한국   대만   중국   일본 
Ричард Берд ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ричард Берд

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ричард Берд
Ричард Берд
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1888-10-25 ) 25. октобар 1888.
Место ро?е?а Винчестер , САД
Датум смрти 11. март 1957. ( 1957-03-11 )  ( 68 год. )
Место смрти Бостон , САД
Образова?е Универзитет Вир?ини?е , Вир?ини?ски во?ни институт
Во?на кари?ера
Чин контраадмирал

Ричард Евелин Берд Мла?и ( енгл. Richard Evelyn Byrd, Jr. ; Винчестер , 25. октобар 1888 ? Бостон , 11. март 1957 ) био ?е амерички контраадмирал , поларни истраживач, [1] познати ави?атичар и добитник Меда?е части . Берд ?е био командант прве миси?е ко?а ?е 1929. године прелетела ?ужни пол . У 5 антарктичких експедици?а чи?и ?е учесник био Берд истражене су дотада непознате области Антарктика, а Зем?а Мари?е Берд ?е добила име по Бердово? супрузи.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Ричард Берд ?е ро?ен у Винчестеру , Вир?ини?а . Директни ?е потомак Покахонтас и ?она Ролфа . [ тражи се извор ] Берд ?е поха?ао Вир?ини?ски во?ни институт и Универзитет Вир?ини?а , пре него што су га финанси?ске неприлике присилиле да се упише и дипломира на Поморско? академи?и С?еди?ених Држава. У Првом светском рату ?е научио да лети. Берд ?е развио многе технике ко?е су се користиле при лету над отвореним морем. ?егова стручност му ?е донела прилику да планира план лета за прекоатлантску експедици?у Америчке морнарице 1919 . Од три хидроплана ко?а су покушала да прелете Антлантик, само ?е NC-4 Алберта Рида завршио први прекоокеански лет. Берд ?е 1925. са Доналдом Мекмиланом истраживао западни Гренланд .

Непотрв?ени лет изнад Северног пола [ уреди | уреди извор ]

На дан 9. ма?а 1926. Бирд и пилот Фло?д Бенет су покушали лет изнад Северног пола. Берд ?е тврдио да ?е стигао до пола. Ово путова?е ?е донело Берду велику популарност, ук?учу?у?и и Орден части , као и финанси?ска средства за пото?и покуша? на ?ужном полу.

Ме?утим, до 1996. су посту?але сум?е да ли ?е Бирд стигао до Северног пола. Године 1958. норвешко -амерички пилот и истраживач Бернт Балхен ?е изразио сум?у у Бердову тврд?у. Балхен ?е 1971 . из?авио да ?е Берд само просто кружио без ци?а када ?е нестао из видокруга посматрачима на зем?и. [2]

Године 1996. у Бердовом дневнику за дан 9. ма? 1926 . су приме?ена обрисана (али ?ош вид?ива) очитава?а секстанта ко?е се драстично разлику?у од оних ко?е ?е Берд откуцао у свом извешта?у Националном географском друштву од 22. ?уна 1926. Берд ?е у дневник уписао да ?е секстантом очитао висину Сунца од 19°25'30", док ?е у свом извешта?у написао да ?е висина Сунца била 18°18'18". [3]

На основу овога и других података у дневнику, Денис Ролинс ?е зак?учио да ?е Берд имао добар правац и да ?е стигао на 80% пута до пола, пре него што се вратио назад због квара на мотору, али ?е касни?е фалсификовао сво? извешта? како би подржао сво?у тврд?у да ?е стигао до пола. [4]

Лет преко Атлантика 1927. [ уреди | уреди извор ]

Берд ?е био ?едан од неколицине пилота ко?и су покушали да осво?е Орте?гову награду године 1927 . за лет изме?у С?еди?ених Држава и Француске без престанка. ?ош ?едном ?е Берд изабрао Фло?да Бенета за свог главног пилота, уз подшку Бернта Балхена, Берта Акосте и ?ор?а Новила. Током тренинга авионо се срушио и тешко повредио Бенета, ко?и ?е касни?е преминуо. Док ?е авион био на оправци, Чарлс Линдберг ?е осво?ио награду. Ме?утим, Берд ?е наставио са сво?им ци?ем, са Балхеном као главним пилотом уместо Бенета. Берд, Балхен, Акоста и Новил су полетели из ?у?орка 29. ?уна 1927. Након доласка до Француске, облаци су их спречили да слете у Париз , па су се вратили до обале Норманди?е , где су се срушили без смртних исхода 1. ?ула 1927.

Прва антарктичка експедици?а 1928?1930. [ уреди | уреди извор ]

Године 1928. Берд ?е започео сво?у прву антарктичку експедици?у са два брода и три авиона. Базни камп Мала Америка ?е изгра?ен на Росово? ледено? плочи . Експедици?а ?е била опрем?ена псима за вуче?е санки, моторним санкама и авионом. Фотографске експедици?е и геолошка испитива?а су извршена током тог лета. Експедици?а ?е настав?ена након прве зиме и 29. новембра 1929. ?е извршен прелет преко ?ужног пола. Берд ?е за?едно са пилотом Бернтом Балкеном, копилотом Харолдом ?уном и фотографом Ешли?ем Мекинли?ем одлетео до ?ужног пола и назад за 18 сати и 41 минут. Имали су проблема да постигну потребну висину лета, па су морали да баца?у празне резервоаре са горивом и залихе у случа?у нужда да би достигли висину поларне висоравне. Лет ?е ипак био успешан и увео ?е Берда у истори?у. Експедици?а се вратила у Северну Америку 18. ?уна 1930. За разлику од лета 1926. ова експедици?а ?е одликована златном меда?ом Америчког геоградског друштва.

Бердове касни?е антарктичке експедици?е [ уреди | уреди извор ]

Берд ?е учествовао у ?ош четири антарктичке експедици?е од 1933-35, 1939-1940, 1946-47 и 1955-56.

Године 1934. на сво?о? друго? експедици?и, Берд ?е провео 5 зимских месеци сам раде?и у истурено? метеоролошко? станици, у ко?о? ?е скоро изгубио живот због трова?а уг?ен-моноксидом због пе?и ко?а ?е лоше одводила дим. Необичне поруке преко ради?а су узбуниле посаду у базном кампу, ко?и су покушали да стигну до метеоролошке станице. Прва два покуша?а су пропала због мрака, снега и проблема са опремом. Када су коначно стигли до Берда, нашли су га са ?ако нарушеним здрав?ем. Ову експедици?у Берд ?е забележио у сво?о? аутобиографи?и ?Сам“ ( енгл. Alone ). ?о? ?е тако?е одана почаст на поштанско? марки .

Кра?ем 1938. Берд ?е посетио Хамбург и позван ?е да учеству?е у немачко? екеспедици?и у Ново? Шваби?и , али ?е одбио понуду.

Бердова тре?а експедици?а ?е била прва у ко?о? ?е он имао званичну подршку америчке владе. У марту 1940. Берд ?е позван да ступи у активну службу у бироу начелника поморских операци?а. Експедици?а ?е наставила сво? рад на Антарктику без Берда. Од 1942. до 1945. Берд ?е обав?ао важне миси?е на Тихом океану , ук?учу?у?и истражива?е уда?ених острва за потребе изград?е аеродрома. На ?едно? миси?и посетио ?е и европско бо?иште. Берд ?е често хва?ен због сво?их доприноса у рату и приуствовао ?е чину ?апанске преда?е.

Адмирал Берд (око 1955)

Четврта Бердова експедици?а ?е била на?ве?а антарктичка експедици?а до сада. Године 1946. амерички секретар морнарице ?е?мс Форестал ?е окупио велики поморску флоту за антарктичку експедици?у ко?а ?е требало да тра?е од 6 до 8 месеци. Поред командног брода УСС Монт Олимпус и носача авиона УСС Филипинско море , ту се нашло ?ош 13 бродова за подршку, 6 хеликоптера, 6 лете?их бродова , три хидроавиона и 15 других типова авиона. Укупан бро? особа ко?и ?е учествовао у експедици?и био ?е преко 4.000. Ова група ?е стигла до Росовог мора 31. децембра 1946. и извршила истражива?а из ваздуха над територи?ом величине ?еднако? половини С?еди?ених Држава, откривши при томе десет нових планинских венаца. На?ве?и део истражене површи ?е била источна обала Антарктика од 150°ИГД до 0° ИГС. Експедици?а ?е непланирано окончана у фебруару 1947. и посада се одмах вратила у С?еди?ене Државе. Разлог за прекида?е миси?е ни?е никада об?аш?ен.

У склопу припрема за Ме?ународну геофизичку годину (1957?1958), Берд ?е командовао експедици?ом Америчке морнарице Дубоко замрзава?е I 1955-1956. у чи?ем склопу су основане сталне базе на Макмурдовом мореузу , Заливу китова и ?ужном полу .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 133. ISBN   86-331-2075-5 .  
  2. ^ Montague 1971 , стр. 48.
  3. ^ Goerler 1998 , стр. 84?85, 154.
  4. ^ New York Times , May 9. 1996. pp. 1.;
    • Rawlins, Dennis (January, 2000). ?Byrd's Heroic North Pole Failure”. Polar Record (Scott Polar Research Institute, University of Cambridge) . 36 : 25?50; see pages 33?34.   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= ( помо? )
    • Rawlins, Dennis (January, 2000). ?Byrd’s Heroic 1926 Flight & Its Faked Last Leg”. DIO: The International Journal of Scientific History (PDF) |format= захтева |url= ( помо? ) . 10 : 2?106; see pp. 40.   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= ( помо? );

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]