Пропаганда ?е намерни и систематски покуша? обликова?а перцепци?е и манипулиса?а спозна?ом и понаша?ем у ци?у изазива?а реагова?а ко?е ?е у интересу пропагатора. ^{[1] [2]} По?ам ?пропаганда“ се углавном користи у политичком контексту, док се на подруч?у економи?е говори о ? оглашава?у “.

Пропагандна делатност, као ?едан од облика друштвене комуникаци?е, стара ?е колико и сама ?удска комуникаци?а . Иако ?е у различитим истори?ским епохама пропаганда различито кориш?ена, схватана и тумачена, пропагандна комуникаци?а била ?е неизбежан пратилац сваке ?удске комуникаци?е уопште, и сво?им делова?ем оставила ?е снажан печат разво?у ?удске цивилизаци?е .

Реч пропаганда изведена ?е из назива за?еднице Sacra congregatio Christiano nomini propaganda ко?а ?е 1626 . године основана при Папинско? кури?и Католичке цркве са сврхом шире?а католицизма и регулиса?а црквених односа у некатоличким зем?ама. ^{[3] [4] [3]} Први пут изван цркве бележи га 14. изда?е Британске енциклопеди?е ( Encyclopaedia Britannica ) 1929 . године. ^[5]

Кроз монополизаци?у пропаганде диктаторским режимима ? посебно у национал-соци?ализму , ста?инизму и другим тоталитарним системима, по?ам пропаганда има врло пе?оративан карактер. Тако?е, ?еднострани приказ информаци?а ни?е неуобича?ен ни у демократи?ама. Због негативне конотаци?е , по?ам ?е у нови?е време погрешно заме?ен енглеским по?мом Public Relations или односи с ?авнош?у . Веома ?е битно истакнути да односи с ?авнош?у нису исто што и пропаганда. Пропаганда ?е у ствари ?едносмеран облик комуникаци?е, док су односи с ?авнош?у двосмерни облик комуницира?а. Оно што разлику?е пропаганду и односе с ?авнош?у ?есте и чи?еница да у пропагандно? комуникаци?и често ни?е могу?е идентификовати извор, док су у односима с ?авнош?у извори тачно прецизирани. Тако?е, пропаганда се теме?и на наговарачком карактеру, док се односи с ?авнош?у труде да одрже наклоност и везу изме?у ?авности и одре?ених институци?а или по?единаца, пре свега ди?алогом ко?и ни?е стриктно усмерен на манипулативни карактер (не гледа?у се само интереси институци?а или по?единаца, него и ци?аних група). Оно што би се могло повезати као пропагандно, а да се тиче односа с ?авнош?у, ?есте свакако оглашава?е (ко?е ?е инструмент ПР-а). Али ипак и оглашава?е поред наговара?а, има функци?у образова?а и информиса?а (функци?а информиса?а доминантни?а ?е од наговарачке).

Увод [ уреди | уреди извор ]

У на?рани?им ?удским за?едницама, на пример, пропаганда ?е кориш?ена као средство за сугестивно саопштава?е важних информаци?а , или намета?е образаца понаша?а припадницима исте за?еднице у култним верским обредима, уз помо? симбола и рудиментарних гласовних знакова, а касни?е у облику преда?а и легенди, ко?е су се преносила са колена на колено. ^{[6] [7]}

У античко доба , рецимо, пропагандна комуникаци?а ?е схватана као легитимна и ма?е више корисна реторичка вештина надарених говорника, док се средином 20. века сматрало да ?е пропаганда научно заснована управ?ачка полуга влада?у?их кругова модерних држава , путем ко?е се ефикасно могу контролисати сложени друштвени процеси. Оно што ?е важно, ?есте свест да ?е ова специфична форма комуникаци?е ме?у ?удима одувек посто?ала у различитим облицима, и служила ?е као начин за остварива?е посебних интереса, било да су у пита?у по?единци, или одре?ене друштвене групе.

Основни по?мови [ уреди | уреди извор ]

Сам термин пропаганда потиче од латинске речи пропагаре , што у преводи значи шире?е, распростира?е. Интересантно ?е да ова? термин готово да ни?е био познат све до почетка 19. века .

Према многим изворима, по?ава овог по?ма у значе?у под ко?им га данас подразумевамо везу?е се за 1622. годину и то за папу Грегора XV и успостав?а?а "Congregatio de Propaganda Fide" ^[8] , посебног тела католичке цркве . Ово тело, састав?ено од кардинала и високих црквених досто?анственика, имало ?е задатак ?да организовано и ефикасно шири католичку веру" ^[9] .

Како наводи и П. Осто?и?, реч пропаганда поникла ?е у доба реформаци?е и кориш?ена ?е у ?верске сврхе, а доцни?е у политичке, културне и друге. У шире?у вере и свим реформаторским покретима пропаганда ?е била главно средство убе?ива?а и борбе. Истори?а из првог доба хриш?анства пуна ?е примера пропаганде, нарочито у виду симбола ( крст ?е означавао иде?у пожртвова?а) ^[10] .

Први светски рат и пропагандни напори ко?и су улагани од стране свих учесника, углавном се у савремено? литератури узима?у као прекретница у третира?у пропаганде као осмиш?ене и организоване комуникаци?е, ко?о? се прида?е озби?ан знача? у осва?а?у економских, политичких и ратних ци?ева ^[11] . Тада се пропаганда на?чеш?е, и у на?ширем смислу, дефинише као шире?е и распростира?е поже?них иде?а, миш?е?а и ставова често уз кориш?е?е лажи и искрив?ених чи?еница.

Многе заблуде и претерива?а у вези ?еног утица?а и начина делова?а управо тада поста?у модерни митови , ко?и су се задржали до данас. ?една од тих заблуда ?е и широко распростра?ено миш?е?е да ?е пропаганда нека врста та?ног научног метода у испира?у мозга ?уди. Многи ?уди и данас веру?у да ?е то тачно и да су жртве разних експеримената, ко?е владе, или ?ихове та?не организаци?е ( ЦИА , КГБ ), предузима?у како би остваривале сво?е скривене ци?еве. Ове теори?е завере везане за пропаганду никада нису изгубиле на актуелности и на заним?ив начин говори о актуелности теме.

Дефиници?а пропаганде [ уреди | уреди извор ]

У насто?а?у да се феномен пропаганде ипак прецизни?е дефинише, многе модерни?е теори?е усво?иле су неколико за?едничких одредница, ко?е пропаганду схвата?у као скуп посебних техника комуникаци?е у ци?у масовног утица?а, или сугести?е, кроз манипулаци?у симболима и психологи?ом масе и по?единца. ^{[2] [3]}

Оно у чему се сви слажу, ?есте чи?еница да пропаганда ук?учу?е интензивно кориш?е?е слика, слогана и симбола ко?и утичу на наша увере?а и емоци?е ; то ?е смиш?ена комуникаци?а са тачно одре?еном тачком гледишта, ко?а има за ци? да прималац поруке “доброво?но” усво?и же?ене позици?е и увере?а као да су ?егови сопствени и делу?е у складу са тим.

Ве?ина теоретичара комуникаци?е слаже се да оно што разлику?е пропаганду од осталих видова ?удске комуникаци?е, према Ласвелу и ауторима ^[12] , ?есте да ?е она у сваком случа?у увек акт предумиш?а?а, повезана са друштвеним уре?е?ем као унапред дефинисаном контроверзом, односно начелно конфликтном ситуаци?ом, као ?едном врстом датости. ?Пропаганда може бити идентификована као промиш?ен напор да се врши утица? на исход спорних ситуаци?а, у изазива?у наклоности према преференци?и . У том смислу, пропаганда се разлику?е од других промиш?ених трансмиси?а информаци?а, или од сличних церемони?алних или чисто изража?них активности“.

Данас, савремену пропагандну делатност, као специфичан облик друштвене комуникаци?е, ипак можемо на?прецизни?е дефинисати као ?систематски покуша? да се врши утица? на емоци?е, ставове, увере?а и акци?е одре?ене ци?не популаци?е у сврху идеолошке, политичке или комерци?алне индоктринаци?е, путем контролисане трансмиси?е ?едностраних порука преко масовних или директних канала меди?ске комуникаци?е“.

Пропаганда и убе?ива?е [ уреди | уреди извор ]

У теори?и и пракси ко?а се бави феноменом пропаганде, честа ?е по?ава читавог низа разнородних термина и по?мова ко?и понекад збу?у?у оне ко?и су заинтересовани за бо?е разумева?е функциониса?а пропаганде. Тако се као ознака за ову специфичну форму комуникаци?е често могу на?и изрази као што су убе?ива?е, утица?, реклама, економска пропаганда, политички маркетинг и сл.

Узрок овако разнолико? терминологи?и ни?е само незна?е или неразумева?е феномена, ве? и тачка гледишта по?единих аутора, ко?и проучава?у пропаганде приступа?у из одре?еног уског угла (на пример са тачке гледишта соци?алне психологи?е, класичног економског маркетинга).

Тако?е, не треба заоби?и ни свесну же?у по?единих аутора да се пропаганди, као такво?, ублажи или уклони негативни предзнак и она об?асни као друштвено поже?ан и прихват?ив феномен, у на?ширем смислу речи. Тако се може лако уочити да се ова? по?ам различито употреб?ава у различитим ситуаци?ама - рецимо термин пропаганда ?есте прихват?ив када су у пита?у ратне околности , делова?е политичких противника , или неприхват?ивих верских секти и култова са ?едне стране, док се рецимо пропаганда у сфери економи?е назива убе?ива?ем, оглашава?ем, или рекламом.

У том смислу, када се говори о дефиници?ама пропаганде тешко да се може избе?и разматра?е односа изме?у пропаганде и убе?ива?а, термина ко?и ?е релативно нов, нарочито у употреби у литератури ко?а се по?авила средином прошлог века. Наиме, многи савремени аутори инсистира?у на употреби по?ма персуази?а [1] , или ?убе?ивати“, што према ?иховом схвата?у представ?а облик комуникаци?е различит од пропаганде, у класичном смислу те речи, и односи се на позитиван исход и ?добре намере“ ове активности, као и на начин комуникаци?е ко?а се не служи лажима, искрив?ава?ем истине и манипулаци?ама.

Пропагандна комуникаци?а [ уреди | уреди извор ]

Пропаганда у суштини користи веома сличан комуникаци?ски модел као и сваки други процес комуницира?а, с тим што поседу?е одре?ене посебне технике и моделе, ко?е ?е битно разлику?у од класичне размене информаци?а.

Пропагандна комуникаци?а може бити отворена , у форми рекламних порука , односно отворених позива за дела?е у неку одре?ену сврху или, што ?е чеш?и случа?, прикривена , када покушава да искористи легалне начине комуникаци?е за сво?е потребе.

У процесу комуникаци?е, пропаганда може деловати као самостално осмиш?ена и реализована пропагандна кампа?а за одре?ену сврху (рекламне, политичке, хуманитарне, итд), или кориш?е?ем легалних извора информаци?а, као што су меди?ске мреже, институци?е различитих профила ко?е об?ав?у?у ?вести“, или саопште?а за ?авност , у различитим облицима и формама.

За пропагандну комуникаци?у ?е, тако?е, карактеристично да се у случа?евима отворене пропаганде, као посредници, углавном, по?ав?у?у специ?ализоване агенци?е, или по?единци, ко?и креира?у и реализу?у ову врсту комуникаци?е сво?их кли?ената са окруже?ем, док се у случа?евима прикривене пропаганде ова комуникаци?а врши преко неутралних посредника. У ову групу спада и контрола протока информаци?а , шире?е лажних вести, искрив?ава?а и прилаго?ава?е основних информаци?а и томе слично.

Основни принципи и врсте пропаганде [ уреди | уреди извор ]

Да би била успешна свака пропаганда мора да задово?и неке основне предуслове ко?и су чврсто повезани са социолошким и психолошким карактером ?уди и принципима организаци?е и функциониса?а ?удског друштва у целини.

У том смислу, по?едини аутори дефинишу посто?а?е одре?ених врста пропаганде ко?е се деле на рецимо, политичку и социолошку пропаганду од ко?их свака има сво?е принципе и начине функциониса?а. Тако?е посто?е поделе и на вертикалну и хоризонталну пропаганду, односно на пропаганду агитаци?е и пропаганду интеграци?е.

Ако се прихвати принцип да ?е пропаганда пре свега специфичан облик комуникаци?е, онда ?е у том смислу пропаганду према врстама глобално можемо поделити на активну и пасивну пропаганду. Активну пропаганду можемо означити као ону врсту комуникаци?е ко?а у себи садржи методе и технике директних позива на акци?у, без обзира о ко?о? врсти извора поруке ?е реч ( политика , економи?а …). Са друге стране, пасивну пропаганду представ?а?у посебни друштвени и социолошки механизми као што су образовни систем , моралне и статусне вредности одре?ене за?еднице, за?еднички друштвени митови, политички и економски модели и општеваже?а правила и кодекси понаша?а усво?ени од стране ве?ине.

Основне пропагандне технике [ уреди | уреди извор ]

Пропагандне технике представ?а?у скуп различитих елемената и поступака ко?е пропаганда користи у обликова?у и реализаци?и сво?их порука. Ове основне пропагандне технике представ?а?у главне начине пропагандне комуникаци?е уз помо? ко?их пропаганда врши утица? на публику и користе се у свим пропагандним средствима у неком од облика ко?и ?е прилаго?ен одре?еном меди?у.

Институт за Пропагандну анализу [2] ?е 1937. године дефинисао седам основних пропагандних техника ко?е се на?чеш?е употреб?ава?у у пропагандно? пракси:

1. дава?е имена
2. блистава уопштава?а
3. трансфер
4. сведоче?е
5. простодушност
6. меша?е карата и
7. путу?у?и оркестар

Иако се по?едини аутори у теори?и пропаганде не слажу са оваквом поделом, сматра?у?и ?е сувише по?едностав?еном, за потребе генералне расправе о пропаганди, врло ?е важно да ових седам техника буду сасвим ?асно дефинисане, ?ер ?е то на?бо?и начин да се правилно раз?асни основни начин функциониса?а пропаганде. Данас нам ?е познато да се списак ових техника може проширивати, зависно од приступа теми, али у принципу то ни?е од великог знача?а за разумева?е суштине ствари.

Пропагандна средства [ уреди | уреди извор ]

Пропагандна средства представ?а?у инструменте за пренос пропагандних порука до примаоца. У теори?и и пракси ова средства се обично деле на електронска и штампана пропагандна средства, као и на неке усмене облике пропаганде у ко?е спада?у ?авни говори, оговара?а и гласине .

Електронска средства обично подразумева?у радио и телевизи?у , електронске огласне табле ко?е могу комбиновати видео , аудио и графичке презентаци?е, као и Интернет , односно светску информатичку мрежу.

Штампана средства су све врсте огласа у дневно? или периодично? штампи, билборди, плакати, леци, брошуре, к?иге, банери и сл.

Тако?е, у средства пропаганде се могу убро?ати и неки специфични облици ?авних презентаци?а као што су са?мови, посебно организовани презентациони дога?а?и (ивентс), ?авне дегустаци?е, ку?не прода?не презентаци?е, итд.

Као пропагандна средства често се користе фотографи?а и филм - почевши од играних, рекламних, наменских или документарних филмова, затим позориште као и остале врсте изража?них уметности.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Пропаганда на Викимеди?ино? остави .

• PRwatch - Centar za medije i demokraciju
• SpinWatch