Римска република
означава раздоб?е државног уре?е?а
римске државе
у времену изме?у
Римског кра?евства
(
509. п. н. е.
) и успостав?а?а
Царства
13. ?ануара
27. п. н. е.
[1]
Тешко ?е одредити тачан датум настанка Римске републике.
Тит Ливи?е
наводи да ?е послед?и римски кра?,
Тарквини?е Охоли
, 509. п. н. е. протеран из Рима,
Луци?е ?уни?е Брут
и
Луци?е Тарквини?е Колатин
изабрани за римске
конзуле
, док ?е
508. п. н. е.
изабран и први првосвештеник, т?. понтифекс максимус (
лат.
Pontifex maximum
).
Римска република ?е имала хи?ерархи?у изабраних
магистрата
са различитим овлаш?е?има. Римско уре?е?е из времена републике касни?е ?е инспирисало уре?е?а сред?овековних градова-држава, али и друге државне творевине модерног доба, од
ренесансе
до данас.
Од посебног знача?а били су следе?и елементи државног уре?е?а Римске републике :
- ануитет ? све дужности су имале мандат од ?едне године.
- колеги?алност ? увек су две особе истовремено обав?але ?едну државну службу ? изузетак ?е
диктатор
. Магистрати су били богати и нису доби?али плату. На?виши магистрати су била два конзула.
- право промене уредбе (право вета) ? сваки магистрат ?е имао право да коригу?е, измени или врати уредбу ко?у ?е ?егов колега донео.
На?ве?у извршну власт, неограничену, у Римско? републици имао ?е
конзул
(
лат.
Imperium maius
). ?ихова власт у рату ?е била неограничена. Конзули су били одговорни за врховно во?но заповедништво, право пресуде, сазива?е
Сената
и
народних скупштина
. За време криза, посто?ала ?е могу?ност именова?а диктатора на 6 месеци (ванредни мандат) , ко?и ?е имао апсолутну власт (власт му ?е била на?важни?а) (
лат.
Summus imperium
); током ?еговог мандата би сви други магистрати били суспендовани.
После конзула (по висини положа?а) били су претори (суди?е), затим едили ( задужени за ред, мир, намирнице - Тибар), после ?их били су квестори (водили су државну блага?ну), а важно место су имали и цензори (пописивали су гра?ане и састав?али спискове сенатора). Конзули, претори, едили, квестори и цензори су били редовни магистрати.
Магистрати су били бирани кроз три различите народне скупштине:
Римски сенат
и
народне скупштине
(
лат.
Comitia
) били су надлежни за законе и надгледа?е рада свих властодржаца. Ислужени магистрати су поста?али
сенатори
, уколико се томе не би успротивили цензори. Првобитно су у сенат улазили само
патрици?и
, а касни?е и
плебе?ци
.
Настанак и доба ране републике (510. п. н. е. ? 351. п. н. е.)
[
уреди
|
уреди извор
]
Рим у време републике
Раздоб?е настанка и раног доба Римске републике обележено ?е утеме?е?ем и обезбе?ива?ем римске државе. Године
496. п. н. е.
Рим?ани су победили
Латине
у
бици код Регилског ?езера
, а
493. п. н. е.
су склопили савез са Федераци?ом латинских градова.
Долази и до првих сукоба изме?у плебе?аца и патрици?а. Плебе?ци су се?аци, занатли?е, трговци ? ко?и ?е по римским законима морао служити у ратовима државе. Често зато нису могли обра?ивати сво?у зем?у, те су, не могавши да прехране сво?е породице, падали у дужничко ропство. Први велики корак ка изво?ева?у сво?их права плебе?ци су начинили одбивши да рату?у против
Латина
: попевши се на свето у брдо у Риму, нису хтели да по?у у рат док им се не испуне захтеви да учеству?у у власти. Тако су
494. п. н. е.
добили право да бира?у народне трибуне, прво дво?ицу, па онда десеторицу. Следе?и плебе?ски успех био ?е доноше?е
Закона дванаест таблица
451. п. н. е.
, ко?и се заснивао на обича?ном праву. Од
367. п. н. е.
, на
предлог трибуна Лицини?а и Сексти?а
, од дво?ице конзула ?едан морао да буде из редова плебе?аца. Народни трибуни су имали право
вета
. Послед?и успех плебе?аца из тог раздоб?а догодио се
326. п. н. е.
, када ?е изгласано укида?е дужничког ропства.
Одмах након успостав?а?а републике, Рим ?е почео да спроводи експанзионистичку и осва?ачку политику. У првим годинама републике Рим?ани су били суочени са ратом против Латина (?ихов ци? ?е био ослоба?а?е од римске власти). Латини и Рим?ани су се сукобили на Регилском ?езеру 499. год. п. н. е, победа се припису?е Рим?анима. Склапа?у савез 493. п. н. е. Поред Латина велику прет?у по Рим представ?али су и Ве?и, ко?и су се сукобили из економских разлога (над трговачким путем ко?и ?е водио долином Тибра). Борба ?е тра?ала око 100 година, а етрурски град ?е осво?ен
396. п. н. е.
Гали су на Рим ударили
387. п. н. е.
(
битка на Али?и
). На брзину скуп?ена римска во?ска ?е претрпела велики пораз, а Гали су после победе продрли у Рим и сравнили га са зем?ом. Рим?ани су били прину?ени на преда?у, а Гали су се повукли, али тек пошто су приморали Рим?ане да плате велику откупнину у злату.
Самнити су били добри ратници, вични борби у брдским пределима, често су п?ачкали римску територи?у и нападали римске савезнике. Рим?ани су водили три рата са Самнитима. Мада на?тежи и на?опасни?и по Рим?ане био ?е Други самнитски рат,
327. п. н. е.
-
304. п. н. е.
Рим?ани су се у првим годинама сукоба дичили знача?ним успесима. Ме?утим, ?една грешка их ?е коштала и независности и слободе. Сазнавши да ?е ?едан од савезничких градова под опсадом Рим?ани су пожурили да га ослободе, да би брже дошли, одлучили су да про?у кроз Каудински ккланац (
321. п. н. е.
). Ту су упали у замку и дуго су били непомични. Морали су да се преда?у и склопили су мир са Самнитима. Та? мир ?е тра?ао само пет година и Рим?ани су га искористили да би сакупили снагу и опоравили се од пораза. Победа ?е, на кра?у, припала Рим?анима 304. п. н. е. Мо? Самнита ?е коначно слом?ена у Тре?ем самнитском рату (почетком 3. века п. н. е.).
Успон и развитак Римске републике
[
уреди
|
уреди извор
]
После
340. п. н. е.
, Рим?ани су успоставили контролу над ве?ином градова у подруч?у Лаци?а. После
280. п. н. е.
, пошто су однели победу у
Пировом рату
, осво?ена ?е и ?ужна Итали?а. Тамо су ве? вековима били присутни
стари Грци
, па ?е на та? начин Рим дошао у додир са старогрчком културом. У ци?у успостав?а?а и одржа?а контроле на осво?ено? територи?и, започи?е се с оснива?ем колони?а, што ?е опет водило ка ствара?у савеза са градовима и племенима са различитим правима и повластицама.
Становништво ко?е ?е насе?авало територи?е под контролом Римске републике имало ?е различите статусе. Становници су могли бити:
- пуноправни гра?ани државе (гра?ани Рима, колони?а и ве? сврстана племена);
- за?еднице са римским гра?анским правима, али без права одлучива?а;
- савезници, ко?и су могли задржати сво?е аутономи?е.
У раздоб?у изме?у
264. п. н. е.
и
146. п. н. е.
, Рим?ани су водили
Пунске ратове
након ко?их град-држава Рим поста?е воде?а сила у западном Медитерану.
Први пунски рат
(
264.
?
241. п. н. е.
) започео ?е због сукоба интереса Рима и трговачке државе
Картагине
око острва
Сицили?е
. Рим?ани су тада били прину?ени да на брзину изграде ратну поморску флоту; прва права ?ена победа била ?е
код рта Миле
260. п. н. е.
, под командом конзула Дули?а.
256. п. н. е.
Рим?ани су кренули у поход на саму
Картагину
, али су их
Картаги?ани
у томе спречили. После тога, ни?е било нових битака све до
битке код Егатских острва
241. п. н. е., када ?е дошло до преда?е Картагине и оконча?а Првог пунског рата.
Други сукоб изме?у Рима и Картагине отпочи?е спором око зона утица?а у Хиспани?и, и
218. п. н. е.
узима се за почетак
Другог пунског рата
(
218.
?
202. п. н. е.
). Велики картаги?ански во?сково?а
Ханибал
прелази
Алпе
и упу?у?е се ка Риму. После неколико римских пораза (као код
Кане
216. п. н. е.
), када ?е ве? изгледало да ?е Ханибал осво?ити Рим, ипак долази до победе над Ханибаловим братом у
бици код Метаура
(
207. п. н. е.
). Мо? самог Ханибала слаби након тога, упркос савезу са
македонским
кра?ем
Филипом V
, ко?и ?е
215. п. н. е.
тако?е отпочео рат против Рим?ана. До коначне победе над Картагином долази после искрцава?а Рим?ана у северно? Африци, у бици код
Заме
(202. п. н. е.). Картагина ?е тиме изгубила све сво?е територи?е у Хиспани?и. У
Тре?ем пунском рату
(
149.
? 146. п. н. е.) Рим ?е разорио и саму Картагину, основавши
провинци?у Африка
.
Важна последица Пунских ратова била ?е оснива?е
римских провинци?а
, од ко?их ?е прва била
Сицили?а
. Провинци?а ?е представ?ала нарочито устро?ену административну ?единицу, ко?ом ?е управ?ао намесник, бивши претор или конзул, ко?ег ?е именовао Сенат. Унутар провинци?е, градови или племена ко?и су били римски савезници задржавали би унутраш?у аутономи?у, док би остатак популаци?е морао да пла?а намете за римску државну блага?ну.
Грчка, Сири?а и Македони?а
[
уреди
|
уреди извор
]
Рим?ани су се ве?
200. п. н. е.
политички умешали у сукобе у Грчко?. Ставши на страну малих и сред?е ?аких зема?а, супротставили су се
Македони?и
.
196. п. н. е.
прогласили су Грчку слободном зем?ом али под римским протекторатом, што ?е проузроковало немире, па и рат против
селеукидског
кра?а
Антиоха III
(
192
. ?
188. п. н. е.
). Након победе и повлаче?а Антиохове во?ске, Рим ?е коначно победио Македони?у у
Тре?ем римско-македонском рату
(
171.
?
168. п. н. е.
); одлучу?у?и ударац задат ?е у
бици код Пидне
. Након те победе, Рим ?е прогласио Македони?у сво?ом провинци?ом.
Победама над Картагином и Македони?ом, став?а?ем ?ихових територи?а под сво?у власт, као и протерива?ем Селеукида, Рим поста?е господар целог западног света. На истоку, Рим штити не?аки
птолеме?ски
Египат
од
Селеукида
. Године
133. п. н. e.
на тлу некадаш?е
Пергамске кра?евине
, чи?и ?е послед?и кра? завештао сво?у државу Риму, основана ?е
провинци?а Ази?а
ко?а ?е обухватала запад
Мале Ази?е
.
Побуне робова и упади варвара
[
уреди
|
уреди извор
]
Робови су посто?али ?ош за време кра?ева. У 2. веку п. н. е. изби?а?у и први отпори унутар Рима. Године
136. п. н. е.
започео ?е
устанак робова
на Сицили?и, а од
111.
до
105. п. н. е.
, Рим ?е води рат против кра?а
?угурте
у
Нумиди?и
. Са севера на Рим су почела да наср?у
германска племена
,
Тевтонци
и
Кимбри
, а
104. п. н. е.
започи?е и
Други устанак робова
. Од
91.
до
88. п. н. е.
Италски савезници
воде рат против Рима, што ?е
Митридат VI Еупатор
искористио да заузме провинци?у Ази?у, притом поуби?авши неколико хи?ада римских насе?еника.
Сула
?е потом био именован за управника Ази?е и заповедника у
Митридатовим ратовима
(82. -
79. п. н. е.
), чиме се заоштрава?у и почи?у сукоби и унутар самог Рима. Бро? робова се знача?но пове?ао после осва?а?а у Средозем?у (ратни зароб?еници продавани су у ропство). Римска држава ?е повремено била потресана побунама робова, а на?ве?и устанак ?е избио
74. п. н. е.
у Каспани?и, под во?ством Трачанина Спартака. Побуна ?е почела као завера глади?атора, али се касни?е проширила и на осиромашене се?аке. Спартак ?е на?пре намеравао да преко северне Итали?е поведе сво?е саборце ку?ама у Гали?у и Траки?у, затим ?е са?ао о нападу на Рим, па ?е одлучио да пре?е у Сицили?у. Пресудна битка, у ко?о? ?е Спартак погинуо, одиграла се у Апули?и
71. п. н. е.
Доба класних и гра?анских ратова у Римско? републици
[
уреди
|
уреди извор
]
Брут
Успон и развитак Рима као мо?не државе поред многих предности донео ?е и проблеме. Као к?учни проблем показао се аграрни, тесно повезан са во?ним саставом, што ?е у кра??ем случа?у довело до сукоба и
гра?анских ратова
у самом Риму и водило ка пропасти Римске републике.
Традиционални
милици?ски
састав, код ко?ег су сви гра?ани ук?учени у одбрану и во?е?е рата, показао се непрактичним због великог шире?а римске државе. После пораза у
?угуртином рату
и у ратовима против
Тевтонаца
и
Кимбра
,
Га? Мари?е
?е успео да спроведе
во?ну реформу
. Уведена ?е професионална во?ска састав?ена од добро обучених во?ника, што ?е довело до зближава?а во?ника са сво?им заповедницима. За ве?ину во?ника ко?и нису поседовали зем?у, во?на служба ни?е више била обавеза ве? извор зараде. Они су, осим поделе плена из осва?а?а, од сво?их заповедника очекивали да им по престанку во?не службе доделе и зем?у. Ветеранске пензи?е на та? начин све су више поста?але предмет политичких расправа у Риму.
Приврженост во?ника по?единим заповедницима тако?е се показала као отежава?у?а околност политичког устро?ства Рима. Наиме, заповедници су добили могу?ност да се помо?у сво?их во?ски, а из сво?их сопствених интереса супротставе во?и Сената или народних скупштина, па ?е време гра?анских ратова обележено амбициозним иде?ама политичара и ?ихових приватних во?ски.
Политички сукоби унутар Рима почели су да се заоштрава?у од
133. п. н. е.
У сталном су политичком сукобу били су
оптимати
и
популари
, при чему су се популари залагали за сма?ива?е соци?алних разлика у Риму кроз уво?е?е аграрне реформе. Покуша?и народних
трибуна
,
Тибери?а Граха
133. п. н. е. и ?еговог брата
Га?а Граха
десет година касни?е, нису уродили плодом. Га? Мари?е ?е
107. п. н. е.
увео во?ну реформу и постао во?а
популара
.
На друго? страни, на чело оптимата се ставио Корнели?е Сула. После победе над
Митридатом VI
, Сула се
88. п. н. е.
вратио у Рим, протерао Мари?еве присталице и завео диктатуру. Године
82. п. н. е.
поново се обрачунао са мари?евцима у крваво? бици код Порта Колина. Након те битке, поново ?е умарширао са сво?им леги?ама у Рим, обрачунао се са сво?им противницима, завео диктатуру и променио политичко уре?е?е.
Након
Првог гра?анског рата
у Риму, успешни заповедници преузели су врло важну улогу.
Помпе? Велики
, ко?и ?е као млад заповедник био у Сулиним редовима, стекао ?е велику славу након што ?е победио Селеукиде, оснивао нове провинци?е и учествовао у угуше?у
Спартаковог устанка
. Склопио ?е та?ни савез са
Красом
и
Цезаром
(
Први три?умвират
), што ?е у?едно био и врло ?асан показате? структурне слабости касне Републике, чи?е институци?е нису биле дорасле настало? кризи. После погиби?е Краса у
бици код Каре
53. п. н. е.
,
49. п. н. е.
дошло ?е до сукоба друге дво?ице мо?ника,
Помпе?а
и
Цезара
, чиме ?е у?едно отпочео и
Цезаров гра?ански рат
. У ?ему ?е Цезар победио Помпе?а
48. п. н. е.
код
Фарсале
у
Тесали?и
, након чега ?е поражени побегао у птолеме?ски Египат где ?е и уби?ен. После победа над Помпе?евим присталицама у
Хиспани?и
и
Египту
, Цезар ?е постао и ?едини владар
Римског царства
, што ?е био и повод за ?егово убиство
15. марта
44. п. н. е.
у Сенату и почетак
Тре?ег римског гра?анског рата
. Цезаров блиски сарадник
Марко Антони?е
удружио ?е снаге с унуком Цезарове сестре и усво?еним сином
Октави?аном
, ко?има су победили републиканце
Брута
и
Каси?а
42. п. н. е.
код
Филипа
у Грчко?.
Распад Римске републике и успостава Римског царства
[
уреди
|
уреди извор
]
Римска република у доба убиства ?ули?а Цезара
Изгледало ?е да се ситуаци?а из
49. п. н. е.
понав?а: Марко Антони?е и Октави?ан поделили су римске територи?е
уговором из Бриндизи?а
на интересне сфере ? Антони?е ?е владао источним а Октави?ан западним делом. Ме?утим, Антони?е и
Клеопатра VII
, кра?ица Египта, почели су да са?а?у о великом царству са средиштем на истоку, што ?е
32. п. н. е.
довело до прекида при?ате?ства изме?у Марка Антони?а и Октави?ана. Под Октави?ановим утица?ем, сенат ?е об?авио рат Египту. У одлучу?у?о?
бици код Акци?а
(
31. п. н. е.
), Октави?ан ?е протерао Антони?а и Клеопатру у Египат, где су обо?е после кратког времена ?едно за другим извршили самоубиство. Египат ?е постао римска провинци?а под директном влаш?у буду?ег цара Октави?ана. Октави?ан ?е постао самостални владар Рима, преузео трибунска овлаш?е?а, чиме ?е могао да сазива Сенат и скупштине и уре?у?е и предлаже законе, и импери?ум т?. врховну команду над римским во?скама. На?чеш?е се
27. п. н. е.
узима се за настанак
Римског царства
, када ?е Октави?ан проглашен за
августа
,
преузвишеног
и
принцепса сената
(во?у сената), због чега се нови систем често називао
принципатом
. Август ?е дозволио пото?и избор магистрата и функциониса?е Сената, али ?е директно одлучивао о на?важни?им наименова?има. Тиме су републиканске институци?е називно сачуване, али ?е суштина власти прешла у руке монарха.
- ^
?Roman Republic”
.
education.nationalgeographic.org
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
2024-02-02
.