Рамала арап. ??? ???? / хебр. ??????
Стамбене четврти Рамале
Административни подаци
Држава	Палестина
Територи?а	Палестинске територи?е
Становништво
Становништво	‍
?  2009 .	27.092
?  густина	1.662,09 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате	31° 53′ 49″ С; 35° 12′ 06″ И  /  31.896944° С; 35.201667° И  / 31.896944; 35.201667
Површина	16,3 km 2
Рамала Рамала на карти Палестинских територи?а
Веб-са?т
www.ramallah.ps

Рамала ( ар.   ??? ????   ( помо? · инфо ) R?m All?h , превод: Бож?е брдо) ?е палестински град у средишту Западне обале са око 25.500 становника. ^{[1] [2] [3] [4] [5]} Рамала ?е од ?ерусалима уда?ена 10 километара северозападно. Налази се на 900 метара надморске висине. Тренутно ?е Рамала незванично седиште палестинске аутономи?е. Иако ?е она истори?ски била арапски хриш?ански град, муслимани су до 2007. године чинили ве?ину од 27.902 становника Рамале, а хриш?ани су чинили знача?ну ма?ину. ^[6]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Древна времена [ уреди | уреди извор ]

У близини Рамале прона?ене су древне древне гробнице исклесане у стенама . ^[7]

Крсташки период [ уреди | уреди извор ]

Ту су прона?ени остаци грнчари?е из крсташког / а?убидског и раног османског периода. ^[8]

Рамала ?е идентификована са крсташким местом званим Рамали . ^{[9] [10]} Идентификовани су остаци зграде са лучним вратима из доба крсташа, зване ал-Бур? , ^[11] али првобитна употреба зграде ни?е утвр?ена. ^[12]

Отоманска ера [ уреди | уреди извор ]

Рамала ?е ук?учена у Османско царство 1517. са читавом Палестином . Године 1596, она ?е у пореским регистрима наведена као нахи?а Кудс, део ?ерусалимског мутасарифа . У ?о? ?е живело 71 хриш?анско дома?инство и 9 муслиманских дома?инстава. Пла?али су фиксну пореску стопу од 25% на пшеницу, ?ечам, маслине, винову лозу или во?ке, козе или кошнице; укупно 9.400 акчи . Сав приход ?е отишао у вакуф . ^[13]

Модерну Рамалу основали су средином 1500-их година Хададини, клан бра?е ко?а потичу од хриш?ана Гасанида . Хададини (преци данаш?е породице ?адала, изме?у осталих), и ?ихов во?а Рашид Ел-Хададин, стигли су са региона источно од реке ?ордан из области Ел Карак и Шоубак . ^[14] Миграци?а Хададина припису?е се борбама и немирима ме?у клановима на том подруч?у.

Хададине ?е планинско место Рамала привукло, ?ер ?е било слично другим планинским областима из ко?их су дошли. Осим тога, густо пошум?ено подруч?е могло ?е га пружи са доста горива за ?егове ковачнице. ^[14]

Године 1838, амерички библичар Едвард Робинсон посетио ?е то подруч?е, приметивши да су становници хриш?ани ?грчког обреда”. Било ?е 200 опорезивих мушкараца, те се проце?у?е да ?е укупан бро? становника износио 800?900 ?уди. Село ?е ?припадало” Харам ал-Шарифу , ?ерусалим, коме ?е пла?ало годиш?и порез од 350 мидса жита. ^[15]

Године 1883. ПЕФ -ово истражива?е Западне Палестине описало ?е Рамалу као:

Велико хриш?анско село, од добро изгра?ених камених ку?а, ко?е сто?и на високом гребену, са погледом на запад ко?и се протеже до мора. Сто?и ме?у вртовима и масли?ацима, и има три извора на ?угу и ?едан на западу; на северу посто?е ?ош три, у кругу од ми?е од села. На истоку се налази бунар. На североистоку посто?е усечене гробнице са добро изрезаним улазима, али потпуно блокиране сме?ем. У селу ?е грчка грчка, а на истоку латински самостан и протестантска школа, све модерне зграде. Сеоско зем?иште ?е вакуф , или црквено власништво, ко?е припада ?ерусалимском Хараму. Око четвртине становника су римокатолици, остали православни Грци. ^[16]

У 21. веку у С?еди?еним Државама живи велика за?едница ?уди са директним пореклом из Хададина ко?и су основали Рамалу. Град ?е сада ве?ински муслимански, али и да?е садржи хриш?анску ма?ину. Промена у демографским подацима углавном ?е последица нове миграци?е муслимана у то подруч?е и исе?ава?а крш?ана с тог подруч?а. ^[14]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]