Природне катастрофе наста?у делова?ем природних сила, а манифесту?у се као наста?а?е зем?отреса , пожара (ук?учу?у?и и шумске пожаре ), поплаве , суше , лавине , олу?ног невремена , одрона и клиза?а тла, орканских ветрова , вулканских ерупци?а и др. Природна катастрофа може да узроку?е губитак живота и оште?е?а имовине, ^[1] и типично остав?а за собом знатну економску штету, величина ко?е зависи од отпорности угрожене популаци?е, или способности да се оправи, као и од доступне инфраструктуре. ^[2] ?една од за?едничких карактеристика природних угрожава?а ко?а се односи на ве?ину ?их, ?е изненадност настанка (нпр. зем?отреси, одрони и клиза?е тла, пожари отвореног простора и др.) иако се кроз научна достигну?а и модерну технологи?у, данас ве? може предвидети настанак неке од природних угрожава?а по месту и времену (нпр. поплаве, урагани , ниске температуре, суша и сл.).

Неже?ени дога?а? не?е произвести катастрофу ако се то деси на подруч?у без подложне популаци?е. ^{[3] [4]} У ра?иво? области, ме?утим, као што ?е на пример Непал током зем?отреса из 2015 , зем?отрес може да има катастрофалне последице и да остави тра?ну штету, ко?а поправку ко?е могу да буду неопходне многе године.

Геолошке катастрофе [ уреди | уреди извор ]

Лавине и клизишта [ уреди | уреди извор ]

Клизишта се опису?у као крета?е ка спо?аш?ости и низ падину знатне количине површинског матери?ала ук?учу?у?и стене, зем?иште, вештачке конструкци?е, или ?ихове комбинаци?е. ^[5]

Током Првог светског рата , по неким проценама 40.000 до 80.000 во?ника ?е погинуло услед лавина током планинске кампа?е у Алпима на аустри?ско-итали?анском фронту . Многе лавине су биле узроковане арти?ери?ском па?бом. ^{[6] [7]}

Зем?отреси [ уреди | уреди извор ]

Зем?отрес ?е резултат наглог ослоба?а?а енерги?е у Зем?ино? кори чиме наста?у сеизмички таласи . На зем?ино? површини, зем?отреси се манифесту?у у виду вибраци?а, потреса, и понекад премешта?а тла. Зем?отреси су узроковани проклизава?ем унутар геолошких раседа . Подземна тачка порекла зем?отреса названа ?е сеизмички фокус . Тачка директно изнад места фокуса на површини назива се епицентар . Сами зем?отреси ретко уби?а?у ?уде или див?е животи?е. Смртни случа?еви су обично последица секундарних дога?а?а ко?е они покре?у, попут колапсира?а зграда, пожара, цунами?а (сеизмичких морских таласа) и вулкана. Многе од ових последица ?е могу?е избе?и бо?ом изград?ом, сигурносним системима, раним упозоре?ем и планира?ем.

Вртаче [ уреди | уреди извор ]

Кад природна ерози?а или ?удске рударске активности ослабе површинске сло?еве зем?ине коре до те мере да више не могу да подржава?у површинске структуре, зем?иште може да колапсира и тиме се формира?у вртаче . На пример, вртача формирана у граду Гватемала 2010. године ?е однела петнаест ?удских живота, а била ?е узрокована тешком кишом из тропске олу?е Агата . Вода ?е била преусмерена оште?еним цевоводом у плову?асто стеновито тло, што ?е довело до наглог колапса зем?ишта испод фабрике.

Вулканске ерупци?е [ уреди | уреди извор ]

Вулкани могу да узроку?у широку деструкци?у и консеквентне катастрофе на више начина. ?ихови ефекти обухвата?у саме вулканске ерупци?е ко?е могу да узроку?у штету након експлози?е вулкана или пада?а стена. Друго, може до?и до изби?а?а лаве током ерупци?е вулкана, ко?а при изливу из вулкана уништава на свом путу мноштво гра?евина, би?ака и животи?а, услед ?ене екстремне топлоте. Тре?е, вулкански пепео може да формира облаке, ко?и се слежу у дебелим наслагама на оближ?им локаци?ама. Кад се помеша?у са водом оне формира?у матери?ал сличан бетону. Кад ?е присутан у великим количинама, пепео може да узроку?е колапс кровова под сво?ом тежином, а чак и мале количине могу да повреде ?уде ако се удишу. Пошто пепео има конзистенци?у млевеног стакла он узруку?е абразивна оште?е?а у покретним деловима машина. Главни узрочник смртности ?уди у непосредно? близини вулканских ерупци?а ?е пирокластични ток , ко?и се састо?и од облака топлог вулканског пепела ко?и се накуп?а у ваздуху изнад вулкана и пада низ обронке планине када ерупци?а више не подржава подиза?е гасова. Сматра се да су Помпе?и били уништени пиролитичким током. Лахар ?е вулкански ток му?а или клизиште. Године 1953. Тангива?ска катастрофа ?е била узрокована лахаром, као и трагеди?а у Армеру из 1985. у ко?о? ?е град Армеро био сахра?ен и око 23.000 ?уди ?е погинуло.

Специфичан тип вулкана ?е супер вулкан . Према Тобанско? теори?и катастрофа , пре 75.000 до 80.000 година супер вулкански дога?а? код ?езера Тоба ?е редуковао ?удску популаци?у до 10.000 или чак 1.000 узго?них парова, ствара?у?и уско грло у еволуци?и човека. ^[8] Тако?е ?е дошло до униште?а три четвртине би?ног живота на северно? хемисфери. Главна опасност од супер вулкана ?е огромни облак пепела, ко?и има катастрофални глобални ефекат на климу и температуру током дугог низа година.

Хидролошке катастрофе [ уреди | уреди извор ]

Хидролошка катастрофа ?е насилна, изненадна и деструктивна промена било у квалитету зема?ске воде или у дистрибуци?и или крета?у воде на копну испод површине или у атмосфери.

Поплаве [ уреди | уреди извор ]

Поплава ?е прелив воде ко?а потопи зем?у. ^[11] Директива о поплавама Европске уни?е дефинише поплаву као привремено покрива?е водом зем?ишта ко?е обично ни?е покривено водом. ^[12] У смислу теку?е воде, реч се исто тако може применити на улива?е воде током плиме . До поплава може до?и услед пове?а?а запремине ста?а?е воде, као што ?е река или ?езеро , ко?е могу да се изли?у узроку?у?и ста?е у коме ?е вода изван сво?их уобича?ених граница. ^[13] Док величина ?езера или другог воденог тела варира у складу са сезонским променама преципитаци?е и топ?е?а снега, то ни?е знача?на поплава уколико вода не покри?е зем?ишне површине ко?е ?уди користе, као што су села, градови или друге наста?ене области, путеве, по?опривредне површине, etc.

Лимничке ерупци?е [ уреди | уреди извор ]

Лимничка ерупци?а се ?ав?а кад гас, обично CO ₂ , од?едном изби?е из дубоке ?езерске воде, те представ?а опасност ?ер може до?и до гуше?а див?их животи?а, стоке и ?уди. Таква ?една ерупци?а исто тако може да узроку?е цунами?е у ?езерима, пошто гас при подиза?у помера знатне количине воде. Научници сматра?у да клизишта , вулканска активност, или експлози?е могу да подстакну такве ерупци?е. До данас су само две лимничке ерупци?е биле уочене и забележене. Године 1984, у Камеруну , лимничка ерупци?а у ?езеру Манун ?е узроковала смрт 37 приобалских становника, и у оближ?ем ?езеру ?ос 1986. године ?е знатно ве?а ерупци?а узроковала изме?у 1.700 и 1.800 смртних случа?ева услед асфикси?е .

Цунами [ уреди | уреди извор ]

Цунами (множина: цунами?и; од ?апанског: 津波, дословно ?лучки талас”, тако?е познат као сеизмички морски талас или плимни талас, ?е сери?а таласа у водено? маси узрокована помера?ем велике запремине воде, генерално у океану или великом ?езеру. Цунами?и могу да буду изазвани подводним зем?отресима као што ?е зем?отрес и цунами у Инди?ском океану 2004. , или клизиштима као што ?е она? из Литу?ског залива у А?асци 1958. , или вулканским ерупци?ама као што ?е древна Мино?ска ерупци?а . Дана 11. марта 2011. се догодио зем?отрес и цунами у Тохокуу 2011. у близини Фукушиме ^{[14] [15] [16]} и проширио се широм Пацифика.

Метеоролошке катастрофе [ уреди | уреди извор ]

Ме?аве [ уреди | уреди извор ]

Близарди су ?аке зимске олу?е карактерисане огромним количинама снега и ?аким ветровима. Кад ?аки ветрови подигну снег ко?и ?е ве? пао, то ?е познато као површински близард . ^{[17] [18]} Близарди могу да утичу на локалне економске активности, посебно у регионима где снег ретко пада. Велики близард из 1888. имао ?е погубан ефекат на С?еди?ене Државе, када су уништене многе тоне пшеничних усева, и у Ази?и, Авганистански близард из 2008. и Ирански близард из 1972 су исто тако били знача?ни дога?а?и. Суперолу?а из 1993. ?е започела у Мексичком заливу и кретала се ка северу, узроку?у?и више од 300 смртних случа?ева, и штету у 26 држава, као и Канади. ^[19]

Циклонске олу?е [ уреди | уреди извор ]

Циклон , тропски циклон , ураган , и та?фун су различита имена истог феномена, ко?и ?е циклонски олу?ни систем ко?и се формира над океанима. Одлучу?у?и фактор при извору назива ?е локаци?а на ко?о? олу?а започи?е. У Атлантику и Северном Пацифику обично се користи термин ?ураган”; на северозападном Пацифику се користи термин ?та?фун”, док се ?циклони” ?ав?а?у на ?ужном Пацифику и Инди?ском океану .

На?смртоносни?и ураган свих времена ?е био циклон Бхола из 1970. ^{[20] [21]} ; на?убитачни?и Атлантски ураган ?е био Велики ураган из 1780. ^{[22] [23] [24]} ко?и ?е девастирао Мартиник , Светог Еустахи?а и Барбадос . ?ош ?едан знача?ан ураган ?е био ураган Катрина , ^{[25] [26] [27]} ко?и ?е девастирао обалу Мексичког залива С?еди?ених Држава 2005. године.

Суша [ уреди | уреди извор ]

Суша ?е неуобича?ена суво?а зем?ишта узрокована нивоима падавина ко?и су знатно нижи од просечног нивоа током дужег временског периода. Топли суви ветрови, недостатак воде, високе температуре и консеквентна евапораци?а влаге из зем?ишта могу исто тако да допринесу сушним околностима. Суше узроку?у пропада?е усева и несташице воде.

Добро познате истори?ске суше обухвата?у 1997?2009 Милени?умску сушу у Аустрали?и ^{[28] [29]} ко?а ?е довела до кризе у снабдева?у водом у на?ве?ем делу зем?е. Консеквентно су изгра?ене многе десалинационе фабрике. Године 2011, у држави Тексас ?е била на снази хитна деклараци?а о суши током целе календарске године, и нанесени су знатни економски губици. ^[30] Суша ?е била узрок Бастропских пожара. ^{[31] [32] [33] [34]}

Олу?е са грм?авином [ уреди | уреди извор ]

Тешке олу?е, облаци прашине и вулканске ерупци?е могу генерисати му?е . Поред штете ко?а се типично повезу?е са олу?ама, као што су ветрови, град и поплаве, саме му?е могу да оштете зграде, започну пожаре и уби?у директним контактом. Посебно смртоносни инциденти му?а обухвата?у удар из 2007. у Ушари Дара, уда?еном планинском селу на северозападу Пакистана , при ко?е ?е погинуло 30 особа, ^[35] удес LANSA лета 508 у коме ?е страдала 91 особа, и експлози?а горива у Дронки у Египту узрокована му?ом 1994. године, ко?а ?е имала за последицу 469 смртних случа?ева. ^[36] На?ве?и бро? смртних случа?ева услед му?а се дога?а у сиромашним зем?ама Америке и Ази?е, где су му?е честе, а зграде од ?ерпичне цигле пружа?у мало заштите. ^[37]

Олу?е с градом [ уреди | уреди извор ]

Олу?е с градом има?у кишне капи ко?е пада?у као лед, уместо да се отопе пре пада на зем?у. Наста?у када унутар облака посто?е ?ака ваздушна стру?а?а, ко?а не да?у паху?ама да падну на зем?у. Како паху?а проводи све више времена у облаку, око ?е се таложи лед и то тра?е све док зрно не постане претешко да га ветрови држе у ваздуху. Изузетно ?ака градоносна киша ?е погодила Минхен у Немачко? дана 12. ?ула 1984, узроку?у?и око 2 мили?арде америчких долара у потражива?има осигура?а .

Топлотни таласи [ уреди | уреди извор ]

Топлотни талас ?е период необично и прекомерно топлог времена. На?гори топлотни талас у записано? истори?и ?е био топлотни удар у Европи 2003. . ^{[38] [39]} Лет?и топлотни талас у Виктори?и у Аустрали?и, ?е креирао услове за изби?а?е масивних шумских пожара 2009. године. ^{[40] [41] [42] [43]} У Мелбурну су три дана заредом забележене температуре ко?е су прекорачивале 40 °C (104 °F) при чему су у неким регионима забележене знатно више температуре. Шумски пожари, колективно познати као ?Црна неде?а”, су делом били узроковани акци?ама пиромана. Лето 2010. на северно? хемисфери имало ?е неколико топлотних таласа, што ?е узроковало смрт преко 2.000 особа. То ?е исто тако довело до стотина пожара узроку?у?и широко распростра?ено зага?е?е ваздуха, и спа?ива?е хи?ада квадратних ми?а шуме.

Торнада [ уреди | уреди извор ]

Торнадо ?е силовита и опасна ротира?у?а колона ваздуха ко?а ?е у контакту са површином зем?е и кумулонимбусним облаком , или основом кумулусног облака у ретким случа?евима. Он се тако?е назива твистер или циклон , ^[44] мада се реч циклон користи у метеорологи?и у ширем смислу, за означава?е било ко?е затворене циркулаци?е ниског притиска . Торнада се ?ав?а?у у многим облицима и величинама, али типично има?у облик вид?ивог кондензационог левка , чи?и уски кра? додиру?е површину зем?е и обично ?е окружен облаком дебриса и прашине . Ве?ина торнада има?у брзину ветра ма?у од 110 mph (177 km/h), приближно су широки 250 ft (80 m), и путу?у неколико километара пре дисипаци?е. На?екстремни?а торнада могу да достигну брзине ветра од више од 300 mph (480 km/h), да има?у више од две ми?е (3 km) у пресеку, и да остану на зем?и стотинак километара. ^{[45] [46] [47]}

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Бож?е дело
• Цивилна заштита
• Сма?е?е ризика од катастрофа
• Управ?а?е ванредним ситуаци?ама
• Хитна санитаци?а
• Еколошка катастрофа

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]