Роберт Франк (9. новембар 1924 - 9. септембар 2019) био ?е шва?царски фотограф и режисер документарних филмова. ?егово на?запажени?е дело, к?ига из 1958. под насловом Американци , зарадио ?е Френкова поре?е?а са Алексисом де Токвилом због ?еговог свежег и ни?ансираног спо??ег погледа на америчко друштво.

Критичар Шон О'Хе?ган, пишу?и у часопису Гарди?ан 2014. године, рекао ?е да су Американци ?променили природу фотографи?е, шта она може да каже и како може да каже. [...] оста?е можда на?утица?ни?а к?ига фотографи?а 20. века. века." ^[1] Франк се касни?е проширио на филм и видео и експериментисао са манипулиса?ем фотографи?ама и фотомонтажом. ^[2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Франк ?е ро?ен у Цириху , Шва?царско? , као син Розе и Хермана Франка. ?егова породица ?е ?евре?ског порекла. ^[3] Иако ?е ?егова породица остала у Шва?царско? након емиграци?е из Немачке , нацизам ?е утицао на Франково разумева?е опреси?е. Окренуо се фотографи?и, желе?и да побегне од проблема. Направио ?е прву к?игу 40 Fotos 1946. године. ^[4] Франк ?е емигрирао у САД 1947. године и радио као модни фотограф за часопис Harper's Bazaar. ^[5]

Путовао ?е по ?ужно? Америци и Европи. Направио ?е ?ош ?едну к?игу фотографи?а ко?е ?е снимио у Перуу, и вратио се у САД 1950. године. Исте године се венчао са Мери Франк, са ко?ом ?е имао дво?е деце, Андреу и Пабла. Упознао ?е и Едварда Ста?хена у ?едно? од ?у?оршких галери?а.

Иако ?е првобитно био оптимистичан око живота у САД, друштву и култури, Франк ?е променио миш?е?е када ?е био упознат са брзим начином живота у Америци. Видео ?е Америку као усам?ено и тужно место, и та перспектива ?е постала веома вид?ива кроз ?егов касни?и рад. Наставио ?е да путу?е, да би се 1953. вратио у ?у?орк и радио као фриленс фотограф за неколико часописа. Радио ?е са фотографима попут Сол Ле?тера и Диане Арбус .

Американци [ уреди | уреди извор ]

Франк се прославио албумом Американци, об?ав?еним у Француско? 1958, односно 1959. у С?еди?еним Америчким Државама, а реч ?е о збирци црно-белих фотографи?а ко?е ?е снимао путу?у?и широм САД и ствара?у?и манифест традици?е ко?и ?е дубоко утицати на буду?е генераци?е. ^[6]

Тамна страна "америчког сна" [ уреди | уреди извор ]

Многи од ?их присетили су се реченице из предговора ко?и ?е писац ?ек Керуак написао за Американце.

Албум Американци уврштава се у уметнички покрет бит генераци?е, у ко?ем ?е инстинкт превладао над теме?ним техникама новинарске фотографи?е.

?егов албум био ?е сматран депримантним и субверзивним ?ер ?е открио тамну страну “америчког сна”: сиромаштво, сегрегаци?у, не?еднакост и само?у. ^[6]

Референце [ уреди | уреди извор ]