Саборна црква , саборни храм или катедрални храм , у западном хриш?анству чеш?е катедрала ( грч. καθ?δρα [ kathedra ] ? катедра = ?до?а столица”), ?е посебно зва?е цркве , ко?е дата црква обично присва?а по неко? особености. Данас се саборном црквом обично назива престона (главна) црква архи?ере?а или владика ( епископа , митрополита , одн. бискупа , надбискупа ), где сам архи?ере? чиноде?ству?е. ^{[1] [2]} Стога су саборне цркве непосредно до или у близини владичанског (епархи?ског) двора .

Саборна црква обично ни?е по изгледу и уре?е?у обична црква , ве? се код саборних цркава наглашава потреба за велелепнош?у, величином, висином, ?ачином утиска. Churches with the function of "cathedral" are usually specific to those Christian denominations with an episcopal hierarchy, such as the Catholic , Eastern Orthodox , Anglican , and some Lutheran churches. ^[2] Church buildings embodying the functions of a cathedral first appeared in Italy , Gaul , Spain , and North Africa in the 4th century, but cathedrals did not become universal within the Western Catholic Church until the 12th century, by which time they had developed architectural forms, institutional structures, and legal identities distinct from parish churches , monastic churches, and episcopal residences. The cathedral is more important in the hierarchy than the church because it is from the cathedral that the bishop governs the area under his or her administrative authority. ^{[3] [4] [5]}

Порекло по?ма [ уреди | уреди извор ]

По?ам саборна црква везан ?е за по?ам саборности или католичности ( грч. καθολικη [ katholiki ] = ?свеопштост”, ?васе?енскост”), као ?едне од четири обележ?а Цркве , и представ?а васе?енску особеност цркве.

По?ам Катедрали храм или Катедрала водио порекло грчке сложенице катедра (καθ?δρα [ kathedra ] = ?до?а столица”), од речи ката (= ?доле”) + хедра (= ?седиште”, ?столица”, ?престо?е”). Изворно се тако?е везу?е за саборност или католичност . Реч ?е изведена од грчке речи за архи?ере?ски престо, ко?и ?е првобитно означавао улогу архи?ере?а као учите?а .

Источно хриш?анство [ уреди | уреди извор ]

Код православних цркава , буду?и да посто?е аутокефалне помесне цркве , може се десити случа? да у истог граду посто?е две или више саборних цркава, али оне припада?у различитих помесним црквама . Ово ?е обично случа? код за?едница у ди?аспори , али се може десити и у државама са матичним црквама. Пример за ово ?е Темишвар , где посто?е румунска и српска саборна црква .

Грчка црква [ уреди | уреди извор ]

Грчка православна црква разлику?е по?мове за саборне цркве нижег и вишег ранга. У првом случа?у то су тзв. ?саборна светилишта“ ( грч. καθεδρικ? να? [ kathedriko nao ]) и везана су за престоне цркве епископи?а и ?нижих“ митрополи?а . У другом случа?у то су митрополи?ске цркве , ко?е се на престоне цркве веома важних митрополи?а ( грч. μητρ?πολη [ metropoli ]).

Словенске православне цркве [ уреди | уреди извор ]

У словенским православним црквама користи се углавном по?ам сабор ( рус. собор ). У Руско? православно? цркви зва?е сабора поседу?е престона црква епископа , како садаш?а тако и бивше. Сабором се овде могу називати и главне манастирске цркве ( католикони ), без обзира да ли су оне истовремено и седиште епископа или не.

Западно хриш?анство [ уреди | уреди извор ]

Римокатоличка црква [ уреди | уреди извор ]

У римокатоличанству користи се назив катедрала ( лат. cathedra ) и то ?е престона црква бискупа или надбискупа . Поред тога ?ав?а се низ сродних црквених гра?евина :

• Протокатедрала ?е бивша катедрала, сада парохи?ска црква ,
• Прокатедрала ?е парохи?ска црква ко?а ?е привремено у зва?у катедрале,
• Конкатедрала ?е црква ко?а ни?е ?едина у зва?у катедрале у оквиру ?едне епархи?е ( бискупи?е или надбискупи?е ),
• Митрополи?ска катедрала ?е црква викарног епископа ,
• Првокатедрала ?е катедрала ко?а има митрополи?ске катедрале под собом,
• Патри?арши?ска катедрала ?е катедрала на?вишег ранга, ко?о? су подре?ене претходно наведене врсте катедрала.

Ме?у словенским католичким народима преовла?у?е назив катедрала , осим у случа?у Словенаца , где се негу?е назив столница, столна црква .

Протестантске цркве [ уреди | уреди извор ]

У ве?ини протестантских цркава по?ам катедрале ?е очуван у свакодневном говору, али се често сре?у и други по?мови: опати?а , минстер , дом .

У англосаксонским зем?ама за такве ? цркве “ често се користи реч опати?а ( енгл. abbey ). Пример ?е Вестминстерска опати?а .

У зем?ама германског говорног подруч?а , без обзира да ли ?е у пита?у римокатоличанство или протестантизам , неке од на?важни?их катедрала назива?у се минстери ( енг. Minster , нем. Munster ). Ова? назив води порекло од речи манастир , буду?и да су дате цркве првобитно биле у оквиру манастира . Пример су минстери у ?орку или Келну .

У скандинавским зем?ама се користи назив Дом (на пример: на данском ?езику ?е Domkirke ).

Саборне цркве Српске православне цркве [ уреди | уреди извор ]

Према устро?ству Српске православне цркве свака митрополи?а и епархи?а поседу?у ?едну саборну цркву. Она ?е обично при седишту архи?ере?а , у близини или до владичанског двора . Посто?е и изузеци. Седиште епископа будим?анско-никши?ког ?е у манастиру ?ур?еви Ступови код Берана , а саборна црква епархи?е ?е у Никши?у . Слично ?е и у случа?у Митрополи?е црногорско-приморске , чи?и ?е саборни храм у Подгорици , а седиште митрополита на Цети?у .

У српству су неке саборне цркве наменски гра?ене за ту улогу (пример: Саборна црква у Београду ) или се управо граде ( Саборна црква у Ва?еву ). Друге су добиле дато зва?е у складу са разво?ем цркве и оснива?ем или променом места епархи?а . Пример ?е Саборна црква у Босанском Петровцу , ко?а ?е гра?ена као парохи?ска црква .

Приликом арондаци?е, т?. промене епархи?а и митрополи?а и граница изме?у ?их, обично се тежило да саборне цркве очува?у сво?у намену. Пример ?е ствара?е Епархи?е банатске 1930 . године, као наследнице Епархи?е Вршачке . Како ?е у Вршцу посто?ала Саборна црква и владичански двор то ?е новоименована епархи?а преузела Вршац за седиште, иако ?е Вршац био ма?и од Зре?анина и Кикинде . Истовремено ?е простор Баната , према ново? граници изме?у Кра?евине СХС и Румуни?е , поде?ен по дато? лини?и изме?у две епархи?е , Банатске у српском и Темишварске епархи?е у румунском делу Баната , обе у оквиру СПЦ .

Списак саборних цркава СПЦ [ уреди | уреди извор ]

Српска православна црква има следе?е саборне цркве:

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Саборне цркве СПЦ

• 
  Саборна црква у Загребу
• 
  Саборна црква у Ба?о? Луци
• 
  Саборна црква у Сремским Карловцима
• 
  Саборна црква у Новом Саду
• 
  Саборна црква у Ва?еву
• 
  Саборна црква у Нишу
• 
  Српска саборна црква у Темишвару
• 
  Саборна црква у Кра?еву
• 
  Саборна црква у Да?у
• 
  Саборна црква у Шапцу
• 
  Саборна црква у Лесковцу
• 
  Саборна црква у Канади

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Владичански двор

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]