한국   대만   중국   일본 
Прецедент ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Прецедент

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Прецедент или преседан ?е судска пресуда ко?ом ?е одлучено о конкретном предмету, а ко?а истовремено обавезу?е судове на ?еднако поступа?е у буду?им новим предметима исте садржине. [1] [2] [3] Прецеденти су нарочито присутни у енглеском општем праву ( енгл. common law ), као и у англосаксонском правном систему као целини. Они представ?а?у правну норму или више норми ко?е регулишу неку матери?у. Правни системи општег права прида?у велику вредност одлучива?у предмета у складу са принципиелним правилима, тако да ?е сличне чи?енице дати сличне и предвид?иве исходе, а поштова?е преседана ?е механизам ко?им се та? ци? постиже. Принцип по ко?ем су суди?е везане за преседане познат ?е под називом stare decisis (латинска фраза са дословним значе?ем ? нека одлука сто?и ”). Преседан општег права ?е тре?а врста закона, ко?а ?е равноправна са статутним законом (т?. статутима и кодексима ко?е доносе законодавна тела) и подзаконским прописима - односно делегираном закону (у британском говору) или регулаторном закону (у америчком говору) ) (т?. прописи ко?е об?ав?у?у извршне агенци?е власти).

Судска пракса , у надлежностима општег права, представ?а скуп одлука судова или других пресуда ко?е се могу навести као преседни. У ве?ини зема?а, ук?учу?у?и ве?ину европских зема?а, термин се приме?у?е на било ко?и скуп пресуда ко?е се руководе према претходним одлукама, на пример, претходним одлукама владине агенци?е.

За разво? судске праксе од суштинског знача?а су об?ав?ива?е и индексира?е одлука ко?е ?е користити адвокати, судови и ?авност у облику правних извешта?а . Иако су све одлуке преседани (иако на различитим нивоима власти), неке поста?у ? воде?и случа?еви ” [4] [5] или ?знача?не одлуке” ко?е се цитира?у посебно често. [6]

Генерално гледано, за правни преседан се каже да ?е:

  • приме?ен (ако ?е преседан обавезу?у?и) / усво?ен (ако ?е преседан убед?ив), ако се принципи на ко?има ?е заснована претходна одлука користе за процену пита?а следе?ег случа?а;
  • издво?ен , ако се утврди да су принципи на ко?има се теме?и претходна одлука специфични, или да се заснива?у на одре?еним чи?еничним сценари?има, и не бива?у приме?ени на накнадни случа? због одсуства или матери?алне разлике у чи?еницама касни?ег; или
  • укинут , ако су исти или виши судови у жалби или одлучива?у у касни?им предметима утврдили да су начела на ко?има ?е претходна одлука била заснована законски погрешни или да су их превладавали нови закони или разво?и.

У гра?анскоправним системима претходне одлуке могу утицати на буду?е одлуке, чак и ако нема?у прецеденторни, обавезу?у?и ефекат ко?и има?у у одлучива?у за?едничког права.

Категори?е и класификаци?е преседана и ефекат класификаци?е [ уреди | уреди извор ]

Вертикалност [ уреди | уреди извор ]

Генерално, систем судова англосаксонског права има првостепене судове, сред?е апелационе судове и врховни суд. Инфериорни судови воде скоро све судске поступке. Нижи судови су дужни да пошту?у преседан ко?и ?е утврдио апелациони суд за ?ихову надлежност, као и све преседане врховног суда.

Об?аш?е?е овог принципа од стране Врховног суда Калифорни?е ?е да

у складу са доктрином stare decisis , сви судови ко?и спроводе инфериорну ?урисдикци?у мора?у да следе одлуке судова ко?и спроводе надлежну ?урисдикци?у. У супротном, доктрина stare decisis нема смисла. Одлуке овог суда су обавезу?у?е и мора?у их поштовати сви државни судови Калифорни?е. Одлуке сваког оде?е?а окружних апелационих судова су обавезу?у?е за све правосудне и општинске судове и за све више судове ове државе, и то ?е тако без обзира да ли виши суд делу?е као првостепени или апелациони суд или не. Судови ко?и врше нижу надлежност мора?у прихватити закон ко?и су прогласили судови више надлежности. ?ихова функци?а ни?е да покушава?у да пониште одлуке вишег суда. [7]

Хоризонталност [ уреди | уреди извор ]

Иде?а да ?е суди?а везан (или би барем требало да пошту?е) одлуке рани?их суди?а сличног или координатног нивоа назива се хоризонтални stare decisis .

У федералном судском систему С?еди?ених Држава, посредни апелациони судови су поде?ени у тринаест ?кругова“, од ко?их сваки покрива одре?ени опсег територи?а у распону величине од самог Дистрикта Колумби?а до седам држава. Свако ве?е суди?а апелационог суда за округ ?е дужно да се повину?е претходним жалбеним одлукама истог округа. [8] Преседан апелационог суда С?еди?ених Држава може бити поништен само од стране суда en banc , то ?ест, седнице свих активних апелационих суди?а округа, или Врховног суда С?еди?ених Држава , а не само од стране другог ве?а од три суди?е.

Федерализам и паралелни државни и савезни судови [ уреди | уреди извор ]

У федералним системима подела изме?у федералног и државног закона може довести до сложених интеракци?а. У С?еди?еним Државама, државни судови се не сматра?у инфериорним у односу на савезне судове, ве? представ?а?у паралелни судски систем.

  • Када савезни суд донесе одлуку о пита?у државног закона, савезни суд мора да следи преседан државних судова, према Ери?ево? доктрини . Ако се проблем државног права по?ави током предмета у савезном суду, а не посто?и одлука на?вишег суда државе, савезни суд мора или да покуша да предвиди како ?е државни судови решити то пита?е гледа?у?и одлуке државних апелационих судова, или, ако то дозво?ава устав релевантне државе, подносе пита?е државним судовима. [9]
  • С друге стране, када државни суд одлучу?е о пита?у федералног закона, државни суд ?е везан само одлукама Врховног суда, али не и одлукама федералног дистрикта или окружних апелационих судова. [10] [11] [12] Ме?утим, неке државе су усво?иле праксу да се сматра?у подложним одлукама апелационог суда ко?е обухвата?у ?ихове државе, као пита?е учтивости, а не уставне обавезе. [13]

Обавезу?у?и преседан [ уреди | уреди извор ]

Преседан ко?и се мора применити или следити познат ?е као обавезу?у?и преседан (алтернативно метафорички преседан , обавезни или обавезу?у?и ауторитет , итд.). Према доктрини stare decisis , нижи суд мора поштовати зак?учке закона ко?е ?е донео виши суд ко?и ?е у оквиру жалбеног поступка у предметима ко?е суд разматра. У државним и савезним судовима у С?еди?еним Америчким Државама, надлежност ?е често географски поде?ена на локалне судове, од ко?их неки потпада?у под територи?у регионалног апелационих суда. Сви апелациони судови потпада?у под на?виши суд (понекад, али не увек се назива ?врховни суд”). По дефиници?и, одлуке нижих судова нису обавезу?у?е за судове вишег нивоа у систему, нити су одлуке жалбених судова обавезу?у?е за локалне судове ко?и потпада?у под други апелациони суд. Нада?е, судови мора?у следити сво?е властите прокламаци?е закона донесене рани?е у другим предметима и поштовати одлуке ко?е су донели други судови у споровима ме?у странкама пред ?има а ко?и се односе на исти образац чи?еница или дога?а?а, осим ако има?у ?ак разлог да ме?а?у ове пресуде. [14]

У закону , обавезу?у?и преседан (тако?е познат као обавезни преседан или обавезу?у?и орган) ?е преседан ко?и мора?у да следе сви нижи судови према правним системима обича?ног права . У енглеском праву обично се ствара одлуком вишег суда, као што ?е Врховни суд У?еди?еног Кра?евства , ко?и ?е преузео судске функци?е Дома лордова 2009. У гра?анском праву и плуралистичким системима, преседан ни?е обавезу?у?и али судску праксу судови узима?у у обзир. [15]

Обавезу?у?и преседан се осла?а на правни принцип stare decisis . Stare decisis значи ста?ати иза ствари ко?е су одлучене. То осигурава сигурност и доследност у примени закона. Посто?е?и обавезу?у?и преседан из прошлих случа?ева се у принципу приме?у?е на нове ситуаци?е по аналоги?и.

?едан професор права ?е описао обавезни преседан на следе?и начин:

Има?у?и у виду одлуку о меродавно? надлежности, суд ?е ?дужан“ да следи преседан те надлежности само ако ?е директно у пита?у. У на?снажни?ем смислу, ?директно у тачки“ значи да: (1) ?е пита?е решено у претходном случа?у исто као и пита?е ко?е треба решити у предмету ко?и ?е у току, (2) да ?е реше?е тог пита?а било неопходно за решава?е преседанског случа?; (3) знача?не чи?енице из претходног случа?а су тако?е представ?ене у предмету у току и (4) у предмету ко?и ?е у току не по?ав?у?у се додатне чи?енице ко?е би се могле третирати као знача?не. [16]

У ванредним околностима виши суд може поништити или преокренути обавезни преседан, али ?е често покушати да разлику?е преседан пре него што га поништи, чиме ?е ограничити обим преседана.

Према америчком правном систему, судови су постав?ени у хи?ерархи?и. На врху савезног или националног система ?е Врховни суд, а испод су нижи савезни судови. Државни судски системи има?у хи?ерархи?ске структуре сличне оно? у федералном систему. [17] [18]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Precedent” . Dictionary.com . Приступ?ено 6. 9. 2018 .  
  2. ^ Black's Law Dictionary, p. 1059 (5th ed. 1979).
  3. ^ Pattinson, Shaun D (1. 3. 2015). ?The Human Rights Act and the doctrine of precedent” (PDF) . Legal Studies (на ?езику: енглески). 35 (1): 142?164. ISSN   1748-121X . doi : 10.1111/lest.12049 .  
  4. ^ Meaning of leading case in the English Dictionary
  5. ^ A. W. B. Simpson, Leading Cases in the Common Law , Clarendon Press, 1996 [1]
  6. ^ Augustus Henry Frazer Lefroy, Leading Cases in Canadian Constitutional Law. Toronto: Carswell, 1914, p. v.
  7. ^ Auto Equity Sales, Inc. v. Superior Court , 57 Cal. 2d 450 (1962).
  8. ^ ?14.5 Decisions of Federal Courts. | USCIS” . www.uscis.gov . Приступ?ено 24. 2. 2019 .  
  9. ^ ?Mandatory v. Persuasive” . Faculty.law.lsu.edu. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г . Приступ?ено 2. 11. 2012 .  
  10. ^ People v. Leonard , 40 Cal. 4th 1370, 1416 (2007) (Ninth Circuit decisions do not bind Supreme Court of California).
  11. ^ Martin, John H. (1972?1973). ?51 Texas Law Review 1972-1973 Binding Effect of Federal Declaratory Judgments on State Courts Comment” . Texas Law Review . 51 : 743 . Приступ?ено 2. 11. 2012 .  
  12. ^ United States federal courts
  13. ^ Wrabley, Colin E. (2006). ?Applying Federal Court of Appeals' Precedent: Contrasting Approaches to Applying Court of Appeals' Federal Law Holdings and Erie State Law Predictions, 3 Seton Hall Circuit Rev. 1” (PDF) . m.reedsmith.com . Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2016. г . Приступ?ено 2. 3. 2016 .  
  14. ^ Alexander, Larry (1989). ?Constrained by Precedent”. S. Cal. L. Rev . 63 : 18.  
  15. ^ Project, China Guiding Cases (9. 2. 2016). ?Case Law in a Legal System Without Binding Precedent: The French Example” . China Guiding Cases Project (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2022-05-12 .  
  16. ^ Rombauer, Marjorie D. (1978). Legal Problem Solving: Analysis, Research and Writing (3rd изд.). West Publishing. стр. 22?23. ISBN   0-8299-2002-1 .   (Rombauer was a professor of law at the University of Washington.)
  17. ^ ?Introduction To The Federal Court System” . www.justice.gov (на ?езику: енглески). 2014-11-07 . Приступ?ено 2022-05-12 .  
  18. ^ ?Comparing Federal & State Courts” . United States Courts (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2022-05-12 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Прецедент на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прецедент&oldid=27558200 ”