Си?укси

Си?укси
	Поглавица Си?укса Бик ко?и седи
Укупна популаци?а
	170.110
Региони са знача?ном популаци?ом
	САД ( ?ужна Дакота , Минесота , Небраска , Монтана , Северна Дакота , А?ова , Илиноис , Висконсин , Ва?оминг ; Канада ( Саскачеван , Манитоба )
?езици
	си?укшки (ди?алекти лакота, западни дакота и источни дакота), енглески
Религи?а
	хриш?анство , традиционалне религи?е
Сродне етничке групе
	Асинибо?ни (Накота или Накода), Стоуни (Накода) и остали ко?и говоре сиуанске ?езике

Си?укси или Су ( франц. Sioux ; IPA: /?suː/ ^[1]) су северноамерички Инди?анци , припада?у сиуанско? породици народа , а наста?ени су изме?у река Мисисипи и Мисури . ?едан су од три народа (Си?укси, Асинибо?ни и Стоуни) ко?и припада?у си?укшко? супкултури и говоре ?едним од 3 дакотска ?езика , ко?а су блиско сродна, али нису уза?амно разум?ива.

На?рани?а позната прадомовина Си?укса било ?е подруч?е мочварних предела пиринчаних ?езера , у данаш?о? Минесоти , живели су од сакуп?а?а самониклог див?ег воденог пиринча. Ово ?е кра? познат по томе што га насе?ава народ Чипева или О?ибва.

Порекло имена [ уреди | уреди извор ]

Си?укси су били конфедераци?а од седам племена где ?е свако имало посебан назив за себе, односно за конфедераци?у. Лакота племе себе или конфедераци?у називало ?е Лакота (= савезници ), а племена из групаци?а Источни и Западни Дакота, по ко?има су две савезне америчке државе ( Северна Дакота и ?ужна Дакота ) добиле име, конфедераци?у су називала Дакота (= савезници ). Западни Дакота су дуго погрешно називани Накота. Име Накота или Накода користе сродни Асинибо?ни и Стоуни, ^[2] ко?и деле за?едничко порекло са Си?уксима.

Нека племена Си?укса су називали резачи вратова , тако су их Вране називали, Команчи , Арапахо Инди?анци Натни или Натнихина.

Подгрупе [ уреди | уреди извор ]

Локаци?а си?укшких племена пре 1770. (зелена) и ?ихови данаш?и резервати у САД (наран?аста)

Седам племена ко?а су чинила Си?укшку конфедераци?у су Лакота (или Тетон), ?анктон, ?анктонаи, Мидивакантан, Вапекут, Сисетон и Вапетон. ^[3] Према ди?алекту ко?им говоре ових седам племена се може груписати у три групе Лакота, Западни Дакота и Источни Дакота.

1) Лакота

Сичангу (Бруле)
Оглала
Итазипчо (Санс арк)
Хункпапа
Миниконжу
Сихасапа
Оохенунпа (Ту кет`лс)

Западни Дакота (или ?анктон-?анктонаи или Дакота)

2) ?анктон
3) ?анктонаи

Источни Дакота (или Санти-Сисетон или Дакота)

Санти

4) Мидивакантан
5) Вапекут

Сисетон

6) Сисетон
7) Вапетон

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Си?укси се првобитно налазе у подруч?у пиринчаних по?а у Минесоти, посебно се наводе ?езера Ма?л Ле?кс. Инди?анци из ових кра?ева (Меномини, Чипева и Си?укси) жели су ову би?ку и користили ?е у прехрани. Борба за превласт над по?има пиринча изме?у Чипева и Си?укса довела ?е до прогона Си?укса из тих кра?ева. Они реку Мисури прелазе пре 1750 . На подруч?у Блек Хилс-а налазе се 1765.

1862 . Мала Врана направио ?е поко? у Минесоти побивши 700 насе?еника и 100 во?ника. Касни?е су ?ош два датума веома знача?на у ?ихово? истори?и. То ?е победа Седе?ег Бика ко?и ?е 1876 . са сво?им Си?уксима и ?ош неким савезницима потукао пуковни?у генерала Кастера и многобро?них доброво?аца на реци Литл Бигхорн. Ово? битки претходила ?е и мало споми?ана борба на Девилс Тауеру. Овде су веома жесток отпор приредили ма?е покретни старци ко?и нису могли пратити темпо племена. Седе?и Бик тражио ?е на?пово?ни?и положа? за пружа?е отпора добро опрем?ено? америчко? во?сци.

Други знача?ан али тужан дога?а? збио се 1890 , када ?е извршен велики поко? над племеном Миникова, у ко?ем су на?више страдали жене и деца. Ова? дога?а? баца велику ?агу на америчку истори?у , познат ?е као Поко? код Вунд`д Ни.

Си?укси данас живе по резерватима у С?еди?еним Државама и Канади .

Обича?и [ уреди | уреди извор ]

Си?укси су типично племе прери?ских Инди?анаца, ловаца на бизоне . ?ихово на?карактеристични?е боравиште ?е кожни шатор типи . Он се лако склапа и расклапа и пренесе на друго место и поновно постави. Бизон , главна ловина, користи се за храну, израду боравишта, оде?е , покривача, тетива за лукове , и других ситних ствари. Од бизона се ни?е ништа бацало. Униште?е ових животи?а доводи до глади ме?у становницима прери?а као што су Инди?анци Црна стопала , Арапахо , Че?ени , Ка?ова и други. Коначна последица била ?е мрж?а према белцима и рат.

Изгубивши извор хране Инди?анци поста?у зависни од помо?и ко?у им да?е влада . Они мора?у препуштати сво?у зем?у држави или ?е продавати у бесце?е.

Ко? ?е ?ош ?едан симбол културе и Си?укса и других прери?ских скупина. Ко? ?е симбол богатства, за ?ега се купу?у жене; човек без ко?а ?е нико и ништа, он нема никаквог угледа.

Шамани су играли знача?ну улогу ме?у Си?уксима. Посто?али су и шамани-бердаши, били су раширени ме?у многим племенима, као код Инди?анаца Навахо (ко?и су их називали ?Надле"), Илиноис-Инди?анци тако?е их позна?у, и други. Си?укси су их звали ?винктес“. Шаман-бердаш био ?е веома утица?ан, он ?е носио женску оде?у, а у борби ни?е смео носити 'мушко' оруж?е. Бердаше су веома поштовали, али су се истовремено правиле и шале на ?ихов рачун. Они су свакако били хомосексуалци, а ме?у ?има било ?е и бракова. Реч бердаш вуче порекло од перси?ског ?барда?“, у значе?у пасивног хомосексуалног партнера.