Монитор ?е електрични излазни уре?а? ко?и служи за приказива?е слике послате са другог уре?а?а , обично графичке карте у склопу рачунара . На ?ему пратимо резултате обраде и тренутна дешава?а. Екран у модерним мониторима ?е обично LCD са LED позадинским освет?е?ем, ко?и ?е до 2010-их заменио CCFL LCD са позадинским освет?е?ем. Пре средине 2000-их , ^[1] ве?ина монитора ?е користила CRT . Монитори су повезани са рачунаром преко DisplayPort , HDMI , USB-C , DVI , VGA или других власничких конектора и сигнала.

Првобитно су комп?утерски монитори кориш?ени за обраду података , док су телевизори кориш?ени за видео. Од 1980-их па нада?е, рачунари (и ?ихови монитори) су кориш?ени и за обраду података и за видео, док су телевизори имплементирали неке комп?утерске функционалности. Током 2000-их, типичан однос ширине и висине екрана телевизора и комп?утерских монитора се променио са 4:3 на 16:9. ^{[2] [3]}

Модерни комп?утерски монитори су углавном замен?иви са телевизорима и обрнуто. Како ве?ина рачунарских монитора не ук?учу?е интегрисане звучнике , ТВ т?унере , нити да?инске управ?аче , спо?не компоненте као што ?е DTA кути?а могу бити потребне за кориш?е?е рачунарског монитора као ТВ уре?а?а. ^{[4] [5]}

Монитор служи за приказива?е слова или слика ко?е могу бити покретне или статичне. Слика ко?а се на монитору обично приказу?е се ствара у графичко? картици, посебном склопу чи?а ?е функци?а ствара?е и обнав?а?е слике. Посто?и неколико различитих технологи?а ко?е користе монитори. На основу приме?ене технологи?е разлику?емо следе?е врсте монитора:

1. Монитори са катодним цевима - ( енгл. CRT - Catode Ray Tube ) - прва позната технологи?а, позната ?ош од црно белих телевизора, али помало непрактична ?ер да?е изобличене слике ко?е ствара заоб?ена цев.
2. Танки монитори:

• ЛЦД монитори испу?ени течним кристалом ( енгл. LCD - liquid cristal display ). Светлост се апсорбу?е, затим се на различитим деловима више или ма?е рефлекту?е (из различитих углова се различито види)
• Плазма монитори (слика се формира од мини?атурних си?алица испу?ених гасном плазмом, поре?ане су у мрежу изме?у две стаклене плоче)
• ЛЕД монитори (слика се формира од ЛЕД диода поре?аних у облику мреже на екрану)

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Пред?и панели раних електронских рачунара били су опрем?ени низом си?алица где би ста?е сваке одре?ене си?алице указивало на ук?учено/иск?учено ста?е одре?еног бита регистра унутар рачунара. То ?е омогу?ило инже?ерима ко?и управ?а?у рачунаром да прате унутраш?е ста?е машине, те ?е ова? панел светла постао познат као 'монитор'. Како су рани монитори били способни да прикажу само веома ограничену количину информаци?а и били су веома пролазни, ретко су разматрани за излаз програма. Уместо тога, лини?ски штампач ?е био примарни излазни уре?а?, док ?е монитор био ограничен на пра?е?е рада програма. ^[6]

Рачунарски монитори су рани?е били познати као ?единице за визуелни приказ ( VDU ), посебно на британском енглеском. ^[7] Ова? термин ?е углавном изашао из употребе до 1990-их.

Монитори са катодном цеви [ уреди | уреди извор ]

Монитори са катодном цеви ( енгл. CRT monitor, Cathode Ray Tube monitor ) су до скоро на?заступ?ени?и и базирани на ТВ технологи?и. Површина екрана (пред?и део катодне цеви ) ?е покривена основним елементима, т?. фосфорним тачкама или тракама.

На зад?ем кра?у катодне цеви се налази електронски топ (тачни?е три топа црвене, плаве и зелене бо?е) ко?и ша?е сноп електрона у правцу по?единих тачака и, у зависности од интензитета зрака, доби?а се светли?а или тамни?а тачка дате бо?е на екрану. Комбинова?ем интензитета црвене, плаве и зелене бо?е се доби?а било ко?а же?ена бо?а.

Данас су у употреби три врсте CRT-а:

• Dot-Trio Shadow Mask
• Aperture Grille
• Slot Mask

TFT монитори [ уреди | уреди извор ]

TFT монитори ( енгл. Thin Film Transistor ) спада?у у LCD ( енгл. Liquid Crystal Display ) врсту монитора. Не садрже катодну цев , ве? течне кристале изме?у две стаклене плоче, два поларизациона филтера, филтера бо?е и два сло?а за поравнава?е. Иза ових сло?ева се налази позадинско освет?е?е ко?е се обично састо?и од више флуоресцентних лампи. Дово?е?ем напона на сло? за поравнава?е се ствара електрично по?е ко?е поравнава течне кристале, што онемогу?ава светлости да про?е кроз ?их, док се укида?ем напона омогу?ава пролаз.

Разлика изме?у ЦРТ и ТФТ монитора ?е велика. ЦРТ монитори су кабасти, док су ТФТ танки и велики колико треба. Потрош?а електричне енерги?е ?е код ЦРТ монитора око 80 вати за 17 in (43 cm) док ?е код ТФТ ?едва 20. ЦРТ монитори емиту?у електроне из катодне цеви, ко?и изле?у и до 80 cm изван екрана и ако човек седи близу онда га пога?а?у. То се осети при дуготра?ном седе?у испред монитора на мало? уда?ености (идеално ?е 50 cm, али тада смо ?ош у зони зраче?а па ?е препоруч?иво на сваких сат урадити паузу од 10-ак минута). Код ТФТ монитора овога нема, т?. електрони не изле?у на толику уда?еност, ве? на пар цм од стакла. Освежава?е ЦРТ монитора ?е у идеалном случа?у 120 херца по секунди а ве?ина квалитетних монитора ?е могла да нам понуди до 100 херца, ?ефтини?и су ишли до 85 (1 херц ?е ?една слика у секунди ко?у исцрта монитор). Код ТФТ монитора освежава?е врши само када ?е то потребно (када се на слици нешто помера). Брзина савремених ТФТ монитора ?е 2 мили секунде или 500 слика у секунди за пример узмите монитор од 16 мс ?е имао нешто више од 50 слика у секунди.

Главни недостатак ТФТ монитора ?е верност приказа слике, пошто ?е слика ?пластични?а“ од оне на ЦРТ, што може да засмета графичким диза?нерима, али и то ?е брзо да се реши. Посто?и низ недостатака у свако? технологи?и, па тако и у ово?, ТФТ технологи?а ни?е савршена, тако слика ни?е иста при свим угловима гледа?а, пошто су кристали у неко? врсти мреже, они да?у идеалну слику када се гледа под углом од 90 степени у односу на екран, у зад?е време се по?ав?у?у монитори ко?и су декларисани на угао вид?ивости од 180 степени, доби?амо утисак да ?е све савршено. Конструкци?а самог екрана ?е таква, да се слика деградира приликом гледа?а са стране. Код ?ефтини?их монитора ?е то ?ако вид?иво, а код скупих ма?е, али ипак посто?и деградаци?а. Наравно, ако се монитор користи само за ?едног корисника, то ни?е проблем, ?ер ?е монитор лаган и врло лако се подешава у положа? ко?и ?е за корисника идеалан, проблем ?е кад више ?уди гледа нпр. филм, онда они са стране има?у лоши?у слику од оних у центру. Код скуп?их монитора ?е то ма?е уоч?иво.

Посто?е ?ош четири врсте ТФТ монитора.

Прва се дели на екран са односом 16:10 и 5:4, сада ?е у моди 16:10 пошто се филмови за DVD и биоскоп праве у односу 16:9 а разлог зашто ?е узет однос 16:10 ?е та?, што ?е то компромис изме?у монитора за ужива?е и рад, познати?и су као ва?д скрин монитори. Предност ?е та, што се не приказу?у оне две црне штрафте на гор?ем и до?ем делу екрана, самим тим се и бо?е искориш?ава расположиви простор. 5:4 су монитори на ко?е смо навикли. Ови монитори су ?ефтини?и за производ?у од 5:4, ?ер се од ?едне плоче стакла ма?е баци као шкарт, т?. више се стакла искористи. Мана, ма?и размак изме?у гор?е и до?е границе нас наводи да уместо 17 in (43 cm) купимо 19, ?ер управо та ди?агонала одговара величини од 17 in (43 cm) 5:4 монитора, али доби?амо на ширини. Ова? однос се користи и при нови?им генераци?ама лаптоп рачунара, а пошто ?е лаптоп шири, доби?а се простор ко?и се користи за убацива?е нумеричке тастатуре, што ?е ?ош ?едан плус.

Друга врста ?е пивот модел, т?. монитор ко?и се окре?е око вертикалне осе, погодан ?е за диза?нере, ?ер окрета?ем монитора у вертикалу, диза?нер, нпр. новина, доби?а простор ко?и омогу?ава да види целу страницу а4 формата без додатног скролова?а, што ?е ?ош ?една предност ових монитора. Наравно, ова функци?а тако?е кошта, али она? коме то користи, ?ему се и исплати.

Тре?а врста ТФТ монитора су са угра?еним ТВ Т?унером, тако да монитор може да служи и као ТВ, ти монитори су обично скуп?и од телевизора, али гледа?у?и да самим тим штедите на томе да уместо два уре?а?а купу?ете ?едан, то ?е тако?е предност, како за ку?ни бу?ет, тако и за простор.

Четврта врста су монитори са ДВИ улазом илити дигиталним. То су монитори као и сваки други ТФТ, само што користе напредни?у везу са рачунаром. Слика преко ДВИ везе ?е квалитетни?а, оштри?а и у сваком погледу бо?а. Код ?ефтини?их модела ?е понекад слика лоши?а у односу на везу преко ВГА конекци?е, али то ?е чисто маркетиншки трик. Тако да се при куповини монитора користите старим правилом, колико пара - толико и музике.

На?познати?и произво?ачи: ЛГ Електроникс , Филипс , Самсунг , Сони , В?уСоник ...

Карактеристике монитора [ уреди | уреди извор ]

• Резолуци?а - ?е одре?ене бро?ем пиксела , т? обо?ених тачака, на монитору. Резолуци?а ?е изражена у бро?евима пиксела ко?и се налазе у водоравним и усправним лини?ама монитора (нпр. 1024х768, 1280х1024, 1366x768)
• Брзина освежава?а - се односи на брзину освежава?е слике монитора ко?а се мери у херцима (Hz). Што ?е фреквенци?а ве?а то ?е слика стабилни?а и нешто мутни?а. Ако ?е брзина освежава?а ма?а онда ?е слика пуно оштри?а, али зато нестабилни?а и напорни?а за ?удско око.
• Величина екрана - се мери у инчима (1″ = 2,54 cm), Неке познати?е величине су: 17", 19", 21", 22". Код монитора са катодним цевима мери се ди?агонала читавог монитора што не представ?а стварну величину екрана (маркетиншки трик), ако ?е величина тог монитора 17", стварна величина самог екрана ?е 16". Код ЛЦД монитора то ни?е случа?.
• Стандард приказа - стандард приказа или однос ширине и висине, код ве?ине монитора ?е 4:3, иако посто?и и широки ( енгл. wide ) ко?и ?е 16:9 (претежно служи за DVD филмове на широким ( енгл. widescreen ) екранима).
• Прик?учак може бити аналогни (VGA) и дигитални (DVI)
• ОСД ( енгл. OSD ) - контроле на монитору помо?у ко?их се на монитору подешава контраст, светлина, бро? бо?а, геометри?ски облик слике и ?ош много тога.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Рачунар

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Plasma TV Science.org ? The History of Plasma Display Panels