Сапфа ( Сапфо , Σαπφ? , Ψ?πφω , Sappho ) ?е славна грчка песники?а , ро?ена у Митилени на острву Лезбос ко?е ?е било културни центар VII века п. н. е. Ро?ена ?е изме?у 630. п. н. е. и 612. п. н. е. Прича се да ?е била мала и тамна.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Сапфа, наводно к?ер Скамандра и Клеиде, била ?е удата (атичка комеди?а каже за богатог трговца , али то ни?е проверено) и имала ?е к?ер, тако?е звану Клеида. Постала ?е веома позната у сво?е време по сво?о? поези?и , толико, да ?е град Сиракуза ( Итали?а ) подигао ?ену статуу да би ?е почаствовао када га ?е посетила. ?ена породица ?е била политички активна, што ?о? ?е омогу?ило да пуно путу?е. Током свог живота, била ?е позната и као управница грчке школе за дево?ке. На?вероватни?е ?е да су об?екат ?ене поези?е биле ?ене ученице.

Била ?е лирски песник ко?и ?е развио сво?у посебну метрику , познату као сапфичка строфа ( sapphic meter ), и заслужна ?е за помера?е естетског покрета од стари?их тема грчке митологи?е ка темама индивидуалног ?удског искуства . ^[1] Епиграм у Палатинско? антологи?и , доде?ен Платону , наводи ?е као десету музу .

Сапфо ?е писала претежно ?убавну поези?у, али су песме сачуване само делимично, осим ?едне ?едине целе песме, Химне Афродити . Суде?и по ?ено? репутаци?и у античком свету, како су само фрагменти ?еног рада преживели, изгубивши ?ен рад, свет ?е изгубио благо .

Неке од ?ених песама су упу?ене женама, одакле се развила ?ена репутаци?а лезби?ке. ^[2] Реч лезби?ка ?е изведена од имена острва Лезбос са ког ?е потекла. Данас, Сапфа ?е симбол женске хомосексуалности. Ме?утим, то ни?е увек било тако. У класично? атинско? комеди?и Сапхо ?е карикирана као промискуитетна хетеросексуална жена. ^[3] Тек из хеленског периода имамо сачувана прва сведочанства ко?а експлицитно говоре о хомоеротизму. Ме?утим, ти антички аутори нису веровали да ?е Сапфа заправо имала сексуалне односе са другим женама. ^[4]

Због хомосексуалног садржа?а и отворене еротичности , ?ен рад ?е био у немилости хриш?анске цркве , што ?е и разлог што на?ве?и део ?еног рада ни?е преживео, делом због тога што ни?е копиран, делом што ?е наменски уништаван.

Док ?е у наше доба ова? садржа? добро познат, у античко доба и сред?ем веку , она ?е била познати?а према томе што се (суде?и по легенди ) бацила с литице због неузвра?ене ?убави према младом морнару званом Фаон (Phaon). Ова легенда потиче из Овиди?евог дела Хероиде из Старог Рима , и сигурно ни?е хриш?анска преправка. Ни?е необично за знача?не личности грчке истори?е да су различити извори писали о ?има. Знача?но ?е поменути да ?е ?ен знача?ни пратилац зван " Пенис , из града мушкараца “. У сваком случа?у, како се Мишел Фуко и многи други аутори слажу, древно грчко друштво ни?е сматрало да ?е читав пол, мушки или женски, потпуно хетеро- или хомосексуално ори?ентисан. Што се тиче истори?е, Сапфо ?е долазила из племените породице, удала се и имала ?е бар ?едну к?ер, била ?е изгнана у Сиракузу из политичких разлога, вратила се 581. године пре наше ере и умрла ?е као старица.

Сапфо у к?ижевности [ уреди | уреди извор ]

Филозоф Максим из Тира (друга половина 2. века ), пише да ?е Сапфо била ?мала и тамна“ и да су ?ена при?ате?ства са ?еним женским при?ате?има била слична Сократовим : ?Шта ?е друго ?убав лезбе?ске жене него Сократово уме?е ?убави? Чини се да су они водили ?убав, свако на сво? сопствени начин, она према женама, он према мушкарцима. Кажу да су обо?е волели многе и били зароб?ени стварима ко?е су биле лепе. Што су Алкиби?ад , Хармид и Федар били ?ему, Гирина , Атида и Анактори?а биле су Лезб?анкама.“

Платон ?е Сапфо називао десетом музом и смртном музом .

Клауди?е Ели?ан ?е написао у ?Одабраним поглав?има истори?е“ (Ποικ?λη ιστορ?α) да ?е Платон Сапфо називао мудром.

Грчки песник Одисеас Елитис диви ?о? се у уводу свог препева Сапфиних песама на новогрчки.. ?Такво би?е, истовремено осет?иво и храбро, не долази често на свет. Мала, црна дево?ка ко?а ?е доказала да ?е ?еднако способна да зароби ружин цвет, изведе по? славу?а и каже ?волим те“ тако да се троне свет.“

Хораци?е у сво?им Одама пише да ?е поези?а Сапфо вредна светог обожава?а.

Лорд Ба?рон пише следе?е стихове о ?о? у делу ? Ча?лд Харолд “ (Childe Harold):

И напред ви?ен брег, незабораван,

?убавника прибежиште и лезбе?ке гроб.

Црна Сапфо! Зар стихови бесмртни не могоше да сачува?у

те груди напо?ене тако бесмртном ватром?

Шарл Бодлер пише о Сапфо у сво?о? поеми Лезбос ( Цве?е зла - Les Fleurs du Mal).

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Лезбос

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Сапфа на Викимеди?ино? остави .

• Фрагмент 1
• Истори?а лезбе?ске поези?е Архивирано на са?ту Wayback Machine (17. април 2006)
• Сапфо: Свет лезбе?ске поези?е
• Сапфо, уникод, грчка и енглеска верзи?а
• Сапфо, десета муза Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. фебруар 2006)