한국   대만   중국   일본 
Сири?ци ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Сири?ци

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Сири?ци
Укупна популаци?а
око 50 милиона 2010.
?езици
сири?ски , арапски , турски , араме?ски
Религи?а
православ?е - Сири?ска ори?ентално-православна црква , ислам
Сродне етничке групе
  

Сири?ци су термин ко?и се користи да означи општу популаци?у Сири?е . Укупна популаци?а - око 50 милиона ?уди [1] .

Ве?ина Сири?аца (око 90%) су муслимани . Тако?е живе и на територи?и Кува?та и Немачке , Северне и ?ужне Америке , Африке и Аустрали?е . Говоре претежно посебним ди?алектом арапског ?езика . Интензивна арабизаци?а ?е наступила након уласка Сири?е у састав Арапског калифата у 7. веку . До тада се у Сири?и говорило сири?ским ?езиком , настао из араме?ског ?езика . Данас се он може срести у области Каламун, западно од Дамаска .

На?ве?и део сири?ске популаци?е од око 90% су муслимани , од чега су око 80% су сунити , а остатак - шити , преосталих 10% становништва Сири?е су хриш?ани . Ме?у хриш?анима су присутни маронити , ори?ентално-православни , ?акобити , гркокатолици , нестори?анци и протестанти .

Племенска подела [ уреди | уреди извор ]

Сири?ци су ?ош увек очували племенске поделе. На?ве?и племена су Руал, Шамар, Акеидат, Валад Али Бани Калед мавдли, хадедин, Фадл, итд [2] . На истоку Сири?е углавном живе бедуини , ова? регион се зове "зем?а бедуина", где и данас важи бедуинско обича?но право.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Све до 1918 . године Сири?а ?е била под отоманским ропством. [3] , а затим постала француска колони?а. Као резултат тих дога?а?а у Сири?и, дошло ?е до бро?них побуна и формира?а ослободилачких покрета, што ?е све прерасла у народни устана 1925 . - 1927 . године.

1943 . године Сири?а ?е добила самосталност и постала независна. Током овог периода становништво зем?е ?е развило националну свест [4] .

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

?една од главних активности Сири?аца ?е по?опривреда, они су ангажовани у индустри?и, трговини, по?опривреди и занатству. Разво? традиционалних заната: тка?е, столари?а, ковачки и израда накита. Производ?а разних индустри?ских култура, житарице, махунарке, повр?е, лубенице. Велики бро? сири?аца ангажован ?е у сточарству, углавном су то номади на ?угу зем?е. [5]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Оценка Департамента народонаселения ООН, на 2010 год.” . Архивирано из оригинала 21. 04. 2020. г . Приступ?ено 23. 08. 2015 .  
  2. ^ Родионов М. А. Сирийцы // Народы и религии мира / Глав. ред. В. А. Тишков. М.: Большая Российская Энциклопедия, 1999. с 315
  3. ^ Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. ? Киев : Евролинц, 2003.23-50с.
  4. ^ Майбаум Х. Сирия ? перекресток путей народов : путешествие в историю и современность / Майбаум Ханс ; Ханс Майбаум; [сокр. пер. с нем. Т. С. Райской; отв. ред. Г. М. Бауэр и Р. Г. Ланда; авт. послесл. и примеч. Р. Г. Ланда] ; АН СССР, Ин-т востоковедения. ? М. : Наука, 1982. С. 56
  5. ^ Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. ? Киев : Евролинц, 2003.100-224с.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Сири?ци на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сири?ци&oldid=27754214 ”