Саба
(
енгл.
Saba
) ?е специ?ална општина
Холанди?е
ко?а ?е у саставу
Карипске Холанди?е
смештена у
Карипском мору
. Има површину од 13 km² и по процени из 2011. године око 2.000 становника. Острво на?ве?им делом чини вулкан Маунт Синери, висине 866 м, ко?и ?е и на?виша тачка Холанди?е. Главни град ?е
Ботом
(
The Bottom
), а службени ?езици на острву су
холандски
,
енглески
и
папи?аменто
(
креолски
). Саба ?е било на?ма?е по површини острво у оквиру некадаш?их
Холандских Антила
.
Сматра се да су Сабу населили Сибоне?и ве? 1100-их п. н. е. Касни?е, око 800. године нове ере, Араваци из ?ужне Америке настанили су се на острву. Наводи се да ?е
Кристифор Колумбо
видео острво 13. новембра 1493, ме?утим, он се ни?е задржао на острву, ?ер су га одвра?але опасне стеновите обале острва.
[1]
1632. године група бродоломаца Енглеза ?е пристигла на Сабу. Касни?е, 1635. године, залутали Француз тражио ?е Сабу за
Лу?а XIII
из Француске. 1640-их, холандски гувернер суседног острва
Свети Еустахи?е
послао ?е неколико холандских породица да колонизу?у острво за холандску западноинди?ску компани?у. 1664. године, одби?а?у?и да се закуну на верност енглеско? круни, ови изворни холандски насе?еници деложирани су у
Свети Мартин
.
Холанди?а
?е на кра?у стекла потпуну контролу над острвом 1816. године.
У 17. и 18. веку, главни приходи су били од
ше?ера
,
индига
и
рума
произведени на плантажама Холан?ана, а касни?е и риболов, посебно лов на ?астоге. Много црначких робова ?е доведено на острво да би радили на плантажама. Неки од ?их су постали пирати, а неки су остали да раде на Саби.
[1]
Касни?е су легитимна пловидба и трговина постали важни, а многи ?уди са острва одлазили су на море. За то време, чипка Саба, шпански облик ручног рада ко?и ?е увела часна сестра из
Венецуеле
, постала ?е важан производ ко?и су правиле жене са острва. Током касног 19. и почетком 20. века, примарни извор прихода за острво долазили су од чипки ко?е су производиле ове жене. Током овог временског периода, са ве?ином острвских мушкараца ко?и су дуже време излазили на море, острво ?е постало познато као ?Острво жена“.
[2]
1943. године ?осеф 'Ламби' Хасел, самоуки инже?ер, започео ?е изград?у пута на Саби, драстично побо?шава?у?и транспорт на острву, ко?и се пре тога обав?ао само пешке или мазгама. Уследио ?е аеродром 1963. године и ве?е пристаниште за туристичке бродове 1972. године. Као резултат, туризам се пове?авао, постепено поста?у?и главни део сабанске економи?е.
[1]
Референдум
о статусу одржан ?е у Саби 5. новембра 2004.
[3]
86,05% становништва гласало ?е за ближе везе са Холанди?ом. То ?е правилно постигнуто 2010. године, када су Холандски Антили распуштени и Саба ?е постала посебна општина
Холанди?е
.
[3]
Саба ?е мало острво величине 13 km² и кружног облика.
[4]
Лежи северозападно од
Светог Евстати?а
и ?угозападно од
Светог Бартелеми?а
и
Сен Мартина
. Терен ?е углавном планински, а на?виши врх ?е Маунт Синери, ко?и се налази на центру острва.
[4]
Од северне обале лежи много ма?е Зелено острво. Саба ?е на?с?еверни?и потенци?ално активан вулкан у ланцу острва Вулкански лук Малих Антила. Са сво?их 887 m, Маунт Синери ?е у?едно и на?виша тачка у Кра?евини Холанди?и.
Острво Саба ?е богато шумама, у ко?им доминира дрве?е
махагони?е
. Стрм терен и пространи блефови ко?и се спушта?у готово право до ивице океана спречава?у ствара?е мочвара мангрова и вегетаци?у. Посто?и осам
увала
увучених у литице око острва; Cove Bay, Spring Bay, Core Gut Bay, Fort Bay (место са ?единим пристаништом), Tent Bay, Ladder Bay, Wells Bay и Cave of Rum Bay.
Буду?и да ?е острво, Саба ?е дом бро?ним ендемским врстама, ук?учу?у?и црну сабанску игуану (
Iguana melanoderma
), сабански тркач (
Alsophis rufiventris
), сабански гуштер (
Anolis sabanus
).
[5]
[6]
?едино пристаниште у Саби, Форт Бе?.
Популаци?а Сабе ?е 2017. године била 2.010.
[7]
Сабина мала величина довела ?е до прилично малог бро?а острвских породица. Многа се презимена деле на острву, а на?бро?ни?а су Хасел и ?онсон.
Порекло ве?ине породица резултат ?е меша?а Африканаца, Холан?ана, Енглеза и Шкота. Становништво тако?е делимично потиче од Ираца ко?и су прогнани из те зем?е након приступа?а енглеског кра?а
Чарлса I
1625. године. Чарлс ?е ове Ирце прогнао на Карибе у покуша?у да угуши побуну након што ?е присилно набавио ?ихове зем?е за сво?е шкотске племи?ке присталице.
Истори?ски гледано, Сабом се трговало ме?у многим европским народима ко?и су се борили за власт у региону. Робови из Африке тако?е су увожени да раде на Саби. Послед?их година Саба ?е постала дом велике групе исе?еника и око 250 имиграната ко?и су или студенти или наставници на Медицинском факултету Универзитета Саба.
На острву се говоре енглески и холандски ?език, ко?и су и службени ?езици. Становници Сабе су углавном католици (45%), затим они ко?и припада?у
хриш?анско? деноминаци?и
(18%),
англиканци
(9%),
муслимани
(6%) и остали.
У Саби (као и у
Бонеру
и
Светом Еустахи?у
), брак истополних парова ?е легалан. Закон ?е ступио на снагу 10. октобра 2012.
[8]
Од 2011. године, амерички долар ?е званична валута Сабе,
[9]
заме?у?у?и холандски антилски гулден.
По?опривреда на Саби се првенствено састо?и од сточарства и узга?а?а повр?а, посебно кромпира. Чипка саба, тако?е позната и као ?шпанско дело“, се ?ош увек се производи на острву.
Туристичка индустри?а сада више доприноси економи?и острва него било ко?и други сектор. Сваке године има око 25.000 посетилаца. Саба има бро?не гостионице, хотеле, викендице и ресторане. Саба ?е позната као ?Неискварена кра?ица“ Кариба.
[10]
Саба ?е посебно позната по свом
екотуризму
, ?ер има изузетне дестинаци?е за ро?е?е, пе?а?е и планинаре?е.
Као и многа карипска острва, Саба ?е зависна од увоза фосилних горива, што ?е чини ра?ивом на глобална колеба?а цена
нафте
ко?а директно утичу на трошкове електричне енерги?е. Снабдева?е електричном енерги?ом зависи од дизел електране ко?а ?е обезбедити 60% потраж?е острва.
[11]
Велики део становништва у Саби ?е европског или афричког порекла. Ме?утим, недавни пораст имиграци?е тако?е ?е пове?ао бро? америчких становника ко?и живе на острву. По?ачана туристичка индустри?а током послед?е две децени?е тако?е ?е забележила ве?и амерички утица?, ук?учу?у?и у домену хране, оде?е и музике.
[12]
Животни стил на Саби ?е генерално спор, са мало но?ног живота, чак и са по?авом индустри?е екотуризма у послед?их неколико децени?а. Сабанци су поносни на сво?у истори?у очува?а животне средине, назива?у?и Сабу ?Неисквареном кра?ицом“.
[10]
Сабанке настав?а?у да производе два традиционална острвска производа, Саба ле?с и Саба спа?с. Саба Ле?с ?е ручно шивена чипка, ко?у су жене на острву почеле да изра?у?у кра?ем 19. века и од ?е створиле успешан посао са С?еди?еним Државама. Саба спа?с ?е напитак од рума, куван у комбинаци?и зачина.
Као и на другим карипским локаци?ама, Сабанци организу?у годиш?и
карневал
. Сабин карневал одржава се послед?е неде?е у ?улу.
[12]
?ош ?едан дога?а? одржан у престоници
Ботом
?е ?Дан Сабе“. Ово ?е национални дан острва у ко?ем су све канцелари?е, школе и продавнице затворене. Острво слави сво?у разноликост и културу кроз разне активности и параде. У
Ботому
се одржава концерт на спортском терену, где локални и други карипски уметници долазе да наступа?у.
Списак насе?а по бро?у становника (
2001
):
-
Мапа острва.
-
Стаза за трча?е на Саби.
-
Вилмина ку?а на Саби.
-
Стене Сабе.
|
|---|
Суверене
државе
| |
|---|
Зависне
територи?е
| |
|---|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|