한국   대만   중국   일본 
Сатрап ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Сатрап

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Херакле?ска глава , за ко?у се сматра да ?е приказ ахеменидског сатрапа Мале Ази?е , са кра?а 6. века пне, вероватно под Дари?ем I . [1]

Сатрап ( староперси?ски : kh?acapava ) ?е назив за гувернера сатрапи?е (провинци?е) у Меди?ско? и Перси?ско? импери?и , ук?учу?у?и и Ахеменидску импери?у , као и у импери?ама Сасанида , Хелена и других ко?е су касни?е настале. [2]

Титула сатрапа ?е стари?а од Перси?ске импери?е. Реч kh?acapava (?заштитник кра?евства“, односно провинци?е, према неким изворима) ?е меди?ског порекла и кориш?ена ?е да опише вазалне кра?еве Меди?е. Меди?ски и перси?ски кра?еви слали су у контролу и надгледа?е сво?их сатрапа надзорнике ко?и су носили титулу ?кра?ево око“. Реч ?е временом попримила значе?е ко?е сугерише тирани?у или размет?иви с?а?, и ?ена модерна употреба ?е пе?оративна и односи се на сваког подре?еног или локалног владара, обично са непово?ним конотаци?ама корупци?е. [3] [4] [5]

У савремено? литератури, реч сатрап се користи да би окарактерисала лидере или владе држава под ?аким утица?ем ве?их светских велесила. Сатрапи?а ?е територи?а ко?ом влада сатрап. [6]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Реч сатрап ?е изведена преко латинског satrapes из старогрчке речи satrap?s (σατρ?πη?), ко?а ?е поза?мица из старо иранског *x?aθra-p?/?- . [7] У староперси?ском , ко?и ?е био матер?и ?език Ахеменида , она ?е записана као x?acap?van ( ?????????????? , дословно ?заштитник провинци?е”). Меди?ска форма ?е реконструисана као *x?aθrap?wan- . [8] Она ?е сродна са санскритском речи k?atrapa ( ????????? ), k?atrapati , и кшатри?а .

Перси?ски сатрапи [ уреди | уреди извор ]

Перси?ско царство око 500. п. н. е. са означеним сатрапи?ама

Широка примена сатрапи?а, или провинци?а, датира из периода првог Перси?ског кра?евства под Киром Великим , од око 530. п. н. е. Ме?утим, провинци?ска организаци?а потиче из меди?ске ере, на?вероватни?е од 648. п. н. е.

Све до осва?а?а Меди?е од стране Кира Великог, меди?ски владари су управ?али покореним територи?ама као провинци?ама преко ?кра?ева-шти?еника“ и гувернера. Основна разлика ?е у томе што ?е концепт кра?а у перси?ско? култури био неде?ив од божанског ? божански ауторитет давао му ?е сва права и био уре?ен ?божанским правима кра?а“. Двадесет сатрапа Кира Великог никада нису били кра?еви ве? подкра?еви (вицекра?еви), ко?и су владали у ?егово име. У одре?еним политичким околностима многи од ?их су користили и на?ма?у прилику како би себи обезбедили мо? независно од кра?а. Дари?е I ?е уобличио организаци?у сатрапи?а пове?авши ?ихов бро? на 23 и установио стални годиш?и порез.

Сатрап ?е био глава администраци?е у сво?о? провинци?и. Сакуп?ао ?е порез, контролисао локалне намеснике, припо?ене градове и народе и био ?е врховни суди?а провинци?е у свим гра?анским и криминалним споровима. Био ?е одговоран за сигурност путева и дужан да елиминише сваку и назнаку побуне и отпора.

У свему томе помагао му ?е савет Перси?анаца , у коме ?е било и локалних саветника, а био ?е контролисан од стране кра?евских секретара и емисара самог кра?а, посебно ?кра?евог ока“ ко?и ?е спроводио годиш?у инспекци?у.

Ослонац и противтежа власти сваког сатрапа био ?е, поред писара, ?егов главни финанси?ски чиновник (староперси?ски: ganzabara ), док ?е генерал, задужен за регуларну во?ску у провинци?и и утвр?е?а, био независан и одговопан лично кра?у. Ме?утим, сатрапима ни?е било забра?ено да има?у трупе и у сво?о? служби.

Велике сатрапи?е су на?чеш?е биле поде?ене у ма?е регионе, чи?и су се гувернери тако?е називали сатрапима или хипарсима (од грчког Hyparkhos ? нижи намесник). До прерасподеле великих сатрапи?а долазило ?е често тако да се дешавало да и две сатрапи?е буду под влаш?у ?едног сатрапа.

С обзиром да су провинци?е велике импери?е наста?але као резултат континуираних осва?а?а (матична територи?а ?е имала посебан статус и била изузета од пла?а?а провинци?ског пореза), сатрапи?е су на?чеш?е биле у границама бивших, покорених држава или етно-религи?ских идентитета. ?едни од к?учних разлога успеха Ахеменида, као ?едне од светских импери?а ко?е су на?дуже опстале на истори?ско? сцени, били су ?ихова отвореност и толеранци?а према културама и религи?ама покорених народа. У том смислу, препознат?ива перси?ска култура била ?е на?више на удару насто?а?а Великог кра?а да делове култура свих сво?их поданика стопи у нови импери?ални стил, што се посебно одразило на изглед главног града Персеполиса .

Кад год би централна власт у импери?и ослабила, сатрап ?е посезао за практичном независнош?у тиме што би супротно свим правилима преузимао улогу заповедника над во?ском. Побуне сатрапа постале су учестали?е од средине 5. века п. н. е. Велики узурпатор Дари?е I, током сво?е владавине изме?у 521. и 485. п. н. е., опирао се широко распростра?еним побунама, а под Артаксерксом II (владар Перси?е од 404. ? 358. п. н. е.) више пута ?е долазило до отворених побуна у ве?ем делу Мале Ази?е и Сири?и. До послед?их великих побуна дошло ?е за време владавине Артаксеркса III (343. ? 338. п. н. е.). Безуспешно покушава?у?и да сачува Перси?у од гра?анског рата погубио ?е све сво?е ро?аке, повратио во?ном силом египатску сатрапи?у, али ипак на кра?у уби?ен од стране свог министра.

Хеленистички сатрапи [ уреди | уреди извор ]

Сатрапску администраци?у и титулу обновио ?е Александар Велики , ко?и ?е покоривши и проширивши границе ве? несталог перси?ског царства, управ?ао импери?ом преко сатрапа. ?егови наследници, ди?адоси (и ?ихове династи?е), ко?и су после Александрове смрти прекро?или границе великог царства, а посебно дела бивше импери?е Селеукида , владали су провинци?ама преко сатрапа ко?и су у то време добили хеленистичко име стратегос и чи?е провинци?е су биле доста ма?е од оних у време Перси?анаца.

Сатрапи Пар?ана и Сасанида [ уреди | уреди извор ]

У пар?анско? импери?и кра?ева мо? заснивала се на подршци племи?ких фамили?а ко?е су управ?але великим поседима, збринутим во?ницима и порезу. Градови-државе унутар кра?евства уживали су одре?ени степен самоуправе и пла?ели су порез кра?у. Администраци?а импери?е Сасанида била ?е централизовани?а од оне у Парти . Делом независна кра?евства и градови-државе са сопственом управом из времена Парте заме?ени су системом ?кра?евских градова“ ко?и су служили као седишта гувернера (називаних shahrabs ) директно одговорних кра?у, али и као средишта во?ним гарнизона. Шахрабси су управ?али како градом тако и регионом у коме се град налазио.

Остали сатрапи [ уреди | уреди извор ]

По аналоги?и, реч сатрап се анахронистички користи за различите гувернере, посебно на Ори?енту, чи?а права титула ?е етимолошки независна, као на пример shaknu и bel pihati у старо? Асири?и (наследно томе и у (Новом) Вавилону ?), првим ве?им импери?ама западно од Далеког истока , у где ?е вероватни?е да се ради о моделу провинци?ског организаци?е.

У нови?е време, на?чеш?е погрдно, реч сатрап се користи да би се обележили поданици и сарадници неке мо?не особе или суб?екта у политици или бизнису.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Cahn, Herbert A.; Gerin, Dominique (1988). ?Themistocles at Magnesia”. The Numismatic Chronicle . 148 : 13?20. JSTOR   42668124 .  
  2. ^ ?Satrap ? Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary” . Merriam-webster.com . Приступ?ено 26. 1. 2012 .  
  3. ^ ?satrap”. Oxford English Dictionary .  
  4. ^ Trollope, Anthony (12. 5. 2011). The Eustace Diamonds (на ?езику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр. 626. ISBN   978-0-19-162041-6 . Приступ?ено 28. 11. 2020 .  
  5. ^ Butterfield, Jeremy, ур. (2015). ?satrap”. Fowler’s Dictionary of Modern English Usage (4 изд.). Oxford University Press. стр. 724. ISBN   978-0-19-966135-0 .  
  6. ^ ?satrapy” . wiktionary.org . Приступ?ено 2020-08-14 .  
  7. ^ ?Archived copy” . Архивирано из оригинала 17. 5. 2017. г . Приступ?ено 7. 5. 2017 .  
  8. ^ Bukharin, Mikhail. ?[Towards the Discusion on the Language of the Scythians: The Transition of OIr *x?- > *s- and its Reflection in the Ancient Greek] К дискуссии о языке скифов: переход др.ир. *x?- > *s- и его отражение в древнегреческом” . Проблемы Истории, Филологии, Культуры. 2013. 2. В честь 60-летия В.Д. Кузнецова. С. 263?285 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]