한국   대만   중국   일본 
Саобра?а?на незгода ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Саобра?а?на незгода

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Саобра?а?на незгода
Саобра?а?на незгода

Саобра?а?на незгода ?е дога?а? на путу или другом месту отвореном за ?авни саобра?а? или ко?и ?е започео на таквом месту, у коме ?е учествовало на?ма?е ?едно возило у покрету и у коме ?е ?едно или више лица погинуло или повре?ено или ?е настала матери?ална штета. [1] [2] Поред термина саобра?а?на незгода, ко?и ?е по закону о безбедности саобра?а?а званични назив, у српском ?езику се користе и називи ? саобра?а?на несре?а , судар или удес , иако се, са становишта науке, то сматра неправилним изражава?ем. Термин ?удес” се, по правилу, користи у железничком и авионском саобра?а?у, док се несре?а и судар не користе нигде. На?чеш?и узроци саобра?а?них незгода су непоштова?е саобра?а?них прописа и неприлаго?ава?е брзине временским условима. Саобра?а?не незгоде су постале мера безбедности ?уди и имовине у области друштвеног живота. Рачуна се да ?е од постанка моторног возила до данас у саобра?а?ним незгодама друмског саобра?а?а погинуло преко 20 000 000, а око 15 000 000 ?е било неспособно за било какав рад. У зад?е време у свету годиш?е погине око 250 000 ?уди, а лакше и теже повреде претрпи преко 7 000 000 лица.

Саобра?а?ни судари често доводе до повреда , инвалидитета, смрти и штете на имовини, као и финанси?ских трошкова за друштво и по?единце ко?и су ук?учене. Друмски саобра?а? ?е на?опасни?а ситуаци?а са ко?ом се ?уди свакодневно сусре?у, али бро?ке о жртвама у таквим инцидентима привлаче ма?е меди?ске паж?е него друге, ре?е врсте трагеди?а. [3] То ?е резултирало са 1,4 милиона смртних случа?ева у 2013. години, у односу на 1,1 милион смртних случа?ева 1990. године. [4] Око 68.000 ?их догодило се са децом мла?ом од пет година. [4] Скоро све зем?е са високим дохотком има?у опада?у?у стопу смртности, док ве?ина зема?а са ниским приходима има пове?а?е стопе смртности услед саобра?а?них судара. Зем?е са сред?им приходима има?у на?ве?у стопу са 20 смртних случа?ева на 100.000 становника , што чини 80% свих смртних случа?ева на путевима са 52% свих возила. Док ?е стопа смртности у Африци на?виша (24,1 на 100.000 становника), на?нижа стопа ?е у Европи (10.3 на 100.000 становника). [5]

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош: Врсте судара на путу
Хонда Аццорд ?е ударила у страну другог аутомобила. Лева страна ?е потпуно уништена.

Саобра?а?ни судари се могу класификовати према општим типовима. Типови судара ук?учу?у фронтални , одлазак са пута , зад?и , бочни судар и преврта?е .

Многи различити термини се обично користе за описива?е судара возила. Светска здравствена организаци?а користи термин повреда у саобра?а?у , [6] док Биро за попис становништва САД користи термин несре?е моторних возила ( лат. motor vehicle accidents, MVA ), [7] а Транспорт Канада користи израз ?судар у саобра?а?у моторних возила“ (MVTC). [8] Остали уобича?ени термини ук?учу?у аутомобилску несре?у , саобра?а?ну несре?у , саобра?а?ни краш , судар аутомобила , судар моторних возила ( енгл. motor vehicle collision, MVC ), судар са личним повредама ( енгл. personal injury collision, PIC ), судар у друмском саобра?а?у ( енгл. road traffic collision, RTC ), и саобра?а?ни инцидент ( енгл. road traffic incident, RTI ), као и више незваничних термина ук?учу?у?и нагомилава?е и сави?а?е браника .

Неке организаци?е су почеле да избегава?у термин несре?а , уместо тога да?у?и предност терминима као што су судар , колизи?а или инцидент . [9] [10] То ?е зато што термин несре?а подразумева да нико ни?е крив, док ?е ве?ина саобра?а?них судара последица вож?е под утица?ем , прекомерне брзине , омета?а попут мобилних телефона или другог ризичног понаша?а. [11] [12] [13] [14]

Истори?ски гледано, у С?еди?еним Државама, употреба алтернативних термина била ?е критикована због спречава?а побо?ша?а безбедности, на основу иде?е да култура кривице може обесхрабрити ук?учене стране да у потпуности откри?у чи?енице и тако осу?ети покуша?е да адресира?у стварне узроке проблема . [15]

Узроци саобра?а?них незгода [ уреди | уреди извор ]

Свака саобра?а?на незгода ?е резултат нарушава?а незаконитости или односа у саобра?а?у, систему ко?и ук?учу?е учеснике у саобра?а?у, суб?екте ко?и се брину о ?еговом одви?а?у, возила, пут, климатске услове и друге факторе или нарушава?а нормалног функциониса?а ?едног од елемената тог система. Околности под ко?има се догодила нека саобра?а?на незгода опису?у услове у ко?има ?е она настала. Оне могу допринети да због основних узрока до?е (или не) до саобра?а?не незгоде. Тако се на?чеш?е наводе околности, ко?е званична статистика наводи као узроке:

Прве две од наведених околности су у сфери фактора ?човек”, док су остале у сфери ?околине”, односно у сфери фактора ?пут”, ?возило” или ?околина”, а у зависности да ли се полази од поделе на четири, три или два основна фактора безбедности саобра?а?а.

Уви?а? саобра?а?них незгода [ уреди | уреди извор ]

Под уви?а?ем подразумевамо излазак на лице места наста?а?а саобра?а?не незгоде ради прегледа т?. увида и прикуп?а?а (снима?а) посто?е?ег затеченог ста?а. Према томе уви?а? саобра?а?не незгоде омогу?ава да се непосредним прегледом и увидом лица места утврде све околности и чи?енице везане за наста?а?е саобра?а?не незгоде. Због тога ?е потребно да се прона?у, прикупе и фиксира?у сви матери?ални елементи и докази о наста?а?у саобра?а?не незгоде, како би се на основу ?их утврдило да ли ?е учи?еним поступцима ко?и су за последицу имали саобра?а?ну незгоду, извршено кривично дело против безбедности саобра?а?а, саобра?а?ни прекрша? или ?е саобра?а?на незгода настала због више силе, из кра??е нужде или неког другог разлога. У пракси посто?е три случа?а:

  1. Саобра?а?на незгода са врло малом матери?алном штетом (до 200€) где се учесници незгоде могу сами споразумевати па уви?а?на екипа не излази на лице места.
  2. Лакше саобра?а?не незгоде само са матери?алном штетом до одре?еног износа када на лице места излази само екипа полици?е ко?а врши уви?а?.
  3. Тешке саобра?а?не незгоде са повре?еним (лакшим и тешким) и смртно страдалим лицима када на лице места излази комплетна екипа за уви?а? због елемената кривичног дела.

Уви?а?ну екипу сачи?ава?у:

У тежим случа?евима саобра?а?не незгоде уви?а?на екипа мора бити проширена:

  • ?авни тужилац ко?и на основу прикуп?ених матери?алних доказа, а на предлог суди?е, подиже оптужницу;
  • Вештака различитих струка.

Надлежност одре?ене уви?ане екипе ?е утвр?ена за свако подруч?е или одре?ену категори?у пута. Уви?а? би требало извршавати одмах по наста?а?у саобра?а?не незгоде, ?ер са протоком времена и необезбе?ива?ем места саобра?а?не незгоде може до?и до премешта?а или униште?а одре?ених предмета, трагова, и других елемената битних за утвр?ива?е околности под ко?има ?е настала незгода.

Трагови саобра?а?них незгода [ уреди | уреди извор ]

Наука ко?а се бави проучава?ем трагова назива се трасологи?а. Саобра?а?на трасологи?а проучава трагове саобра?а?не незгоде.

За анализу трагова, ?ихов облик, положа?, интензитет, врсту ко?и су у директно? вези са саобра?а?ном незгодом потребно их ?е на лицу места снимити, изузети или фиксирати. Од квалитета сним?ених трагова зависи и да?а анализа саобра?а?не незгоде. Различити трагови у различитим ситуаци?ама има?у и различити знача?. Криминалистички знача? трагова се односи на могу?ност да се на основу тог трага утврди да ли се ради о саобра?а?но? незгоди о случа?ном дога?а?у или другом делу нпр. убиству, и да се изврши елиминаци?а и индентификаци?а лица или возила ко?а су учествовала у саобра?а?но? незгоди.

На основу трагова може се утврдити следе?е:

  • брзине учесника;
  • правци крета?а возила;
  • смерови крета?а возила;
  • место судара;
  • успоре?е возила;
  • елементи за просторно-временску анализу.

Обезбе?е?е трагова саобра?а?не незгоде подразумева спречава?е ?иховог помера?а, промене или уништава?е. Посебно ?е важно спречити оне промене ко?е би ума?иле знача? трага или би допринеле некоректним анализама трага. Основни садржа? обезбе?е?а саобра?а?не незгоде односи се на спречава?е нових саобра?а?них незгода, на обезбе?е?е трагова и предмета, на обезбе?е?е лица, на обезбе?е?е возила и терета (од кра?е, од пожара и сл.) и на регулиса?е саобра?а?а у зони места саобра?а?не незгоде.

Жртве саобра?а?них незгода [ уреди | уреди извор ]

Многе познате личности страдале су као жртве саобра?а?них незгода , а неке од ?их су:

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22. 8. 2015). ?Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.” . Lancet (London, England) . 386 (9995): 743?800. PMC   4561509   Слободан приступ. PMID   26063472 . doi : 10.1016/s0140-6736(15)60692-4 .  
  2. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). ?Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.” . Lancet . 385 : 117?71. PMC   4340604   Слободан приступ. PMID   25530442 . doi : 10.1016/S0140-6736(14)61682-2 .  
  3. ^ Peden, Margie; Scurfield, Richard; Sleet, David; et al. (2004). World report on road traffic injury prevention . Geneva: World Health Organization. ISBN   9241562609 . Приступ?ено 9. 10. 2020 .  
  4. ^ а б Murray, Christopher J L (17. 12. 2014). ?Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.” . Lancet . 385 (9963): 117?71. PMC   4340604   Слободан приступ. PMID   25530442 . doi : 10.1016/S0140-6736(14)61682-2 .  
  5. ^ Global status report on road safety 2013: Supporting a decade of action (на ?езику: енглески и руски). Geneva, Switzerland: world health organization WHO. 2013. ISBN   978-92-4-156456-4 . Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2013. г . Приступ?ено 3. 10. 2014 .  
  6. ^ ?WHO | World report on road traffic injury prevention” .  
  7. ^ ?The 2009 Statistical Abstract: Motor Vehicle Accidents and Fatalities” . Архивирано из оригинала 25. 12. 2007. г.  
  8. ^ ?Statistics and Data - Road and Motor Vehicle Safety - Road Transportation - Transport Canada” .  
  9. ^ ?Traffic Scotland > Current Incidents” . Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г . Приступ?ено 21. 10. 2022 .  
  10. ^ ?M1 Motorway” .  
  11. ^ ?It's No Accident: Advocates Want to Speak of Car 'Crashes' Instead” . The New York Times . 2016-05-22 . Приступ?ено 2018-05-30 .  
  12. ^ ?When a car 'crash' isn't an 'accident' ? and why the difference matters” . The Washington Post . 2015-08-24 . Приступ?ено 2018-05-30 .  
  13. ^ ?Saving Lives and Protecting People from Injuries and Violence” (PDF) . Приступ?ено 8. 3. 2020 .  
  14. ^ Hot Fuzz clip: Accident Implies There's Nobody To Blame (на ?езику: енглески), Архивирано из оригинала 2021-10-30. г. , Приступ?ено 2021-06-14  
  15. ^ Charles, Geoffrey (11. 3. 1969). ?Cars And Drivers Accident prevention instead of blame”. The Times . ? Quoting from JJ Leeming in Accidents and their prevention : "Blame for accidents seems to me to be at best irrelevant and at worst actively harmful." ... "Much of the Leeming case is that by attributing blame and instituting proceedings against the motorist, the law virtually guarantees that none of the participants will be wholly truthful, so that the factors that really led to the accident are never discovered." ”  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Ини? м.: БЕЗБЕДНОСТ ДРУМСКОГ САОБРА?А?А, Нови Сад , 1991 .
  • Драгач Р. И Ву?ани? М.: БЕЗБЕДНОСТ САОБРА?А?А - II део, Београд , С. Ф., 2002 .
  • Вукичеви? Р.: РЕГУЛИСА?Е И БЕЗБЕДНОСТ САОБРА?А?А, Београд, 1995 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Саобра?а?на незгода на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобра?а?на_незгода&oldid=27407570 ”