Санкт Мориц нем. Sankt-Moritz романш : San Murezzan
Санкт Мориц - средиште града и ?езеро зими
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Шва?царска
Кантон	Граубинден
Становништво
Становништво	‍
?	5.148 (2.008)
?  густина	179 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате	46° 30′ 00″ С; 9° 50′ 00″ И  /  46.5° С; 9.833333° И  / 46.5; 9.833333
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина	1.822 m
Површина	28,69 km 2
Санкт Мориц Санкт Мориц на карти Шва?царске
Поштански бро?	7500
Веб-са?т
www.stmoritz.ch

Санкт Мориц ( нем. Sankt-Moritz , романш : San Murezzan , итал. San Maurizio ) ?е град и туристичко место у источно? Шва?царско? . Санкт Мориц припада кантону Граубинден , где ?е ?едно од на?ве?их насе?а.

Санкт Мориц ?е светски чувено излетиште и зимовалиште у Енгадинско? долини у источно? Шва?царско? , где се окуп?а светски " ?ет-сет ".

Санкт Мориц ?е ?единствен и по томе што ?е на?виши град у Европи - налази се на надморско? висини од 1.822 метра.

Насе?е се ди?ели на два ди?ела: Санкт Мориц-Бад (простор на ?езеру око ба?е ) и Санкт Мориц-Дорф (урбанизовани?и дио на заравни над ?езером ).

Санкт Мориц се сматра "родним м?естом зимских спортова ", али и зимског туризма, ?ер ?е насе?е познато као зимска туристичка дестинаци?а ?ош од 1864. године.

Природне одлике [ уреди | уреди извор ]

Град Санкт Мориц се налази у источном делу Шва?царске . Од главног града државе, Берна , насе?е ?е уда?ено око 330 км источно, док ?е од седишта кантона, Хура , на 85 км ?угозападно.

Ре?еф : Санкт Мориц се налази у на области веома високих Граубинденских Алпа , на приближно 1.820 метара надморске висине, то на?виши град у цело? Европи . Град ?е смештен у врху долине Енгадин . Град се сместио уз мало Санктморичко ?езеро . Насе?е надвису?у планински врхови Пиц Нер и Корвач.

Клима : Клима у Санкт Морицу ?е оштри?а вари?анта умерено континенталне климе због знатне надморске висине и планинског окруже?а.

Воде : Кроз Санкт Мориц протиче ри?ека Ин, ко?а извире на планинама у близини м?еста. Ни мало Санктморичко ?езеро нема ве?и привредни знача?, осим као туристичка тачка.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е Санкт Морица ?е било познато ?ош у време праистори?е и Старог Рима , али ни?е било насе?ено због оштрих временских услова.

Откри?ем термалних и ?ековитих извора у Санкт Морицу, насе?е поста?е познато као ба?ско ?ечилиште , а сматра се да су извори откривени 1400 година п. н. е.

Долина Санкт Морица ?е насе?ена Ретороманима до 12. века . Тада се први пут и поми?е посто?а?е насе?а под данаш?им именом. Вековима ?е то било мало село високо у Алпима .

Туристички разво? насе?а започи?е 1864 . године. Санкт Мориц убрзо поста?е важно туристичко одредиште у Алпима и ?едан од пионирских места разво?а ме?ународног зимског спорта . Тако?е град ?е од тад стециште светског ?ет-сета, па ?е угостио много светски важних дога?а?а, манифестаци?а и састанака на високом нивоу. Санкт Мориц ?е чак био два пута град-дома?ин Зимских олимпи?ских игара 1928 . и 1948 . г.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

2008 . године Санкт Мориц ?е имао нешто преко 5.000 становника, што ?е 3 пута више него пре ?едног века. Ме?утим, насе?е ?е 1850 . године имало свега 228 становника. Од данаш?ег становништва 38,0% су страни држав?ани. У сезони, ту борави и око 3.000 сезонских радника.

?език : Ретороманско становништво са матер?им ретороманским ?езиком ?е било традиционално становништво насе?а и околине, али ?е разво?ем туризма кра?ем 19. века и доласком бро?ни?ег немачког становништва постало изразита ма?ина. Стога су данас Шва?царски Немци и немачки ?език доминантни у граду. Ме?утим, градско становништво ?е током протеклих неколико децени?а постало веома шаролико, па се на улицама Сент Морица чу?у бро?ни други ?езици. Тако данас немачки ?език матер?и за 58,8% становништва, а на?знача?ни?и ма?ински ?езици су итали?ански ?език (21,8%), португалски (6,6%) и реторомански ?език (4,7%).

Вероисповест : Месно становници су одувек били римокатолици . Ме?утим, послед?их децени?а у граду се знатно пове?ао удео других вера, посебно протестаната .

Знаменитости града [ уреди | уреди извор ]

Први хотели су овде отворени 1856 . године. Санкт Мориц ?е данас средиште луксузног туризма за богате посетиоце. Оми?ени спортови и рекреаци?е су: пешаче?е , алпско ски?а?е , вож?а боба и скелетона . У Санкт Морицу се налази редак феномен: природна боб стаза ( Olympia Bobrun St.Moritz-Celerina ). Место има у просеку 322 сунчана дана у години, те ?е ?една од "знаменитости" тако?е клима. Поред насе?а ?е ?езеро Санкт Мориц на чи?о? се зале?ено? површини зими организу?е ко?ска трка ( White Turf ).

?една од познатих знаменитости ?е и криви тора? цркве, изгра?ене око 1500. године, а срушене у 19. ви?еку, познати?и као Шифер Турм ( Schiefer Turm ).

Тако?е посто?и познати Сегантини?ев музе? , у ко?ем су експонирана д?ела ум?етника ?овани?а Сегантини?а. У Музе?у Енгадина су постав?ене изложбе из културе и истори?е долине Енгадин.

Санкт Мориц ?е познат и по сво?о? дуго? традици?и туризма и хотели?ерства , при?е свега луксузних хотела. У насе?у се налазе луксузни хотели Ла Мар?а (Hotel La Margna), Шва?церхоф (Hotel Schweizerhof), али и четири хотела ко?а припада?у листи Воде?и хотели сви?ета ( The Leading Hotels of the World ) , Хотел Карлтон (Hotel Carlton), Хотел Кулм (Hotel Kulm), Хотел Суврета Хаус ( Suvretta House ) и Хотел Бадрутова палата ( Badrutt's Palace Hotel ), чи?и легендарни ресторан , см?ештен у хотелском предвор?у, представ?а "дневну собу Санкт Морица".

На?познати?е ски?алиште ?е Корви?а ( Corviglia) , а знаменити планински врхови су Пиц Нер ( Piz Nair) , Корвач ( Corvatsch ) и др.

Же?езничка лини?а Санкт Мориц - Тирано ( Итали?а ) - Бернинабан ( Berninabahn ), као и долина Бернина сматра се ?едним од на??епших алпских кра?олика, а уврштена ?е на Унескову листу св?етске културне баштине. Прелази преко прево?а Бернина (2235 м н. в.), а тако?е ?е и полазна тачка за излете на глечер Мортерач ( Morteratsch ) и планинарске туре на врхове масива Бернина (Бернина, 4049 м н. в.)

Санкт Мориц ?е био дома?ин других Зимских олимпи?ских игара 1928 , и поново 1948 . ?едини градови ко?и су два пута били организатори ЗОИ су: Санкт Мориц, Инзбрук и Ле?к Плесид . Ту ?е 1934 , 1974 . и 2003 . године одржано Светско првенство у алпском ски?а?у .

Галери?а слика [ уреди | уреди извор ]

• 
  Градска пешачка зона
• 
  Римокатоличка црква
• 
  Ски?ашка стаза изнад града
• 
  Зимски поло

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Санкт Мориц на Викимеди?ино? остави .

• www.stmoritz.ch Званична страница града Санкт Морица