Инфлуенца А
, вирус ко?и изазива
птич?и грип
Вирус птич?ег грипа
- уве?а?е 150.000 пута
Хумани вирус Инфлуенце А,
Та?ланд
2004
.
Птич?и грип
?е заразна
болест
птица
ко?у узроку?у по?едини со?еви
вируса
influenzavirus A
(неки други со?еви тог
вируса
узроку?у
епидеми?е
човечи?ег грипа
).
Вирус
инфлуенце
изузетно ?е вари?абилан и подложан сталним генетичким променама (
мутаци?ама
и измени
гена
ме?у со?евима) па се по?ав?у?е у великом бро?у подтипова и со?ева, од ко?их само ма?и бро? доводи до изражене
болести
код
птица
. ?едан такав патогени со? (подтип
Х5Н1
), ?е први пут забележен
1997
. године у
Хонгконгу
и од тада се проширио великим делом
Ази?е
и
источне Европе
. Укупан бро?
птица
ко?е су умрле од грипа или су усмр?ене због спречава?а шире?а заразе проце?у?е се на око 120 милиона.
?ош од
1997
. године научницима су познате ве?е или ма?е
епидеми?е
различитих типова птич?ег грипа, пре свега на просторима ?уго
источне Ази?е
, а 2003. тип овог грипа обележен са Х7Н7 по?авио се на живинарским фармама у
Холанди?и
и ?о? ближим деловима
Немачке
. Актуелни тип птич?ег грипа, обележен као
Х5Н1
, по?авио се
2003
. године, а до данаш?их дана регистрован ?е у
Ви?етнаму
,
Камбо?и
,
Та?ланду
,
Кини
и
Руси?и
.
[1]
Као и код неких других со?ева птич?ег грипа, за патогени со?
Х5Н1
забележени су изоловани случа?еви
инфекци?е
?уди
, ?их нешто више од 120 у зем?ама
?угоисточне Ази?е
, од ко?их ?е половина завршила
смр?у
оболелог. У свом садаш?ем облику
вирус
ипак ни?е посебно опасан за општу ?удску популаци?у ?ер нема преноса са
човека
на
човека
, тако да су
инфекци?и
изложене само особе у релативно интензивном контакту са оболелим
птицама
. С друге стране, многи виролози упозорава?у на велику могу?ност, па чак и извесност промене у генетичком саставу со?а ко?ом би постао преносив ме?у
?удима
, што би могло довести до
пандеми?е
сличне ?
шпанском грипу
“
1918
. године са великом смртнош?у (до 5% оболелих).
Инкубаци?а и симптоми су слични као код хуманог типа
грипа
. Инкубаци?а код болесника одрасле доби тра?е 7 дана, док ?е код деце потребно 21 дан. Стопа умира?а (леталитет) код хуманог
грипа
?е испод 0,05%, уколико ни?е у пита?у велика и тешка
пандеми?а
новим типом
вируса
, а код птич?ег грипа чак 30 до 70%.
Воде?и пут преноше?а овог
обо?е?а
?е пре свега директан и индиректан контакт са секретима и екскретима
птица
и живине, контаминирана
вода
,
храна
живинског порекла, зага?ена опрема и оде?а и на кра?у ваздушни пут, ко?и ?е код обичног хуманог типа
грипа
на првом месту. Особе ко?е оболева?у од овог типа грипа, по правилу раде са живином, у кланицама или на сеоским фармама. Узрочник птич?ег грипа прежив?ава у птич?ем измету 3 месеца, у води 4 дана на 22 степена, а преко 30 дана на 0 °C. Као и
вирус
грипа
, осет?ив ?е на температуре више од 56 °C. Инфициране
патке
излучу?у
вирус
птич?ег грипа од 11 до 17 дана.
Код
грипа
се може користити антивирусна терапи?а (
амантадин
и
римантадин
), док ови
лекови
нема?у де?ства код птич?ег грипа. У превентивне или терапеутске сврхе за птич?и грип се на?чеш?е користи препарат "Tamiflu".
Код птич?ег грипа обавезна ?е заштитна опрема код особ?а ко?е ради на сузби?а?у
епидеми?е
и препоручу?е се изолаци?а оболелих, што ни?е обавезно нити препоруч?иво код обичног
грипа
. Дезинфекци?а нема знача?а код обичног
грипа
, а обавезна ?е код птич?ег облика. Код
грипа
?е вакцинаци?а успешно средство превенци?е док ?ош увек ни?е произведена вакцина против птич?ег грипа за хуману популаци?у иако се на томе интензивно ради.
- Званични извори (види ?ош
Х5Н1
)
- Опште информаци?е
- Вести
 | Молимо Вас, обратите паж?у на
важно упозоре?е
у вези са темама из
области медицине (здрав?а)
.
|