Арктички поларни круг
(црвена лини?а) на мапи света
Арктички поларни круг
(плава лини?а) на мапи света
Северни поларник
или
Арктички поларни круг
?е ?една од пет главних
паралела
, обележених на мапи
Зем?е
[1]
.
Ова? круг се налази на 66° 33 ' 44 " (66,5622°) северно од
екватора
. Површина северно од арктичког круга се зове
Арктик
. Слична паралела посто?и и у ?ужно? хемисфери и она се назива
?ужни поларни круг
, а подруч?е ?ужно од те паралеле називамо
Антарктик
.
Арктички круг представ?а ?ужну границу
поларног дана
. Било где северно од ?ега, сунце се може видети изнад хоризонта дуже од 24 сата, на?ма?е ?едном годиш?е. Тако?е, северно од круга, се дешава на?ма?е ?едном годиш?е, да светлост ни?е вид?ива изнад хоризонта за на?ма?е 24 сата. На географско? ширини Арктичког круга ови дога?а?и дешава?у се тачно ?еданпут годиш?е, у ?уну и децембру сунчевих прекретница. Да?е на север, ови дога?а?и тра?у дуже, на пример, на географско? ширини
Мурманска
,
поларна но?
тра?е 40 дана, а
поларни дан
61. Исти феномен се ?ав?а у пределу
антарктичког круга
.
Због оштре климе на
Арктику
, само мали бро? ?уди живи унутар и северно од арктичког круга. Три на?ве?а града, ко?а се налазе северно од арктичког круга, се налазе у
Руси?и
:
Мурманск
(305.034 становника),
Нори?ск
(176.189 становника), и
Воркута
(70.500 становника). Четврти по бро?у становника ?е норвешки град
Тромсе
(69.009 становника).
Реч
арктик
потиче од
грчке
речи ?ρκτικ?? (
арктикос
: ?близу
Медведа
, северни“),
[2]
а она од речи ?ρκτο? (
арктос
: ?
медвед
“).
[2]
Арктички круг ?е ?ужна граница подруч?а у ко?ем на?ма?е ?едан дан (или више) сваке године,
Сунце
уопште не залази (тзв.
поларни дан
) током лет?ег
солстици?а
, то ?е 21. 6.
[3]
Исто тако посто?и и ?едан дан кад сунце уопште не излази за време зимског
солстици?
а (
поларна но?
), а то ?е 21. 12. Дужина континуираног дана или но?и се пове?ава прогресивно како се иде према северу, тако на почетку Арктичког круга тра?е ?едан дан, док на
Северном полу
тра?е шест месеци.
[3]
То се дешава због нагиба Зем?е, ко?а има отклон од 23,5° од сво?е вертикале, те ?е током лет?ег
солстици?а
Сунце изнад Северног поларног круга, а за време зимског
солстици?а
изван домаша?а сунчевих зрака.
[3]
Простор северно од овог круга зове се
Арктик
, а ?ужно од ?ега лежи Северна умерена климатска зона.
Северни пол
се налази на средиш?ем делу ледом прекривеног платоа велике водене масе
Арктика
, ко?и се све више отапа, тако да испу?ава све ма?е подруч?е унутар Арктичког круга. Дужина било ко?ег дана и но?и унутар Арктичког круга ?е обрнута од оног унутар
Антарктичког круга
.
[3]
До
Северног пола
први ?е дошао тек 6. 4.
1909
.
Американац
Роберт Пири
, иако ?е ве? од
16. века
било истраживача и помораца ко?и су тражили поморске путеве преко
Арктика
.
Становништво и географи?а
[
уреди
|
уреди извор
]
Унутар Арктичког круга живи релативно мало ?уди, због изразито хладне климе, али ипак пуно више него на ?ужном
Антарктичком кругу
.
[4]
[5]
На?бро?ни?е су 3 за?еднице унутар
Руси?е
:
Мурманск
(325.100 становника), Красно?арски кра?
Нори?ск
(135.000) и
Воркута
(85.000). Затим следи
Тромсе
у
Норвешко?
(68.000). За разлику од тога на?бро?ни?а
северноамеричка
за?едница унутар Арктичког круга ?е
Сисимиут
на
Гренланду
, ко?и има свега 5000 становника, а на читавом простору
Канаде
и
С?еди?ених Америчких Држава
на?ве?е насе?е ?е
Уткиагвик
на
А?аски
са 4000 становника.
Арктички круг пролази преко територи?а осам држава:
Норвешке
,
Шведске
,
Финске
,
Руси?е
,
С?еди?ених Америчких Држава
(
А?аска
),
Канаде
,
Данске
(
Гренланда
) и
Исланда
(само мало острво
Гримсе?
).
Почевши од
нултог мериди?ана
, према истоку Арктички круг пролази кроз;
- ACIA, 2004
Impacts of a Warming Arctic: Arctic Climate Impact Assessment
. Cambridge University Press.
- IPCC, 2007:
Climate Change 2007: The Physical Science Basis
. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (Solomon, S., D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, K.B. Averyt, M. Tignor and H.L. Miller (eds.)). Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp.
- NOAA
's annually updated
Arctic Report Card
tracks recent environmental changes.
- National Aeronautics and Space Administration.
Arctic Sea Ice Continues to Decline, Arctic Temperatures Continue to Rise In 2005
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(21. фебруар 2011). Accessed September 6, 2007.
- National Snow and Ice Data Center.
All About Sea Ice
. Accessed October 19, 2007.
- National Snow and Ice Data Center.
Cryospheric Climate Indicators: Sea Ice Index
. Accessed September 6, 2007.
- National Snow and Ice Data Center.
NSIDC Arctic Climatology and Meteorology Primer
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(28. ?ануар 2013). Accessed August 19, 2007.
- Przybylak, Rajmund, 2003:
The Climate of the Arctic
, Kluwer Academic Publishers, Norwell, MA, USA, 270 pp.
- Serreze, Mark C.; Hurst, Ciaran M. (2000). ?Representation of Mean Arctic Precipitation from NCEP?NCAR and ERA Reanalyses”.
Journal of Climate
.
13
(1): 182?201.
Bibcode
:
2000JCli...13..182S
.
doi
:
10.1175/1520-0442(2000)013<0182:ROMAPF>2.0.CO;2
.
- Serreze, Mark C. and Roger Graham Barry, 2005:
The Arctic Climate System
, Cambridge University Press, New York, 385 pp.
- UNEP (United Nations Environment Programme), 2007:
Global Outlook for Ice & Snow
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(8. ?ун 2007),
Chapter 5
Архивирано
2007-06-13 на са?ту
Library of Congress
Web Archives|Web Archives.
- United States Central Intelligence Agency, 1978:
Polar Regions Atlas
, National Foreign Assessment Center, Washington, DC, 66 pp.
- USSR State Committee on Hydrometeorology and Environment, and The Arctic and Antarctic Research Institute (chief editor A.F. Treshnikov), 1985:
Atlas Arktiki (Atlas of the Arctic)
, Central Administrative Board of Geodesy and Cartography of the Ministerial Council of the USSR, Moscow, 204 pp (in Russian with some English summaries). [Государственный Комитет СССР по Гидрометеорологии и Контролю Природной Среды, и Ордена Ленина Арктический и Антарктический Научно-Исследовательский Институт (главный редактор Трешников А.Ф.), 1985:
Атлас Арктики
, Главное Управление Геодезии и Картографии при Совете Министров СССР,
Москва
, 204 стр.]