한국   대만   중국   일본 
Просо ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Просо

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Афрички просо у по?у
Инди?ски просо у по?у
Зрела глава проса
Кли?а?у?е семе проса
Просо

Просо ?е група високо вари?абилних трава малог семена. Користи се за сточну и ?удску прехрану ( каша , пецива ), алкохолну индустри?у ( пиво , алкохолна пи?а ), пострна култура.

Културе проса су важни усеви у полусувим тропима Ази?е и Африке (посебно у Инди?и , Мали?у , Нигери?и и Нигеру ), тако да се 97% производ?е проса одви?а у зем?ама у разво?у . [1] Ова? усев ?е це?ен због обилног ра?а?а и кратке сезоне узго?а у условима сувих, високих температура. Просо културе су аутохтоне у многим деловима света. [2] На?шире узга?ана култура ?е афрички просо , ко?и ?е важан усев у Инди?и и деловима Африке. [3] Инди?ски просо , обични просо и клипасти мухар тако?е су важне врсте овог усева.

Посто?е индикаци?е да су ?уди конзумирали просо пре око 7000 година и да ?е ова култура потенци?ално имала ?к?учну улогу у успону вишеусевне по?опривреде и насе?ава?е по?опривредних друштава”. [4]

Опис [ уреди | уреди извор ]

Генерално, просо ?е ?едногодиш?а житарица малог зрна из топлих предела, и припада фамили?и трава. Просо културе су веома толерантне на сушу и друге екстремне временске прилике и има?у сличан садржа? нутриената са другим главним житарицама. [5]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Различите врсте зване просо су првобитно биле припитом?ене у различитим деловима света, а посебно у источно? Ази?и, ?ужно? Ази?и, западно? Африци и источно? Африци. Ме?утим, припитом?ене сорте су се често прошириле далеко изван свог почетног подруч?а.

Специ?ализовани археолози звани палеоетноботаничари , осла?а?у?и се на податке као што ?е релативно оби?е уг?енисаних зрна прона?ених на археолошким налазиштима, сматра?у да ?е култиваци?а проса у праистори?и била распростра?ени?а него узго? пиринча , [6] посебно у северно? Кини и Коре?и. Просо су тако?е сачи?авао важне делове праистори?ске исхране у инди?ским, кинеским неолитским и коре?ским мумунским друштвима.

Припитом?ава?е у источно? Ази?и [ уреди | уреди извор ]

Просо сирак ( Panicum miliaceum ) и просо лисич?и реп ( Setaria italica ) били су важни усеви почевши од раног неолита Кине. Неки од на?рани?их доказа о узго?у проса у Кини прона?ени су у Цишану (север), где су фитолити ?уске проса и биомолекуларне компоненте идентификовани пре око 10.300?8.700 година у ?амама за складиште?е за?едно са остацима ?амских домова, грнчари?е и каменог ору?а везаног за узго? проса. [7] Докази из Цишана о употреби проса лисич?ег репа датира?у од пре око 8.700 година. [7] На?стари?и докази о кинеским резанцима направ?еним од ове две врсте проса потичу из 4.000 година старе зем?ане посуде, у ко?о? се налазе добро очувани резанци прона?ени на археолошком локалитету Ла?а у северно? Кини. [8] [9]

Палеоетноботаничари су пронашли доказе о узго?у проса на Коре?ском полуострву ко?и датира?у из периода керамике сред?ег чиулмуна (око 3500?2000. п. н. е.). [10] Просо ?е наставио да предсав?а важан елемент у интензивно? по?опривреди са више усева у периоду мумунског грнчарства (око 1500?300. п. н. е.) у Коре?и. [11] Сорте проса и ?ихови див?и преци, као што су траве рода Echinochloa и Panicum , тако?е су се узга?али у ?апану током ?омонског периода нешто касни?е од 4000. године пре нове ере. [12]

Кинески митови припису?у припитом?ава?е проса Шенонгу , легендарном кинеском цару, и Хоу ?иу , чи?е име значи господар Просо. [13]

Припитом?ава?е на инди?ском потконтиненту [ уреди | уреди извор ]

Веру?е се да ?е мало просо ( Panicum sumatrense ) доместиковано око 5000 пре него што ?е било присутно на Инди?ском потконтиненту, а просо кодо ( Paspalum scrobiculatum ) око 3700 пре садаш?ице, тако?е на Инди?ском потконтиненту. [14] [15] Различита проса су поми?ана у по?единим текстовима ?а?урведе , идентифику?у?и просо лисич?ег репа ( при?ангу ), просо Барн?ард ( ану ) и црно прстасто просо ( с?амака ), што указу?е да се узго? проса одви?ао око 1200. године пре нове ере у Инди?и. [16] ‍ :505 На захтев Инди?ске владе 2018. године, Организаци?а за храну и по?опривреду У?еди?ених наци?а (FAO) прогласила ?е 2023. за Ме?ународну годину проса. [17]

Припитом?ава?е у западно? Африци [ уреди | уреди извор ]

Бисерно просо ( Pennisetum glaucum ) ?е дефинитивно доместикован у Африци пре 3500 година пре садаш?ег времена, мада се сматра вероватним да ?е до тога дошло пре 8000 година. [18] ‍ :160 Рани докази ук?учу?у налазе у Бирими?у у Западно? Африци, а на?рани?е у Дар Тичиту у Мауритани?и . [18]

Бисерно просо ?е доместикован у региону Сахела у западно? Африци, где се налазе ?егови див?и преци. Докази о узго?у бисерног проса у Мали?у датира?у из 2500. године пре нове ере. [19] Бисерно просо ?е тако?е био присутан на Инди?ском потконтиненту до 2300. године пре нове ере.

Исхрана [ уреди | уреди извор ]

Просо, сиров ( Panicum miliaceum ) [20]
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енерги?а 1.582 kJ (378 kcal)
72,8 g
Прехрамбена влакна 8,5 g
4,3g
Заси?ене 0,7 g
Мононезаси?ене 0,8 g
Полинезаси?ене 2.1 g
0,1 g
2,0 g
11,0 g
Витамини
Рибофлавин (Б 2 )
(24%)
0,29 mg
Ниацин (Б 3 )
(31%)
4,72 mg
Витамин Б 5
(17%)
0,85 mg
Витамин Б 6
(29%)
0,38 mg
Фолат (Б 9 )
(21%)
85 μg
Витамин Ц
(2%)
1,6 mg
Витамин К
(1%)
0,9 μg
Минерали
Калци?ум
(1%)
8 mg
Гвож?е
(23%)
3 mg
Магнези?ум
(32%)
114 mg
Манган
(76%)
1,6 mg
Фосфор
(41%)
285 mg
Кали?ум
(4%)
195 mg
Натри?ум
(0%)
5 mg
Цинк
(18%)
1,7 mg
Остали конституенти
Вода 8,7 g
Copper 0.8 mg
Selenium 2.7 μg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Порци?а од 100 грама сировог проса ( Panicum miliaceum или просе?аног проса) да?е 378 калори?а и богат ?е извор (20% или више дневне вредности , ДВ) протеина , ди?еталних влакана , неколико Б витамина и много ди?еталних минерала , нарочито мангана са 76% ДВ (табела хран?ивих састо?ака USDA ). Сирово просо ?е 9% вода, 73% уг?ени хидрати, 4% масти и 11% протеини (табела).

Поре?е?е са другим главним основним намирницама [ уреди | уреди извор ]

Следе?а табела приказу?е садржа? хран?ивих састо?ака проса у поре?е?у са главном основном храном у сировом облику. Сирови облици, ме?утим, нису ?естиви и не могу се у потпуности сварити. Они се мора?у припремити и кувати према потреби за ?удску употребу. У прера?еном и куваном облику, релативни нутритивни и антинутритивни садржа? сваке од ових житарица се знатно разлику?е од оног у сировим облицима ко?и су наведени у ово? табели. Хра?ива вредност у куваном облику зависи од начина кува?а.

Поре?е?е профила хран?ивих састо?ака просе?аног проса са другом основном храном [20]
Компонента
(у 100 g порци?и, сирова зрна) 		тапиока [а] пшеница [б] пиринач [в] кукуруз [г] сирак [д] просо [?] кодо [21]
вода (g) 60 13,1 12 76 9,2 8,7
енерги?а (kJ) 667 1368 1527 360 1418 1582 1462
протеин (g) 1,4 12,6 7 3 11,3 11 9.94
маст (g) 0,3 1,5 1 1 3,3 4,2 3.03
уг?ени хидрати (g) 38 71,2 79 19 75 73 63.82
влакна (g) 1,8 1,2 1 3 6,3 8,5 8.2
шечери (g) 1,7 0,4 >0,1 3 1,9
гвож?е (mg) 0,27 3,2 0,8 0,5 4,4 3 3.17
манган (mg) 0,4 3,9 1,1 0,2 <0,1 1,6
калци?ум (mg) 16 29 28 2 28 8 32.33
магнези?ум (mg) 21 126 25 37 <120 114
фосфор (mg) 27 288 115 89 287 285 300
кали?ум (mg) 271 363 115 270 350 195
цинк (mg) 0,3 2,6 1,1 0,5 <1 1,7 32.7
пантотенска киселина (mg) 0,1 0,9 1,0 0,7 <0,9 0,8
витамин Б6 (mg) 0,1 0,3 0,2 0,1 <0,3 0,4
фикат (μg) 27 38 8 42 <25 85
тиамин (mg) 0,1 0,38 0,1 0,2 0,2 0,4 0.15
рибофлавин (mg) <0,1 0,1 >0,1 0,1 0,1 0,3 2.0
ниацин (mg) 0,9 5,5 1,6 1,8 2,9 0.09
Садржа? хран?ивих састо?ака у различитим сировим просима у поре?е?у са квино?ом, тефом, фониом, пиринчем и пшеницом [22]
Усев / састо?ак протеин (g) влакна (g) минерали (g) гвож?е (mg) калци?ум (mg)
сирак 10 4 1,6 2,6 54
афрички просо 10,6 1,3 2,3 16,9 38
инди?ски просо 7,3 3,6 2,7 3,9 344
клипасти мухар 12,3 8 3,3 2,8 31
просо 12,5 2,2 1,9 0,8 14
кодо 8,3 9 2,6 0,5 27
мали просо 7,7 7,6 1,5 9,3 17
барни?ард просо 11,2 10,1 4,4 15,2 11
сме?и вршни просо 11,5 12,5 4,2 0,65 0,01
квино?а 14,1 7 * 4.6 47
теф 13 8 0,85 7,6 180
фонио 11 11.3 5,31 84,8 18
пиринач 6,8 0,2 0,6 0,7 10
пшенициа 11,8 1,2 1,5 5,3 41

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Raw, uncooked
  2. ^ Hard red winter.
  3. ^ White, long-grain, regular, raw, unenriched.
  4. ^ Sweet, yellow, raw.
  5. ^ Sorghum, edible portion white variety.
  6. ^ Millet, proso variety, raw.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ McDonough, Cassandrea M.; Rooney, Lloyd W.; Serna-Saldivar, Sergio O. (2000). ?The Millets”. Food Science and Technology: Handbook of Cereal Science and Technology . CRC Press. 99 2nd ed: 177?210.  
  2. ^ ?Sorghum and millet in human nutrition” . Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1995. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г . Приступ?ено 29. 05. 2020 .  
  3. ^ ?Annex II: Relative importance of millet species, 1992?94” . The World Sorghum and Millet Economies: Facts, Trends and Outlook . Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1996. ISBN   978-92-5-103861-1 .  
  4. ^ Cherfas, Jeremy (23. 12. 2015). ?Millet: How A Trendy Ancient Grain Turned Nomads Into Farmers” . National Public Radio . The Salt . Приступ?ено 4. 5. 2018 .  
  5. ^ Fahad, S; Bajwa, A. A.; Nazir, U.; Anjum, S. A.; Farooq, A.; Zohaib, A.; Sadia, S.; Nasim, W.; Adkins, S.; Saud, S.; Ihsan, M. Z.; Alharby, H.; Wu, C.; Wang, D.; Huang, J. (2017). ?Crop Production under Drought and Heat Stress: Plant Responses and Management Options” . Frontiers in Plant Science . 8 : 1147. PMC   5489704   Слободан приступ. PMID   28706531 . doi : 10.3389/fpls.2017.01147 .  
  6. ^ Manjul, Tarannum (21. 1. 2006). ?Millets older than wheat, rice: Archaeologists” . Lucknow Newsline. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г . Приступ?ено 2008-04-14 .  
  7. ^ а б Lu, H.; Zhang, J.; Liu, K. B.; Wu, N.; Li, Y.; Zhou, K.; Ye, M.; Zhang, T.; et al. (2009). ?Earliest domestication of common millet (Panicum miliaceum) in East Asia extended to 10,000 years ago” . Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America . 106 (18): 7367?72. Bibcode : 2009PNAS..106.7367L . PMC   2678631   Слободан приступ. PMID   19383791 . doi : 10.1073/pnas.0900158106   Слободан приступ.  
  8. ^ ?Oldest noodles unearthed in China” . BBC News . 12. 10. 2005.  
  9. ^ Lu, Houyuan; Yang, Xiaoyan; Ye, Maolin; Liu, Kam-Biu; Xia, Zhengkai; Ren, Xiaoyan; Cai, Linhai; Wu, Naiqin; Liu, Tung-Sheng (12. 10. 2005). ?Millet noodles in Late Neolithic China”. Nature . 437 (7061): 967?968. PMID   16222289 . S2CID   4385122 . doi : 10.1038/437967a .  
  10. ^ Crawford 1992 ; Crawford & Lee 2003
  11. ^ Crawford & Lee 2003
  12. ^ Crawford 1983 ; Crawford 1992
  13. ^ Yang, Lihui; et al. (2005). Handbook of Chinese Mythology . New York: Oxford University Press. стр. 70, 131?135, 198. ISBN   978-0-19-533263-6 .  
  14. ^ Weber, Steven A. (април 1998). ?Out of Africa: The Initial Impact of Millets in South Asia” . Current Anthropology . 39 (2): 267?274. S2CID   143024704 . doi : 10.1086/204725 .  
  15. ^ Pokharia, Anil K.; Kharakwal, Jeewan Singh; Srivastava, Alka (фебруар 2014). ?Archaeobotanical evidence of millets in the Indian subcontinent with some observations on their role in the Indus civilization”. Journal of Archaeological Science . 42 : 442?455. doi : 10.1016/j.jas.2013.11.029 .  
  16. ^ Roy, Mira (2009). ?Agriculture in the Vedic Period” (PDF) . Indian Journal of History of Science . 44 (4): 497?520. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г . Приступ?ено 13. 4. 2019 .  
  17. ^ ?International Year of Millets 2023 - IYM 2023” . Food and Agriculture Organisation . Приступ?ено 2022-12-21 .  
  18. ^ а б D'Andrea, A. C.; Casey, J. (2002). ?Pearl Millet and Kintampo Subsistence”. The African Archaeological Review . 19 (3): 147?173. ISSN   0263-0338 . JSTOR   25130746 . S2CID   162042735 . doi : 10.1023/A:1016518919072 .  
  19. ^ Manning, Katie; Pelling, Ruth; Higham, Tom; Schwenniger, Jean-Luc; Fuller, Dorian Q. (2011). ?4500-Year old domesticated pearl millet (Pennisetum glaucum) from the Tilemsi Valley, Mali: new insights into an alternative cereal domestication pathway”. Journal of Archaeological Science . 38 (2): 312?322. doi : 10.1016/j.jas.2010.09.007 .  
  20. ^ а б ?Raw millet per 100 g, Full Report” . USDA National Nutrient Database, Release 28. 2015 . Приступ?ено 3. 12. 2015 .  
  21. ^ Kumar, Ashwani; Tomer, Vidisha; Kaur, Amarjeet; Kumar, Vikas; Gupta, Kritika (27. 4. 2018). ?Millets: a solution to agrarian and nutritional challenges”. Agriculture & Food Security . 7 : 31. ISSN   2048-7010 . doi : 10.1186/s40066-018-0183-3   Слободан приступ.  
  22. ^ Millet Network of India .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Просо на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Просо&oldid=27556890 ”