AJ & ApJ Author Instructions” . American Astronomical Society . Архивирано из оригинала 21. 2. 2016. г . Приступ?ено 29. 10. 2016 . ? Use standard abbreviations for ... natural units (e.g., au, pc, cm). ”
?Instructions to Authors” . Monthly Notices of the Royal Astronomical Society . Oxford University Press . Приступ?ено 5. 11. 2020 . ? The units of length/distance are A, nm, μm, mm, cm, m, km, au, light-year, pc. ”
?The International System of Units (SI)” . SI Brochure (8th изд.). BIPM. 2014 [2006] . Приступ?ено 3. 1. 2015 .
?The International System of Units (SI)” (PDF) . SI Brochure (9th изд.). BIPM. 2019. стр. 145. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г . Приступ?ено 1. 7. 2019 .
?ISO 80000-3:2019” . International Organization for Standardization . Приступ?ено 2020-07-03 .
?Part 3: Space and time” . Quantities and units. International Organization for Standardization . ISO 80000-3:2019(en) . Приступ?ено 2020-07-03 .
?HORIZONS System” . Solar system dynamics . NASA: Jet Propulsion Laboratory. 4. 1. 2005 . Приступ?ено 16. 1. 2012 .
Commission 4: Ephemerides/Ephemerides (1976). item 12: Unit distance (PDF) . XVIth General Assembly of the International Astronomical Union. IAU (1976) System of Astronomical Constants. Grenoble, FR. Commission 4, part III, Recommendation 1, item 12. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г.
Hussmann, H.; Sohl, F.; Oberst, J. (2009). ?§ 4.2.2.1.3: Astronomical units” . Ур.: Trumper, Joachim E. Astronomy, astrophysics, and cosmology ? Volume VI/4B Solar System . Springer. стр. 4. ISBN 978-3-540-88054-7 .
Williams Gareth V. (1997). ?Astronomical unit” . Ур.: Shirley, James H.; Fairbridge, Rhodes Whitmore. Encyclopedia of planetary sciences . Springer. стр. 48. ISBN 978-0-412-06951-2 .
?Selected Astronomical Constants” (PDF) . The Astronomical Almanac Online . USNO ? UKHO . 2009. стр. K6. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2014. г.
Gerard Petit; Brian Luzum, ур. (2010). Table 1.1: IERS numerical standards (PDF) . IERS technical note no. 36: General definitions and numerical standards (Извешта?). International Earth Rotation and Reference Systems Service . Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г.
Gerard Petit; Brian Luzum, ур. (2010). IERS Conventions (2010): IERS technical note no. 36 (Извешта?). International Earth Rotation and Reference Systems Service. ISBN 978-3-89888-989-6 . Архивирано из оригинала 30. 06. 2019. г . Приступ?ено 13. 11. 2022 .
Capitaine, Nicole; Klioner, Sergei; McCarthy, Dennis (2012). IAU Joint Discussion 7: Space-time reference systems for future research at IAU General Assembly ? The re-definition of the astronomical unit of length: Reasons and consequences (PDF) (Извешта?). 7 . Beijing, China. стр. 40. Bibcode : 2012IAUJD...7E..40C . Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г . Приступ?ено 16. 5. 2013 .
IAU WG on NSFA current best estimates (Извешта?). Архивирано из оригинала 8. 12. 2009. г . Приступ?ено 25. 9. 2009 .
Pitjeva, E.V. ; Standish, E.M. (2009). ?Proposals for the masses of the three largest asteroids, the Moon-Earth mass ratio and the Astronomical Unit” . Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy . 103 (4): 365?72. Bibcode : 2009CeMDA.103..365P . S2CID 121374703 . doi : 10.1007/s10569-009-9203-8 .
?The final session of the [IAU] General Assembly” (PDF) . Estrella d'Alva . 14. 8. 2009. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 7. 2011. г.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

The ABC's of distances (UCLA)
The Extragalactic Distance Scale by Bill Keel
The Hubble Space Telescope Key Project on the Extragalactic Distance Scale
The Hubble Constant , a historical discussion
NASA Cosmic Distance Scale
PNLF information database Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. ?ануар 2010)
The Astrophysical Journal

[1] ?The Astronomer” . 16. 4. 2013. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г . Приступ?ено 9. 5. 2021 .

[2] Ash, M. E.; Shapiro, I. I.; Smith, W. B. (1967). ?Astronomical constants and planetary ephemerides deduced from radar and optical observations”. The Astronomical Journal . 72 : 338. Bibcode : 1967AJ.....72..338A . doi : 10.1086/110230 .

[3] Staff. ?Trigonometric Parallax” . The SAO Encyclopedia of Astronomy . Swinburne Centre for Astrophysics and Supercomputing . Приступ?ено 18. 10. 2008 .

[4] Perryman, M. A. C.; et al. (1999). ?The HIPPARCOS Catalogue”. Astronomy and Astrophysics . 323 : L49?L52. Bibcode : 1997A&A...323L..49P .

[5] Harrington, J. D.; Villard, R. (10. 4. 2014). ?NASA's Hubble Extends Stellar Tape Measure 10 Times Farther Into Space” . NASA . Приступ?ено 17. 10. 2014 .

[6] Riess, A. G.; Casertano, S.; Anderson, J.; MacKenty, J.; Filippenko, A. V. (2014). ?Parallax Beyond a Kiloparsec from Spatially Scanning the Wide Field Camera 3 on the Hubble Space Telescope”. The Astrophysical Journal . 785 (2): 161. Bibcode : 2014ApJ...785..161R . arXiv : 1401.0484   . doi : 10.1088/0004-637X/785/2/161 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]