Александар Робертус Тод, барон Тод
OM
FRSE
(2. октобар 1907 ? 10. ?ануар 1997) био ?е шкотски биохемичар ко?и ?е за истражива?а о структури и
синтези
нуклеотида
,
нуклеозида
и нуклеотидних
коензима
добио
Нобелову награду за хеми?у
.
[1]
Дети?ство, младост и образова?е
[
уреди
|
уреди извор
]
Тод ?е ро?ен у месту Каткарт у предгра?у
Глазгова
, као син Александра Тода, службеника подземне железнице у
Глазгову
, и ?егове супруге ?е?н Лоури.
[2]
Поха?ао ?е Алан Глен школу и дипломирао на Универзитету у Глазгову 1928. године. Докторирао ?е на Гетеовом Универзитету у
Франкфурту на Ма?ни
1931. године сво?ом тезом о хеми?и
жучних
киселина.
Тод ?е добио 1851 истраживачку стипенди?у Кра?евске комиси?е за изложбу 1851
[3]
, а након студи?а на коле?у Ориел, Оксфорд, стекао ?е нови докторат 1933.
Тод ?е обав?ао дужности у Институту Листер,
Универзитету у Единбургу
(1934?1936) и
Универзитету у Лондону
, где ?е именован читаоцем (академски степен) из
биохеми?е
.
1938. године Александар Тод ?е провео шест месеци као госту?у?и професор на
Калифорни?ском технолошком институту
, да би на кра?у одбио понуду за факултет.
[4]
[5]
Тод ?е постао професор хеми?е (са титулом Сер Сем?уел Хол) и директор хеми?ских
лаборатори?а
Универзитета у Манчестеру 1938. године, где ?е почео да ради на нуклеозидима, ?еди?е?има ко?а чине структурне ?единице нуклеинских киселина (
ДНК
и
РНК
).
Године 1944. постав?ен ?е за 1702 професора хеми?е (
Yusuf Hamied 1702 Professor of Chemistry
) на
Универзитету у Кембри?у
, ко?у ?е држао до пензиониса?а 1971.
[6]
1949. синтетисао ?е
аденозин трифосфат
(АТП) и
флавин аденин динуклеотид
(ФАД). Тод ?е био госту?у?и професор на
Универзитету у Чикагу
у ?есен 1948.
[7]
и
Универзитету у Сидне?у
1950.
[4]
[8]
1955. године помогао ?е у расвет?ава?у структуре
витамина Б12
, иако су коначну формулу и коначну структуру одредили
Дороти Хо?кин
и ?ен тим, а касни?е ?е радио на структури и синтези
витамина Б1и
витамина Е
,
антоци?ана
(пигменти цве?а и во?а) од инсеката (лисне уши, бубе) и проучавао
алкалоиде
ко?и се налазе у
хашишу
и
марихуани
. Радио ?е као председник саветодавног одбора
владе У?еди?еног Кра?евства
за научну политику од 1952. до 1964.
Изабран ?е за члана Христовог коле?а у Кембри?у 1944. године и био ?е мастер од 1963. до 1978. године. Постао ?е канцелар Универзитета Страткла?д 1975. године и госту?у?и професор на Хатфилд Политехник (Универзитет Хертфордшир) (1978?1986). Ме?у многим
одликова?има
, ук?учу?у?и преко 40 почасних диплома, изабран ?е за члана Кра?евског друштва 1942. године, био ?е председник Кра?евског друштва од 1975. до 1980. године и постао ?е члан Реда за заслуге 1977. године.
Тод ?е 1981. године био оснивач Светског културног савета.
[9]
Преминуо ?е у Кембри?у 10. ?ануара 1997. године након
срчаног удара
.
1937. Барон Тод се оженио Алисон Саром Де?л (умрла 1987), ?ерком добитника Нобелове награде сер Хенри?а Де?ла, ко?а ?е, као и Тод, била председница
Кра?евског друштва у Лондону
. Имали су сина Александра Хенри?а и две ?ерке Хелен ?ин и Хилари Алисон.
Тоду ?е указана част да буде предавач на
Универзитету Нотр Дам
1948. године,
[10]
госту?у?и професор на
Технолошком институту
у
Масачусетсу
1954. године,
[4]
[11]
и предавач на
Универзитету у Калифорни?и, Беркли
, 1957. године.
[12]
Постао ?е
Сер
Александар Тод 1954. године
[13]
а проглашен
племи?ем
као
барон Тод
од Трампингтона у
округу Кембри?
16. априла 1962.
[14]
У знак се?а?а му ?е постав?ена плава плоча ко?у ?е поставило
Кра?евско хеми?ско друштво
на Оде?е?у за хеми?у Универзитета у Кембри?у.
[15]
- Todd, Alexander (1983),
A time to remember: the autobiography of a chemist
, Cambridge University Press
- ^
Brown, D. M.;
Kornberg, H.
(2000). ?Alexander Robertus Todd, O.M., Baron Todd of Trumpington. 2 October 1907 ? 10 January 1997: Elected F.R.S. 1942”.
Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society
.
46
: 515.
doi
:
10.1098/rsbm.1999.0099
.
- ^
Brown, Daniel M.; Kornberg, Hans (2000). ?Alexander Robertus Todd, O. M., Baron Todd of Trumpington. 2 October 1907-10 January 1997”.
Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society
.
46
: 517?532.
JSTOR
770414
.
doi
:
10.1098/rsbm.1999.0130
.
- ^
1851 Royal Commission Archives
- ^
а
б
в
?Lord Todd - Biographical”
.
www.nobelprize.org
. Приступ?ено
2018-01-27
.
- ^
Kay, Lily E. (1992-12-03).
The Molecular Vision of Life: Caltech, the Rockefeller Foundation, and the Rise of the New Biology
(на ?езику: енглески). Oxford University Press.
ISBN
9780190281618
.
- ^
Archer, Mary D.
; Haley, Christopher D. (2005),
The 1702 chair of chemistry at Cambridge: transformation and change
, Cambridge University Press,
ISBN
0-521-82873-2
, Chapter 9: Alexander Todd, p 233
- ^
Todd, Alexander (17. 11. 1983).
A Time to Remember: The Autobiography of a Chemist
. Cambridge University Press. стр.
110
.
ISBN
0521255937
.
- ^
Conn, Eric E. (2008).
?Our Work with Cyanogenic Plants”
.
Annual Review of Plant Biology
.
59
: 1?19.
PMID
17988213
.
doi
:
10.1146/annurev.arplant.59.032607.092924
.
- ^
?About Us”
.
World Cultural Council
. Приступ?ено
8. 11. 2016
.
- ^
Todd, Alexander R (1949).
Vitamins, coenzymes and nucleotides; a series of lectures presented at the University of Notre Dame on October 22, 25 and 27, 1948.
(на ?езику: енглески). Notre Dame, Ind.: University of Notre Dame.
OCLC
6142088
.
- ^
?Postdoc T.Y. Shen Honors his Wife | MIT Department of Chemistry”
.
chemistry.mit.edu
(на ?езику: енглески). Архивирано из
оригинала
15. 9. 2015. г
. Приступ?ено
2018-01-27
.
- ^
?Nucleotide Co-Enzymes: A Study in Synthesis | Berkeley Graduate Lectures”
.
gradlectures.berkeley.edu
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
2018-01-27
.
- ^
?No. 40227”
.
The London Gazette
. 9. 7. 1954. стр. 4026.
- ^
?No. 42651”
.
The London Gazette
. 17. 4. 1962. стр. 3185.
- ^
Debrett's Peerage
. 1973.
|
---|
1901?1925
| |
---|
1926?1950
| |
---|
1951?1975
| |
---|
1976?2000
| |
---|
2001?
|
- 2001.
Вили?ам С. Ноулс
,
Р?о?и Но?ори
и
К. Бари Шарплес
- 2002.
Курт Витрих
,
?он Б. Фен
и
Коичи Танака
- 2003.
Питер Агри
и
Родерик Макинон
- 2004.
Арон Чихановер
,
Аврам Хершко
и
Ирвин Роуз
- 2005.
Роберт Грабс
,
Ричард Шрок
и
Ив Шовен
- 2006.
Ро?ер Д. Корнберг
- 2007.
Герхард Ертл
- 2008.
Осаму Шимомура
,
Мартин Чалфи
и
Ро?ер Чен
- 2009.
Венкатраман Рамакришнан
,
Томас Ста?ц
и
Ада Jонат
- 2010.
Ричард Хек
,
Е?-ичи Негиши
и
Акира Сузуки
- 2011.
Дани?ел Шехтман
- 2012.
Роберт Лефковиц
и
Бра?ан Кобилка
- 2013.
Мартин Карплус
,
Ма?кл Левит
и
Ар?е Варшел
- 2014.
Ерик Бециг
,
Штефан Хел
и
Вили?ам Мернер
- 2015.
Томас Линдал
,
Пол Модрич
и
Азиз Сан?ар
- 2016.
Жан-П?ер Соваж
,
Фре?зер Стодарт
и
Бен Феринга
- 2017.
Жак Дибоше
,
?оахим Франк
и
Ричард Хендерсон
- 2018.
Френсис Арнолд
,
?ор? Смит
и
Грег Винтер
- 2019.
?он Б. Гудинаф
,
М. Стенли Витингам
и
Акира ?ошино
- 2020.
Емануел Шарпент?е
и
?енифер Дудна
- 2021.
Бен?амин Лист
и
Де?вид Макмилан
- 2022.
Каролин Бертоци
,
Мортен Мелдал
и
Карл Бари Шарплес
- 2023:
Мунги Бавенди
,
Луис Брус
и
Алексе? Екимов
|
---|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|